Gospođo Mićić, mi iz SRS uopšte nismo iznenađeni vašim današnjim ponašanjem u Skupštini Srbije. Očajni što juče niste mogli da održite sednicu, a i danas do 15 časova, takođe nije moglo da stigne onih navodnih tri poslanika avionom o trošku države, odnosno naših poreskih obveznika, vi ovde demonstrirate neko nasilje. Drago mi je što javnost u Srbiji može da vidi kakva ste vi to demokratska vlast.
Mene je sramota što uopšte sedim sa vama ovde, što moram da komuniciram, ali me je narod poslao da vas dozovem pameti, ako mogu da vas dozovem pameti.

Hoćete li, molim vas, da mi objasnite, ako ste čitali uopšte ovaj poslovnik, kako je moguće da jedna poslanička grupa ostane bez svog predstavnika koji treba da govori u ime poslaničke grupe, koji može da se javlja i da govori o povredi Poslovnika. Šta smo mi ovde? Marionete mislite, jeli tako?

Kažnjavate nas jer bez nas ne možete da održite sednicu, a ovde nam ne date naše osnovno pravo da govorimo i zastupamo interese građana koji su za nas glasali, a nadam se i svih drugih koji su shvatili da su se prevarili što su za vas uopšte glasali.
To je jedno ruglo i sramota za ovu državu ...

... do te mere da to istorija srpskog parlamentarizma, gospođo Mićić, nije doživela. Kao žena sam zapanjena, pre svega zbog toga što ste i vi žena, da sa toliko malo takta vodite ovu sednicu; ali ako već nemate kao persona takt, molim vas, imate Poslovnik, imate zakone, imate Ustav. Dozvolite nam ovde da otvorimo raspravu o nečemu o čemu vi ne smete da otvorite raspravu. Danas smo mi Skupštini podneli još jedan zahtev za izglasavanje, o ovoj kriminalnoj vladi Zorana Đinđića, pa ćete morati da je stavite na dnevni red. Danas je to bio ...

Au ... (Poslanik Gordana Pop-Lazić je iščupala mikrofon ispred predsednika Narodne skupštine.)
(Aplauz SRS.)

Dame i gospodo, poslaniku Slobodanu Janjiću je protivposlovnički oduzeta reč pa nije u mogućnosti da obrazlaže svoj amandman. Zbog toga ću ja pokušati da ga obrazložim. U članu 20. smo intervenisali pre svega zbog poslednja dva stava u kojima stoji - da sednici školskog odbora prisustvuje i učestvuje u radu, bez prava odlučivanja, predstavnik organizacije učenika škole.
Prvo, nama nije jasno koja je to organizacija. Ne znamo da postoji neka učenička organizacija. Da li je to neki savez omladine DOS-a ili nešto drugo, ili "Otpora", ili možda nešto treće. Dalje, u zakonu ne vidimo da se to bilo gde pominje, a da se pominje verovatno ne bismo imali razloga da postavljamo ovakvo pitanje niti da tražimo dodatno objašnjenje, ili će to biti prepušteno svakoj školi. U svakom slučaju se vidi da Vlada ima nameru da u školi organizuje neki vid omladinskih organizacija, čiji je status nejasan.
Nemojte da mislite da mi sada imamo nešto protiv toga da se mladi ljudi informišu i naravno budu u toku oko svega onoga što se u školama događa, ali nemojte ni da stvari okrećemo naopako. Ako hoćemo da budemo iskreni kao roditelji, kao odrasli ljudi, deca u srednjoj školi su još uvek deca i tek pri kraju četvrtog razreda uglavnom postaju punoletni, ali čak i da su punoletni moraju da znaju "ko kosi, a ko vodu nosi", odnosno ne smemo toliko da spuštamo ni nivo nastavnika, ni nivo vlasnika tj. upravljača škole, ma ko da sedi u tom školskom odboru.
