Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8577">Tomislav Nikolić</a>

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zaista bio ubeđen da je došla nova vlast, koja nije neokomunistička. Mnoge od vas viđao sam da se slikate sa crkvenim velikodostojnicima, a za ovu nedelju dana dva puta zakazujete sednice na velike srpske pravoslavne praznike. Danas je Sretenje Gospodnje, veliki praznik. Četiri predsednika suda, a jedan sudija Vrhovnog suda, mogli su da sačekaju i sutra da im izreknete nova postavljenja.
Nije to moralo danas. Sveta Tri Jerarha, nekako vam i oprostismo, ali Sretenje, očekujem ako bude i na Uskrs potrebno da neki sudija počne da harači po Srbiji, da ćete nas hitno sazvati na vanredno zasedanje. Na čast svim poslanicima koji su potpisali zahtev. Na čast predsedniku Skupštine, koji zakazuje sednicu, koji nema kod sebe crkveni kalendar. Ako zaista nemate, mi ćemo vam obezbediti, gospodine predsedniče, pa se potrudite kad god neka od konfesija ima neki veliki svoj praznik, potrudite se da ne radimo taj dan, da ne iritiramo građane koji pripadaju toj konfesiji.
Ovde smo čuli da javnost sme da hapsi ljude, samo ne sme da brani ljude. Niko se ne pita zašto traje hajka na pojedine ljude u novinama, već mesecima, i lansira je mahom Demokratska stranka, jer su oni sad postali pametni, oni su nadležni za sve u ovoj zemlji. Ispilila se deca od 22 godine koja brinu o bezbednosti države. Sve oni znaju, znaju ko treba da bude uhapšen, daju nalog nezavisnim medijima, oni ih 15 dana proturaju kroz šlajfne, a šesnaestog dana čovek se obre u zatvoru .
Imali smo mi primera, da vam sad samo malo govorim i o temi, pošto je tema apsolutno nezanimljiva za široki sloj građana, ovo je tema zanimljiva samo za DOS, koji će od vaših sudija i predsednika biti postavljen, mene to zaista uopšte ne interesuje. Vi ćete to da radite širom gradova Srbije, kad se budete pogodili, kad se budete dogovorili gde će biti predsednik iz ove stranke, gde će biti predsednik iz one stranke, ali imaćete muka sa Vladanom Batićem. Kod njega prebegoše svi koji hoće da imaju funkcije. Nećete moći te funkcije tako lako da mu otmete. Ja sam taj JUL poznavao i u ovoj skupštini Republike Srbije.
Poslanike koji pitaju gde je Vlada ovih dana, da obavestim, ja sam dobio informaciju da su stigli rezultati sa VMA i da mnogi od njih otprilike više ne zaslužuju da sede u ovim klupama, mahom po nalazima psihijatra.
Ova država i narod imali su prilike za vreme monarhije, imali su prilike za vreme komunista i imaju prilike za vreme DOS-a da čovek zanoći u jednim opancima, a da se probudi u drugim. Bivalo je da narod uveče zaspi pod Aleksandrom Karađorđevićem, da mu se u toku noći i ukine i vrati Ustav, samo da bi mogao Aleksandar Karađorđević da sprovede diktaturu. Bivalo je, pod komunistima, da se čovek uveče izjasni za Ruse, a noću ili ujutru da ga odvedu u zatvor na Goli otok, na dugogodišnju robiju. Biva, pod vama gospodo, da je sinoć Leposava Karamarković omrkla kao advokat, a da se probudila kao predsednik Vrhovnog suda Srbije. Vi to sada nazovite kako hoćete. Ja to nazivam diktaturom. Ja, kao predstavnik manjine u ovoj skupštini, lako prepoznam diktaturu. A vi, kao jedno veliko, da se ne nađete uvređenim, jedno veliko krdo, vi to ne možete da prepoznate. Vas vode predvodnici, a nećete daleko doći. Razmišljajte malo o tome, gospodo, naravno da ćete sve izglasati danas. Valjda ćete obezbediti kvorum. Četiri dana radite zahvaljujući kvorumu koji obezbeđuje opozicija. Pretpostavljam, danas ćete obezbediti kvorum. Pretpostavljam da hajka može da počne. Na početku ove nedelje upozorio sam vas da ste spremili hajku i da hajka počinje. Ovde usvajate različite deklaracije, preporuke, sastaju se šefovi poslaničkih klubova.
