Poštovani narodni poslanici, aprila meseca 2001. godine, kada ste uvodili ovako visoke takse na sve i svašta, na vazduh u Srbiji, između ostalog i na čamce bez motora, čamce sa motorom, kućice za odmor, splavove, oružje, ne znam na šta sve niste, mi smo vas upozoravali da preterujete. Konačno ste shvatili posle godinu dana da ne možete baš na sve da uzmete porez, još malo pa ćete nam i na staru obuću naplaćivati neku taksu ili neki porez.
Svojim amandmanom tražim ovde korekciju člana 25. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, na taj način što tražim da izjednačite sve građane u Srbiji. Ne samo one koji su dobili oružje po nekom osnovu, da li od MUP-a Srbije prilikom odlaska u penziju ili od Vojske Jugoslavije kao trofejno oružje, već sve građane za jedan komad oružja. Mislim da je to i u skladu sa Ustavom naše zemlje. Razlog za to je što porez, kada se uvodi na ovakva dobra, trebalo bi da predstavlja na izvestan način manifestaciju ekonomske moći tog poreskog obveznika, pa onda država hoće nešto da uzme od takvog bogatijeg građanina, da naplati porez na neki luksuz.
Ovde se ne radi o manifestaciji ekonomske moći. Svi to dobro znate, u Srbiji danas što iz tradicionalnih razloga, što iz puke nužde, a očigledno više iz nužde nego iz tradicije, danas svaka kuća ima po jedan komad oružja. Bilo bi sasvim korektno da Vlada zauzme isti stav prema svim građanima i da takve građane oslobodi plaćanja poreza. Taj porez se plaća na godišnjem nivou, ne znam koliko tačno iznosi. Znam da je za nošenje oružja 5.000, za posedovanje oružja taj porez je nešto manji, ali bi bilo u redu izjednačiti sve građane.
Zbog toga sam najviše i podnela ovaj amandman. Znači, jedan komad oružja, za koji je izdat oružani list za držanje oružja za ličnu bezbednost, jedan komad oružja za koji je izdata dozvola za nošenje, svejedno da li je u pitanju samo posedovanje ili nošenje oružja i oružje, koje ovlašćeni proizvođači oružja i municije koriste kao osnovno sredstvo, opremu u procesu namenske proizvodnje.

Dame i gospodo, predlagač je  pripremajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu predložio da se ne plaća porez na imovinu na nepokretnosti, određene nepokretnosti, pozivajući se na zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. To su, pre svega, one nepokretnosti koje koriste jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koje su proglašene kulturnim i istorijskim spomenicima, diplomatsko-konzularna predstavništva, skloništa itd.
Svojim amandmanom sam htela samo da u tačkama 1, 4, 9. i 11. ispoštujemo jedan princip koji ste vi ovde u tački 9. naveli tražeći da skloništa budu oslobođena poreza na imovinu, osim, kažete, ako se koriste za namene po osnovu kojih se ostvaruje prihod. Mislim da je to u redu i da taj princip treba zadržati i u tački 11. gde oslobađamo poreza na imovinu objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa zakonom služe za obavljanje komunalnih delatnosti, zatim onih nepokretnosti koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima i onih koje, organi i organizacije i službe jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, koriste. Ako ih dakle, koriste tako da ostvaruju prihod, onda je u redu da i oni plate porez na imovinu. Ako ih koriste samo za tu osnovnu svoju delatnost koju obavljaju, onda ih treba osloboditi poreza na imovinu, ali da se poštuje ovaj princip koji ste kod tačke 9. naveli - osim ako se koriste za namene po osnovu kojih se ostvaruje prihod.
Takođe sam amandmanom htela da intervenišem u tački 8. gde se oslobađa poreza na imovinu gradsko građevinsko zemljište kad ukupna površina građevinske parcele, odnosno građevinskih parcela, ne računajući zemljište pod objektom jednog imaoca prava ne prelazi 10 ari. Mišljenja sam da je to suviše malo i da bi trebalo da ova tačka 8. glasi tako da ostane 10 ari u prvoj građevinskoj zoni; u drugoj građevinskoj zoni da to bude 20 ari; u trećoj 30 ari; a u četvrtoj i petoj građevinskoj zoni 50 ari sa obrazloženjem da se zemljište u četvrtoj i petoj zoni smatra okućnicom i da bi onda trebalo dati mogućnost građanima koji žive van centralne gradske građevinske zone, da se oslobode poreza na imovinu, na veću površinu zemljišta, jer je i inače praksa takva kod nas u Srbiji da oko kuće građani imaju bar po 50 ari i to smatramo okućnicom, građevinskom parcelom i ne bi trebalo da ograničavamo i delimo tu parcelu na 10 ari, pa da oslobodimo poreza, na ostalih 40 treba da plati.
Mislim da bi ovo bilo pravičnije rešenje i u skladu sa vrednošću samog zemljišta na koje se plaća porez na imovinu.