Postoje drugi načini da, pre svega roditelji preko saveta roditelja i razrednih zajednica, budu obavešteni o svemu što se u školi dešava onoliko koliko je to potrebno, ali nema potrebe da i decu, pogotovo ne na ovako nejasan način, jer ne znamo ni kako će biti birani ni delegirani u taj školski odbor, uvlačimo u sve to.
Poslednji stav govori o tome da školski odbor donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova. Meni je, verujte, takva odredba kao pravniku smešna. Mislim da se to rešava poslovnikom o radu školskog odbora. U jednom zakonu je to apsolutno suvišno. Ne znam kako bi drugačije moglo da bude regulisano, možda da je - dvotrećinski, kada su neka važna pitanja na dnevnom redu, ali ne vidimo da je to uopšte važno da tako nešto stoji u zakonu i zbog toga smo iz čisto pravno-tehničkih razloga intervenisali u poslednjem stavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS podržaće amandman gospodina magistra Radojka Petrića, imajući u vidu celokupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Statistika kaže, a u DOS-ovskoj štampi čitamo, da je 1.500.000 ljudi na narodnim kuhinjama. Znači, potpuno gladno. Pa da je oko tri miliona ljudi na nekom egzistencijalnom minimumu, pa da jedva preživljava ...
(Milka Marinković, sa mesta: Vi to izmišljate.)
... Milka, nisam te pitala ništa. Ako hoćeš repliku, izađi molim te posle mene i kaži šta imaš. Nepristojno je da mi neprestano dobacuješ kada izađem da govorim. Obraćam se vama, ali se obraćam i javnosti Srbije. Najlepše vas molim, gospođo predsedavajuća, da me zaštitite od ovakvih upadica. Nisam došla ovde da komuniciram ...

... preko plota sa vama nego da razgovaram o vrlo važnim stvarima.
Zaista mislim da nakon što smo novu poresku politiku uveli, nakon što smo oporezovali sve sa 20%, i na taj način, uzimajući novac iz džepova građana Srbije pokušali da napunimo budžet Srbije koji je bio dosta ambiciozan, evo načina da se to građanima na neki način u ovom trenutku vrati. Znamo da je preko 100.000 građana ostalo bez posla, kao i da se najavljuje otpuštanje i do 700.000 radnika.
Pitam vas zaista, kao roditelje i vas kao narodne poslanike, koliko i vas uznemirava ova činjenica da svako jutro morate samo za prevoz i doručak svoje dece da izdvojite popriličnu sumu novca, a da ne govorim o ostalim troškovima koje imate oko dece; zalažemo se navodno za neku progresivnu populacionu politiku, pa da država preko lokalne samouprave preuzme na sebe bar troškove prevoza učenika koji putuju ovako kako je amandmanom i predloženo - 4 km i više do svoje škole. U pitanju su dakle srednje škole.
Nemojte da imate samo Beograd i velike gradove u glavi kada o tome razmišljate. Tu su možda troškovi još i najmanji, ali u unutrašnjosti su troškovi prevoza ogromni. Iz nekog sela doći do grada, doći do Kragujevca ili Pirota ili Leskovca u srednju školu, to roditelje i te kako košta i mislim da bi opštine mogle i imale načina da racionalno troše sredstva koja imaju i da na ovaj način pomognu roditelje i decu. Možda to neće trajati godinama, ali u ovom trenuktu to je zaista neophodno.

U članu 27, predloženi član 108d u stavu 2, koji govori o nadležnostima prosvetnog savetnika, našim amandmanom tražimo da se izmeni tačka 3. kojom je predviđeno da se vrednuje kvalitet rada škola, odnosno doma učenika. Mi potenciramo, kao u jednom prethodnom amandmanu, da se vrednuje kvalitet stručno-pedagoškog rada nastavnika, stručnog saradnika i vaspitača u školi, odnosno u domu učenika. Ministar je, obrazlažući stav Vlade na jedan sličan amandman koji smo juče imali, rekao da je moguće vrednovati kvalitet škole i da će to upravo biti na osnovu kvalifikacionih ispita i uspeha koje će deca pokazati na kvalifikacionim ispitima. Moram da ga podsetim da se kvalifikacioni ispit polaže samo iz dva predmeta i da to nikako ne može da bude ocena jedne škole, jer se u osnovnoj školi, u osmom razredu, izučava, čini mi se, 15 predmeta.
