Upravo zbog tog redosleda ste prekršili Poslovnik, gospodine predsedniče. Trebalo bi da kažem, razumem vas, ceo dan ste sami, doduše, danas je gospođa Gordana Pop-Lazić veći deo dana bila tu da vam pomogne, ali je problem vaš i vaše koalicione većine što su vam za potpredsednike predložili ljude koji ne žele da vam pomažu u radu, pa onda verovatno imate problem celodnevnog sedenja, i to mogu da razumem.

Ali, to što ste pokušali da sprečite, najpre Momira Markovića, pa onda mene da govorim, evo, uspeli ste. Naravno, ministar je otišao, a trebalo je da ovo što hoću da kažem, kažem u prisustvu ministra i pre njegove završne reči.

Pokušali ste kolegi gospodinu Jovi Todoroviću da kažete da ste dobacivali, da biste mu tako skrenuli pažnju da ne može Momir Marković da se javi na repliku, pa ste sada rekli, kada sam se javila po Poslovniku – je l’ tako, gospodine ministre, hoćete da date završnu reč?

Pa mi onda kažete da ministar ima prednost, a ja vama kažem da Poslovnik ima prednost ispred ministra i ispred bilo koga.

Javila sam se zbog nečeg drugog. Javila sam se zbog primedbi kolege Todorovića, doduše, sada je, čini mi se, besmisleno u odsustvu ministra Stojkovića govoriti o tome, ali ipak moram da kažem da poslanici SRS nisu vodili nikakav "specijalni rat" protiv poslanika SPS, kolega Todoroviću. Čak vas nismo ni pozivali.

Doduše, sada je kolega Marković rekao, nismo vas pozivali, niti vas pozivamo.

Naravno, glasate prema vašoj savesti, ponašate se u ovom parlamentu onako kako mislite da treba, kako odlučite u vašoj poslaničkoj grupi i to apsolutno nije problem poslaničke grupe SRS. To ni u jednom momentu niko od nas nije pokušao na taj način ni da predstavi.

Samo smo, radi javnosti Srbije, govorili da nije dovoljno da samo kažete kako vam se ne dopada zakon i da budete u ovoj sali, da činite kvorum i da na taj način, iako ste protiv, zakon prođe.

Vaša teza da postoji neka druga varijanta kako da se bude protiv zakona, odnosno da zakon ne prođe; da sada molimo DS koja u salu nije ušla ne znam koliko, pa onda, kažete, da molimo SPO, a ovde je ceo dan bilo reči o tome da je upravo ministar iz SPO-a pokušao čak da bude predlagač ovog zakona.

Dakle, gospodine Todoroviću, pokušali ste nekorektno da predstavite naše zalaganje u ovom parlamentu. Obećala sam gospodinu Markoviću da neću prekoračiti tri minuta i zato završavam.

Dame i gospodo, podsećam da danas govorimo o pojedinostima o Predlogu zakona o planiranju i izgradnji, a ovo podsećam zato što je poprilično neverovatno, najpre, da su poslanici iz skupštinske većine podneli ovako veliki broj amandmana, pa onda da postoji očigledno neki nesporazum između Vlade i poslanika i da se tek tako prelazi preko ovih amandmana, kao da su se šalili kada su ih podnosili. To samo govori o tome koliko je neozbiljan predlog Vlade Republike Srbije da se na ovaj način interveniše o ovom zakonu.
Molim vas, gospođo Pop-Lazić, da narodnog poslanika uklonite i da ne ometa ministra, jer želim da me ministar sluša i znam da on želi da me sluša.
Ministre, ništa nije smešno! Stanje u Srbiji danas, pogotovo ono što je u vašoj nadležnosti i sami znate koliko to nije smešno. Nedopustivo je i ne dozvoljavam da se smejete dok govorim. Vi možete da se smejete, naravno, pošto ništa drugo ne znate, ali ministru ne dozvoljavam da se smeje.
Dakle, ministre Velimire Iliću, da li znate koja je vaša funkcija u državi i u ovom društvu? Da li znate da ste vi samo običan činovnik, doduše, sada sa mnogo više ovlašćenja i mnogo ukradenih kilometara autoputa.
Sećate se one vaše izjave, sećaju se građani, kada ste rekli onako olako – šta je meni kao ministru problem da ukradem pet kilometara autoputa, pa da asfaltiram tamo neka sela u Smederevu, kako bi ljudi glasali za vaše kandidate.
Sad vas pitam, koliko ste puta po pet kilometara ukrali, pa niste asfaltirali nijednu ulicu ni u jednom selu u Srbiji, gospodine Velimire Iliću. Tome možda možete da se smejete, a građani Srbije zbog toga plaču, samo da znate.
Dakle, gospodine Velimire Iliću, govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji koji ste ovde predstavili pre nekoliko dana ...
(Velimir Ilić, sa mesta: Kako vas nije sramota da lupetate tako?)
Molim vas, gospođo Pop-Lazić, da opomenete ministra Ilića, jer se ponaša nedolično, očigledno sa previše maligana u ovoj prostoriji, što zaista nije korektno od predstavnika Vlade, a treba da se stidite onoga kako radite, a ne od ovoga što govorim, gospodine Velimire Iliću.