Završavam.
U vezi hapšenja Dragoljuba Milanovića, ne pade vam napamet da se sastanu predsednici poslaničkih klubova. To je jedan primer, to je jedan simbol. Danas Dragoljub Milanović, sutra Stevan Lilić, zbog plagijata. Nikad se ne zna kad će ko biti uhapšen. Hvala vam najlepše.
Gospodine predsedniče, elektronski sistem funkcioniše. Poslanici SRS nisu stavili svoje kartice u jedinice zato što želimo da vidimo koliko poslanika DOS-a svakog dana prisustvuje sednici. Ukoliko insistirate na prebrojavanju, iako sistem radi, mi ćemo izaći iz sale, nećemo dozvoliti da nas prebrojavate kao ovce, ali će ostati jedan poslanik SRS da utvrđuje kvorum. Ako hoćete tako, može.
Dame i gospodo narodni poslanici, konstituisanjem skupštinske većine, koju čini DOS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izgubili smo Vladu Republike Srbije. Upućujem pozdrave Vladi u izbeglištvu. Ni jednog predstavnika Vlade danas nema na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Rade. Šta ima važnije od sednice Narodne skupštine, drage moje dame i gospodo? Pišu zakone od četiri člana i amandmane na sva četiri člana. Predstavnik Vlade po ovom predlogu zakona je gospodin Vladan Batić. On je juče otpevao svoju pesmicu i otišao, ne sačekavši bar da čuje (stigla je Vlada) šta poslanici imaju da kažu u svoju odbranu. Razumem da je konstituisana skupštinska većina. Pobedili ste na izborima. Počnite da radite, a prestanite da slavite pobedu.
Gospodin Batić nastupa za ovom govornicom kao poslanik opozicije koji još nije shvatio da je pobedio na izborima. Nije pobedio on, nego se našao u pobedničkom vozu koji su vukle neke druge lokomotive. On i dalje sa ove govornice ne menja terminologiju, ne menja nastup, ne ponaša se kao ministar, kao neko od koga narod očekuje taj toliko željeni preokret. Kako li će tek izgledati rasprava po preostale dve tačke dnevnog reda, odnosno, kako li će izgledati pravosuđe i sudstvo, kad gospodin Vladan Batić to bude preuzeo u svoje ruke? Možemo samo da nagađamo.
Juče je ovde rekao da smo mi, koji smo predstavljali skupštinsku većinu u ranijem sazivu i koji smo doneli Zakon o javnom informisanju, ubili novinara Slavka Ćuruviju. Razumem da to pišu ove novine, da o tome govori televizija. Vi ste rekli da nema više pokretanja postupka po Zakonu o javnom informisanju, ali da to kaže ministar pravde i da ne pruži ni jedan dokaz za to i da ne upre prstom ni u koga od nas. Ja sam kao dete gledao na televiziji kad se Tito pojavi i kaže - u ovoj zemlji ima lopova, i svi se preseku. Dvadeset miliona građana Jugoslavije misli da je svako od njih pojedinačno pomalo taj lopov. Tako i gospodin Batić - ubili ste Slavka Ćuruviju. Ko ga je ubio? Oteli ste Ivana Stambolića. Ko ga je oteo? Kako možete tako da uputite, posejete po celom narodu, koji ne pripada vašoj političkoj opciji, posejete optužbu. Sad se svi osećamo krivim. Meni uopšte nije žao Slavka Ćuruvije, ali kad ga je pominjao, ja sam ćutao. Vama nije žao silovanih žena i ćerki, Srpkinja, a bukali ste kad se o tome govorilo. Ja to nosim u sebi. Taj čovek se tako ponašao da se neko verovatno rešio ili zbog kriminalnih afera ili zato što mu je čačkao gde mu nije mesto. Ali, evo ministra pravde, evo ministra policije. Utvrdite ko je kriv, pronađite krivce, izvedite ih pred sud. Nemojte više sve one koji nisu sa vama da optužujete da su ubili Slavka Ćuruviju. Ja se nadam da ćete otkriti, ali nemojte više da pretite. Nećete valjda vi, Zaharije, da otkrijete ko je ubio Slavka Ćuruviju? Pustite to da rade organi.
