Gospođo predsedavajuća, ja razgovaram sa svojim kolegama, poslanicima, i rekli su mi da idu na utakmicu. Ja vas samo obaveštavam i molila bih vas da ubuduće, na osnovu člana 94, vi vodite računa, na šta ste i obavezni, da li u ovoj sali ima dovoljan broj poslanika da bismo mogli da nastavimo rad.
Zato vas molim da utvrdimo kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnju sednicu počeli smo sa radom sa sat i po vremena zakašnjenja; na stolovima ovde u Skupštini smo zatekli izveštaj Odbora za ustavna pitanja u kome u stavu 2. Odbor predlaže da; u skladu sa zaključcima koje je usvojila i dostavila Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, Narodna skupština usvoji zakon u predloženom tekstu, znači po sistemu - uzmi ili ostavi, bez podnošenja amandmana, i to većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Pozivam se na član 75. Poslovnika, i ja ću vam pročitati član 75. Poslovnika iz koga ćete videti da Odbor nema ova ovlašćenja, da ne govorimo o tome da svaka odluka, svaki zakon koji se razmatra ovde u Narodnoj skupštini mora, prema našem Poslovniku, da se razmatra u načelu i u pojedinostima.
Da vas podsetim da Narodna skupština prilikom donošenja odluke o formiranju ove komisije, nije dala toj komisiji, ovlašćenje da ona u naše ime pripremi ovaj akt, a da mi ne možemo naknadno da intervenišemo u tom aktu. To je apsolutno protiv bilo kakve parlamentarne demokratije, a da ne govorim o nekom našem unutrašnjem aktu na osnovu koga treba da radimo.
Ovako možemo da radimo po svakom zakonu i ne bi me čudilo da sutra na dnevnom redu bude neki zakon i da opet neko iz odbora, nažalost, profesor univerziteta, izađe i kaže - pozivam se na član 75, odbor je doneo zaključak i smatramo da ovaj zakon ne treba razmatrati u pojedinostima, već samo u načelu. Ne vodi to ničemu dobrom.
Idemo ka donošenju najvišeg pravnog akta, ustava, a već u startu ne dozvoljavamo da se poslanici ovde izjašnjavaju o nekim osnovnim, da kažem proceduralnim stvarima, jer smo još uvek u fazi proceduralnih akata. Kako će to onda izgledati kada dođemo ovde da razgovaramo o konačnom tekstu ustava?
Pošto sam se javila da reklamiram povredu Poslovnika, da me predsednik posle ne bi naknadno opominjala, ja ću pročitati taj član 75: "Nakon završetka pretresa, odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge odbora". To se nikako ne odnosi na to da li se jedan akt razmatra samo u načelu ili može i treba da se razmatra i u pojedinostima, jer se to jednostavno apriori podrazumeva. To se ne dovodi u pitanje. Odbor određuje izvestioca koji, po potrebi, na sednici Narodne skupštine obrazlaže izveštaj odbora.
Mi smo, gospodo, pisali amandmane na ovaj predlog odluke, smatrajući da je to u duhu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a vi možete da ih ne prihvatite, jer sam ja već iz obrazloženja koje je dato uz Predlog odluke videla da vam je to namera, ali vam je obrazloženje apsolutno nezadovoljavajuće, jer zaštita demokratskih principa, uvažavanje suprotnog mišljenja, nije na ovaj način prihvaćena...

... jer to da se o zakonu može glasati protiv ne znači da smo poštovali sve principe parlamentarne demokratije. Ali, vi možete da odlučite kako hoćete, dokle god imate tu veštački stvorenu većinu jedne nelegitimne Skupštine koja će, samim tim, doneti oktroisani ustav.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, danas kada razgovaramo o ustavu i o Predlogu zakona o načinu i postupku izmene Ustava, u ovoj skupštini sedi pedesetak narodnih poslanika i čitava procedura se svodi na onu proceduru koja otprilike važi kada se donosi statut jedne mesne zajednice. U mesnoj zajednici živi oko pet hiljada građana, pozovu se na sednicu, dođe pedesetak, sa 26 glasova se donese statut mesne zajednice. Na taj nivo smo mi srozali donošenje ovako važnog akta.