Dame i gospodo, Vlada članom 5. Predloga ovog zakona predlaže smanjenje stope poreza na prihod od samostalne delatnosti koja sada iznosi 20%, a što je bilo previše, na 14%,  što smatramo da je nedovoljno i amandmanom tražimo da to bude 10%. U svom obrazloženju, Vlada kaže da je ovaj predlog u funkciji podsticanja razvoja preduzetništva, trebalo bi da bude i ako hoćemo zaista da damo neki podsticaj privatnom preduzetništvu, onda to moramo da sagledamo u pravom svetlu i da taj porez dodatno snizimo onako kako smo amandmanom tražili.
Naravno, pandan ovom je cilj Vlade da izjednači preduzeća i privatne preduzetnike iako jesmo za to da treba smanjiti porez na dobit preduzeća od 20 na 14%, možda i više, ovde privrednu granu u preduzetništvo moramo dodatno da stimulišemo, jer je ogroman broj ljudi u ovom trenutku bez posla. Za poslednje dve godine na stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla. Sećamo se ministra Vlahovića, koji je govorio da će otpremnine biti dovoljne da ti novonezaposleni mogu da započnu neki novi biznis. Nema ni reči o biznisu. Govori se o pukom preživljavanju porodica; da bi sebi obezbedile egzistenciju, ulazi u osnivanje neke samostalne trgovinske radnje ili ako su vični nekom zanatu, zanatske radnje, ugostiteljske radnje, tu se najčešće zapošljavaju članovi cele porodice. Zbog toga, sam ovaj zakon i uopšte porez na prihod u samostalnoj delatnosti nema samo tu ekonomsku funkciju, nego ima i socijalnu funkciju.
Ako se slažemo u tome da ima socijalnu funkciju, onda moramo da sagledamo kako stoje stvari u samostalnoj delatnosti u ovom sadašnjem trenutku, a ne da se bavimo teorijom da li to treba da bude jednako kao i kod poreza na dobit preduzeća. Možda ćemo za 10-15 godina, a ja mislim već posle 8. decembra, kada ćete se i te kako osvestiti, kada građani budu rekli svoje na predsedničkim izborima u Srbiji i krenuti sve nekim novim, boljim tokovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, da malo elaboriramo tu famoznu potrošačku korpu kojoj je ministar posvetio najveći deo svog jutrošnjeg ekspozea.
Ministar je tvrdio da je 2001. godine bilo potrebno dve prosečne plate utrošiti za jednu potrošačku korpu, a da je sada dovoljna jedna prosečna plata. Potrošačka korpa, ministre, vi to sigurno znate, nije nikakvo merilo standarda. Mislim da se tu slažete sa mnom. Ali, ako bi to bilo neko merilo platežne sposobnosti građana, znajući da u potrošačku korpu staje dva kilograma mesa, dve litre ulja, dva kilograma šećera, brašna, nešto testenine, pitam ja vas zašto vi u tu potrošačku korpu ne stavite ono što nas najviše košta, a to je struja, komunalije, prevoz, telefon, grejanje, odeća, udžbenici, knjige za decu, a o kulturi neću ni da govorim, jer mi danas ne možemo ni jednom mesečno da odemo porodično u bioskop zato što to košta najmanje 1.000 dinara. Ministre, ako skoro niste išli u bioskop, idite pogledajte "Zonu Zamfirovu", videćete koja je cena.
Kada bi sve to stavili u potrošačku korpu videli biste da je naš standard 3,2 puta niži nego što je bio 2001. godine, a ja to, ministre, znam iz iskustva, jer svakog dana idem na pijacu i u prodavnicu i znam koliko mogu od ove svoje plate da kupim sada, a koliko sam mogla 2001. godine i koliko sam mogla 2000. godine. Od onoga ... Kakve nestašice?
Vi ste sada ovde snizili porez na ulje i šećer; a znate koliko ste mi uštedeli mesečno? 26 dinara. Tri dinara za kilogram šećera i pet dinara za litru ulja. Ja koristim mesečno za petočlanu porodicu dve litre ulja, dva kilograma šećera za kafu (ne stižem da mesim) i to je 26 dinara. Od onoga što vi ministre, stavljate u tu vašu potrošačku korpu može da se ishrani jedan i po čovek, a četvoro ljudi ne može nikako, mogu da gladuju.
Stopu poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva smanjujete sa 20% na 14% i tu nemate gotovo nikakvih gubitaka za budžet, jer smo poljoprivredu potpuno uništili i prihoda i nema. Porez na prihod od samostalne delatnosti isto se smanjuje sa 20% na 14%. Očigledno je da ste videli da ćemo ostati bez samostalnih zanatlija, bez samostalnih trgovaca, bez ugostiteljskih radnji, da više nemaju ljudi računa da rade, pa ste nešto malo kozmetički smanjili, ali nedovoljno.
Govorili ste o logici da bogati imaju da plate porez, obrazlažući zašto prelazite sa progresivne na proporcionalnu stopu. Mi se takođe u ovom momentu zalažemo za proporcionalnu stopu, s tim što mislimo da treba da bude još niža, iz razloga što smo mi društvo siromašnih ljudi, što će bogati uskoro moći na prste dve ruke u ovoj Srbiji da se prebroje, a ako bismo govorili u onom smislu, u kome ste vi pledirali da bi u budućnosti trebalo da dostignemo nekih 24% proporcionalne stope, moram da vas podsetim da na Zapadu ta proporcionalna stopa ide čak do 90% u pojedinim zemljama.
Još nešto, ministre: evo, dajte vašim ekspertima neka izračunaju. Jedan omladinac koji jedan dan čisti sneg platiće veći porez na prihod, nego što ću ja da ga platim ili što ćete vi da platite. Uzmite i izračunajte.
Što se tiče poreza na promet, govorili smo već o ovom ulju i šećeru i dobro je da je cena nešto niža, ali to neće mnogo uticati na standard građana. Mnogo bi uticalo da ste smanjili porez na semenski materijal, na lekove, na medicinska sredstva, na ortopedska pomagala, zatim na knjige, na odeću i obuću za decu, a o električnoj energiji stvarno mislim da je suvišno da govorimo i o ostalim sredstvima za grejanje, o drvima, uglju i onome što nas najviše sada košta.