Juče sam vas upozoravajuće podsetio na jedan članak u listu "Danas" i niko baš da reaguje. Ne poznajem tog gospodina Lukića, koji je sada načelnik resora javne bezbednosti. Ne znam da li je pukovnik, general. Pretpostavljam da je general. Nikada ga u životu nisam sreo. Ali, dnevne novine, nedeljnici, televizija i radio, govore o njemu, govoreći o Srbiji i o Srbima. Vi svi sad ćutite. Čovek koji je u vrhu policije optužen je u dnevnim novinama. Ako govorim o novinama, onda je tema javno informisanje, pa vas molim da izdržite dok ne siđem sa govornice. General Lukić optužen je da je učestvovao u masakrima u Drenici, Seniku i Pokleku.
Te masakre je neko morao da izvrši. Aludira se na MUP Srbije, aludira se na Vojsku Jugoslavije, aludira se na Srbiju kao državu. General Lukić se optužuje za masakr u selu Račak. Već sve strane države, njihove administracije govore da je to bila nameštaljka srpskom narodu i srpskoj vlasti, a srpska sredstva javnog informisanja govore o tome da su Srbi počinili masakr u selu Račak.
Ovaj zakon, koji smo mi svojevremeno doneli, sada je kod vas na proveri. Vi ga ukidate, a ne donosite drugi. On bi trebalo i dalje da se primenjuje, ali mu je cilj bio da spreči ovo. Zakon koji ćete vi sada ukinuti sprečavao je ovakvo blaćenje Srbije i srpskog naroda i svakog pojedinca koji živi u Srbiji. Vi sada otvarate pandorinu kutiju. Obećali ste tzv. nezavisnim novinarima da će moći da se osvete svima koji su učestvovali u donošenju Zakona o javnom informisanju.
Sada ih puštate da otpočnu hajku. Ko zna šta će sve pisati o nama.
Ne osećam ni trunku žalosti za Slavkom Ćuruvijom. To koliko je on bio čestit novinar, u meni se prelomilo onog dana kada je na naslovnoj stranici "Dnevnog telegrafa" objavljena fotografija jedne starice, koja je na Kalemegdanu verovatno šetala i imala potrebu za malom nuždom. Fotoreporter "Dnevnog telegrafa" je slikao tu staricu i objavio na naslovnoj stranici "Dnevnog telegrafa". To je bila novina koja je bila puna laži, novina koja je bila puna kleveta, uvreda, a ako je to simbol vas kao ljudi koji se bavite politikom, neka vam služi na čast. Dozvolite mi da sa ove govornice kažem da mi je nekada žao i da mi nekoga nije žao. Meni je žao svih onih Srba koji su izginuli od 1990. godine do danas, svi su bili napadnuti u svojim kućama i na svojim imanjima, a ne mogu da žalim ljude koji su podržavali one koji su na Srbe udarali, koji su Srbe napadali. Izvinite, molim vas, to ne čini mene lošijim čovekom od vas i vi imate ljude kojih vam uopšte nije žao. Svako bira svoje društvo, svako se u svom društvu nalazi, a vaše društvo bio je Slavko Ćuruvija, kao jedan model novinara, a meni to nije značilo ništa i ni na jednu dnevnu novinu nikada nije SRS imala uticaja, baš nikada. To je jedna velika laž. Ako ste mislili da novinarstvo u Srbiji, posle ove promene zakona, promenite tako da se pojave novinari tipa Slavka Ćuruvije na svakom ćošku, onda od ove države neće ostati ništa (aplauz).
