Dame i gospodo, izlazim za ovu govornicu, reklamirajući član 100. i član 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Trudila sam se da u svom izlaganju budem razložna. Primetila sam da se ministar umnogome složio sa onim što sam govorila. Jedino se gospodinu Pajtiću, koji se očigledno nije dobro pripremio za ovu ulogu koju mu je njegov poslanički klub dodelio, našao prozvan da izađe za govornicu i da zapreti poslanicima SRS i SRS u celini nekim istragama koje mogu da dovedu u vezu SRS sa dugim cevima.
Vi sprovodite istragu, nemamo ništa protiv, sigurni smo i znamo da nikakvu vezu između bilo kakvih dugih cevi, kriminala i SRS nećeti pronaći. Sve što sam rekla piše u knjizi gospodina Dragana Vujoševića, Tima Maršala. Izvolite, pročitajte.
Pored toga, Beograd je veoma mali grad. U njemu se svi vrlo dobro znamo. Lično se poznajemo sa mnogima. Znamo ko šta radi. Istraga, ukoliko bude onakva kako to zakon propisuje, jasno će pokazati ko je sa kim bio u vezi, ko se sa kim družio, ko je koga finansirao, ko je za šta znao i nadamo se da će jednom biti privedeni pravdi i da će odgovarati za to. Mi vas u tome, zdušno podržavamo, da pravda konačno dođe i na njihova vrata.

Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom na datum koji je predviđen za stupanje na snagu ovog zakona i za formiranje apelacionih sudova, meni se pomalo čini i da je bespredmetno da se sada toliko upuštamo u raspravu o tome da li će postojati jedan apelacioni sud na nivou Republike sa odeljenjima, kako je to do sada bilo regulisano, ili će se ići ka tome da postoji više apelacionih sudova, obzirom da će do 1. januara 2004. godine sigurno biti raspisani izbori u Srbiji i da će neka druga skupština u nekom drugačijem sastavu ovde uređivati pravosuđe na sasvim drugačiji način.
Jedni se zalažu za regionalizaciju, drugi se zalažu za federalizaciju, a ovo je sve u stvari priprema za to da ne bismo posle tog zamišljenog ustava, za koji možemo da pretpostavimo kako će da izgleda, morali ponovo da menjamo ovaj zakon. Nećemo morati da ga menjamo, biće doneti sasvim novi zakoni koji će tretirati problematiku pravosuđa. Što se tiče nas poslanika SRS, potpuno smo indiferentni prema sudbini ovog amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela sam da ukažem na povredu člana 69. Poslovnika Narodne skupštine, obzirom da smo dobili pred kraj prepodnevnog dela sednice odluku Administrativnog odbora, u kojoj se u obrazloženju kaže da je predsedavajuća Narodne skupštine na osnovu pisanih izjava narodnih poslanika koji su prisustvovali incidentu između poslanika, navodno, Tomislava Nikolića i Branislava Pomoriškog, mogla da ima potpuni uvid u incident koji se dogodio u sali tokom održavanja sednice Narodne skupštine 13. februara 2003. godine i da nije učinila povredu Poslovnika kada je, na osnovu člana 101. stav 2. člana 102. i člana 104. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, izrekla meru opomene, odnosno meru udaljenja sa sednice poslaniku Tomislavu Nikoliću.
Moram da ukažem na član 69, prema kome Administrativni odbor ne može da bude ni predlagač, ni inicijator za donošenje odluka koje se tiču izricanja bilo koje mere opomene, oduzimanja reči ili udaljenja sa sednice. Grubo je prekršen Poslovnik od strane Administrativnog odbora, a o poštovanju Poslovnika mora da se stara pre svega predsednik Narodne skupštine.
Ovde se postavlja pitanje - ko je sprovodio istražne radnje? Ko kome ovde podnosi izjave? U izveštaju koji sam pročitala piše da je predsednik Narodne skupštine primila izjave određenih poslanika, a juče je gospođa Gordana Čomić, koja je predsedavala ovom sednicom, rekla da je Administrativni odbor primio izjave i gledao video snimak, navodno, na osnovu koga je zaključio šta se na toj sednici događalo.
Ovde neko ne govori istinu. A ko? Očigledno da nećemo moći da utvrdimo mi ovde u Narodnoj skupštini, već neki drugi nadležni državni organ van ove skupštine, jer ćemo sigurno podneti krivične prijave protiv odgovornih lica za ovakvu situaciju kakva je nastupila u Narodnoj skupštini.
A da funkcioniše pravosudni sistem, da Ustavni sud radi posao koji treba da radi, odavno bi raspravljao, na inicijativu SRS, o ustavnosti i zakonitosti ovih poslovničkih odredaba koje se tiču kažnjavanja narodnih poslanika. Dakle, SRS je podnela devet inicijativa Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti pojedinih odredaba zakona koji su doneti u ovoj skupštini. Dve inicijative se odnose na poslovničke odredbe.
Nažalost, Ustavni sud ne funkcioniše, kao i mnoge druge institucije u ovoj državi, ali ovde sam izašla pre svega da vam pokažem koliko smo nemoćni, ukoliko Administrativni odbor ne radi svoj posao u skladu sa Poslovnikom, a predsednik Narodne skupštine neće da učini ništa da se postara o tome...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
... da se poštuje Poslovnik od strane onih organa koje je ova skupština izabrala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada profesor Hiber izađe za ovu govornicu, bilo kao poslanik DOS-a bilo kao predsednik Odbora za pravosuđe, ja dobro otvorim uši ali dobro otvorim i oči gledajući papire koje imam u poslaničkim klupama, i treba mi mnogo vremena da rekonstruišem događaj i da vidim šta je profesor Hiber hteo da ispravi u postupku donošenja svih ovih zakona koje smo danas imali na dnevnom redu i po ovoj tački dnevnog reda koja je trenutno u razmatranju.
Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova ukratko sam komentarisala u prepodnevnoj raspravi, želeći da ministru Batiću skrenem pažnju na to da smo već ukazivali pre dve godine na potrebu da se određene sudije Vrhovnog suda penzionišu, odnosno da ne ispunjavaju uslove da budu sudije. Tada je profesor Hiber shvatio da u obrazloženju ovog predloga akta nema razloga za retroaktivnost ovih odredbi odluke i onda smo u popodnevnom delu zasedanja dobili jedan novi akt od Odbora za pravosuđe.
U njemu ne piše koje je vreme ali je današnji datum, znači popodne; tu stoji da se daje ispravka omaškom načinjene greške od strane profesora Hibera, potenciram - predsednika Odbora za pravosuđe, kako su ove sudije ispunile uslove za prestanak sudijske funkcije navedenih datuma, sudijska dužnost im prestaje od dana stupanja na snagu ove odluke.
I, sad, na stranu to što je predsednik Narodne skupštine morao ovaj predlog odluke da odbaci kao neuredan, da ostavi naknadni rok predlagaču da ga uredi u skladu sa Poslovnikom, hajde ona to nije uradila, ali šta ćemo, profesore Hiber, kada pored onoga što sam jutros rekla - da nekima prestaje sudijska dužnost u julu prošle godine, a oni su u međuvremenu donosili odluke, šta ćemo sa ovima kod kojih ovde piše - danom donošenja ove odluke, a vi tražite da se dopuni ovaj akt nekom novom podtačkom 2, i nekim drugim poglavljem, i da to stupi na snagu danom stupanja na snagu ove odluke. A, stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja.
Vi ste totalno zamešateljstvo ovde sada napravili i sada ovi ljudi kojima prestaje sudijska funkcija neće apsolutno znati kada im prestaje sudijska funkcija. Ne znam da li je još neko uočio ovo što se danas dešavalo, ali evo i da prihvatimo ovo što je gospodin Hiber nama danas dostavio u toku popodnevnog zasedanja, sve do broja 25 u predlogu ove odluke nekako i može da prođe, ali šta ćemo sa ovima od broja 25 pa nadalje gde piše "danom donošenja ove odluke", ja stvarno ne znam.
Neko bi time morao da se pozabavi, a mi ovde kao da smo došli sa ulice, ali ako svi mi ovde nismo stručni za ovo, i ne moramo, hvala bogu, da budemo stručni, taj Odbor za pravosuđe mora da bude stručan i mora da bude stručna služba Narodne skupštine i da predsedniku Narodne skupštine sugeriše da u nekom aktu fali neko poglavlje ili da ne sadrži sve ono što u Poslovniku piše u članu 132 da neki akt treba da sadrži, da to na određen način i sprovede.
Kada sam ovo primetila, verujte, vratila sam se na ove zakone koje smo imali danas pre podne u razmatranju, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i neću raspravu o tome ali samo hoću da skrenem pažnju da je ovde profesor Hiber, kao poslanik DOS-a, pokušao da ispravi opet grešku Vlade. Ima mnogo neznanja kod Vlade.
Vidite, kada su odlagali početak to jest stupanje na snagu ovog zakona o apelacionim sudovima i drugim specijalizovanim sudovima, pa rekli - 1. januara 2004. godine, Dragor Hiber je primetio da tu takođe nije nešto u redu pa je uložio amandman, naveo razloge za povratno dejstvo, ali razlozi za povratno dejstvo jednog člana rešeni amandmanom nisu u isto vreme i obrazloženje koje treba da sadrži taj predlog zakona a mora da ga sadrži ukoliko je povratno dejstvo u pitanju.
Čak, svojim amandmanom gospodin Hiber ne obrazlaže povratno dejstvo. On daje amandman i kaže da, samo trenutak da pronađem, pošto je Zakonodavni odbor razmatrao i jedno i drugo i smatrao da je to moguće na član 2. Predloga zakona, u obrazloženju kaže Dragor Hiber da je primena tih odredaba odložena ali zakon nije stupio na snagu 1. marta 2003. godine pa se predloženim amandmanom u opštem interesu izbegavaju posledice neblagovremenog stupanja na snagu zakona o izmenama i dopunama zakona i onda dopunjava svoj amandman jer shvata da je time praktično uveo predlog zakona u retroaktivnost i daje obrazloženje, dopunu obrazloženja retroaktivnosti.
Da li je moguće da i u Vladi niko o tome nije vodio računa - kako se pripremaju ti zakoni; kako se radi videli smo jutros kada je Administrativni odbor radio, i juče predsednik Skupštine, po pitanju sankcionisanja određenih poslanika i izbacivanja i onemogućavanja daljeg rada šefa poslaničkog kluba SRS. Izgleda da stvarno neko treba da uvede vanredno stanje u ovu skupštinu ili privremene mere. Ovde se više ne zna ni šta radi Vlada, ni šta rade odbori, ni šta radi predsednik Narodne skupštine, ni šta rade poslanici.
Stvarno se nadam da ću uskoro saznati da će u Srbiji biti raspisani izbori, da će biti izabran predsednik Republike, da će biti izabran novi parlament koji će znati šta da radi.