Da ne govorimo o tome da je zaista neprimereno jednoj demokratskoj državi, za kakvu se izdajemo, da u situaciji vanrednog stanja u zemlji donosi ovakav jedan zakon i otpočinje proceduru za promenu Ustava. Ali, o tome će javnost reći svoje onda kada bude mogla da se izjasni.
Polazeći od člana 65. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, prema kojem će države članice izvršiti izmenu svojih ustava ili doneti nove ustave, radi usklađivanja sa Ustavnom poveljom, u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje, Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, ova koju je Narodna skupština formirala, dostavila nam je ovaj predlog zakona i već je u prvom članu prejudicirala svoj zadatak rekavši da treba da izradi tekst ustava Srbije, iako nas Povelja na to ne obavezuje, već nam ostavlja mogućnost da izvršimo i izmenu postojećeg ili donesemo novi ustav. Ovde se u prvom članu kaže da se "ovim zakonom reguliše obrazovanje, sastav i način rada ustavne komisije, sa zadatkom da izradi tekst ustava Srbije".
Ko je toj komisiji dao ovlašćenje da ona proceni da li treba da se menja ovaj ustav amandmanski, u nekim delovima, ili treba da se donese potpuno nov ustav? Možda na nekom politbirou DOS-a, ali Narodna skupština ovoj komisiji to nije prenela u nadležnost. Dakle, ona je na sebe preuzela ovlašćenja koja joj nisu data odlukom o njenom obrazovanju.
U prvom članu vidimo i da se prejudicira naziv buduće države, jer se svuda govori o ustavu Srbije, a nigde nema ustava Republike Srbije. Ne znam da li ste to primetili, ali to nije neka puka formalna greška. To je, očigledno, namerno izostavljeno, jer se očigledno ide na federalizaciju buduće države kroz donošenje novog ustava.
Po nama, srpskim radikalima, ova komisija bi trebalo i ovim zakonom bi trebalo da se uredi postupak utvrđivanja i podnošenja predloga za promenu Ustava Republike Srbije, utvrđivanje teksta akta o promeni Ustava Republike Srbije, usvajanja akta o promeni Ustava Republike Srbije, postupak konačnog usvajanja akta o promeni Ustava Republike Srbije, način proglašenja akta o promeni Ustava Republike Srbije i postupak donošenja ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava Republike Srbije.
Na ovaj način, koji je potpuno izvodljiv, omogućila bi se puna saglasnost sa odredbama i sadašnjeg Ustava Republike Srbije i Ustavne povelje državne zajednice. Oni koji tvrde da je ovaj ustav nepromenjiv, evo, na osnovu onoga što sam ja sada rekla, a što je trebalo da bude predmet jednog od amandmana na član 1. od strane poslanika SRS, shvatili bi da je to apsolutno moguće i da ovaj ustav nije nepromenjiv onako kako to neki žele da prikažu.
Inače, promena ustava u svim demokratskim zemljama podrazumeva najširi politički konsenzus. Podsećam vas da ste počeli da uvodite veoma opasne presedane koji sve nas mogu veoma skupo da koštaju, naročito državu, koja nema cenu. Uvodimo presedan da ne možemo amandmanski da intervenišemo u predlogu jednog zakona, a možemo da podnosimo predloge zakona. Čist apsurd! Uvodimo presedane da je dovoljno da ovde bude 126 poslanika i da se donese bilo kakav akt, čak i ustav. To jednog dana može da se okrene na tumbe i da ne bude zaista dobro, jer ako jednom dostignemo jedan nivo koji se smatra demokratskim, možemo da ga ne menjamo za dugi niz godina.
Po nama bi bilo najprihvatljivije da ova komisija broji 25 članova, da predsednik komisije bude predsednik Narodne skupštine, da svaki poslanički klub, a trenutno ih ima 12 u Skupštini Srbije, da podjednak broj poslanika u ovu komisiju, što bi značilo po dva člana. Pretpostavljam da bi svaki poslanički klub vodio računa da tu budu ljudi koji su stručni za ovu oblast; iako je ustav politička kategorija, iako su političari ti koji utiču na donošenje ustava i iznalaženje rešenja, ne možemo da zapostavimo ni struku. Među 250 poslanika ima sigurno onih koji mogu da daju i svoj stručni doprinos.