Posle tačke 6, jer je upravo toliko i predloženo nadležnosti prosvetnog savetnika, mi smo predložili da se doda tačka 7. koja bi glasila da prosvetni savetnik predlaže direktoru škole, odnosno doma učenika privremeno udaljenje, u slučaju iz člana 80. stav 1. Zakona, nastavnika, stručnog saradnika i vaspitača. To je onaj slučaj kada nastavnik svojim obrazovno - vaspitnim radom ne ostvaruje cilj i zadatke obrazovanja i vaspitanja. Imali smo takav amandman i ranije i niste ga prihvatili. Smatramo da je prosvetni savetnik jedini stručan da tako nešto utvrdi i da signalizira, odnosno naloži direktoru da preduzme odgovarajuće mere i da, u svakom slučaju, preko prosvetnog savetnika Ministarstvo mora da bude upoznato sa svim takvim, nadamo se, ekstremnim i ekscesnim slučajevima koji nisu ni svakodnevna ni redovna pojava u školi.
Posle stava 2. tražili smo da se doda stav 3. koji bi glasio: "Uvodi se prosvetni savetnik za versku nastavu", jer ne vidimo da bi prosvetni savetnik, koji bi trebalo da radi sve ovo što je predlagač ovde naveo za predmete koji se izučavaju u srednjoj školi, mogao da prisustvuje izvođenju nastave iz predmeta verske nastave, i bio stručan da vrednuje kvalitet stručno - pedagoškog rada nastavnika verske nastave. Njegova nadležnost bi takođe bila da predlaže ministru prosvete i sporta privremeno udaljenje, isto u ovim slučajevima iz člana 80, jer, dozvolićete, moguće je da i nastavnik verske nastave uradi nešto što je predviđeno članom 80, a ne vidimo kako bismo na drugačiji način zaštitili učenike ukoliko se to desi.
Predloženi član 108e menjao bi se i glasio bi - način vršenja stručno - pedagoškog nadzora i merila za vrednovanje kvaliteta rada nastavnika, stručnog saradnika i vaspitača u školi, odnosno u domu učenika, bliže uređuje ministar prosvete i sporta. Znači, to mora biti ili nekim podzakonskim aktom regulisano ili bi ministar to morao svojim aktom da uredi. Ovde je u članu 108e, po predlogu Vlade: "Način vršenja stručno - pedagoškog nadzora i merila za vrednovanje kvaliteta rada škole, odnosno doma učenika bliže uređuje ministar prosvete."
(Predsedavajuća: Imate pravo da koristite vreme i kao predstavnik poslaničke grupe.)
Prema tome, uspela sam da obrazložim malo obimnije amandman, jer je i predlog Vlade u više članova dat. Pokušali smo to da objedinimo. Smatramo da je ovde najvažnije uvesti prosvetnog savetnika za versku nastavu. Ne vidim razlog da Vlada to ne prihvati.

Dame i gospodo, tražili smo brisanje ovog člana, imajući u vidu pre svega da je školski odbor i do sada bio organ upravljanja u školi, da ga je imenovao osnivač škole. Do sada je to bila Vlada Srbije. Sada smo već iz diskusije videli i objasnili kako će to izgledati, da se predsednik i članovi školskog odbora imenuju na period od četiri godine.
Tako je bilo do sada, a sada se samo izmenio sastav tog školskog odbora. Međutim, imajući u vidu to ko finansira školu, a to je predviđeno postojećim članom 105. (mislim na srednje škole, naravno, o toj školi govorimo) - "Ministarstvo prosvete obezbeđuje sredstva školama za plate, naknade i druga primanja i sredstva zajedničke potrošnje, u skladu sa zakonom, i deo sredstava za investicije", i naravno za versku nastavu, a čuli smo da će biti ugovor o delu sa svakim predavačem, ovako u prolazu, od ministra, a opština, odnosno lokalna samouprava, grad Beograd, obezbeđuju sredstva za investicije, investiciono i tekuće održavanje, materijalne troškove i druge obaveze škole i za stručno usavršavanje nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača.