Dakle, vladin Predlog zakona o planiranju i izgradnji je veoma loš predlog i to smo rekli kada smo govorili u načelnoj raspravi.

Ovaj zakon, ako bude usvojen, neće rešiti ono što jeste problem današnje izgradnje u Srbiji, pre svega mislim na izgradnju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, koje mnogi vole da nazivaju i bespravni, nelegalni i divlji objekti, a mi ih samo zovemo objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.

Želim da ponovim ono što smo govorili i kada se o ovom zakonu raspravljalo, kada je donet u onom svom osnovnom obliku, a i danas kada govorimo o izmenama i dopunama ovog zakona, da ovakva rešenja ništa ne rešavaju, da je trebalo da se donese potpuno novi zakon koji će zaista omogućiti lakše dobijanje građevinskih dozvola, bržu gradnju, jednostavniju, jeftiniju legalizaciju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole.

To je ono što su obećavali predstavnici svih stranaka koje danas vrše vlast, a najviše je to, čak i lično, obećavao sadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, kada je pričao kako se jeftino vrši legalizacija u Čačku, gde je on tada bio predsednik opštine, i kako će on, kada bude vršio vlast na republičkom nivou, da stvori uslove da se u celoj Srbiji po povoljnijim uslovima i jednostavnije izvrši legalizacija svih objekata koji nemaju građevinsku dozvolu.

Naravno, i to je bilo jedno od praznih obećanja, kao što su bila prazna obećanja građanima iz Smedereva, Kraljeva i svuda gde se održavaju vanredni izbori, kako će Velja Ilić da im gradi aerodrome do sela, a ni traktori do tih sela ne mogu da dođu, kako će da pravi mostove u selima koja nemaju reku, ali dobro, čovek je verovatno bio pod uticajem alkohola, ne zna ni šta je pričao kao što ni danas očigledno ne zna kako se ponaša.

Želim da kažem nešto i o objektima koji nemaju građevinsku dozvolu, o kojima sam govorila kada smo govorili o Predlogu ovog zakona, u načelnoj raspravi, a pre svega mislim na naselja Busije i Grmovac, koji se nalaze na teritoriji opštine Zemun.

Volela bih, gospodo iz Veljinog ministarstva, da slušate šta pričam i da pitate ministra, odnosno da mu prenesete moje pitanje, a i prošli put sam ga to pitala i nisam dobila odgovor, da li je saznao ko je opljačkao građane Busija, jer su im tražili i uzeli tada po 500 maraka za priključak struje, odnosno navodno, za nabavku trafo-stanica, a tamo su postojale 24 trafo-stanice, koje su nabavljene u vreme kada je SRS vršila vlast u Zemunu, ne u ovom sazivu nego u onom prethodnom.

Takođe sam pitala, gde je nestalo šest trafo-stanica iz Grmovca, naselja na teritoriji opštine Zemun, naselja koje je bilo bez struje zato što su se gradske vlasti od 2000. godine svetile SRS preko tog naroda, ni krivog ni dužnog, jer su znali da su ljudi i u Busijama, oni koji glasaju za SRS i zato su bili osuđeni da žive bez struje i da se do dana današnjeg ne sazna ko je to naredio sa republičkog i gradskog nivoa.