Izvinjavam se što se javljam ponovo za reč, ali u kritici Dragora Hibera i Odbora za pravosuđe sam zaboravila da se osvrnem na odluku o izboru javnog tužioca koja je danas na dnevnom redu i koja je praktično nastavak politike koja se vodi u pravosuđu, evo već treća godina.
Znate, mi smo imali predloge da se na visoke pravosudne funkcije imenuju ljudi, a to je i ovaj novi zakon koji je donet 2001. godine omogućavao, bez ikakve prakse u pravosudnim organima; pa smo imali sudije izabrane koji su pre toga bili sekretari zemljoradničkih zadruga, ne znam ni ja, bavili se personalnom problematikom, nikada nisu bili u pravosuđu. To se pokazalo kao nešto što nije dobro i danas je ministar rekao da hoće mlade, obrazovane ljude, to sve stoji, ali ti mladi i obrazovani ljudi moraju da imaju neki staž i nešto od prakse u radu, u pravosudnim organima, pa i u tužilačkim organima.
Ovde vidimo iz predloga ove odluke da su kandidati za okružnog javnog tužioca, u pitanju je šest ljudi: jedan je sudija opštinskog suda, jedan je vršilac dužnosti okružnog javnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici, jedan zamenik okružnog javnog tužioca baš u Kraljevu, i advokati - dvojica iz Čačka, a jedan je iz Beograda. Predlaže se da se za okružnog javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu izabere Velimir Golubović, advokat iz Kraljeva.
Ja ništa ne znam o gospodinu Goluboviću iz Kraljeva, prijavljen je u Advokatskoj komori u Čačku, ali u obrazloženju koje je uobičajeno kaže se da su mišljenja pribavljena i od kolegijuma tužilaštva za koje se kandidati biraju. Ne znam uopšte kako je moguće da kolegijum tužilaštva zna nešto o ovom advokatu po pitanju njegove podobnosti da bude javni tužilac, koliko je on zaista sposoban za tu funkciju, a kaže se - polazeći od visokih radnih i stručnih zahteva i posebno dostojnosti za vršenje javnotužilačke funkcije, a u skladu sa ovlašćenjima iz člana 56. Zakona o javnom tužilaštvu, Visoki savet pravosuđa utvrdio je predlog odluke.
Eto, to je način na koji se vodi kadrovska politika, između redova možete i sami da čitate, imate dovoljno političkog iskustva. Sasvim je jasno ko su ti ljudi koji dolaze na određene funkcije i ne može niko da me ubedi da onoliki zamenici javnih tužilaca, onoliki stručni saradnici koji nikada ne mogu da dođu do tih zvanja, odnosno do zvanja sudija, nisu stručni, osposobljeniji za ovakve funkcije.
Posle, kakvo vam je stanje, nemojte da se žalite nama, nije nam tu ministar da mu kažemo, neka nam se nikada više ne otvara, neka se nikada ne žali, mi nismo rame za plakanje i nemamo mnogo udela u ovome. Neka poslanička većina sprovodi politiku koju su Vlada, Ministarstvo pravde, Visoki savet pravosuđa i svi ostali pravosudni organi zamislili, a posledice ćemo trpeti svi mi i svi građani Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, već 10 minuta držim podignut Poslovnik, a gospođa predsedavajuća ne nalazi za shodno da mi da reč, pa se pitam da li su u sklopu vanrednog stanja, ukidanja televizijskih prenosa skupštinskih zasedanja, i neka naša poslanička prava time ukinuta?