Ovo je za nas bila polazna osnova - ko je taj ko treba, s obzirom na to šta taj školski odbor radi, da bude u sastavu tog školskog odbora, a podsetiću vas šta školski odbor radi (samo na neke tačke) - odlučuje o poslovanju škole i namenskom korišćenju sredstava posebnog fonda škole. Znači, treba li radnici sami sebe da kontrolišu kako troše pare koje dobijaju od opštine ili od Republike?
Opština i lokalna samouprava, znači grad i Republika, koji dele obavezu finansiranja srednje škole, jedino mogu biti zastupljeni u školskom odboru, ili zadržati postojeće stanje, ali po prethodno pribavljenom mišljenju lokalne samouprave, recimo, imenovati školski odbor.
Zatim - usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji obračun. Molim vas, opet se radi o parama. Onaj ko daje, taj jedino ima pravo i da kontroliše. Pa, ne možemo mi sami sebe da kontrolišemo unutar škole šta smo uradili, jesmo li dobro uradili ili nismo. I, naravno, oni iz lokalne samouprave, koji daju pare, uvek ostaju u manjini u onom odnosu 3+3+3 u sastavu školskog odbora.
Raspisivanje konkursa za izbor direktora - takođe osnivač i onaj ko finansira ostaju u manjini, i to je bio razlog zbog čega smo smatrali da treba zadržati postojeće stanje, da školski odbor, ako postoji, neka postoji, treba da imenuje Vlada, uz saglasnost ili po pribavljenom mišljenju lokalne samouprave. Ne treba podilaziti na ovaj način prosvetnim radnicima (vi samo stvarate privid da o nečemu odlučuju), niti roditeljima - ovo nije posao za njih, ne treba se vraćati na neke samoupravne odnose, treba tačno da se zna ko za šta odgovara i ko kome odgovara i šta je čiji posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Lazar Marjanski nije u mogućnosti da obrazlaže svoj amandman, jer se nalazi u delegaciji SRS, na čijem čelu je prof. dr Vojislav Šešelj, koja se nalazi u poseti Iraku, da bi uzeli učešće u radu Bagdadske konferencije. Zato ću ja obrazložiti njegov amandman.
Član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi - tu interveniše i menja postojeći član 10. koji govori o upravnom nadzoru, inspekcijskom nadzoru i stručno - pedagoškom nadzoru nad radom škole.
U jednom delu smo dali amandman koji je čisto tehničke prirode, tiče se pravne logike i pravne terminologije, jer se u stavu 2. kaže da Ministarstvo prosvete i sporta (u daljem tekstu Ministarstvo prosvete) - to zaista nije uobičajeno, kad se vrši skraćivanje naziva, jer onda tu samo ostane Ministarstvo, tako je uvek do sada bilo. Ovo je čisto terminološke prirode, ali zbog čistote pravničkog jezika, mi smo dali taj amandman.
Drugi deo amandmana prati logiku koju smo imali kod osnovne škole, a odnosi se na stav 6. tačka 3), gde predlagač kaže da Ministarstvo prosvete vrši stručno - pedagoški nadzor, nabraja šta tu podrazumeva i pod tačkom 3) je vrednovanje kvaliteta rada škole.
Smatramo da to nije dobra formulacija. Naprosto je nemoguće vrednovati kvalitet rada škole i ostaje nejasno dalje iz zakona - kako je to uopšte moguće, na osnovu kojih kriterijuma uraditi?
Da li će postojati neki podzakonski akt koji će imati neke kriterijume, pa ćemo na kraju jedne školske godine, npr. u nekom dnevnom časopisu ili biltenu Ministarstva prosvete pročitati - u Beogradu, gimnazije od prve do petnaeste, najkvalitetnija je ova, pa onda rangirane sve ostale, pa srednje škole. Ne vidimo šta je cilj ovog vrednovanja kvaliteta rada i smatramo da je to prosto nemoguće i uraditi.