Postoje dobronamerni saveti, kada ljudi zađu u određeno doba života, da prestanu da jedu meso, jer to utiče na njihov nervni sistem. Nisam očekivao od Vas, gospodine Trnavčeviću, da ovako "uspaljeno" govorite sa ove govornice. Ja bih rekao da je to reč koju ste Vi iskoristili, označavajući radikale i niste opomenuti od predsednika Narodne skupštine, za reč koju ste koristili. Ali, Vojislav  Šešelj je na konferenciji za štampu, neposredno posle atentata na saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, obratio se direktno novinarima koji su finansirani iz inostranstva. Od istih onih država, za koje mi sa pravom govorimo da su organizovale ubistvo ministra Pavla Bulatovića. Rekao im je, draga moja gospodo, bolje da to čujete od mene nego što ste možda nešto parcijalno pročitali u novinama, rekao im je, sve-jedno je da li bacate bombe na našu decu, da li puškama ubijate naše građane ili pišete po nalogu onih koji pucaju i ubijaju i stvarate atmosferu u zemlji, da ovde nastanu još veća ubistva, još više atentata; I vi ste ubice svog naroda, kao i oni što na nas šalju bombe, i nemojte da mislite ako vaši nalogodavci, vaši mentori, koji vas plaćaju, krenu redom da nas ubijaju, da ćete vi ostati živi. Iako zaista mislim i da ste vi bili tako ugroženi od najmoćnijih špijunskih organizacija na svetu, koje su vas sve finansirale ovde, izuzev gospodina kome sam rekao da mu se izvinim sa ove govornice jer ga ne smatram za izdajnika, da ste vi bili u takvoj poziciji i vi biste morali da se branite na svaki mogući način.
Vi niste bili u toj situaciji, vi ste brojali koliko je zgrada srušeno, koliko je mostova porušeno, koliko je opao životni standard i kada će narod da reši, da zažmuri, da stisne nos i da glasa za DOS.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nema smisla, ako sastavljamo dve tačke dnevnog reda, da ostaje pet minuta za dve tačke dnevnog reda. Prvo, nema smisla da za jednu tačku bude pet minuta, a sada još i dve, pa Vas molim, gospodine predsedniče, ako smo već objedinili raspravu, da to bude do deset minuta, zato što su nevezane potpuno dve tačke dnevnog reda i potpuno su drugačija obrazloženja, objašnjenja. Želimo da upozorimo na povredu zakona i Ustava, potpuno različito u ove dve tačke.
Mislim da ćete morati mnogo da nas opominjete. Možda će doći i do konflikata između vas koji vodite sednicu, i imate obavezu da to traje pet minuta, i nas koji za pet minuta ne možemo sve ovo da kažemo, a kakva je to diskusija koju vi prekinete negde na pola?
Predlažem deset minuta za objedinjenu raspravu.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas bi bilo najčasnije da raspustimo Odbor za pravosuđe i upravu i izaberemo novi, koji će postupati u skladu sa Poslovnikom i zakonima i biti pravo pomoćno telo Narodne skupštine, ako ni zbog čega drugog ono zbog današnjeg dnevnog reda u kome je Odbor poslužio kao pokriće ministru pravde.
Ne poznajem predsednike sudova koje predlažete za razrešenje. Nikada nisam imao i nemam nikakav sudski spor o kome bi oni mogli da odlučuju, bogu hvala nemaju ni članovi moje familije, porodice, komšije, prijatelji. Nisam vršio uticaj na bilo koga kako će da vrši svoj posao. Čuo sam samo ime Vladimira Ilića 1996. ili 1997. godine, kada je Srpska radikalna stranka podnela protiv njega krivičnu prijavu kao predsednika Izborne komisije. Protiv njega i tadašnjeg sekretara Opštine Zemun, koja je bila sekretar Izborne komisije. Radilo se o proneveri novca koji je pripao Izbornoj komisiji za sprovođenje izbora. A ime tužilaca Biljane Radovanović, Andrije Milutinovića i istražnog sudije Vojkana Simića u aferi sa Mercedes bencom AG - Štutgart i DD Beograd, u kojoj je država oštećena za nekoliko miliona maraka, o čemu sam podatke dobio kada i ministar Batić i ministar Mihajlović, znači neutralno razmišljam o svemu. Neutralno koliko jedan poslanik može da bude neutralan.