Mi smo ovde dobili obaveštenje da je neka fantomska sednica Administrativnog odbora održana i da je povodom nekog događaja koji se odigrao pre nekih mesec dana u Narodnoj skupštini izrečena mera opomene Branislavu Pomoriškom i šefu poslaničkog kluba SRS Tomislavu Nikoliću mera udaljenja sa sednice.

Ukoliko mi dozvolite da pročitam član 104. ubeđena sam da ću vas uveriti da za tako nešto nije bilo osnova, a ako imamo u vidu i član 101, koji govori o tome da se o radu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine i da je diskreciono pravo predsednika Narodne skupštine da izrekne takvu meru, onda ćete shvatiti da Administrativni odbor nije imao uopšte ovlašćenja - pitamo se po čijem nalogu, ko je uopšte sazvao taj odbor - da o toj situaciji raspravlja.

Posle toga je Tomislavu Nikoliću na jednoj od sednica, mislim da je to bilo 25, a ovde je konstatovano u Skupštini da je šef poslaničkog kluba, održana je još jedna sednica posle tog događaja, znači tokom dve sednice i on je učestvovao u radu skupštinskog zasedanja i sada, u ovom trenutku kada je javnost isključena i kada ne može da prati tok ove sednice, ostajemo bez šefa poslaničkog kluba.

Vi verovatno mislite da je dovoljno poslati predsednika jedne stranke u Hag, isključiti iz rada i onemogućiti šefa poslaničkog kluba da učestvuje na sednicama Skupštine i da će poslanici SRS time biti demotivisani, a možda i uplašeni, možda se ponašati drugačije nego što se obično ponašaju i da će njihova oštrica biti nešto tuplja, i to u kritici onoga što treba da se kritikuje.

Mi vas još jednom upozoravamo da nije dobar put kojim idete, da to nije u duhu parlamentarne demokratije za koju bi trebalo da se zalažete i za koju se deklarativno zalažete, pa stoga molim da predsednik Narodne skupštine ponovo sazove Administrativni odbor i da Administrativni odbor odluči o tome da li je prekršen Poslovnik od strane predsednika Narodne skupštine koji nije izrekao meru, a ukoliko je smatrao da treba da bude izrečena bilo kakva mera u vezi tog događaja koji se odigrao, mislim da je to bio 17. februar, više od mesec dana je proteklo od tog događaja.

Ko je bio fizički napadnut, to su poslanici mogli da vide, gospodin Pomoriški je fizički napao gospodina Tomislava Nikolića, ako je neko bio ugrožen, onda je to bio on. Ako ste videli nešto drugo, zašto na toj sednici niste reagovali.

Imam, gospođo, još jednu povredu Poslovnika, molim vas, da ne bih opet išla na mesto i ponovo se javljala, da mi omogućite da iznesem i tu povredu Poslovnika.

Jutros smo na klupama dobili izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika Božidara Vučurovića, Miroljuba Veljkovića, Steve Dragišića, Aleksandra Vučića i Božidara Vujića, izabranih na izbornoj listi SRS - dr Vojislav Šešelj, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika; dakle, podnete su ostavke, oni više nisu poslanici, ne vidimo zašto Administrativni odbor nije zakazao odmah nakon toga sledeću sednicu, zašto Republička izborna komisija nije održala svoju sednicu, zašto danas ne mogu da budu verifikovani mandati novih pet poslanika SRS. Umesto 23 poslanika, koliko broji naša poslanička grupa, vi ćete nas danas ostaviti da radimo sa 18 poslanika.

Opominjem vas da danas birate Vladu, da vam treba 250 poslanika, u ovoj skupštini smo imali situaciju da je i 124 poslanika predstavljalo neki kvorum, da je to bio dovoljan broj za glasanje, a ne bi me čudilo da vam danas taj broj bude 123, obzirom da pet poslanika u ovoj skupštini nedostaje.

