Nisam dobila onda kada ste vi to rekli, nego onda kada sam ja to rekla. Hoću da kažem da sam ja bila u pravu, a ne vi!

Kada? Jutros, a ne juče!

Gospođo, vi se probudite samo kad vi hoćete da se probudite. Molim vas da budete čitav dan ovde u sali, a kad ne možete i kad se umorite, ostavite gospođu Čomić ili gospodina potpredsednika, drugog, da vodi sednicu i biće sve u redu.
Amandman gospodina Janjića išao je u jednom pragmatičnom smislu; jedan zakon bi trebalo da traje bar koliko traje jedna vlada, jer svaka vlada zamišlja svoju vlast na svoj način, smatra da treba da postoji 10-12-15 ili 30 ministarstava. Ova vlada smatra da treba da ima šest potpredsednika i 19 ministara.

U ovom zakonu ne bi smeo da stoji termin "donacija" kao nešto što bi trebalo da bude normalno. Donacija je kategorija koja danas postoji, sutra ne postoji i ne može nadležnost ovog ministarstva da bude vezana za obavljanje poslova koji se tiču donacija. To jednostavno treba iz nekog čisto pravnog stila da se briše iz ovog zakona, a i da zaštitimo integritet ove države koja zaista ne bi trebalo da zavisi od donacija i volje drugih država, ma koje da su.

Dame i gospodo narodni poslanici, istraživanje i analitičko vrednovanje stanja i razvoja medija moglo bi da bude, i jeste nadležnost skupštinskog Odbora za kulturu, i to je sasvim dovoljno, a nadležnost Ministarstva za kulturu ne može da bude nikako. Jer, zamislite da ministar izađe u sredstva javnog informisanja, bilo kog, vidim ovih dana, kako traje vanredno stanje, ne skidaju se sa televizije, novine pišu samo o njima, oni to, naravno, zloupotrebljavaju za širenje svojih političkih ideja, za satanizovanje svih onih koji drugačije politički misle, pre svega SRS,  izađe i kaže - te i te novine, na osnovu istraživanja i analitičkog vrednovanja nekog tima, kao što je recimo sada ovaj tim koji je formiran u sklopu ove komisije za ispitivanje medija u slučaju ubistva predsednika Vlade, bivšeg, Zorana, zaboravih mu ime, Đinđića, Zorana Đinđića, stavljen je čovek, kao predsednik te komisije, Petar Luković.
To je čovek koji ima svoju kolumnu u Vremenu i koji koristi isključivo ili gotovo isključivo hrvatski novogovor, i sada je on najkompetentniji da se bavi ovim istraživanjem. To su ta vaninstitucionalna delovanja, koja postoje do sada, a sada hoćemo ovim zakonom o ministarstvima da to sve i legalizujemo i da mediji budu potpuno pod kapom ministra za kulturu i medije. I gde je tu onda sloboda medija? Nema je nigde!
Možda, gospodo, niste čuli, jer mediji ne izveštavaju dovoljno ili ne izveštavaju uopšte, a pogotovu Služba za informisanje Skupštine ne izveštava, a nama poslanicima novinari više ne smeju ni da priđu; poslanici SRS juče su Skupštini predali predlog odluke za obrazovanje anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za ubistvo predsednika Vlade, Zorana Đinđića, jer se dokazuje da su državni organi bili nespremni da se efikasno bore protiv organizovanog kriminala, to je sada svima valjda jasno.

Jasno vam je da i svi državni funkcioneri koriste ovo vanredno stanje isključivo za širenje svojih političkih ideja i sprovođenje hajke protiv svih drugih, koji drugačije misle, protiv svojih političkih neistomišljenika, pa evo, koristim priliku, ovo je jedini mikrofon do koga mogu da dođem da vam kažem, a pitanje je da li će vam predsednik Skupštine uopšte to dostaviti u poslaničke klubove, da li će poslanici taj predlog odluke i dobiti.
Nadam se da će poštovati Poslovnik, da ćemo imati priliku da se o ovome izjašnjavamo da ćemo tu anketnu komisiju formirati i da ćemo o rezultatima rada te komisije ovde raspravljati, pa da vidimo ko će koga da "istera iz rupe".

Dame i gospodo, mene zaista iznenađuje diskusija gospodina ministra Šabića. Očigledno da nije bio prisutan u sali kada smo na jednoj od sednica raspravljali o istom  pitanju, a na dnevnom redu je bio Zakon o osnovnom obrazovanju, čini mi se. Tada je šef poslaničkog kluba DOS - Reforma Srbije, gospodin Čedomir Jovanović, izašao i podržao amandman SRS kojim se tražilo da se decidno navede koje su to tradicionalne verske zajednice, pretpostavljam, shvatajući opasnost od tih nekih malih verskih zajednica koje se, u stvari, krive za sekte. Taj amandman je prihvaćen.
Ne vidim zašto bi sada, jedino ako vi imate neki svoj lični razlog da ne prihvatite ovakav, čini mi se tada gotovo jednoglasan stav po pitanju značaja tradicionalnih verskih zajednica i stav ove skupštine da se borimo protiv tog zla koji se zove sekta ili vaša stranka ili strančica nije bila pitana u to vreme. To je drugi problem, koalicioni, ali vas podsećam da amandman zaista ide u pravcu afirmacije tradicionalnih crkava i verskih zajednica, da se ni u kom slučaju ne krše ljudska prava, da ne zadiremo u tu oblast koja je garantovana Poveljom.