Procenjujete sada, takođe, da će za osam milijardi ostati kratak budžet zbog usvajanja ovih zakona, zbog smanjenja pojedinih poreza. Kod poreza na imovinu čak ni ne kažete u obrazloženju koliko je to manje. Očigledno da tu niste ubirali neki veći porez i zbog toga mislim da je ovo samo u ovom trenutku možda profitabilno za Vladu Srbije, da nije u korist građana, da nije dobro promišljeno, da nije prava reforma, nego je trenutak da dođe do nekog otopljenja prema Vladi pred predsedničke izbore, kao posledica očiglednog vašeg dogovora i podržavanja kandidata Demokratske stranke Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam neki ekspert za poreze, nikada nisam bila dužna državi da platim neki porez, nažalost, volela bih da budem u situaciji da mogu da platim porez, ali ću sa čisto pravničkog stanovišta staviti neke primedbe na ovaj zakon koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.
Doduše, dosta se čulo danas o tome. Najviše primedbi je i bilo te vrste. Ono sa čime mi ne možemo da se pomirimo, jeste to da se ovim zakonom derogiraju drugi zakoni, a to su, čini mi se da danas nisu bili pominjani, Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o krivičnom i Zakon o izvršnom postupku, o Krivičnom zakonu se danas, čini mi se, dosta govorilo. Argumenti za to jesu već u članu 76. stav 1. ovog zakona, koji uređuje opšte odredbe o kamatama. Kamata može biti samo u visini one stope i regulisana onako kako je regulisana saveznim zakonom, jer se republičkim zakonom ne mogu uređivati obligacije, a samim tim ni kamate. Čak je Savezni ustavni sud poništio član 24. Zakona o obligacijama, koji reguliše ovu oblast. Član 90. reguliše izvršenje rešenja. Izvršenje svih rešenja donetih u upravnom postupku, a i ovo je vrsta upravnog postupka, prinudno sprovodi sud primenom pravila Zakona o izvršnom postupku, a ovde se predlaže da to čini poreska uprava. Mi smatramo da to nije dobro.
Dalje, Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa derogiran je na taj način što se članovi domaćinstva poreskog obveznika ovde regulišu kao solidarni jemci za poreskim obveznikom, iako taj pojam "član domaćinstva" ne postoji u Zakonu o braku i porodici, pa ne znamo šta to podrazumeva.
Svi članovi, od člana 176. do 180, u stvari sadrže biće nekog od krivičnih dela sadržanih u Krivičnom zakonu, kao što su: poreska utaja, nedozvoljena trgovina, sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Iako je ministar rekao da je to iz razloga efikasnosti, ne možemo da dopustimo da nas motiv efikasnosti rukovodi kod donošenja nekih zakona ili regulisanja neke materije. Ako hoćemo da budemo efikasni, recimo u naplati poreza, onda je možda najefikasnije da ovaj finansijski policajac izvuče onaj pištolj, ubije prvog poreskog obveznika koji mu nije platio ili prijavio porez i posle će svi da plaćaju porez. Ali, efikasnost nije jedini motiv koji treba da nas rukovodi kod donošenja zakona.
U postupku prinudne naplate početna vrednost, po meni, mora se ograničiti tržišnom vrednošću ili nekim procentom koji ne bi trebalo da bude manji od 50% tržišne vrednosti, radi zaštite kako imovinskih prava poreskog obveznika, tako i države, a ne da ministar utvrđuje početnu vrednost nepokretnosti. Ne znam na koji način će to ministar uraditi.
U članz 10. treba oročiti obavezu poreske uprave da izvrši povraćaj pogrešno obračunatog i naplaćenog poreza, jer poreska uprava nema nikakav rok. Kaže se da treba to da uradi, a kad će da i kako će da uradi, to nema ništa regulisano, što znači da se stavljaju u neravnopravan položaj poreski obveznik i poreska uprava, a trebalo bi da budu ravnopravni partneri; jer, ipak ne treba da zaboravimo da je taj poreski obveznik onaj koji finansira celokupni državni aparat, pa samim tim i poresku upravu.
Princip da je poreska uprava i prvostepeni i drugostepeni organ, potpuno je neprihvatljiv. Doduše, tako je bilo i do sada, ali to nije bilo ispravno. To bi moralo da se na neki način drugačije reguliše i da se obezbedi drugostepena nadležnost suda. Najprimerenije bi bilo da to bude u nadležnosti Trgovinskog suda.
Uvodi se institut usmenog pravnog akta. To je za mene potpuno nepojmljivo, pogotovo što ministar kaže - trebaju nam sada obučeni kadrovi, kvalifikovani, oni koji neće gledati knjige nego će direktno s pištoljem na hard-disk, a ne zna da napiše jedno rešenje. Znate, kada se pravi zapisnik, napravi se zapisnik, onda se odmah pismeno donese rešenje i u rešenju piše: nalaže se tom i tom poreskom obvezniku da uradi to i to u tom i tom roku - a ne da tek nakon tri dana, kad se ovaj inspektor vrati u sedište svoje inspekcije, piše neko rešenje.
Zatim, utvrđuje se neprimereno kratak rok za izvršenje poreskog naloga za poreskog obveznika, to je tri dana, koji privremeno nema dovoljno sredstava na računu, a kada uprava treba da vrati poreskom obvezniku razliku između cene ostvarene prodajom pokretnih stvari i njegove poreske obaveze, onda je to 30 dana i tu nema nikakve kamate. Ona zadržava pare, a poreskom obvezniku ostaje, u stvari, samo da podigne ruke u vis kad mu dođe poreski inspektor, da se prepusti njegovim sumnjama i da bude na milost i nemilost poreske uprave.