Šta ne valja i šta je nezakonito u ovoj odluci ako je Narodna skupština danas donese? Da vas upoznam sa odredbama Zakona o sudovima koje se odnose na ovu tačku dnevnog reda. Zakon je ovde i možemo da ga damo na uvid poslanicima, koji su možda u zabludi da gospodin Hiber govori istinu i nije im dao dovoljno dokaza o tome da govori istinu.
Član 17. tačka 2a. - Vrhovni sud utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije i razrešenje sudija i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Član 27. - Opštu sednicu Vrhovnog suda sačinjavaju predsednik i sudije suda. Vrhovni sud u opštoj sednici, pod tačkom 2., utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije i razrešenje sudija i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Član 29. stav 1. - Odredbe ovog zakona o sudijama odnose se i na predsednika suda, ukoliko zakonom nije drukčije određeno.
Nema drugačijih odredaba u Zakonu o predsedniku suda, koje bi derogirale odredbe, pa bi recimo govorile da predsednika suda može da razreši Skupština, na predlog Odbora za pravosuđe i uprave Narodne skupštine.
Član 36. - Vrhovni sud neposredno ili preko posrednika odgovarajućeg suda vrši nadzor u sudovima u odnosu na postupanje po predmetima u propisanim rokovima i postupanje po predstavkama i pritužbama, a ne Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine. Kada se u vršenju nadzora iz stava 1. ovog člana utvrdi postojanje činjenica i okolnosti, koji ukazuju na neblagovremeno i nesavesno postupanje sudija odgovarajućeg suda, predsednik Vrhovnog suda pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti sudija. Član 46. - Sudija i sudija porotnik razrešiće se od sudijske dužnosti protiv svoje volje, po tački 1., ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili ako bude osuđivan za krivično delo koje je nespojivo sa vršenjem sudijske funkcije, tačka 2., ako se na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, tačka 3., ako se utvrdi da nestručno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju, tačka 4., ako se utvrdi da obavlja funkciju suprotno članu 5. ovog zakona.
Član 47. glasi - Odluka o razrešenju dužnosti sudije zbog razloga iz člana 46. stav 3. može se doneti samo ako je prethodno sproveden postupak za utvrđivanje razloga za razrešavanje i ako je u tom postupku sudiji, odnosno sudiji porotniku omogućeno da se izjasni o tome predlogu. Član 48. glasi - Predsednik Vrhovnog suda pokreće postupak za razrešenje sudija. Nadležno telo Narodne skupštine pokreće postupak za razrešenje predsednika Vrhovnog suda.
Ovo sam podvukao, gospodine Hiber, da čuju svi poslanici - inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudije mogu dati predsednik suda, sednica svih sudija za sudije odnosno suda, ministar pravde i nadležno telo Narodne skupštine.
Znači, Vi ste nas ovde obmanuli. Odbor za pravosuđe i upravu mogao je samo da pokrene inicijativu za razrešenje sudije, da tu inicijativu dostavi Vrhovnom sudu Republike Srbije, da on u opštoj sednici zaseda, potvrdi da neko ne može da obavlja funkciju, odnosno funkciju predsednika dotičnog suda i da nas Vrhovni sud o tome obavesti, da Vrhovni sud obavesti Narodnu skupštinu da je doneo odluku, ali nikako bez prisustva sudija o kome se radi. To su načela koja sud primenjuje i kada vrši postupke sa građanima. Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudija porotnika može dati i predsednik suda itd. U inicijativi se navode razlozi za pokretanje postupka...