Ne možemo da se založimo da Ministarstvo vera podržava sekte, ma kakve da su, jer bezazlenih nema. Zato ću pročitati koje su to crkve: Srpska pravoslavna crkva, Katolička crkva, Islamska verska zajednica, Jevrejska verska zajednica, Hrišćansko evangelistička crkva i Slovačka evangelistička crkva. To su te crkve. Ne moraju da budu navedene, dovoljno je da ovde stoji "tradicionalne verske zajednice", a da se preostali deo teksta briše i biće nam svima jasno o čemu se radi.

 Dame i gospodo narodni poslanici, budžet koji smo usvojili u decembru mesecu 2002. godine za ovu godinu, trebalo bi da bude uvećan za 20% prihoda od akciza i 18% poreza na promet, koji su do sada direktno išli u savezni budžet, naravno, uvećan još za carine i naknade za korišćenje vazdušnog prostora - trebalo bi u principu da proističe iz prethodnog budžeta, onog koji smo usvajali za 2002. godinu, uvećanog za inflaciju i rast bruto nacionalnog dohotka.
To su neka osnovna pravila, kako bi trebalo da rastu prihodi i da se raspodeljuje taj državni prihod. Od tog odstupanja ima umnogome. Ovde se, u stvari, radi o mehaničkom uspostavljanju vlasti i dikataturi necelovite kvazipolitike nad ekonomijom, sa nenaučno i pogrešno inaugurisanom državnom pozicijom u Srbiji, u ekonomskim poslovima.
Naime, Vlada Republike Srbije sve više postaje budžetski, kreditni, kadrovski i drugi oblik direktnog ostvarenja državne linije, nekog novog oblika komandne privrede. Zasnivajući novu ideologiju merama i rezultatima ove vlade, Srbija je prikovana uz one spoljne faktore, a možda je bolje da kažemo zemlje koje, uništavajući sve pred sobom, razaraju i neprikosnovene civilizacijske vrednosti i istorijske tekovine srpskog naroda, srpskih zemalja i srpskih država.
Odvajamo velika budžetska sredstva, imajući u vidu ovaj rebalans, za funkcije zajednice, a ne znamo ni koje su, kakav je njihov ekonomski i politički smisao, koji je njihov dugoročni efekat, niti, pak, koliko zaista koštaju! Budžet svake države, u principu, manifestuje mnoštvo faktora, a pogotovo onih faktora koji su trenutno aktuelni, u ovom ekonomskom i političkom trenutku.
U slučaju Srbije, ne postoje ozbiljne i stručne analize i stvarni tokovi, niti ekonomski, niti politički, i oni ne sadrže ni iskre stvarnih promena nabolje. Nastavlja se praksa na silu nametnutog budžetskog oblika potpune kontrole, a vladajuća politika olako i bez odgovornosti nam saopštava da najnovija dešavanja u unutrašnjem i međunarodnom okruženju utiče na nivo investicija i stopu rasta domaćeg bruto proizvoda, a ona se u stvari smanjuje na 3,5% do 4,5% u odnosu na planirano.
SRS procenjuje da nam ovakvim rebalansom budžeta vlast najavljuje dalje ekonomsko propadanje, dalji krah proizvodnje, a da se ovaj umanjeni planirani rast bruto društvenog proizvoda zasniva na rodu poljoprivrede, čiji rezultati sve više zavise od klimatskih uslova.
Ministra Veselinova mogli bi da optužimo komotno za genocid nad onim pticama pevačicama. Takođe se procenjuje da sa planiranim rastom bruto društvenog proizvoda nema tranzicije, nema uspešnih reformi, rasta kapitala i razvoja tržišta. Naučnici ocenjuju da, ukoliko bi se privreda i standard oporavili, po stopi od 10% godišnje, naše putovanje u lepšu prošlost, koju pamtimo, umesto 15 svelo bi se na sedam do osam godina.
Rebalans budžeta predviđa ukupan prihod od 271.790.100, što je za oko 57.190.000.000 više od prihoda utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu. Svim dobronamernim i metodološki konzistentnim naučnim ocenama može se egzaktno zaključiti da prostora za ovakvu budžetsku presiju nema.
Ukoliko uvažimo činjenicu da su svi porezi u demokratskom i ekonomskom smislu deo nacionalnog dohotka, a ne bruto društveni proizvod, onda se ne sme skrivati istina. Istovremeno su svi porezi deo profita. Uvažavajući ovu činjenicu, onda bi trebalo Vladi i vladinom delu poslanika ove skupštine da bude jasno da se poreskim zahvatanjem ne sme ugušiti potencijal akumulacije privrede.
Izgleda da Vlada ne vidi, ili ne želi da vidi, ili ne zna da drugog puta ka demokratiji nema, osim sposobnosti akumulacije i dohotka za razvoj. Naravno, s tim ide i rast dohotka građana. Donacije i krediti neće moći da zamene ove osnove ekonomije razvoja.
Predloženom poreskom presijom Vlada zahvata, pre bi se moglo reći otima, ili raspolaže, po mišljenju naše stranke, oko četiri petine nacionalnog dohotka, a takve ekonomske osnove nema nijedna diktatura u svetu.