Dame i gospodo poslanici, član 8. predstavlja u stvari jedno načelo ovog zakona, načelo postupanja u dobroj veri. I u tom članu 8. se kaže da strane u poreskom postupku, znači poreski obveznik i poreska uprava, odnosno finansijski policajci su dužni da postupaju jedni prema drugima u dobroj veri.
U stavu 2. - da učestalost i trajanje poreske kontrole ograničavaju se na nužnu meru. Amandmanom tražim da se ovaj stav 2. briše zbog toga što je činjenica da je poreska uprava ograničena zakonom. Ako je već ona ograničena zakonom, onda ne može njoj da se ostavi pravo da procenjuje stepen ograničenja. Sam pojam - nužne mere, ne znači apsolutno ništa. To je opet jedno diskreciono pravo da neko proceni šta je nužna mera, a šta je prekoračenje te nužne mere.
Naša predsednica ima diskreciono pravo da izrekne neku meru, pa jednom poslaniku za nešto što joj se ne dopada kako govori izrekne meru isključenja sa sednice, a drugom, kao Aci Stefanoviću koji je juče udario poslanika SPS-a Rajka Baralića, ne izrekne tu istu meru. Znači, dolazimo u situaciju čim nekome ostavite da sam odlučuje šta je nužna mera da to može da zloupotrebi.
Mi znamo kako to danas izgleda. Finansijski policajac, ova sadašnja finansijska inspekcija, dođe u poresku kontrolu kod poreskog obveznika i kaže - da ti ne bih gledao malo ovo podrobnije što imaš, knjige, a vi kažete - hard diskove će ovi vaši gledati, 400 evra meni u džep, ručak i imaš ovde prekršajnu kaznu ili mandatnu kaznu 2.200 dinara. Tako rade danas ti vaši uterivači poreza i ostalih fiskalnih dažbina. Ali, kada kažete da treba jedni prema drugima da postupaju u dobroj veri to znači da poreski obveznik treba apriori da veruje poreskom policajcu kada ovaj dođe i kada kaže - molim te, daj otvori fioke, otvori knjige, daj taj kompjuter; poreski obveznik se uhvati za fioku, a poreski policajac misli da će ovaj da izvadi pištolj iz fioke, pa onda on repetira pištolj i imamo - šta - zloupotrebu ovlašćenja. Ali, nažalost, vi u ovim vašim odredbama Zakona gde predviđate krivične kazne, ministre, niste nijednu krivičnu kaznu predvideli za službeno lice, a moguće je da postoji. Koliko sam videla, niste. Poreski policajac, opet, trebalo bi da u dobroj veri postupa prema poreskom obvezniku, međutim, videli smo iz kasnijih odredbi da i kada sumnja u poreskog obveznika to ide na štetu poreskog obveznika.
Znači, načelo kao načelo, hajde mi verujemo jedan drugom, moglo bi da opstane, ali ovaj drugi stav apsolutno bi trebalo da se briše i nisam zadovoljna obrazloženjem Vlade gde se kaže da kriterijum nužne mere nikako ne predstavlja neposrednu kvantifikaciju, što jeste, ali ipak isključuje svaku učestalost i trajanje poreske kontrole koji bi prelazili određenu najmanju potrebnu meru - opet neodređeno objašnjenje za jedan potpuno neodređeni pojam i zbog toga tražimo brisanje ovog drugog stava.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 49, na koji sam uložila amandman, reguliše veštačenje i uopšte utvrđivanje činjenica u poreskoj kontroli. Tražim amandmanom da se reči "poreska uprava i rukovodilac organizacione jedinice poreske uprave" zamene rečima "trgovinski sud", u odgovarajućem padežu, zbog toga što poreska uprava ne bi trebalo da odlučuje o potrebi veštačenja u isto vreme i da odredi veštaka u postupku po poreskopravnom odnosu između poreske uprave i poreskog obveznika, jer je ona jedna od zainteresovanih strana.
Zašto onda niste predvideli da i ova druga strana, poreski obveznik, može da zatraži i odredi veštaka? Obrazložen zahtev za izuzeće veštaka podnosi se poreskoj upravi u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja o imenovanju veštaka. Znači, zahtev za izuzeće podnosi se poreskoj upravi. Poreska uprava je bila ta koja je odredila veštaka, koja je imenovala veštaka i od nje sada tražimo da promeni. Što bi ona uopšte donosila neku pozitivnu odluku na zahtev poreskog obveznika, ako je već zainteresovana da određenog veštaka angažuje i da veštačenje bude obavljeno?
Po nama bi bilo mnogo logičnije da to uradi sud, jer vi ovde mešate na neki način nadležnosti suda i poreske uprave. Kažete ovde - veštaci se imenuju iz reda poreskih savetnika. Nigde drugde ne spominjete te poreske savetnike, ko može da bude poreski savetnik, koje uslove treba da ispunjava, koju školsku spremu, na kom spisku, ko ih imenuje i slično. A po potrebi, kažete, iz reda sudskih veštaka. Kako ćete vi to da tražite od suda da vam dostavi spisak svojih veštaka i da ih angažujete? Zbog toga mislimo da bi bilo sasvim logično da privredni sud bude taj koji će da obavlja veštačenje, odnosno da se pred njim obavlja veštačenje, ukoliko je ono potrebno, ali da bude ovim članom regulisano i to da i druga strana u tom poreskopravnom odnosu može da zatraži veštačenje.