Gospodo, seminar na temu planiranja i izgradnje držite negde drugde, a ovde slušajte narodne poslanike ili bar se pravite da slušate, jer to morate. I treba da se izvinjavate, kakvo je ovo ponašanje, kao da vam je svima ovde tata ostavio ovaj parlament.

 

I treba da se izvinjavate, imate razloga. Treće naselje je naselje Altina i podsetiću na akciju SRS kada je donet ovaj zakon o čijim izmenama i dopunama danas govorimo; kada smo sakupili milion potpisa građana Srbije koji su tražili da se stavi van snage Zakon o planiranju i izgradnji, zato što na osnovu tog zakona, kao i na osnovu ovog sada, ne mogu da legalizuju objekte u kojima žive, a pravili su ih više godina, jer su to uglavnom siromašni građani. Jedan drugom su pomagali, pa je gradnja objekata trajala i po desetak godina, a mnogi ni do danas nisu završeni, ali ljudi ih koriste za stanovanje, šta će, moraju, nemaju gde da stanuju, naravno, to im ne zameramo, naprotiv, želimo da im pomognemo.
Kada smo obilazili građane i objašnjavali da Nenad Bogdanović želi da prikupi ogromna sredstva u Beogradu, doduše tada je DS, odnosno DOS bio na nivou Republike Srbije, sećate se onog njihovog proglasa da svi građani što pre podnesu zahtev za legalizaciju, odnosno do 13. novembra 2003. godine, i da ne moraju uz taj zahtev da podnose nijedan dokument, bitno je samo da podnesu zahtev i da uz taj zahtev prilože dokaz o plaćanju dve takse.
Jedna je bila gradska, a jedna republička. Tada su se silni milioni slili u budžet i Beograda i Republike Srbije, jer su građani u strahu da će ova beogradska vlast, a tako je bilo i u unutrašnjosti Srbije, da krene da ruši njihove objekte, jer su u svakom gradu porušili po jedan ili dva objekta da bi zaplašili ostale građane da podnesu zahtev, i od tada do danas, skoro će tri godine, ni 10% tih objekata nije dobilo građevinsku dozvolu.
Mi smo znali da je to nemoguće, zato što ne postoje zakonski uslovi za dobijanje tih građevinskih dozvola, kao što ni danas ne postoje građevinski uslovi, odnosno zakonski uslovi po ovako koncipiranom zakonu.
Čak ni kada bi se prihvatili svi amandmani poslanika koji su podnošeni na ovaj predlog zakona, opet ne bismo imali na celokupan način regulisanu ovu materiju i zato zaista ne postoji druga mogućnost nego da se donese, odnosno predloži Skupštini, ozbiljan Predlog zakona.
Spomenula sam i ovo treće naselje u opštini Zemun, a to je naselje Altina. Zašto mi je ono interesantno? Zato što je to naselje formirano u vreme kada je Nebojša Čović bio gradonačelnik Beograda.
Tada je isparcelisana velika površina PKB-ovog zemljišta, prodavane parcele za gradnju i tada je nastalo to naselje.
Nenad Bogdanović je te 2003. godine, kada je sakupljao pare od tih taksi, pričao javno kako je to naselje koje je nastalo u toku radikalske vlasti u opštini Zemun. Naravno, to nije tačno. U naše vreme su nastala naselja Busije, Grmovac i Plavi horizont i mi se tim naseljima ponosimo i pre svega zbog njih, a i zbog svih ostalih, želimo da se u ovom parlamentu donese normalan zakon koji će stvoriti uslove za legalizaciju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole.
U tom smislu je i predlog amandmana na član 21, gde sam u ime poslaničke grupe predložila da se posle člana 21. doda novi stav 3. koji glasi: "Odredbe ovog člana odnose se i na izgradnju energetskih i telekomunikacionih objekata za koje odobrenje izdaje opština, odnosno grad".
Član 21. se odnosi na član 58. osnovnog teksta zakona, a u članu 21. kaže se: "Za izgradnju telekomunikacionih objekata na području za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana, odnosno za koje nije donet urbanistički plan ili urbanističkim planom nije predviđena izgradnja te vrste objekata, izdaje se akt o urbanističkim uslovima u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija, u skladu sa zakonom".
To je naravno u redu, tu nismo imali primedbe, ali ne vidim zašto se nije prihvatio amandman da se pod istim uslovima izdaju odobrenja i za izgradnju energetskih objekata.
Znate, zbog ovakvih propusta u zakonu i ne samo ovom zakonu, imamo stalne slike na ulicama Srbije da se svake druge godine ista ulica prokopava, raskopava, da se postave jedne instalacije, pa posle godinu-dve druge, itd.
Znamo šta je suština takvih poslova, najbolje pranje para je kroz izgradnju puteva i ulica. Tu se najteže otkrivaju mahinacije i naravno zbog toga se i prave ovakvi propusti u zakonu da bi mogli da se kradu kilometri autoputa i da bi mogao ovaj Stanojević da radi ovo što je uradio sa Nemanjinom ulicom. Ali, evo dalje ću u sledećim amandmanima, jer sam potrošila vreme.