Po našem mišljenju, budžet bi trebalo da bude projektovan na ukupno 199.468.800.000 dinara, pogotovu što je konstatan porast deficita u spoljnoj trgovini, kao i pad kupovne moći domaćeg potrošača. Takođe se mora uzeti u obzir i porast nezaposlenosti, prouzrokovan haotičnom privatizacijom.
Posmatrajući rashodnu stranu budžeta, primećujemo da ste pod ekonomskom klasifikacijom 413 planirali izdatke za naknade u naturi, u okviru rashoda za zaposlene, koji ukupno iznose oko 1.480.000.000, i meni je žao što ministar sada nije tu da mi objasni koje su to naknade u naturi, jer se sećamo da je 2001. godine i te kako napadao bilo kakva izdvajanja iz budžeta, po ovom osnovu, i da je rekao da više polutki neće biti, više odeće neće biti, ne znam šta je sve podrazumevao pod tim naknadama, ali evo, sada ih ponovo vidimo ovde po pojedinim stavkama. Kod svakog ministarstva, imamo naknade u naturi, a pouzdano znam da se polutke i dalje dele i moraju da se dele kad je narod sirotinja.
Troškovi putovanja planirani su u ukupnom iznosu od 1.588.000.000 dinara i prilikom usvajanja budžeta u decembru mesecu konstatovali smo ovde, a svi poslanici opozicije su kritikovali ovako rasipnički odnos Vlade prema budžetskim sredstvima, ne znamo gde se toliko i kojim povodom putuje?
Usluge po ugovoru su čak 4.209.000.000, a ovamo se konstatuje da ima viška zaposlenih, malopre nam ministar reče da su ovi iz savezne administracije dobrovoljno raskinuli radni odnos i dobili onih šest prosečnih ličnih dohodaka, negde oko 1.000 evra. Sumnjam da je iko to uradio dobrovoljno! Jednostavno, nije imao drugog izlaza!
Kad su u pitanju ove usluge po ugovoru, izgleda da smo zaboravili da smo na prošloj sednici doneli Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, gde smo korigovali da se plaćaju doprinosi i po osnovu ugovora o delu. Onda ne vidim razloga zašto ove ljude iz savezne administracije nisu uključili u stalni radni odnos, nego dodatno angažuju neke nove za obavljanje nekih stručnih poslova.
Ovde, u Narodnoj skupštini, možemo da primetimo svakodnevno po desetak novih lica, raznozranih stričevića, sinovaca, da vidimo da su zasnovali radni odnos, ili rade po ugovoru o delu.
Specijalizovane usluge iznose oko 13.000.000.000 dinara.
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Pa, nisam ja gospodin Pajtić, on maksimalno može da govori između pet i osam minuta.
Dakle, specijalizovane usluge su oko 13.000.000.000, pa imamo ekspertsku Vladu. Zaista je neshvatljivo da svako ministarstvo mora da angažuje eksperte, stručnjake iz neke oblasti, da ovolike pare izdvaja, a ima ceo državni aparat na raspolaganju.
Sredstva rezervi - planirana su na 25.000.000.000, a u isto vreme imamo deficit. I molim vas, oni koji se iole razumeju u finansije tvrde (ja sam se raspitivala) da budžet koji ima planirani deficit, ne može na rashodnoj strani da ima projektovanu budžetsku rezervu.
Otplate glavnice kredita koje su ovde pod ekonomskom klasifikacijom 61, domaćim kreditorima oko 17.618.000.000, nešto više, i stranim inokreditorima oko 250.000.000, možemo da očekujemo? ako pogledamo sintezu Predloga budžeta od 2001. godine naovamo, vidimo da se to stalno uvećava, jer se stalno uzimaju novi krediti, pitamo se za koju godinu, hoće li nama ceo budžet da ide samo na otplatu kamata i jednog dela glavnice, ili ćemo morati iz tog budžeta još nešto da finansiramo?
Naravno, u obrazloženju nam se kaže da je rebalans bio neophodan zbog toga što je doneta Povelja, zbog toga što je donet Zakon o sprovođenju Povelje, što imamo novu državnu zajednicu, drugačije su regulisani odnosi država članica, i Republika Srbija treba da obezbedi sredstva u ukupnom iznosu od 38.219.000.000, što iznosi negde oko 93,3% ukupnih sredstava, a Republika Crna Gora 6,7% od ukupnih sredstava, što nemam ništa protiv. Kažu da je to u zavisnosti i od toga koliko koja država članica učestvuje u bruto društvenom proizvodu, ali bi onda tako i te političke prilike i politički uticaj te dve države članice trebalo da bude regulisan, a ne onako kako ste vi to pristali na osnovu Povelje.
Dalje, jasno je da je Zakon o budžetu morao da bude rebalansiran zbog svega ovoga, ali u obrazloženju se kaže da je planirana stopa rasta GDP od 5% smanjena na nivo od 3,5 do 4%, da dominantni izvor rasta bruto društvenog proizvoda mora biti komponenta domaće potrošnje i da se očekuje da će cene rasti u rasponu od 9 do 11%. Tako su planirali i prošle godine, pa je to došlo do 30%. Ovde je, verovatno, to već imputirano.