Dame i gospodo, član 117. reguliše otpis poreza, kao jedan od oblika prestanka poreskog duga. Amandmanom tražim da se stav 1. ovog člana briše, u kome je propisano da Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja poreskog obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restrukturiranja.
Mene interesuje po kojim će to kriterijumima ministar izdvojiti jedne poreske obveznike od drugih poreskih obveznika? Zašto ti kriterijumi nisu propisani zakonom, a ne vidim da će biti propisani nekim drugim aktom. Znači da će opet biti neka diskreciona ocena, njegovo diskreciono pravo da odluči za koje će pravne subjekte, koji su već u privatizaciji, predložiti Vladi da im otpiše dug, a kojima neće.
Recimo, sada je "Vino Župa" u postupku privatizacije i ima 11 miliona duga. To znamo, čitali smo u štampi. Od toga je 4,5 miliona duga poreza i doprinosa. Ako to preduzeće kupuje neko ko je blizak ministru, ministar će da predloži Vladi da mu se taj dug otpiše, jer normalno je da će se preduzeće lakše i povoljnije privatizovati ukoliko nije opterećeno dugom, nego ako jeste. Ako je neko ko se ministru ne sviđa, onda nema otpisa duga.
Svi poreski obveznici i svi subjekti u privatizaciji morali bi da budu ravnopravni. Nisu, gospodine ministre, ako vi možete da odlučite kome ćete da otpišete dug, a kome nećete da otpišete dug. Ako je to vaše diskreciono pravo da vi o tome odlučujete, onda još možete da uzmete procenat od toga ko je privatizovao preduzeće, ko ga je kupio bez duga. Ko će da vam uđe u trag - niko.
Zbog toga smatram da je neophodno, da bi se otklonila svaka sumnja i mogućnost zloupotrebe (možda vi nećete, ali neki drugi ministar na vašem mestu možda i hoće da zloupotrebi to pravo), da se ovaj stav 1. člana 117. briše.