Zbog toga smo tražili da se ta tačka izmeni i da glasi: "Vrednovanje kvaliteta rada nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u školi, odnosno doma učenika"; to je sasvim moguće na osnovu osnovnih kriterijuma.
Zatim, koliko je učenika položilo sa odličnom ocenom, koliko je njih palo na popravni. Jer, ipak, moramo da se suočimo sa istinom da ima nastavnika koji imaju desetak - petnaestak đaka, iz jednog odeljenja, koji padaju na popravni, a tu se ne postavlja pitanje njihovog stručnog pedagoškog rada, odnosno koliko su oni zaista sposobni da prenesu znanje, i da li je to samo nerad učenika ili je i krivica nastavnika.
Prema tome, amandman je smislen, a Ministarstvo prosvete je sigurno sposobno da u vršenju stručno-pedagoškog nadzora oceni svakog nastavnika i to je daleko celishodnije nego ovo što je predloženo od strane Vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 6. interveniše se u članu 27. postojećeg, još uvek važećeg, Zakona o srednjoj školi. Mi ovim našim amandmanom zastupamo stav SRS da verskoj nastavi ne treba postavljati alternativu kroz bilo koji drugi predmet i na taj način terati učenike da se opredeljuju da li će učiti versku nastavu ili neki drugi predmet koji je ovde nesrećno nazvan - predmet etičko-humanističkog sadržaja; obzirom da svaki predmet koji se izučava u školi treba da ima etičko-humanistički sadržaj, a znamo da smo nesrećno dobili taj jedan predmet sada u ovoj školskoj godini koja upravo traje, koji se zove građansko vaspitanje.
Naš predlog je da ovaj stav 2. glasi: "Izborni predmet je verska nastava koja se ostvaruje u skladu sa nastavnim planom i programom za odgovarajuću školu, bez obzira na broj učenika." Znači, brisati ovu alternativu koju Vlada predlaže i da se stav 4. promeni tako da glasi: "Učenik se izjašnjava prilikom upisa u prvi i svaki naredni razred škole o tome da li će pohađati nastavu iz izbornog predmeta koji postaje obavezan za učenika u toj školi".
Istini za volju, iako se Srpska radikalna stranka zaista zalaže za uvođenje verske nastave i u osnovno i u srednje obrazovanje, smatram da je Vlada na neki način dovela crkvu u jedan veoma neprijatan položaj. Jer, prosto ne mogu da zamislim kako će se doneti programi za rad u ovom predmetu na svim nivoima ako zamislimo situaciju da se u jednom razredu, a naći će se verovatno, recimo u petom razredu osnovne škole, jedno dete prvi put sreće sa predmetom verske nastave, a neko već to izučava pet godina. Ili, sada u srednjoj školi, kroz koju godinu će to biti još izražajnije, neko prvi put u drugom razredu gimnazije, a neko dete kontinuirano to uči od prvog razreda osnovne škole.
Ko je taj koji može da donese adekvatan program da na istom uzrastu deca uče praktično jedan te isti predmet na različitim nivoima? Mislim da je ovo ismevanje crkve i da je tu trebalo ići postupno, jer ćemo se naći u paradoksalnoj situaciji, da jednostavno program neće moći da bude adekvatno donet, da će sve to izgledati smešno, a želeli bismo da to bude veoma ozbiljno i da ima pozitivan uticaj na našu decu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 15. je čitav posvećen izboru direktora škole, što je veoma značajno. Predlagač nam ovde predlaže da direktore škole čiji je osnivač Vlada bira na osnovu konkursa školskih odbor po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća škole. Znamo kako je sastavljen školski odbor, 3+3+3 odnosno tri lokalna samouprava, tri iz reda profesora, tj. nastavnog kadra i troje iz sastava roditelja.