Kaže se da će rast cene nafte i jačanja dolara neizvesno dovesti do "uvoza" inostrane inflacije, tu računajući na agresiju na Irak, što je na izvestan način nepojmljivo, jer se sećamo, kada je došlo do agresije na Jugoslaviju, da je dolar onda pao na 1,4, pa se može očekivati da i sada dolar pada. Kako je to moguće da država koja je u ratu ojača svoju valutu? Valjda je logično da ona pada, a znamo da i Japanci, pošto njihova privreda isključivo zavisi od vrednosti dolara, u ovakvim situacijama otkupljuju živ novac iz Amerike da bi zaštitili svoju privredu. Ova procena da će dolar rasti i da to utiče na naš budžet, prosto je neprihvatljiva. Ne znam ni zašto se vezujemo za dolar i Sjedinjene Američke Države i to šta se dešava sa njima, kada smo se mi već opredelili da sve to u našoj privredi posmatramo u odnosu na evro.
Na rashodnoj strani budžeta, predlagač tvrdi, uštede koje su ostvarene preuzimanjem funkcija sa saveznog nivoa, a ušteda nema, kaže se da su uštede uglavnom nastale kroz decembarsko smanjenje broja zaposlenih, da će one biti iskorišćene za povećane bezbedonosne izdatke, koje smo imali i imamo, za vreme trajanja vanrednog stanja. Koliko nas to vanredno stanje košta, to ćemo videti kada budemo usvajali završni račun?! Nemojte onda da mi kažete da građane Srbije apsolutno ne pogađa vanredno stanje, jer ih direktno lupa po džepu! To je nešto što ih možda i najviše pogađa!
Preraspodela sredstava izvršena je u okviru rashoda za naknade u naturi, socijalna davanja zaposlenima, naknade zaposlenih i troškove putovanja, zbog toga što se u izvršenju budžeta za prva dva meseca ove godine, kaže predlagač, ukazala potreba da svi direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta imaju rashode za ove namene, znači, povećane rashode, tako da je došlo do rebalansiranja sa jedne stavke na drugu, odnosno sa jednog konta na drugi.
Nesporno je da nas ove agencije i komisije koje su različitim zakonima formirane, jako puno koštaju. To bili poslovi koje su obavljali organi uprave, odnosno ministarstva: Biro za komunikacije nas košta 264 miliona; BIA oko dve milijarde; Agencija za unapređenje državne uprave osam miliona, Agencija za osiguranje stečaja, sanaciju i likvidaciju banaka 450 miliona; Komisija za hartije od vrednosti 45 miliona; Agencija za duvan čak 13 miliona, itd. Republička direkcija za robne rezerve, koja je inače profitabilna i tako i posluje, jer ona otkupljuje, recimo, živu stoku, sada kada je došlo do poremećaja na tržištu, po 50 dinara i čeka kada će izbaciti na tržište i prodavati po ceni od 70 ili 80 dinara, košta nas 657 miliona.
Indikativno je to da je Ministarstvu poljoprivrede opredeljeno 50 miliona za unapređenje zakonodavstva i usklađivanja sa Evropskom unijom, a nema, gospodo, nijednog zakonskog predloga od Ministarstva poljoprivrede, evo već treća godina. Stvarno me interesuje, da je tu ministar Veselinov, pa da mi kaže za šta on troši ove pare i kada će da napravi neki zakonski projekat koji će voditi ka unapređenju poljoprivrede!
Ministarstvo za nauku sam izdvojila kao ministarstvo koje za specijalizovane usluge troši čak tri milijarde.
Sve u svemu, smatramo da je ovo izuzetno rasipnički budžet!! Poslanici SRS neće glasati za predloženi rebalans budžeta, jer ga, pre svega, smatramo ga nerealnim i upozoravamo da je on pokušaj najveće pljačke od dolaska DOS-a na vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je relna budžetska projekcija za 2003. godinu 199.468.800.000, tako je realno da u ovom parlamentu ima 85 poslanika skupštinske većine i kao što je budžetski deficit blizu 47 milijardi, tako je i deficit u ovoj skupštini što se tiče poslaničke većine 31 narodni poslanik, koji će se prilikom glasanja verovatno pojaviti sa lažnim karticama, tako da postaje bespredmetno da se ovi amandmani obrazlažu, a pogotovo kada imamo situaciju da nemamo izveštaj Vlade, da nemamo ministra koji bi, eventualno, mogao da reaguje na ove amandmane; sve je obesmišljeno.
Možemo da pretpostavimo da će se stalno ovako raditi, što će se pravdati hitnim postupkom, a ne moramo da imamo stalno hitni postupak. Međutim, pošto znamo da vas mnogo nerviramo zbog toga što izlazimo za govornicu da obrazlažemo amandmane, mi ćemo nastaviti da ih obrazlažemo.

Dame i gospodo narodni oslanici, u 2003. godini izdaće se garancije i kontragarancije u iznosu od oko 66 milijardi, od toga za inostrane poverioce oko 41 milijarda. A samozvani guverner Dinkić se hvali da ima devizne rezerve u iznosu od dve milijarde evra, što je četiri milijarde maraka ili 12 milijardi dinara. Te devizne rezerve očigledno stoje u slamarici kod gospodina Dinkića, umesto da služe za podsticaj i razvoj privrede.