Član 140. reguliše postupak po krivičnoj prijavi i ovaj član obavezuje državnog tužioca da uzme u razmatranje krivičnu prijavu iz prethodnog člana u roku od tri dana od dana prijema i da o svojoj odluci (u stavu 2.) po ovoj krivičnoj prijavi -  pazite sada - obavesti rukovodioca poreske policiije u roku od osam dana  od dana donošenja odluke.

Znači, javni tužilac mora da raportira šefu poreske policije šta je uradio po krivičnoj prijavi. Upozoravam vas da državni tužilac postupa isključivo u skladu sa zakonom o tužilaštvu i bilo kojim drugim zakonom mu se ne mogu nametati nikakve obaveze.

Koja je posledica ako državni tužilac to ne uradi u roku od tri dana ili ako ne obavesti šefa poreske policije šta je uradio sa krivičnom prijavom? Nema nikakve posledice. Uvodite jedan pravni haos, ne poštujete one osnovne zakone, ne poštujete krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku, ni na saveznom ni na republičkom nivou i jednim ovakvim leks specijalisom hoćete da nametnete obaveze državnom tužiocu.

Meni je jasno da vi imate ovde za cilj efikasnost, hoćete da se brzo rešava po krivičnim prijavama kada su poreska krivična dela u pitanju, ali to vam ne dozvoljava sada da sve okrenemo naopačke u organizaciji pravosuđa.

A šta ako su potrebne neke istražne radnje? Ako javni tužilac mora od istražnog sudije da zatraži da se sprovedu neke istražne radnje, on ne može ovaj rok nikako da ispoštuje i vi ste mu onda vezali ruke; onda on po ovom zakonu o javnom tužilaštvu može da bude i neefikasan i smenjen i da mu se to piše kao minus.

Tu funkciju javnog tužioca svodite na nekoga ko treba da raportira šefu poreske policije. Šta sada postaje ova poreska policija u državi - postaje država u državi, a to zaista ne bismo smeli da dozvolimo.

Zbog toga, ovim amandmanom tražimo brisanje celokupnog člana 140. Mislim da bi na Ustavnom sudu ovaj član 140. mogao da padne.

Dame i gospodo, narodni poslanici SRS principijelno ulažu amandmane na sve ove članove zakona koji regulišu poreska krivična dela, uz obrazloženje koje smo dali još u načelnoj raspravi - radi očuvanja pravnog poretka. Protiv smo toga da se krivična dela propisuju posebnim zakonima iako je ministar rekao da imamo već 45 takvih zakona koji regulišu krivično-pravnu materiju. To nije opravdanje, nažalost, takvo je i vreme, da se ta krivično-pravna materija kodifikuje i da bude na jednom mestu ako hoćemo da izgrađujemo moderan pravni poredak.
Međutim, ovaj član 178. govori o ugrožavanju naplate poreza i poreske kontrole. Naravno, ja tražim da se čitav član briše ali koliko je on besmislen pokušaću da vam dočaram. Govori o tome da će biti kažnjen onaj ko u nameri da ugrozi naplatu poreza, koji je utvrđen njemu ili drugom licu, u postupku prinudne naplate (tu se uvek radi o pokretnim stvarima) odnosno poreske kontrole sakrije, otuđi, uništi ili učini neupotrebljivom stvar koja je predmet prinudne naplate poreza, a to je nešto što iole vredi u kući. Šta to može da bude - frižider, televizor, kompjuter, ne znam šta sve ima u domaćinstvu što može da ima neku cifru kao polovna stvar, a znamo da već godinama koristimo iste uređaje u domaćinstvu. Šta se dešava?
Može da se desi da deca, znajući za to da su svi ti uređaji na listi, jednostavno odnesu npr. televizor kod svog druga, drugo dete odnese kompjuter kod svog druga i tako redom. Tata mora u zatvor na godinu dana. Hajde, recite mi da li je to moguće u praksi? Moguće je u praksi. Zato je ovo iluzorno što pišete. Ovo su smešne stvari da ovako nešto stavite u zakon. Imate krivični zakon, možete da podvedete.....
Ministre, da li ne može? Da li je moguća takva situacija. Da li je moguće da vaše dete uzme "Sony play station" i odnese kod svog druga? Nema? Vi imate laptop. Dobro, uzme laptop i odnese kod drugarice i sakrije i vi nemate od čega ..... Aha, vi ste uništili ono što je predmet prinudne naplate i odete u zatvor na godinu dana. Nije smešno. To je stvarnost. Jer, onaj kome plenite pokretne stvari znači nema ništa drugo da mu uzmete. To ste mu uzeli. Može dete i kravu da otera iz štale negde i da je sakrije. Može. Može da je pusti na ispašu i da je nikada ne nađete.
Ništa to nije smešno. To su životne stvari, ali morate malo da se upustite u razmišljanje kada pišete zakon.