Nema nikakvog razloga, ukoliko ne želite da i zbog toga osporavamo legitimnost ove skupštine i eventualno izglasavanje danas ove vlade, da se odredi pauza i da Administrativni odbor i Republička izborna komisija obave svoj posao, da se ovde danas potvrde i konstatuju mandati novih poslanika, jer smo uredno dostavili njihove izjave o prihvatanju kandidature i RIK i Administrativni odbor zaista nemaju veliki posao oko toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, vršilac dužnosti predsednika Republike Nataša Mićić podnela je predsednici Narodne skupštine Nataši Mićić predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije i na tu funkciju predložila Zorana Živkovića, pošto je, kako kaže, saslušala mišljenje predstavnika većine u Narodnoj skupštini.
Ne znamo doduše ko čini tu poslaničku većinu. Do kraja rasprave ili u trenutku glasanja sigurno ćemo znati ko je to, ali ako je konsultovala samo poslanički klub DOS - Reforma Srbije, onda je to nedovoljno za izglasavanje ove vlade. Pretpostavljam da je morala da konsultuje i predstavnike poslaničkog kluba Socijaldemokratije, Demohrišćanske stranke i ovog fantomskog kluba koji se zove Srbija.
Uobičajeno u parlamentarnom životu, barem je do sada tako bilo, da predsednik Republike, a u ovom slučaju imamo vršioca dužnosti na neodređeno vreme, konsultuje predstavnike svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i na taj način demonstrira tu parlamentarnu demokratiju na delu.
Barem su nas sredstva javnog informisanja izveštavala o tome i prikazivala sliku kako se predsednik Republike sastaje sa šefovima poslaničkih klubova. Ovog puta to nije bilo tako. Doduše i situacija je drugačija.
Mi iskreno žalimo zbog porodice Zorana Đinđića, zbog supruge Zorana Đinđića, majke Zorana Đinđića i tog gubitka, ali mi vas već dve godine upozoravamo da je kriminal u Srbiji dostigao takav nivo da postaje neizdržljiv i da postaje opasnost za institucije sistema, a vi ste se na sva ta upozorenja oglušavali, sada se odjednom svi u državi čude, sada je neophodno uvoditi vanredno stanje i sada nam evo i kandidat za predsednika Vlade kaže da vanredno stanje nije usmereno ka građanima Srbije, već samo ka kriminalcima i da treba da posluži za obračun sa kriminalom.
Po nama vanredno stanje, što se tiče kriminala i kriminalaca, mora da bude neprestano. Građani Srbije očigledno nisu u opasnosti, niti je njihova bezbednost ugrožena, jer da jeste tako policijski uniformisana lica stajala bi ispred škole, gde su nam deca, ispred dečijih vrtića. Ne bi stajali smao ispred državnih institucija, a ne znam zašto bi danas ispred Narodne skupštine ili juče bili pripadnici vojske i milicije u maskirnim uniformama sa dugim cevima.
Nije tačno da se sve to ne tiče građana Srbije. Pođite od sebe, koliko vas izlazi na javna mesta, koliko vas decu pušta da izađu u parkove bez pratnje i u koje doba. U Srbiji trenutno važi neki policijski čas i svi su uglavnom u svojim kućama, gde takođe nisu sigurni, jer zbog vanrednog stanja koje će ova vlada, na neodređeno vreme produžiti, niko ne može nigde da bude siguran.
Danas je eto i u Beloj Crkvi u Opštinski odbor SRS policija upala sa dugim cevima. Ne znamo šta tamo traže, ne dozvoljavaju pristup, promenili su bravu, ušli su u prostorije i stoje sa dugim cevima i maskirnim uniformama ispred prostorija stranke.
Ako je to program Vlade, ako je to vanredno stanje neophodno radi potpunog ućutkivanja medija, mišljenja političkih protivnika ili učesnika u političkom životu, ako treba da čujemo samo glas Vlade i nikog više u ovoj državi, onda je to diktatura. Onda da to nazovemo jasnim imenom, uvodi se diktatura u Srbiju, ili je već uvedena, a ova vlada se opredelila programski ubuduće da na neodređeno vreme, dok to može ovaj narod da podnese, sprovodi diktaturu.
Iskoristiću i ovaj trenutak da vam kažem da to nije dobro ako narastu političke tenzije i ovde u parlamentu i u političkom životu uopšte. A sada nam Zoran Živković reče da se zalaže za političku stabilnost u zemlji. Nemoguće je da bude politička stabilnost u zemlji ako ne možemo da se izjasnimo u medijima, ako naše mišljenje niko ne može da čuje, ako ne možemo da razmenjujemo stavove i da iz toga neki kvalitet crpimo za našu državu. Pretpostavljam, svi se ovde zalažemo, a metode su nam verovatno različite ili putevi različiti, da dođemo do istog cilja.
Postoji, međutim, u ovoj Narodnoj skupštini problem te poslaničke i legitimnosti ovog parlamenta. To i danas moram da potenciram, biće zapisano, neko će se time nekad baviti. Ovaj parlament više nema 126 legitimnih poslanika koji bi glasali za ovu vladu. Može da se pravi neka veštačka većina, mogu da glasaju i ljudi sa galerije, ali mnogi koji sede ovde dole i ovde će danas glasati trebalo bi da sede na galeriji. To samo pod uslovom da ih predsedavajući pozove da dođu na galeriju.
Imamo 13 poslanika koji su podneli ostavke, neopozive ostavke. Oni su i dalje poslanici. Imamo poslanike ove fantomske poslaničke grupe "Srbija", koji nikako ne mogu da budu poslanici ako se poštuje Zakon o izboru narodnih poslanika. Mi ga nismo poštovali ni u slučaju Socijaldemoratije; a zašto - zato što će danas Socijaldemokratija glasati za ovu vladu i za neke projekte i ove i prošle Vlade; i ovim poslanicima Socijalističke partije takođe treba da prestane mandat, jer su isključeni iz SPS-a.
Ima ovde skoro 30-toro ljudi koji sede i donose važne odluke, a nisu poslanici i ne mogu da utiču na dalja zbivanja u zemlji. Mi to stalno prenebregavamo i dovodimo u pitanje ne samo legitimnost ovog parlamenta, dovodimo u pitanje ustavnost, zakonitost svih odluka koje je ovaj parlament doneo i donosi. Dovodimo u pitanje legitimnost ove vlade koja će danas, pretpostavljam, opet biti izabrana, ukoliko je tačno ovo što nam je predsednik, v.d. presednik Republike napisala u ovom kratkom dopisu, da je konsultovala većinu i pretpostavljam obezbedila tu većinu koja će danas da glasa.
Još jedno pitanje je nerazjašnjeno. Mi danas biramo novu vladu. Šta to znači? Znači da u ovom trenutku nemamo Vladu. Postavlja se pitanje, ko je to onda vršiocu dužnosti predsednika Republike predložio uvođenje vanrednog stanja? Nepostojeća Vlada. Sa tim moramo da se složimo i to moramo da konstatujem, jer da imamo Vladu ne bismo birali novu Vladu. Bez obzira na personalni sastav, Vladu oličava i predstavlja isključivo predsednik Vlade.
Onog momenta kada iz bilo kog razloga, pa i iz ovog tragičnog, nema predsednika Vlade, Vlade više nema. Vanredno stanje za koje, danas čitam u štampi, kažete da ste dobili podršku nekih sa Zapada, molim vas, da li nam treba podrška bilo koje inostrane zemlje za uvođenje vanrednog stanja. Oni koji nam ne misle dobro, želeli bi da mi budemo stalno u vanrednom stanju.
Valjda mi treba da mislimo šta je dobro da u našoj kući uradimo, a ne da slušamo one koji nam stalno tutorišu, stalno nas ucenjuju, da bi nam eventualno na kašičicu, evo i sada, ponudili neku ekonomsku pomoć, odnosno popunjavanje budžetskog deficita. Mi smo stranka koja se uvek u politici ponašala, i na vlasti i u opoziciji, onako kako bi želela da se vlast ponaša prema opoziciji i obrnuto.