Zbog toga smatramo da je neprihvatljivo dalje zaduživanje kod inopoverilaca. Zahvaljujući materijalu, koji nam je dostavilo Ministarstvo za finansije kao dopunu obrazloženja uz Predlog zakona, vidimo kome smo dužni i za koje dugove se daju garancije i kontragarancije. Između ostalog: Evropskoj investicionoj banci po osnovu pet kredita ukupne vrednosti od 20 milijardi dinara, koje su se utrošile i dalje prenele na Republičku direkciju za puteve; za JP Aerodrom Beograd oko tri milijarde - koje se sprema za privatizaciju; Jugoslovenskoj železnici u iznosu od četiri milijarde - imamo zakon o železnici iz koga smo mogli da vidimo da se deo toga priprema za privatizaciju; Republičkoj direkciji za puteve šest milijardi (to je ono što vam je ovaj zaštićeni svedok Čume potrošio) i EPS-u 3,717 milijardi dinara za projekat obnove trafostanica, dalekovoda i ostalih uređaja, a u međuvremenu je struja poskupela deset puta.
Prema tome, nema razloga za ovoliko zaduživanje. Time samo činimo uslugu inopartnerima, jer oni najbolje plasiraju svoja slobodna finansijska sredstva tako što ih daju kao kredit ovakvima kao što smo mi.

 Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, molim vas da ovaj amandman shvatite dobronamerno. Sigurna sam da ga nećete u ovom momentu prihvatiti, jer ne biste mogli da izbalansirate dugovnu i potražnu stranu, odnosno prihode i rashode. A za ubuduće, mi smo vam ovde, ovim amandmanom jasno ukazali gde možete da uštedite. Samim tim, da rasteretite građane Srbije, jer oni sve ovo finansiraju.
Pre svega to su troškovi putovanja, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, tekuće popravke i održavanja, materijal, otplate kamata po inostranim kreditima koje treba potpuno brisati. Kao što treba brisati i otplate glavnica stranim kreditorima. Razlog tome jeste što je mnogo pametnije da se založite za naknadu ratne štete i ostvarivanje tog prava naše države. Onda ne biste imali ovu obavezu.
Dakle, da se brišu rashodi na novčane kazne po rešenju sudova i sudskih tela. Vidimo da ste planirali da mnoge sporove izgubite. Nadam se da to nisu i neki međunarodni sporovi. To su one stavke gde možete da smanjite rashode, a samim tim manje ćete i tražiti od građana Srbije. Vas očigledno ništa ne interesuje. Da li ste tu? Alo, gospodine ministre! Nije tu. Prijatno.

Samo bi, zbog nedostatka vremena koje je Natašu Jovanović sprečilo da do kraja obrazloži ovaj amandman, pitala ministra šta ga sprečava da ovaj amandman prihvati? Šta imate protiv "Zastave"? Ovo je nešto što je postojalo pre 2000. godine. Nijedan organ, nijedno ministarstvo, nijedan organ lokalne samouprave nije smeo da kupi automobil strane proizvodnje. To je na izvestan način bila i solidarnost sa "Zastavom", koja jeste u teškoj situaciji.
Vi ovde demostrirate neki stav i potpuno ignorišete situaciju u "Zastavi", a kupujete vozila koja, još malo, imaju vrednost bornih kola ili tenkova. Ovolike blinde koje ste kupili koštaju ovaj narod. Niko iz vaših džepova nije izvadio pare da to kupi, nego su to poreski obveznici za vas kupili. Danas se narod zgražavao ispred Skupštine Srbije gledajući koliko imate obezbeđenja i koliko blindiranih vozila. Možda je razlog za neprihvatanje ovog amandmana upravo to što "Zastava automobili" ne proizvode blindirana vozila.

Gospođo Mićić, vi ste povredili član 100. Poslovnika, uvredivši dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika. Smatrala sam da nakon izlaganja gospodina ministra, koji se osvrnuo na naše izlaganje u toku dana, imam pravo na repliku, jer je pogrešno protumačio sve ono što smo mi u načelnoj raspravi rekli. Ja znam da ste nervozni, ali evo još malo.
Sve ono što smo amandmanima u najboljoj nameri tražili, ja sam izašla da se gospodinu ministru zahvalim na ovom iscrpnom izlaganju na kraju radnog dana, iako je ovo ličilo na ekspoze, ovo smo očekivali na početku rasprave i bilo bi nam mnogo lakše da diskutujemo posle u načelnoj raspravi. Očigledno je da je danas plan bio da se jako brzo radi, a da je na kraju gospodin ministar morao da odugovlači raspravu i svoju priču da biste se ovde skupili.
Nema vas 126. Zahvaljujući Banetu Ivkoviću, njegovim novim automobilima i obezbeđenju koje je dobio, možda ćete imati tih 126, ali nema gospodina Kase ovde, niti gospodina Lekovića. Može da pokazuje to mnogo štošta, ali listing postoji, sve može da se iskontroliše. Neka vam je sa srećom donošenje zakona bez potrebne većine.

 Dame i gospodo narodni poslanici, nisam baš srećna što ova dva predloga moramo da danas razmatramo kao jedinstvenu tačku, ali evo, pokušaću da to sintetizujem, obzirom da i zakon o budžetu ima i te kakve veze sa obe ove tačke dnevnog reda.
Razmatrajući Predlog odluke o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednica Srbija i Crna Gora, postavljaju se neka osnovna pitanja.