Hvala. Član 180. je u stvari član 147, predstavlja biće krivičnog dela koje je predviđeno članom 147. Krivičnog zakona Republike Srbije - nedozvoljena trgovina, kazna je tri meseca do tri godine, ovde je predviđeno šest meseci do tri godine. Ne razumem zašto ste jedno očigledno krivično delo sa potpuno istim kvalifikacijama, isto je biće krivičnog dela u pitanju ovde i u Krivičnom zakonu, uopšte stavili u ovaj zakon. I, koji ćete zakon da  primenjujete u slučaju da dođe do kršenja ovog ..... Molim.
Dame i gospodo, mi smo pokušali, evo, da vas ubedimo u to da je čitavo ovo poglavlje zakona koje se odnosi na kaznene odredbe, na poreska krivična dela, apsolutno suvišno u ovom zakonu, da imaju svoj pandan u Krivičnom zakonu (možda jedno od njih nema konkretan pandan), ali da to isto može da se prevaziđe na adekvatan način, da je trebalo da prihvatite ove naše amandmane. Niste ih prihvatili na vašu dušu. Idemo dalje u neki pravni haos, ali tako je kako je.

Poštovane kolege poslanici, konačno dočekasmo da se posle četiri i po meseca ponovo sastanemo, da parlament počne da radi, a na dnevnom redu ove sednice je samo jedna jedina tačka dnevnog reda i to na zahtev 77 poslanika poslaničke grupe koja odnedavno sebe naziva poslanička grupa DOS - Reforma Srbije.
Nekada 176, a sada samo 77 poslanika. Valjda ste uspeli sa ovim drugim delom DOS-a, koji se opet zove DOS - DSS Vojislav Koštunica, da se nagodite samo oko ove tačke dnevnog reda. Kao odgovorna osoba evo mesecima dolazim u Narodnu skupštinu svakodnevno, pogledam da li na oglasnoj tabli ima neko obaveštenje, da li neki odbor radi, da li neki materijali stižu u poslaničku grupu. Nema ništa. Sećate se, u junu mesecu najavljeno nam je da ćemo raditi čitavo leto bez odmora. Onda su raspisani izbori i ovaj jedini prozor u svet, jer se jedino sednice Skupštine prenose tu srpski radikali mogu da se obrate javnosti preko medija, zatvorene za nas i to je najverovatnije bio razlog da građani znaju zašto nismo radili četiri i po meseca.
Najzad su se razišli jedan i drugi DOS, ali kada je u pitanju vlast i čuvanje pozicija, vrlo lako se dogovorite. Jedni postave uslove, a ovi drugi se malo nećkaju kao seoska mlada, pa onda pristanu i evo pred nama danas ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike. Kada ćemo se ponovo sastati da nešto radimo, pretpostavljam tek pred samu Novu godinu, kada izborni postupak bude završen i kada budemo morali da odlučujemo o budžetu. Dotle, verovatno ništa. Tako smo pola godine u izborima, a parlament ne obavlja onu svoju osnovnu funkciju.
Jasno nam je da su predsednički izbori pokazali da narod više neće DOS, da je narod shvatio kuda vodite državu, da novi Ustav koji Vojislav Koštunica zagovara vodi daljem slabljenju države, da ne možete da se otrgnete iz kriminalnih krugova, da ćete budzašto da rasprodate sve što u ovoj Srbiji nešto vredi ili možda da pokupujete, jer sama klika ljudi kupuje sve ono što u državi vredi...

.... kao i da vašoj servilnosti Zapadu i Haškom tribunalu nema kraja. Predsednički izbori su, gospodo, pokazali da je neophodno raspisati parlamentarne izbore, a da ne treba menjati Zakon o izboru predsednika. Ako je tačno da su izbori skupi kao što ste to tvrdili u izbornoj kampanji, zašto onda o jednom trošku ne raspišete i parlamentarne i lokalne izbore, pa da i to obavimo, pa da vidimo kako nard bude rekao, takav će sastav ovog parlamenta i svih skupština opština biti. To što su izbori propali pokazuje da su građani izabrali da neće ni jednog od predloženih kandidata iz DS-a ili DOS-a, jer su svesni da su oni iz istog koša potekli. Sećate se da je Miroljub Labus pošao u izbornu kampanju mesec dana pre Vojislava Koštunice. Tek onda kada se videlo da on nema šta da traži na tim izborima, onda je Vojislav Koštunica otišao u Vašington i tek onda je dobio zeleno svetlo da se kandiduje za predsednika ....

Govorim o razlozima za menjanje ovog zakona. Načelna je rasprava i ne vidim zašto me opominjete.
Postavlja se osnovno pitanje, zašto predsednik Narodne skupštine do sada nije raspisao izbora i da li je imao pravo da zaustavi izborni proces. Ako je on već jednom krenuo, onda je očigledno bilo jasno, i tako bar Ustav i zakon kažu, da je on morao da se nastavi onog momenta kada je bilo na osnovu izveštaja RIK-a jasno da su izbori propali.
Postoje dva razloga, verovatno, za to. Prvo što je bilo neophodno, po vašem mišljenju, da se zakon promeni i da se smanji cenzus ispod 50% izašlih birača, da bi predsednik bio izabran. Drugi razlog je verovatno bio taj, što još uvek ne znate koga od kandidata da suprotstavite Vojislavu Šešelju, koji je izašao kao pobednik sa ovih prethodnih predsedničkih izbora. Nije dakle, problem zakon.
Problem je što se zakon nije poštovao i što se verovatno neće poštovati ni u ovom sledećem izbornom turnusu. Nije se poštovao po pitanju jedinstvenog biračkog spiska i zaista dajete olake ocene kada govorite o tome da nam je potrebno nekoliko godina da taj birački spisak uredimo. To mogu da kažu samo oni koji se u to uopšte ne razumeju. A da bi se to uredilo, treba nešto finansijskih sredstava, meseca dobre organizacije i da to pitanje jednom za svagda skinemo sa dnevnog reda.
Onemogućili ste u prethodnim izborima rad nadzornog odbora. Vidimo da će to tako biti i na sledećim izborima i da on neće moći da funkcioniše. A da mislite da treba da funkcioniše, danas bismo sigurno birali neki novi sastav nadzornog odbora. Takođe smo na prethodnim izborima imali šest falsifikovanih predsedničkih kandidata. Postavlja se pitanje, koliko će ih sada u ovom turnusu biti; ili je neophodno da smanjite procenat onih birača koji bi glasali za najjačeg opozicionog kandidata, za dr Vojislava Šešelja, koga je centralna otadžbinska uprava još u nedelju odlučila da kandiduje i na ovim sledećim izborima koji još nisu raspisani, a koji će neminovno biti raspisani.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. Predloga zakona, kojim se menja član 5. Zakona, uspostavlja se još jedan organ za sprovođenje izbora, a to je izborna komisija izborne jedinice.
U svom amandmanu tražim da se decidno navede da izborna komisija izborne jedinice radi u stalnom i proširenom sastavu. Može vama da se čini da je to suvišno, da je to jasno, da se to podrazumeva, ali imamo iskustvo da kad god nešto nije decidno napisano, uvek ostavlja prostora za tumačenje, kao što je i sama obaveza raspisivanja izbora kada je jednom izborni postupak pokrenut, ostavila dosta prostora za razmišljanje - da li je predsednik Narodne skupštine morala da raspiše novi turnus izbora ili to može da ide unedogled! Kao što vidimo, još uvek smo u vremenu kada izbori nisu raspisani.
Pored toga, pod tačkom 1. predviđeno je da izborna komisija jedinice lokalne samouprave, organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora, a mi tražimo da, u skladu sa aktima Republičke izborne komisije, organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora, jer je Republičkoj izbornoj komisiji, Zakonom o izboru narodnih poslanika to stavljeno u nadležnost, kao što je ona ovlašćena i da imenuje biračke odbore. Vašim izmenama sada to prelazi u nadležnost izborne komisije jedinice lokalne samouprave.
Šta da se desilo da sada imamo i jedne i druge izbore; i parlamentarne i predsedničke izbore? U Zakonu o izboru predsednika Republike stoji da će se, u slučaju da se sprovode i jedni i drugi izbori, primenjivati Zakon o izboru narodnih poslanika. Ko bi u tom slučaju imenovao biračke odbore? A može da nam se desi da do raspisivanja parlamentarnih izbora nemamo nijednu sednicu Skupštine ili barem nemamo izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika.
Sam amandman otklanja izvesne nedoumice stvorene Predlogom zakona koji od ovog organa za sprovođenje postupka za izbor ili opoziv predsednika Republike ima u stvari najveća ovlašćenja. Precizira se njihov sastav i posebno postupanjem sa izvodom iz biračkog spiska, što je već regulisano članom 23. i 77. Zakona o izboru narodnih poslanika. Član 23. Zakona o izboru narodnih poslanika kaže: "Organ nadležan za vođenje biračkog spiska sastavlja overen izvod iz biračkog spiska za svako biračko mesto, koji se dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 24 časa."
Mi smo dobili i izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu kojim se predlaže amandman, iako Odbor za pravosuđe i upravu ne može na osnovu člana 144. u ovom trenutku da podnese takav amandman i vidimo da ga je predlagač usvojio, što znači da postaje sastavni deo Predloga zakona, gde kažu:"Između dva kruga glasanja upis u izvod iz biračkog spiska vrši Republička izborna komisija, na osnovu odluka koje opštinski sudovi dostave najkasnije 72 časa pre dana ponovljenog glasanja". Kako će to Republička izborna komisija da uradi ako se birački spiskovi nalaze kod jedinica lokalne samouprave?! To je prosto nemoguće! Zbog toga je amandman bio, ne suštinske, nego više tehničke prirode, osmišljen tako da otkloni izvesne nedoumice i olakša sam postupak, da razjasni nešto što je u ovom predlogu bilo nejasno; a ne neke suštinske prirode.