Inicijativa se, zajedno sa potrebnim podacima, dostavlja Vrhovnom sudu. Vrhovni sud sprovodi postupak, u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu u roku od 60 dana od dana kada mu je dostavljena inicijativa za pokretanje postupka za razrešenje. Sada kada sve ovo znamo, pitam Odbor za pravosuđe, da li je dao inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje predsednika određenih sudova u Beogradu, da li je tu inicijativu uputio Vrhovnom sudu Srbije, da li je Vrhovni sud Srbije sproveo postupak, utvrdio postojanje razloga za razrešenje predsednika sudova da li su predsednici sudova prisustvovali opštoj sednici Vrhovnog suda, na kojoj je to raspravljano i da li je o tome obaveštenje stiglo u Narodnu skupštinu, odnosno Odboru za pravosuđe i upravu?
To je postupak po zakonu i mora da bude sproveden. Ima još nešto. Od svih članova Vlade, samo je ministar pravde imao permanentno posla sa sudovima. Ostali su se u sudovima pojavljivali sporadično, a neki beže od sudskog pozivara kao đavo od krsta. Dakle, ovo su odluke ministra pravde, koji se krije iza Odbora za pravosuđe i upravu. Ministar pravde zna bolje od nas koji postupak je trebalo sprovesti, ali na njemu ne insistira. Sada bi trebalo ljude da degradiramo, a nismo im pružili priliku da se izjasne. Tražite da sudimo, a da ne čujemo drugu stranu, da sudimo bez prava na odbranu. To je kao demokratski. Sada strepe sve sudije koje su sudile u predmetima, u kojima je nekog od stranaka zastupao ministar pravde, Vladan Batić. Posebno, ako je Vladan Batić izgubio parnicu, a kažu da je izgubio skoro sve.
Svako od njih pojedinačno ima porodicu, decu, rodbinu, komšije, prijatelje, ugled u društvu. Hajde sada da bacimo svi po jedan kamen. Ali, prvo u usta, da ne izgovori nešto što narod ne sme da čuje. Čemu žurba, koja ne može da opravda kršenje zakona. Znam da se spremate da sudite, pričali ste o desetinama milijardi dolara opljačkanih od države, pričate o Ustavu koga ne moramo uvek da se držimo. Danas vidim da će biti primenjivani samo oni zakoni, koji su vama po volji. Trebaće vam sudije koje će izručivati u Hag. Treba konačno da otmete i "Galeniku" i "Zorka farmu" od građana Srbije, ali nemojte odmah na početku da silujete pravdu. Jadnica, još se nije oporavila od prethodnih vlastodržaca. Nije vam opravdanje krilatica - i oni su to radili. Ako sve bude kao kod njih, vratiće se i oni brzo na političku scenu, a narod je protiv njih, pa makar se zvali i DOS. Hvala.
Kako je imao pravo gospodin Ivković? Kako to?
Hoću samo da ukažem na dvoličnost koja se pojavljuje kod predlagača i kod onog ko obrazlaže ovaj predlog. A vi nas upozoravate u idućoj tački dnevnog reda, upozoravate nas, dame i gospodo, da su neke naše odluke iz 2000. godine i iz 1999. godine bile nezakonite i ticale su se razrešenja sudija. U obrazloženju kažete da tada kada smo razrešavali sudije nismo imali odluku opšte sednice Vrhovnog suda i da zbog toga poništavamo te odluke dve godine kasnije. Ja vas sada upozoravam da po ovoj tački dnevnog reda nemate odluku opšte sednice Vrhovnog suda. Govorim isto ono na šta vi nas upozoravate u sledećoj tački, samo ću vam ja kod sledeće tačke dokazati da smo imali sprovedenu proceduru, a vi sada ne možete da dokažete da ste sproveli proceduru. Kakvi ste to ljudi? Ako sudija ne može da bude razrešen bez opšte sednice Vrhovnog suda i ako vi na to ukazujete, kritikujući dosadašnju vlast, kako možete danas da razrešite sudije i predsednike sudova.
(Vladan Batić, sa mesta: Šta ti to znači, šta to pričaš o pravu?)
Ministre, kako vas nije sramota, bilo bi me sramota, jer vi ministre znate da se ni štrumpfovi ne plaše, a kamoli ja vas.
Dame i gospodo narodni poslanici, prepoznao sam se i po imenu i po funkciji koju sam obavljao u životu.