Po nama, Vlada je već zastupljena kroz većinu u Narodnoj skupštini, iako se danas na početku, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, pokazalo da to nije istina, jer su i vladini predlozi ovde bili odbijeni od strane skupštinske većine; i, apsolutno je neprimereno da njeni članovi budu u sastavu ove komisije van parlamenta.
Poslanici skupštine AP, bilo koje, pogotovu ove okupatorske na Kosovu i Metohiji, ne treba da budu u sastavu komisije, jer su građani sa područja obe autonomne pokrajine već predstavljeni u parlamentu predstavnicima koji su na izborima 2000. godine dobili poverenje birača i nema potrebe da se dodatno pojačava učešće građana sa područja pojedinih autonomnih pokrajina u sastavu ove komisije.
Koliko se ja sećam, na izbore smo izlazili sa pojedinim izbornim listama kao političke partije ili političke koalicije, a ne kao pripadnici određenih verskih zajednica ili određenih nacionalnih manjina.
Ovde u ovom parlamentu, od nas 250, ima poslanika različite veroispovesti, različite nacionalne pripadnosti i nema potrebe da se na ovaj način i u ovakvom jednom aktu obavezujemo da u sastavu ustavne komisije bude ravnomerna nacionalna zastupljenost.
Ustavna komisija može da odlučuje samo dvotrećinskom većinom i to bi trebalo da se unese u ovaj zakon (nažalost, ne možemo da ga korigujemo amandmanski), da vam se ne bi ponovila ona situacija koju ste imali prilikom izrade Poslovnika i određivanja da se odlučuje većinom od prisutnih članova u radu ove komisije koja nam je ovaj akt i predložila, u kojoj nisu učestvovali predstavnici SRS, jer nisu želeli da učestvuju u promeni Ustava na neustavan način. A, koliko znamo, nisu učestvovali u njenom radu ni predstavnici Ustavnog suda i Vrhovnog suda, tako da se i sa tog stanovišta problematizuje ovaj predlog zakona, ali to je najmanje važno.

Da. Mi smo - moram da govorim o tim amandmanima koje smo dostavili Narodnoj skupštini, jer nam je samo silom onemogućeno da o njima raspravljamo i obrazlažemo - pokušali da vam pokažemo da je moguće poštovati i Ustavnu povelju državne zajednice i postojeći republički Ustav i njegove članove koji se tiču promene Ustava i izvršiti promene postojećeg ili doneti novi ustav.
Kako je to moguće, verovatno se pitate, kada je po vama ovaj ustav nepromenjiv. Evo, na ovaj način - predlog za promenu Ustava Republike Srbije podnet od strane ovlašćenih predlagača, a mi nemamo ovlašćenog predlagača za promenu Ustava, a u skladu sa članom 132. Ustava Republike Srbije, predsednik Narodne skupštine dostavio bi ovoj ustavnoj komisiji koja bi bila dužna da u roku od 60 dana od dana prijema predloga razmotri taj predlog i svoje mišljenje dostavi predsedniku Narodne skupštine.
O tim predlozima za promenu Ustava Republike Srbije ustavna komisija je dužna da se izjasni da li su podneti u skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora i odredbama postojećeg Ustava, člana 132. do 134. Kada Narodna skupština Republike Srbije dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika prihvati predlog za promenu Ustava Republike Srbije, ustavna komisija u narednom roku od 60 dana bi bila dužna da utvrdi tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije.
Znam da vi sada pitate kako je moguće ovde obezbediti dvotrećinsku većinu, a to je moguće. Znači, ako bi sastav komisije bio onakav kako smo mi to predložili, dakle da svaki poslanički klub predloži po dva člana, taj konsenzus bi postojao već u radu same komisije i preslikao bi se posle ovde u Narodnoj skupštini i mogli bismo verovatno dvotrećinskom većinom, političkim konsenzusom, što mora da bude u najširem smislu kada je u pitanju ustav, da donesemo ovaj akt.
Akt o promeni Ustava Republike Srbije koji je utvrdila ustavna komisija dostavio bi se Narodnoj skupštini Republike Srbije, a smatrao bi se usvojenim ukoliko za taj akt glasa najmanje dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.