Da, još ću govoriti. Koristili smo isključivo politička sredstva, dozvoljena politička sredstva političke borbe. Nikada nismo prezali od toga da vam u lice kažemo ono što mislimo. To, da li ste hteli da slušate ili niste, možete da analizirate ako se okrenete malo u prošlost i da vidite da li smo bili dobronamerni ili zlonamerni; zbog toga i sada govorimo o onome što je ovde u nazoviekspozeu izneo budući premijer Zoran Živković.
Nažalost nismo dobili pisani materijal, a zaista je trbalo da dobijemo bar pisani materijal, iako ništa novo nismo čuli, sem o tome da se u Srbiji živi bolje, da će se živeti bolje, da će standard biti veći, da su penzije istina male i nedovoljne, ali su redovne, a biće još manje i još neredovnije ako budemo ovde izglasali onaj zakon koji je trenutno u proceduri, o pezijskom i invalidskom osiguranju; i prioritet Vlade je integracija sa Evropom i u Evropu, bez obzira na ustupke i na uslove koji nam se postavljaju.
Nismo čuli ništa novo, za nas je to ista ona Vlada koja je u januaru 2000. godine ovde dobila podršku većine, uključujući i podršku DSS-a. Danas neće dobiti, kao ni onda, podršku poslanika SRS. To mislim i da ova vlada i poslanička većina naravno i ne očekuju, ali naše je legitimno pravo da kažemo i koji su to razlozi za takav naš stav.
Stalno se govori o nekim reformama, pa se i danas kandidat za premijera dotakao reformi u zdravstvu i obrazovanju, ne rekavši nam šta to predstavlja. Verovatno se misli da je politički profitabilno da se govori o reformama. Svi žele neke promene. Reforme mogu da budu nabolje, mogu da budu i nagore. Pretpostavljam da svi želimo da one krenu nabolje.
Nismo ovde čuli koji su to putevi i koje će to mere ova vlada preduzeti, da bi u ovim veoma važnim sferama društvenog života bilo bolje.
Za Vladu u kojoj je Dušan Mihajlović, da ima i malo obraza, podneo bi ostavku odmah nakon ubistva premijera, jer šta da misle obični građani o svojoj bezbednosti i kako da budu bezbedni, ukoliko ne mogu najviši državni funkcioneri da budu bezbedni, i mi ne možemo da glasamo.
Za Vladu u kojoj je Gašo Knežević, koji nam opet neku novu Šuvarevu osnovnu školu priprema, ne možemo zaista da glasamo. Personalni sastav ove vlade, o njoj smo govorili 2001. godine, tu su i svi nedostaci tih kandidata, za ministre smo tada izneli, a za ove dve godine pokazalo se da smo apsolutno bili u pravu.
Sve projekte koje je Vlada dostavila Narodnoj skupštini, sve zakone na kojima su radili i ministar Vlahović, ministar za rad, ministar Pitić, da ne govorim o ministru Veselinovu koji nije radio ništa, zaista SRS i poslanici SRS neće moći da podrže, a želimo vam naravno da uspete da Srbiju konačno dovedete do nekog boljeg puta i da je povedete boljim putem.
To govorimo u želji da zaista ovom narodnu jednom svane, ali i ovog puta izražavamo sumnju da to može da se desi sa vama. Zato je bilo mnogo pametnije da niste zaustavljali izbor predsednika Republike, jer je potpuno neizvesno hoće li se taj ustav Republike Srbije ikada doneti, onako kako ga vi zamišljate, u nekom roku koji bi bio normalan za ovaj parlament i bilo bi najpametnije u smislu smirivanja političkih tenzija raspisati nove parlamentarne izbore.
Desila se preraspodela snaga u Srbiji, sa tim moramo svi da se pomirimo, ma koliko da vam se to sviđa ili da vam se ne sviđa, ali izbori bi značili spuštanje tenzija, došli bi u ovaj parlament neki drugi, možda neki od nas u ovom ili u onom broju, a narod bi znao kako da proceni, kako da podeli karte na izborima i da nas natera na kompromisnije i drugačije razmišljanje, a sve u cilju zaista stabilizacije stanja u državi, ne bi li već jednom odahnuli posle ovoliko godina teškog stanja u državi. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, moram samo kratko da se vratim na početak ove sednice, dok je sednicu vodila gospođa Čomić, nakon što sam imala prilike da se upoznam sa stenografskim beleškama sa početka sednice, molim vas za malo strpljenja, da razjasnimo jednu situaciju.
Gospođa Čomić je obavestila Narodnu skupštinu da je Administrativni odbor na 63. sednici, koja je održana 14. februara, razmatrao video snimak i pismene izjave narodnih poslanika Slobodana Tomovića, Stanka Kovačevića, Zorana R. Anđelkovića, Muje Mukovića, Milana Stanimirovića, Borislava Novakovića, Dragoša Babića u cilju utvrđivanja učesnika incidenata i kršenja Poslovnika od strane učesnika incidenata koji su se dogodili na sednici Narodne skupštine.
Tim povodom, a na osnovu Poslovnika Narodne skupštine, izriče se mera opomene narodnom poslaniku Branislavu Pomoriškom i mera udaljenja sa sednice narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću i zadužuje se Administrativni odbor da se stara o primeni ovih mera.
Pouzdano znam da je pokušaj rekonstrukcije ovog događaja putem video snimka na toj sednici bio potpuno neuspešan i da video kamera nije ništa zabeležila. Takođe pouzdano znam da poslanik Slobodan Tomović i Zoran R. Anđelković nisu nikakve pismene izjave dostavili Administrativnom odboru. Ali i bez toga, upozoravam na član 101, diskreciono je pravo predsednika Skupštine da izrekne bilo koju od ovih mera predviđenih Poslovnikom, dok se Administrativni odbor stara samo o sprovođenju tih mera u smislu određivanja visine novčane kazne, a ona se kreće u rasponu od 3.000 do 32.000 dinara, u zavisnosti od izrečene mere.
Prilikom obaveštavanja Narodne skupštine o izrečenim merama nejasno je iz onoga što je gospođa Čomić rekla i to ko je ove mere izrekao, da li predsedavajuća danas, post festum, nakon mesec i po dana ili Administrativni odbor, koji na to nije imao pravo u smislu člana 101.
Takođe, nije rečeno na osnovu kog člana Poslovnika je ta mera izrečena, što je veoma važno, obzirom da se mera udaljenja sa sednice može izreći u trajanju od 20 ili 90 dana, u zavisnosti od toga na koji se član Poslovnika pozivate.
Zbog toga i radi preciziranja mog zahteva koji je na početku sednice bio iznet, tražim od Administrativnog odbora da se odredi prema ovoj mojoj reklamaciji Poslovnika.