Na tu odluku ministar prosvete naknadno daje saglasnost i tek tada je odluka konačna, a drugi učesnici u konkursu, ukoliko su nezadovoljni, mogu da vode upravni spor sa neizvesnim ishodom, odnosno sa potpuno izvesnim ishodom da ne mogu da dobiju u upravnom sporu, da je ministarova ipak poslednja i u stvari dolazimo do onoga da je ministar taj koji na kraju krajeva i bira i postavlja direktora.
Zašto onda pravimo celokupnu ovu farsu i predstavljamo u javnosti da se sada tu nešto pita neki školski odbor ili neko nastavničko veće, kada je ministar tu koji daje saglasnost, odnosno na kraju verifikuje izbor tog direktora. Ako on to ne učini, onda imamo situaciju da mora ponovo da se raspiše konkurs ili onu situaciju da šest meseci imamo vršioce dužnosti.
Sve je ovo jedno nepotrebno zamešateljstvo, a ako pođemo od toga da imamo i privatne osnovne škole, gde je osnivač fizičko ili pravno lice, gde on jedini kao vlasnik škole ima pravo da postavlja direktora, zašto se onda ne primeni isti princip, a što je u stvari i jedini ispravni princip, onog čija je imovina odnosno ko polaže vlasnička i osnivačka prava, njegovo je i da postavlja direktora. Od toga ne treba da bežimo i tu odgovornost treba da preuzmemo.
Druga je stvar što mi naravno, sumnjamo u to kakve ćete vi kadrove dovesti na mesta direktora, ali to će biti ogledalo vaše vlasti. Principijelno smo za to da ako je Vlada osnivač srednje škole, onda ministar prosvete treba da postavlja i direktora, a on naravno da odgovara za funkcionisanje škole, tako i da rukovodi, a što sve opet pokazuje celokupno lice vlasti koja je u tom momentu na sceni.

Da pitamo, gospodo iz DOS-a, prosvetne radnike, roditelje i đake, da li je Srbija na dobrom putu i da li je Vlada reformska; da ostavimo ove preko granice, oni su verovatno jako zadovoljni, što je kod nas crnje, to je za njih bolje.
Amandman na član 17. koncepcijski je vezan za član 15, na koji smo uložili amandman, a tiče se izbora direktora. Sledeći tu našu koncepciju, morali smo da intervenišemo i u članu 17, nadajući se, ukoliko se prihvati bilo koji od ovih amandmana koji tretiraju izbor direktora, da bi onda moralo da usledi intervencija Zakonodavnog odbora.
Znači, ne odustajemo od toga da je jedino logično da Vlada bude ta, odnosno ministar prosvete da bude taj koji će imenovati direktore škola, a da ovaj relikt prošlosti vezan za školske odbore i raznorazne druge samoupravne organe, koji su samo privid odlučivanja, ostavimo za istoriju i da onda zaista budete reformski.
Ovako, vi ste dekadentni i vrćate se na nešto što je prevaziđeno, što se u praksi pokazalo kao loše. Opet ću ponoviti, mislim da je to samo zbog toga što bežite od odgovornosti. Hoćete da stvorite jednu situaciju, videćete da će se to u praksi dešavati, imaćemo samo loše odnose u kolektivima, imaćemo dugo vršioce dužnosti direktora. Može da nam se taj ciklus ponovi nekoliko puta. Nećemo imati pravu volju kolektiva, kako vi to ovde hoćete da predstavite. Pitaće se opet ministar, ali neće imati nikakvu odgovornost za funkcionisanje škola.

Dame i gospodo, javnost Srbije može da vidi kako će izgledati naše škole možda najbolje na primeru našeg parlamenta. Bivši profesor Pravnog fakulteta ovde glumi učitelja, kao i predsedavajuća, drži pridike narodnim poslanicima.
Gospodine ministre, vi ste gost u ovoj kući. Ovde smo mi domaćini. Ovde mi odlučujemo a vi ste samo poslati od strane Vlade da nam eventualno nešto objasnite i to ono što vas pitamo. Prema tome, (žagor) pazite kako se ubuduće ponašate prema narodnim poslanicima.