Prvo, zašto Narodna skupština o ovome odlučuje, zašto o tome nije odlučivala Vlada Republike Srbije? U članu 15. Zakona ne piše ko će odlučiti o konačnom statusu ovih organa i organizacija, već se podrazumeva neki sporazum, ali kojih organa država članica, to nigde ne piše u Zakonu. Ostaje nam da tumačimo Zakon, da nagađamo i bila bi mnogo manja greška da je o ovom sporazumu odlučivala Vlada, to ne bi, po meni i po nama poslanicima SRS, predstavljalo kršenje Ustava Republike Srbije. Ali to govorim, pre svega, zbog toga što je Vlada prekršila Ustav kada je sebi dala kao ovlašćenje i pravo da preuzme nadležnost Narodne skupštine da odlučuje o potvrđivanju statuta, davanju saglasnosti Skupštini Srbije i Crne Gore za usvajanje zakona o potvrđivanju Statuta Saveta Evrope.
Pozivajući se na član 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije, u kome stoji da Vlada donosi odluke, uredbe, zakone i druge akte za izvršavanje zakona, ali napominjem za izvršavanje zakona, iako se tu nije radilo o izvršavanju zakona nego o davanju prethodne saglasnosti za ratifikaciju Statuta Saveta Evrope. Zato se postavlja pitanje treba li Vladi Srbije više Narodna skupština ili treba li Narodnoj skupštini uopšte takva Vlada koja polako, ali sigurno postaje diktatorska, jer se iza Skupštine krije samo onda kada joj to odgovara ili kada hoće da stvori privid da u državi funkcionišu institucije sistema.
(Milka Marinković, sa mesta: Ne, ti joj trebaš.)
Najbolji dokaz za to je što ova skupština zaseda u redovnom zasedanju, a imenuju se raznorazni vršioci dužnosti predsednika Vrhovnog suda, državnog javnog tužioca i tome slično. Tada joj Skupština ne treba. Kada se odlučuje o ovako nečemu, o čemu je mogla i ona sama da odluči, onda joj Skupština treba i neka se malo zamajavaju poslanici opozicije, jer poslanika skupštinske većine ima samo kada se glasa o zakonskim predlozima.
Očigledno je da je ovaj predlog odluke već neko dogovorio. Mi ne znamo ko, u obrazloženju ne piše, ali neko je morao da dogovara. Neko je morao da se sporazumeva. Nije nam ni predstavnik Vlade rekao ko ili ja bar nisam čula. Jasno je jedino to da se na ovaj predlog ne mogu stavljati i upućivati amandmani, što znači da nam je Vlada ovo dala po sistemu - uzimi ili ostavi. Može da nam se sviđa, može da nam se ne sviđa, neko je to već dogovorio, skupštinska većina je obezbeđena i proći će predlog, zasigurno će se izglasati.
To što ćemo mi danas uzeti ili ostaviti, danas ili u danu za glasanje, ima naravno i svoju cenu, a kolika je cena to ćemo videti kada budemo razmatrali Zakon o rebalansu budžeta i to će biti sutra, prekosutra na dnevnom redu, pa ćemo videti koliko nas to košta. Malopre ministar reče da oko 6,5% u budžet uplaćuje Republika Crna Gora tj. "država" Crna Gora u ovu nakaradnu zajednicu, ali kako on odlučuje u toj skupštini državne zajednice, da li je to ekvivalent tome to nam ministar nije rekao, ali svi znamo.
Što se tiče tačke 1. nabrojani su organi i organizacije koje nastavljaju da obavljaju poslove kao organi i organizacije državne zajednice. U tački 2. nam je rečeno da Savezni hidrometeorološki zavod prestaje da radi, ali ostaje sporna tačka 3. kojom je regulisano da će Vlada Republike Srbije i Vlada Crne Gore formirati direktorat za civilno vazduhoplovstvo i agenciju za kontrolu letenja u roku od 90 dana, a dotle će ove poslove, kao i poslove vezane za kontrolu letenja i Saveznog vazduhoplovnog inspektorata preuzeti Ministarstvo Republike Srbije nadležno za poslove saobraćaja i telekomunikacija, uz saglasnost Ministarstva Republike Crne Gore nadležnog za poslove pomorstva i saobraćaja. Nema te saglasnosti, nismo je dobili uz ovaj akt, a trebalo je ukoliko se već neko sa nekim sporazumevao, jer mi ne znamo da li će naknadno, kada ova odluka stupi na snagu, uslediti i ta saglasnost nadležnog ministarstva Crne Gore.
Ovde iz tačke 3. mi vidimo da su se dve vlade sporazumevale i otuda ono moje na početku izlaganje da smatramo da je ovo bio posao za Vladu, a ne posao za Narodnu skupštinu. Naravno, ne bežimo mi od toga da o tome pričamo, ali ne vodi se računa ovde o ustavnim nadležnostima pojedinih institucija sistema.
Ovde se takođe postavlja to osnovno pitanje: prvo, gde je ta saglasnost, zašto je nema i kao drugo pitanje, pitanje koje treba da pronađe odgovor u Zakonu o ministarstvima, jer tu ne vidimo da Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija ima ove nadležnosti, pa se sada postavlja pitanje, da li se budžetom mogu projektovati na prihodnoj i rashodnoj strani troškovi za ove dve organizacije, koje će privremeno, kažu 90 dana, biti u okviru Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija Republike Srbije.
Veoma je nesrećno pripremljen ovaj akt, ukoliko je trebalo da dođe uopšte u Narodnu skupštinu, kao što je nesrećno došlo do raspada federalne države i do stvaranja ovog surogata, koji danas imamo, a koji ne znamo kako da nazovemo. Ide se stalno nekim obrnutim redom. Prvo se donese Povelja, odrede se rokovi, oni su obavezujući, pa ih onda niko ne poštuje, jer i sada imamo situaciju da još uvek nemamo taj sud savezne države, iako je istekao rok od 25 dana od izbora predsednika, niti imamo zakon o organizaciji i načinu rada institucija državne zajednice Srbije i Crna Gore.
Pošto to nemamo htela bih još da vam ukažem na član 17. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje i to je stav 2. člana 17. navedenog Zakona u kome stoji da Savet ministara može da odluči da pojedine službe i grupe poslova iz nadležnosti državne zajednice, koje su obavljali organi i organizacije ili službe navedene u članu 15. ovog zakona, budu preuzete od strane institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora, a zakon o organizaciji i načinu rada tih institucija još nije donet, pa se može desiti da mi sada donesemo ovakvu odluku, a da onda za neko vreme, u skladu sa članom 17. navedenog zakona državna zajednica donese odluku da nam uzme ono što su nam prepustili ovim dogovorom. Znači, ovo nije konačno rešenje statusa ovih organa i organizacija, ma koliko predlagač to hteo da prikaže kao takvo.
Što se tiče ovog predloga odluke ne bih više, jer mi se čini da vas previše ozbiljno shvatamo, obzirom da prilično nekompetentno radite ono što radite, a što se tiče Predloga...
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
... 20 minuta, ja mogu toliko da govorim.
Što se tiče Predloga zakona o ministarstvima vidimo da imamo 19 ministarstava, kao što je i bilo ranije. Doduše, jedno ministarstvo menja naziv. Zove se Ministarstvo kulture i medija. I tu se postavlja jedno pitanje: treba li ovde da se ide sa izborom novog ministra, jer ovog postojećeg ministra kulture nismo birali kao ministra kulture i medija, nego sa nekim drugim nadležnostima ovog ministarstva. Mislim da bi tu trebalo Odbor za ustavna pitanja i za Zakonodavstvo da se izjasni po tom pitanju, da ne napravimo neku grešku i da čoveku ne stavimo u nadležnost nešto što on ne može da obavlja u skladu sa svojim sposobnostima.
Takođe, mislim da nije u redu da za dve godine imamo dva zakona o ministarstvima i da je ovo moglo da ide kroz izmene i dopune i ne znam zašto je to Vlada htela da predstavi kao novi Predlog zakona.
Pokušala sam da u ovom zakonu pronađem sve ono što u prethodnom nije bilo. Nešto je, istina, moralo da se unese, obzirom na to da smo preuzeli izvesna ovlašćenja ministarstava koja su prestala da postoje na saveznom nivou, zbog donošenja Povelje i stvaranja nove državne zajednice. Kroz to su neka ministarstva i Vlada hteli da provuku i nešto što im se nikako ne može dozvoliti da bude u njihovoj nadležnosti.
Dakle, da počnemo od člana 3. kod MUP-a ima nešto što mi nikako neće biti jasno, zašto više ne postoji kao nadležnost ovog ministarstva, a to je zaštita ustavnog poretka i bezbednosti zemlje. Kome će MUP to da prepusti? O tome ćemo, naravno, da govorimo kada budemo razgovarali u pojedinostima, o amandmanima, ali to je nešto što je nedopustivo.
U članu 4, gde se navode nadležnosti Ministarstva finansija i ekonomije, a zahvaljujući tome što smo u istom momentu imali i predlog rebalansa budžeta, mogli smo da vidimo da se u budžetu planiraju sredstva na kontu Ministarstva finansija za poresku upravu, Upravu za javna plaćanja, agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, ali ovde nema nikakvih nadležnosti Ministarstva finansija i ekonomije po pitanju ovih organizacija, a to je moralo da bude i to samo govori o tome da se nije sveobuhvatno pripremao ovaj tekst i da nije u potpunosti konzistentno.
Ministarstvo pravde, a to je ono što nas je najviše zaprepastilo, hoće na sebe da preuzme obaveze i ovlašćenja koje nikako ne može da ima. Ne znam da li ste dovoljno obratili pažnju, ali u članu 5. jasno piše da Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekršaje, krivično zakonodavstvo, zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima, obligacione odnose, kolizione norme, postupak pred sudovima, amnestija, pomilovanje, advokatura i druge pravosudne funkcije.
Ne praveći ovde razliku između pripreme propisa u određenim oblastima, a za šta ovo ministarstvo može i treba da bude ovlašćeno, od poslova u tim oblastima. Nema šta Ministarstvo pravde da obavlja u ovim poslovima. Može samo da priprema predlog zakona o krivičnom postupku, krivični zakon, prekršajni zakon, o advokaturi i tome slično, ali da obavlja poslove u advokaturi ili u sudovima, ne može nikako.
Dalje, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zaboravilo je da ima jednu važnu funkciju, a to je da mora neko da napravi registar stanovništva, jedinstven birački spisak. Ne znam ko bi to drugi mogao da uradi, nego ovo ministarstvo. Mi ćemo amandmanom dodatno obrazložiti potrebu da ovo bude u nadležnosti ovog ministarstva. Kukali ste mnogi zbog neurednosti tog biračkog spiska, a sada već tri godine niko se ne prihvata tog važnog, ozbiljnog, državnog posla. Biće referenduma, kažete, verovanto vezano za Ustav. Biće bogami i izbora, a to je sigurno, na jesen. Red je da sa čistim biračkim spiskovima idemo i na te izbore i na taj referendum.
Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede ima brojne dodatne nadležnosti, zbog prestanka postojanja pojedinih organizacija na saveznom nivou. Ima nešto što nikako ne može da stoji u nadležnosti ovog ministarstva, niti bilo kog drugo ministarstva, a to je uvođenje u proces proizvodnje genetski modifikovane soje. Ovo ministarstvo to treba da reguliše. Pitamo se, da li je normalno da to na ovaj način legalizujemo, bar iz razloga humanosti, ako ne iz nekih drugih stručnih razloga ili iz razloga vođenja određene politike u ovoj oblasti?!
Takođe, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, opet zahvaljujući tome što smo mogli da vidimo budžet, da su agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju, kao organi uprave u sastavu Ministarstva za privredu i privatizaciju, koji obavljaju poslove državne uprave i stručne poslove u skladu sa zakonom, moralo je da se nađu i ovde, kao nadležnost ovog ministarstva. Sve ove nove agencije koje ste formirali za ove dve godine, za vas su potpuno samostalne i bez ikakve kontrole, iako u svakom od tih zakona piše da te agencije odgovaraju za svoj rad Vladi Srbije i pojedinim ministrima.
Član 10. se odnosi na Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija. Između ostalog, kaže se, stavlja se u nadležnost ovom ministarstvu da uređuje obligacione i svojinsko-pravne odnose u oblasti železničkog, drumskog, rečnog, vazdušnog, poštanskog i drugog telekomunikacijskog i intermodernog saobraćaja. To je nešto što može da bude u nadležnosti samo Republičke direkcije za imovinu, jer se radi o državnoj svojini. Toliko puta ste i ovde spomenuli donacije, da se mi prosto plašimo da donacija ne postane stalna ekonomska kategorija u našem ekonomskom sistemu, a što ne bi zaista bilo dobro.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje brine o svima, sem o onima koji rade u državnim organima, ali ne videsmo iz predloga zakona ko će da brine o njima, ne stoji to čak ni u vašem ministarstvu kao nadležnost. To je ostalo nejasno.
Naročito kod ovog, novoformiranog ministarstva kod koga, kažem, da bi trebalo da se ide i na izbor novog ministra, a to je u članu 18. ministarstvo kulture i medija. Vidimo da je predviđeno da obavlja poslove u domenu delatnosti i stranih informativnih ustanova, stranih sredstava javnog informisanja, dopisništva i dopisnika u Republici Srbiji, registraciju stranih informativnih ustanova i pružanja pomoći u radu stranim novinarima i dopisnicima, istraživanje i analitičko vrednovanje stanja i razvoja medija i odnosa sa javnošću.
Pazite, ministarstvo će da istražuje i da analitički vrednuje stanje i razvoj medija. Valjda i tu važe neki tržišni zakoni, valjda se mediji, a ne govorim o medijima u vanrednom stanju, tu svako može svašta da kaže. Tu izađe potpredsednik Vlade pa kaže ....
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
... ovi su fašisti, ovi su kriminogena grupa, pa izađe drugi ministar pa proziva pojedince i političke protivnike za ubistva i tome slično. Sa sajta Vlade to možete da vidite. Nemoguće je u nekim normalnim uslovima dozvoliti da jedno ministarstvo istražuje, analitički vrednuje, zabranjuje, kažnjava, a vidimo da je i to moguće, mada ne znamo na osnovu kojih propisa. Možda, kada se donese ponovo neki novi zakon o javnom informisanju, ali za sada, kako se i na osnovu čega zabranjuju pojedini listovi ...
(Predsedavajuća: 21 minut.)
... završavam, opominju i o tome ćemo raspravljati nakon što vanredno stanje u Srbiji prođe, a ono mora proći.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela bih da gospođu predsedavajuću podsetim na član 135. stav 4. Poslovnika, koji govori o tome da "nadležni odbori i Vlada Narodnoj skupštini dostavljaju izveštaj, odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana pre dana početka sednice Narodne skupštine na kojoj se predlog zakona razmatra", kao i na član 143. u delu koji se odnosi na amandmane, da "predlagač zakona, nadležni odbor i Vlada, dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije"; takođe na član 159. stav 4. "da se o amandmanima izjašnjavaju predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada".

Mi do ovog trenutka nismo dobili mišljenje Vlade na amandmane koje smo podneli za 2. tačku dnevnog reda, iako je rasprava bila objedinjena. Napominjem da predsednik Narodne skupštine zloupotrebljava vanredno stanje u sazivanju Narodne skupštine. Materijale dostavlja u subotu, dva dana pre početka sednice, a mi po hitnom postupku moramo amandmane. Praktično, poslanici su danas došli na sednicu i morali da se upoznaju sa dnevnim redom i da dostave amandmane. Za nas vanredno stanje ne važi, ali kada je Vlada u pitanju ili Narodna skupština i odbori Narodne skupštine, onda vanredno stanje postoji.

Molim vas da vi, u skladu sa svojim ovlašćenjima, jer treba da se starate o primeni Poslovnika i o tome da radite, vi i sva radna tela Skupštine, u skladu sa Poslovnikom, obezbedite da dobijemo izveštaj Vlade ili da prekinemo sednicu i da to sačekamo. U svakom slučaju, Narodna skupština bi o tome morala da se izjašnjava.