Zaista ne znam, gospođo predsedavajuća, da li ste napravili lapsus ili omašku, ali član 121. u stavu 2. decidno kaže da se tajno glasa upotrebom elektronskog sistema, dakle ne možemo javno glasati upotrebom elektronskog sistema nego tajno, a javno se glasa prozivkom.

Prema tome, vi ste stavili na glasanje nešto što je nemoguće. Ili je član 121. ili ćete na osnovu člana 187. tražiti da se glasa prozivkom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ovaj poslvonik doneli ste zajedno, vi svi iz "trulog" DOS-a: DS, DSS.
U članu 97. stav 4. lepo stoji da replika ne može da traje duže od tri minuta. Molim da prema svim poslanicima imate isti stav. Neki poslanici mogu da se jave i bez da najave šta je osnov za izlazak za govornicu. To smo videli po vašem licu. Vi tek nakon toga utvrdite zbog čega je i kako poslanik izašao za govornicu. Ali, mi srpski radikali se u suštini radujemo kada dođe do sukoba između jedne i druge strane, s tim što ne verujemo baš mnogo tom sukobu.

Veoma često se fingira taj sukob u samom parlamentu, ali se uvek dogovorite kada treba da izglasate nešto što je na štetu Srpske radikalne stranke, jer ste nas na osnovu ovog poslovnika, koji sada ne poštujete, vrlo često šikanirali, izbacivali poslanike Srpske radikalne stranke.
A o ovom zakonu, koji sada navodno DSS kritikuje, postigli ste saglasnost u julu 2001. godine, kada ste ga izglasali, kao i što ste se dogovorili kada ste donosili Povelju o novoj državnoj zajednici. Tada navodno DSS neće da glasa za Povelju, a njihovi glasovi nisu ni neophodni, ali zato glasaju za Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, tako da i kada su u pitanju ti zakoni koje smo do sada imali, a da ne navodim Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, gde ste takođe postigli saglasnost - jasno je da ovde nema DOS - Reforma Srbije i DSS i ostala opozicija, kako se to često u poslednje vreme u javnosti čuje. Ovde postoji "truli" DOS i postoji opozicija u Srpskoj radikalnoj stranci.

Ako dozvolite samo kratko u prilog amandmana gospodina Stevana Kesejića, koji ga je obrazlagao u ime poslaničke grupe SRS.  
Čak obrazloženje Vlade pri odbijanju amandmana ide u prilog našem amandmanu. Naime, Vlada tvrdi da je Agencija posebna organizacija osnovana Zakonom o agenciji za privatizaciju, a nije; ta agencija je osnovana Zakonom o privatizaciji, a šta radi regulisano je Zakonom o agenciji.
Čak da ste hteli da postignete ovo da Aencija može da prodaje trebalo je da se izvrše izmene Zakona o agenciji, a ne Zakona o privatizaciji. Mi smo ipak mišljenja da Agencija za privatizaciju ne može da bude ovlašćena za prodaju, jer prodavati nije isto što i organizovati i sprovoditi, kako Vlada tvrdi u obrazloženju odbijajući ovaj amandman.
Vlada kaže: Agencija to već sada radi na osnovu ovlašćenja koje ima po osnovu Zakona o agenciji. To sada treba legalizovati, odnosno provući kroz ovaj zakon. Nije tačno. Prodavati nije isto što sprovoditi i organizovati. Na ovaj način u suštini Agencija uvodi neki vid privremenih mera nad svim preduzećima, mislimo da to nije u redu i da bi trebalo da se amandman usvoji.

Gospodine predsedavajući, imajući u vidu broj poslanika trenutno u sali, očigledno je da Vlada Srbije nema podršku parlamentarne većine za svoje predloge zakona i očigledno je da će gospodin Vlahović doživeti istu sudbinu kao i gospodin Pitić sa Zakonom o koncesijama.
Molim vas da utvrdite kvorum i da gospođi Mićić prenesete da je krajnje vreme da stavi na dnevni red inicijativu poslanika Srpske radikalne stranke za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije.