Gospodo narodni poslanici, danas kada raspravljamo i kada ćemo verovatno doneti odluku o ukidanju vanrednog stanja, moramo se podsetiti da smo propustom većine bili sprečeni da govorimo o uvođenju vanrednog stanja, zato što je to bila i ostala nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije.
Neko je ovde jutros rekao da ste vi procenili da Skupština ne može da se sastane i da zato nije Skupština donela tu odluku. To što ste vi procenili je vaša stvar, ali to što je neko od kolega poslanika to rekao samo pokazuje, zapravo, bahato ponašanje vlasti, što nikako nije dobro.
Da se vratimo malo na sam početak, samu pojavu, bar zvaničnu, Koronavirusa u Srbiji. Čini se da je početak i kraj vanrednog stanja bacio ozbiljnu senku na izuzetan rad lekara, celog medicinskog i nemedicinskog osoblja kojima zaista treba svako ozbiljan u Srbiji da oda priznanje. Vi ste, gospođo Brnabić, rekli kako ste svi vi radili danonoćno. Ne kažem da nisu radili i neki članovi Vlade i vi svakako, ali ostavite sada vas kada su u pitanju rezultati u borbi protiv COVID-a, ipak oni pripadaju isključivo struci. Svakako podrška vlasti je bila potrebna i bez nje mnogo toga i sami lekari kažu ne bi mogli da urade, ali neka niko od nas ne stavlja sebe ispred njih u ovoj situaciji. Jednostavno, ne zaslužuju oni to.
Danas su se ovde čula različita mišljenja i normalno je, u Narodnoj skupštini i treba da se čuju različita mišljenja, ali, zaista, ono što je rezultat borbe naših lekara i kompletnog zdravstvenog sistema u Srbiji jeste činjenica da smo mi, možda sad to u odnosu na 202 mrtvih ružno zvuči reći - dobro prošli, jer ako je i jedan čovek umro nismo dobro prošli, ali govorimo u okolnostima kakve su svuda u svetu i to je nešto što treba da se zaista javno i kaže.
Nisu vam svi ministri, gospođo Brnabić, radili ni dovoljno, ni dobro. Zorana Mihajlović je čak uspela u toku vanredne situacije, odnosno uspeo je još jedan njen, treći po redu saradnik da se nađe pred licem pravde zbog nekog kriminala, a ona se bavila nekim drugim poslovima.
Da se još jedanput podsetimo kako je počelo to sa Koronom u Srbiji. Sećamo se svi one konferencije kada je dr Nestorović pričao da je Korona najsmešniji virus, da je upućivao žene da uzmu valjda neki dinar od muževa pa da idu u šoping u Milano. Znate šta mi mislimo? Pošto je on DOS-manlija i funkcioner još onog vremena, vrlo moguće da je on to, zapravo, navukao Aleksandra Vučića, da je to namerno tako rekao da bi se Vučić na istoj toj konferenciji smejao i rekao da nam je za Korone, nama kao Srbima, dovoljno popiti dve rakijice. To je bilo jako loše i jako ružno.
Onda, takođe, ministar Zlatibor Lončar reče, kaže – ako bude trebalo, mi smo spremni čak da pravimo vakcinu. Evo, treba, pa neka uključi tu ringlu, jer tako je zvučalo – samo da uključi ringlu i sad će vakcina.
Kada je u pitanju kraj, naravno, biće vremena malo da kažem i nešto što je u međuvremenu bilo, kada je u pitanju kraj ovog vanrednog stanja, takođe ste vi iz vlasti pokazali veliku neozbiljnost i nekako, ponavljam, bacili senku na ono što je bilo dobro u ovom periodu kada smo se svi zajedno na čelu sa našim medicinskim osobljem borili protiv Korone.
Bili smo svi, bar kad govorim o nama iz SRS, bili smo svi disciplinovani, poštovali ono što je struka nalagala. Nismo nikada čuli, nemate vi običaj da pohvalite nekoga iz ozbiljne opozicije kakva je SRS. Mi smo učestvovali u kampanji „Ostani kod kuće“, pa. kad moraš da izađeš onda „Kupuj domaće“. Malo smo bili u prilici da se pojavljujemo u medijima, ali naš predsednik je nekoliko puta bio, svaki put se javljao video-mrežom, nije mu palo na pamet da ide u studiju zato što je bio u grupi koja nije imala pravo da izlazi. Dakle, sve u interesu naroda i sve smo to radili da bismo mi kao narodni poslanici pokazali dobar primer građanima Srbije. To nam je, izmeću ostalog, uloga, pogotovo u ovakvom stanju u kakvom smo bili u ovom periodu i još uvek smo, znatno blaže, ali još uvek smo.
Onda se desilo to, svi su ovde govorili o tom aplauzu koji smo u osam sati svako veče upućivali lekarima. Onda je vrlo brzo neko na Tviteru pozvao da se lupa u šerpe protiv režima Aleksandra Vučića i počelo je to onako blago lupanje, možda vam je lupalo u Srbiji stotinak šerpi, ali su se onda, naravno, tome pridružili i neki drugi ljudi koji možda nisu ni za one koji su organizovali lupanje u šerpe, možda nisu ni za vas, ni za nas, možda neće izaći na izbore, možda su prosto nezadovoljni. Činjenica je da ima puno razloga da ljudi u Srbiji budu nezadovoljni. Onda ste vi iz vlasti, mi mislimo, napravili veliku grešku kada ste se tim šerpama suprotstavili bakljama.
Zašto to nije dobro? Da su to normalne okolnosti, oni neka lupaju u šerpe, vi šetajte sa bakljama, ali i jedno i drugo je na izvestan način kršilo mere koje smo imali od stručnog kriznog štaba. Zato to nije bilo dobro.
Onda smo ovde bili u prilici da vidimo, ne samo ovde, nego i u medijima, pa ovde na konferencijama, patetika, licemerje. Nemojte to. Nemojte da kvarite ono što je bila naša zajednička borba, svih časnih građana Srbije je bila ta borba u kojoj smo svako na svoj način učestvovali u ovom prethodnom periodu. Šta ste vi dozvolili?
Najpre, samo da kažem za te baklje. Danas je ovde neko od poslanika iz vlasti rekao – da, mi smo onda izašli sa bakljama da mi njima pokažemo, a pre dva dana je Aleksandar Vučić rekao da naprednjaci nemaju baš ništa sa bakljama. Morate malo ponekad da se konsultujete, nije baš zgodno ovako da narod sluša. Ali, dobro, to je takođe vaša stvar.
Ali, šta ste drugo dozvolili što nije dobro? Mi smo ovde imali, beše to onaj dan kad je zasedala Skupština ovde, grupu hohštaplera, huligana, neki imaju i poslaničke legitimacije, koji su sedeli ispred Narodne skupštine, nešto kao nekad Toma Nikolić na stiropolu, pa su oni tu pokazivali da su oni sila, da njima niko ništa ne može, pa oni mogu u vreme policijskog časa, odnosno zabrane izlaska na ulicu, oni su se tu švrćkali, stajali. Onda se kao slučajno pojavila grupa penzionera koji su sa zastavama i svi žive 600 metara u krugu Skupštine izašli da šetaju. Nije moguće i nemojte praviti budale od naroda.
Dakle, mi verujemo da su penzioneri patriote i da bi oni rado na svakom mestu prošetali i mahali zastavom, ali da su se posle mesec i po dana izlaska iz kuće setili da ponesu zastavu, da mašu i da baš prođu ispred Skupštine i da baš kažu Bošku, Đilasu i ostalima da su oni protiv njih itd, nije to ništa spontano i zato to nije dobro i zato to nije lepo, pre svega.
Ovde je gospodin Dačić danas pomenuo da smo mi išli, odnosno da ste vi kao vlast išli po naše ljude u inostranstvo, naravno, bilo je u pitanju 400.000 naših građana. Najpre niste hteli da čujete za njih, pa ste se onda opet smilovali, pa ste otišli po njih i dobro je što jeste i bila je obaveza da odete. Sada je veliki problem. Ti ljudi su otišli iz Srbije svojevremeno zato što ovde nisu mogli da se zaposle. Sada nemojte da nam mažete oči nekim procentima, nego i tih 400.000 ljudi su sada na spisku nezaposlenih, pa moraćete da se pobrinete da se i za njih, nadamo se, nađe posao.
Ali, šta mi je bilo interesantno. Kaže gospodin Dačić – mi nismo naplaćivali to našim ljudima, a EU jeste. Šta je to EU, gde su oni vraćali ljude? Na Mars. Evropske unije nema. Pokazali su upravo na ovom slučaju. Čim se pojavila korona, prvo što su uradili, zatvorili su granice, kojih inače, vi nam tvrdite, nema.
Molim vas samo da mi odgovorite na jedno pitanje. Od toga zavisi da li ćemo glasati za ovaj Zakon o važenju uredbi.
Vi ste predvideli 15 uredbi koje će važiti do donošenja odgovarajućih zakona. Bili ste u obavezi, a možda možete i sada da nam kažete, koji je rok u kome ćete Narodnoj skupštini predložiti ove zakone? Da li je to nikada ili nekada? Da li znate kada će to biti, jer od toga zavisi da li ćemo glasati za ovaj zakon? Hvala vam.