Naravno, i u Ustavu zadnju reč daju birači na referendumsko pitanje, onako kako ste predvideli, naime polovina ukupnog broja birača je potrebna da izađe, i od te polovine treba da se polovina izjasni pozitivno na referendumsko pitanje. To znači da bi na referendumu 1.650.000 birača trebalo da da potvrdan odgovor na referendumsko pitanje i da se donese ustav. Smatramo to apsolutno pogrešnim, odnosno da na ovaj referendum mora da izađe što veći broj birača, birači moraju da se motivišu i da bi bilo neophodno da se o referendumskom pitanju izjasni polovina od ukupnog broja upisanih birača.
Radi se o Ustavu, ne zaboravite, taj ustav tretira sva ljudska i manjinska prava, sve slobode i logično je da građani moraju da budu zainteresovani i da daju potvrdu Narodnoj skupštini svojim izjašnjavanjem na referendumu. Naravno, po nama, šta bi to bila posledica neuspelog referenduma? Tvrdim da referendum neće uspeti ako ga ne vežete za neke izbore, ako predizborna kampanja ne bude uopšte podnošljiva za sve političke faktore i ukoliko ne budemo uspeli da motivišemo birače da izađu na izbore. Posledica toga bi bila raspuštanje Narodne skupštine, jer bi onda bilo očigledno da smo izneverili volju građana, dajući joj na izjašnjavanje tekst ustava koji građanima ne odgovara.
Po nama referendum, to su dosadašnja iskustva pokazala, može vrlo lako da se falsifikuje; referendum uvek organizuje vlast, nema mogućnosti da politički faktori i političke stranke prate sprovođenje referenduma i uvek može da se dovede u pitanje rezultat referenduma.
Ovim predlogom zakona vi predviđate i javnu raspravu. Naravno, postavlja se pitanje mogućnosti vođenja javne rasprave u vanrednom stanju, a rekla sam na početku i otpočinjanja ovog postupka, pa vas ja pitam kako mi to da vodimo javnu raspravu ako budemo u vanrednom stanju? Kako ćemo mi to da okupimo građane ili tu stručnu javnost za čije ste mišljenje vi veoma zainteresovani, a zato niste zainteresovani za mišljenja narodnih poslanika, i da im objašnjavamo šta smo tim ustavom hteli? Ili ćemo u vanrednom stanju da omogućimo samo predstavnicima Vlade i uz predstavnike Vlade, naravno, mogu da budu tu i šefovi, odnosno šef poslaničkog kluba većine ili predsednik ovog ili onog odbora većine koji ima ovlašćenja da o tome govori. Gde smo svi mi ostali iz ovog parlamenta?
Građani moraju da čuju mišljenje i jednih, i drugih i trećih. Treba da se osluškuje i mišljenje stručne javnosti.
Sada vas pitam kako je moguće ovo što je u članu 7. predviđeno, da na osnovu rezultata javne rasprave ustavna komisija utvrđuje tekst ustava Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave, koja inače traje 45 dana. Znači, ustavna komisija će na osnovu rezultata javne rasprave i mišljenja stručne javnosti intervenisati u tom tekstu ustava i dostaviće nama ovde u Skupštinu, opet po principu uzmi ili ostavi. Pa ko smo onda mi ovde? Da li ova skupština treba još uvek da radi ili je vreme da se rasturamo, da idemo ponovo na izbore, da idemo na izbore za ustavotvornu skupštinu.
Moram da vas podsetim da su se i ustavotvorne skupštine raspuštale onda kada nisu bile u stanju da donesu ustav u roku koji im je ostavljen.
Šta će biti sa ovom skupštinom, ako u ovom roku, koji je ovde propisan zakonom, ne donese novi ustav? Videćemo. Ja mislim da odavno ova skupština nema legitimitet da donosi ni najobičnije odluke o imenovanju raznoraznih funkcionera nosilaca pravosudnih funkcija, niti o izboru, a kamoli da donosi ovako važne akte kao što su predlozi zakona koji se tiču postupka promene Ustava Republike Srbije.
Poslanici Srpske radikalne stranke neće glasati za ovakav predlog zakona, neće da učestvuju u promeni Ustava na neustavan način. Vama ostalima ostavljamo da to ide na vašu dušu i istorijsku odgovornost. Kakve će to posledice imati po čitavu državu, o tome će, naravno, građani reći na sledećim izborima koji su, očigledno, veoma blizu.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Mirčić je u ime SRS podneo amandman na član 3. Predloga zakona o ministarstvima, u kome se navode poslovi koje bi trebalo  kao  organ  uprave  da  vrši  MUP.  Pored  toga  što  je dobio nove  
nadležnosti, zbog zakona o sprovođenju povelje zajedničke države i prelaska pojedinih nadležnosti sa Saveznog na Republički MUP, u opisu njegovih poslova, što bi po prirodi stvari trebalo da radi, jeste zaštita ustavnog poretka i bezbednosti zemlje. Trebalo bi bar da nam predstavnik Vlade, ako već nemamo ovde mišljenje Vlade o svim podnetim amandmanima, kaže ko će ove poslove ubuduće vršiti i čija je to nadležnost.
Nama je jasno da se ustavni poredak štiti u svim institucijama sistema. Treba da ga štiti i Narodna skupština, i Vlada, i predsednik Skupštine i predsednik države. Jedino MUP raspolaže i fizičkom silom, kao prerogativom vlasti, da to može zaista i da zaštiti.
Sada se nalazimo u vanrednom stanju. Vanredno stanje se uvodi, između ostalog, i zbog toga što preti opasnost od narušavanja ustavnog poretka ili preti opasnost za bezbednost zemlje. Kada kažemo bezbednost zemlje, mislimo i na bezbednost pojedinih institucija, a određene ličnosti su institucije.
Nije dovoljno samo da postoje blindirani automobili ili da se zatamne stakla na kabinetu predsednika Skupštine, pa da kažemo zaštićen je ustavni poredak, bezbedni smo svi. Nismo. Policija mora da vrši ove poslove. Zbog toga smo amandmanom pokušali vrlo razložno, da objasnimo zašto bi to i dalje trebalo da bude u opisu poslova MUP-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da je ovaj amandman apsolutno prihvatljiv za Vladu, prosto obavezujući, imajući u vidu budžet koji smo usvojili u decembru mesecu i rebalans koji imamo na dnevnom redu, odmah iza ove tačke, jer u razdelu 10 Ministarstva finansija i ekonomije su sve ove uprave koje su amandmanom nabrojane i Poreska uprava, i Uprava za javna plaćanja, i Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj, likvidaciju banaka,  sve ono što ove agencije i uprave rade, trebalo je da bude sadržano i u okviru poslova i zadataka Ministarstva finansija i ekonomije.
Može neko da kaže - ovo su posebne organizacije. One jesu, ali odgovaraju ovom ministarstvu za svoj rad, finansiraju se takođe iz budžeta, i to direktno iz razdela Ministarstva finansija i ekonomije i potpuno je neprihvatljivo da onda Ministarstvo u opisu svojih poslova nema i one poslove koji su predviđeni za uprave i agencije.
Kad je reč o prethodnom amandmanu, samo bih podsetila ministra da MUP na jugu Srbije i te kako učestvuje u zaštiti i ustavnog poretka i bezbednosti zemlje, pa odakle mu onda osnov, ako to ne bude i u opisu poslova MUP-a?

Dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo pravde je organ državne uprave i ovim zakonom je regulisano šta sve Ministarstvo pravde, kao organ uprave, može i treba da radi.
Mi smo amandmanom pokušali da popravimo suštinski član 5. smatrajući da se neki od ovih poslova, ovako kako su formulisani, nikako ne mogu staviti u nadležnost Ministarstva pravde i to, pre svega, da Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na zakonodavstvo o privrednim prestupima, krivično zakonodavstvo, na kolizione norme, postupak pred sudovima, advokaturu i druge pravosudne profesije.
Tražili smo da se posle stava 1, u kome treba da se brišu ove nadležnosti, doda stav 2. i da te iste nadležnosti budu drugačije formulisane, pa da Ministarstvo pravde zadrži nadležnost da priprema propise iz oblasti krivičnog zakonodavstva; zakonodavstva o privrednim prestupima i prekršajima; postupka pred sudovima; advokature i drugih pravosudnih propisa; vrši nadzor nad primenom sudskog poslovnika, jer to Ministarstvo i radi, a ovde nigde ne piše da radi i obezbeđuje materijalno-finansijske uslove za rad sudova i organa za prekršaje.
Molim predlagača i ministra, koji je ovde u ime predlagača da vodi računa o suštinskoj razlici između pripreme propisa u određenim oblastima i obavljanje poslova u tim oblastima.
Ne znamo kako bi to Ministarstvo pravde trebalo da obavlja poslove koji se tiču krivičnog zakonodavstva, šta je to što će Ministarstvo pravde da radi, šta će da radi u oblastima privrednih prestupa ili prekršaja, kako će da odlučuje o kolizionim normama? Pa zna se ko o tome odlučuje! Ministarstvo pravde ne može nikako da da bilo kakvu odluku, bilo kojim organima, ukoliko se nađu određene pravne norme u koliziji.
Potpuno ste propustili da u nadležnost ovog ministarstva stavite to da mora da vrši nadzor nad primenom sudskog poslovnika i da mora Ministarstvo, pre svega, da se stara o materijalno-finansijskim uslovima za rad sudova.
Amandman nije beznačajan, molim vas da obratite pažnju na suštinsku razliku između pripreme propisa u određenim oblastima i obavljanja poslova u ovim oblastima, jer je očigledno ako ovako ostane, da ćemo imati brojne zloupotrebe Ministarstva pravde; ostavićemo ovde široko otvoreni horizont ministru Batiću da donosi i sudske presude, da podiže optužnice i da radi šta mu je volja.

Da radi šta mu je volja u okviru pravosuđa.
Pa, znam da ste svi nervozni i da bi najradnije da pređemo na izglasavanje sva tri zakona bez rasprave, ali moramo da radimo, to nam je posao.

Dame i gospodo poslanici, u prilog ovog amandmana, a i zbog potrebe da se osvrnem na diskusiju ministra Šabića, koji je i juče, prilikom mog izlaganja o ovom zakonu u načelu, tvrdio da bismo na ovaj način, usvajanjem amandmana, uneli konfuziju, jer se birački spiskovi vode u organima lokalne samouprave.
Samo bih htela da kažem da jedinstveni birački spisak, onako kako se traži da postoji Zakonom o izboru narodnih poslanika, koji se primenjuje i na sve druge izbore, predsedničke i lokalne, nije zbir svih tih spiskova koje vodi lokalna samouprava. Nismo ga tako zamišljali kad smo donosili Zakon o izboru narodnih poslanika! Hteli smo da na jednom mestu postoji jedinstveni birački spisak, a kako će to ministarstvo da organizuje, koga će za to da angažuje, to bi bio problem tog minisitarstva i Vlade Srbije.
Može to da uradi i MUP, ali sada mi recite - ako već ne možete, kažete, zbog stvaranja knfuzije u celoj toj oblasti, kako je moguće da kao organ uprave Ministarstvo za lokalnu upravu vrši poslove koji se odnose na matične knjige? Pa, i matične knjige isto vode organi lokalne samouprave, a vi ste to sebi stavili ovde u nadležnost. Vi ćete donositi i predlagati propise iz te oblasti. Tako ćete predložiti i propise vezane za jedinstveni birački spisak, i to kako ga zamišljate, kome ćete poveriti taj posao, ko će to za vas da radi!
Vi ste bili ti koji ste najviše primedbi imali u poslednjih 10-12 godina na te biračke spiskove. Što sada bežite od toga da ovo Ministarstvo, koje po logici stvari treba o tome da brine, sebi stavi to u nadležnost? Svako bi se ministarstvo grabilo za još više nadležnosti. Vidim da je ovo Ministarstvo za ekologiju toliko nadležnosti sebi prigrabilo, da je to katastrofa!
Trebalo bi da se zainteresujete, da i čitav registar stanovništva bude u vašoj oblasti, u vašoj nadležnosti, tako da pritiskom na dugme možemo da dobijemo izvod iz matične knjige rođenih, a ne da idemo po opštinama i da pišemo pismo rođacima da nam izvade izvod iz matične knjige rođenih. Vi treba da se zalažete za to, pogotovo što kažete da izgrađujete jedan moderan sistem državne uprave i lokalne samouprave.
Nema ko to drugi da radi. Ako vi to sebi sada ne stavite u nadležnost, očigledno da onda mi još dugo nećemo imati taj jedinstveni birački spisak koji ne može nikad da bude apsolutno čist, ali može da se pronađe način kako da se to uradi. Nismo mi valjda prva zemlja u svetu koja će to imati. Postoje i druge zemlje koja imaju ta iskustva. Da li će to raditi MUP ili neki drugi organ ili organizacija, to je već stvar procene, ali ima stručnjaka koji se time bave i mogu da budu konsultovani po tom pitanju.

Dame i gospodo, članom 7. su navedeni poslovi Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede,  i u ovom delu u kome smo mi intervenisali, a Vjerica Radeta, poslanik SRS je obrazložila razloge za podnošenje amandmana.
Moram samo da vam skrenem pažnju da mi nismo brisali onaj deo poslova Ministarstva koji se odnosi na obeležavanje genetski modifikovanih proizvoda u prometu.
Dakle, ukoliko se uvezu takvi proizvodi, Ministarstvo bi bilo nadležno da uredi tu obalst kako se ti proizvodi obeležavaju, tako da i korisnici unapred znaju da su štetni po zdravlje i da se radi o genetski modifikovanim proizvodima. Apsolutno sam protiv toga da legalizujemo proizvodnju genetski modifikovanih proizvoda, jer ovako kako je to navedeno u Predlogu zakona očigledno da je to krajnji cilj.
Drugi deo amandmana koji se tiče vraćanja pašnjaka i utrina selima na korišćenje, u prilog amandmana koji je gospođa Vjerica objašnjavala, valjda svi znate, ko god ima neke veze sa lokalnom samoupravom, da je taj posao davno završen, da nema u Srbiji više utrina i pašnjaka koji treba da se vraćaju.
Dakle, neko nije obratio pažnju na postojeće nadležnosti ovog ministarstva iz nekog ranijeg vremena, pa je to po inerciji ostalo tako. Mi smo primetili da je to suvišno, da treba da se briše i smatramo da je amandman apsolutno prihvatljiv i da ima opravdanja.

Dame i gospodo, pre nego što počnem da obrazlažem amandman, da pitamo predsedavajućeg zašto obezbeđenje stoji u sali dok traje rasprava. Da li ovde u sali nešto nije u redu?

Da li ćete uz svakog poslanika da držite po jednog člana obezbeđenja? Meni to smeta.

U vezi sa izveštajem koji smo dobili od Odbora za pravosuđe i upravu, molim vas, zaista je dosta falsifikata u ovoj skupštini. Vidim da gospodin Hiber sedi u sali. Što je bio problem da on potpiše ovaj akt? Umesto toga imamo falsifikat potpisa. Molim vas, stvarno nas omalovažavate! Ili mi previše ozbiljno shvatamo ovu instituciju ili sa vama nešto nije u redu! Bar, akt koji treba da se potpiše i dostavi narodnim poslanicima, dajte da čovek potpiše lepo, iskopirjate i dostavite. A ne da papirče isečete sa nekog starog potpisa! Čovek sigurno ne može da stoji iza ovoga! Može da kaže - to nije moje! Trebalo bi da ga pitamo da li stvarno stoji iza ovog izveštaja ili ne.
Juče ste nas isto ovde doveli u zabludu rekavši da ste nam dostavili izveštaj Administrativnog odbora i da govorim neistinu.

Gospođo Mićić, vezano je za amandmane. Molim vas, nemojte stalno da pravite ludake od nas, a jedino ste vi pametni. Zaista ne sumnjam u vašu pamet, verovatno ste pametni kada ste tu, ali nemojte ni vi da sumnjate u našu pamet. Dajte da ovde raspravljamo normalno.
Juče ste mi rekli da govorim neistinu, kada sam reklamirala da nisam dobila izveštaj Administrativnog odbora. To nije tačno, jer smo ga tek danas u 11,00 sati dobili u poslaničkom klubu. Nemojte te ljude sada da ubeđujete u to da ja govorim neistinu, a vi ste govorili neistinu.