Malopre sam vam, gospodine Markoviću, sa mesta skrenula pažnju da opomenete jednog narodnog poslanika koji je ometao gospodu iz Vlade, odnosno iz Ministarstva. Posle sam se setila da to u stvari nije dobro. Trebalo je možda da pustim da im taj kolega kaže neka svoja saznanja, pošto je on ekspert za legalizaciju objekata, a reći ću vam sada gospodo, ne znam da li ste čuli za to.
Gospodin je u vreme dok je vršio vlast u svojoj opštini legalizovao u centru Požarevca tržni centar koji je bez građevinske dozvole, a u tom tržnom centru je prostor čiji je vlasnik supruga ovog poslanika. Možda je hteo da vam kaže kako to može da se uradi, nešto što valjda niko u Srbiji nije uradio. Samo je taj poslovni prostor legalizovan, a verovali ili ne, uknjižen.
Baš bih volela da to proverite i da vidite koji je to, pokušala sam da čitam i onaj stari zakon i predlog ovog novog i sve amandmane kolega koji nisu iz naše poslaničke grupe, da ne bih eventualno došla do toga, jer ima ljudi koji su zainteresovani da takav posao urade. Nadam se da ćete proveriti ovu činjenicu, jer ovo jeste tačno.
Što se tiče amandmana kolege Božidara Koprivice, na član 32. Predloga zakona, podsetiću vas da se član 32. odnosi na član 98. osnovnog Predloga zakona. U članu 98. stav 1. kaže se: "Postavljanje manjih montažnih objekata na javnim površinama (kiosci, letnje bašte, pokretne tezge i sl.), to je bilo u ranijem tekstu, a Vlada je predložila: "I plovećih postrojenja na vodnom zemljištu obezbeđuje i uređuje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd.
Za izradu tehničke dokumentacije za postavljanje objekata iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se uslovi iz ovog zakona".
Šta je predlog kolege Koprivice? Predlog je da se stav 1. menja i da glasi ovako: "Postavljanje privremenih i pokretnih objekata na javni površinama (manji montažni objekti, kiosci, letnje bašte, telefonske govornice, zabavni park, cirkus, otvoren teren za rekreaciju ili balon sala, tezge, konzervatori, vitrine i sl., splavovi na vodi sa prilaznom rampom, bašte na obaloutvrdi, sojenice, pozajmišta peska i šljunka, pontonski most, privez za brodove, zimovnik za čamce, i sl.) uređuje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd".
Šta je suština ovog amandmana? Koncepcijski uopšte nismo dirali u ono što je Vladin predlog i čak predlog osnovnog zakona, ali smo samo želeli da precizno navedemo koji su to objekti koji ne podležu odredbama ovog zakona, odnosno koji su tzv. privremeni objekti.
Zašto smo to precizirali? Zato što se u praksi zna da sve što nije, a pogotovo u ovoj oblasti, apsolutno precizirano, uvek je podložno zloupotrebama, različitim tumačenjima.
Onda znate da kada stranka u postupku traži jedan od ovih objekata koji ovde nije precizno naveden, onda, da bi dobila stranka onaj objekat koji stvarno hoće, odnosno dozvolu za postavljanje tog objekta, mora da obavlja i neke druge razgovore. To je bilo karakteristično za grad Beograd i za one čuvene tarife za postavljanje objekata po gradu Beogradu, u periodu kada su na teritoriji opštine Zemun u prethodnom sazivu radikali vršili vlast.
Tada smo izdali veliki broj rešenja za postavljanje privremenih objekata. To je u izbornoj kampanji 2000. godine bila okosnica, čini mi se, kampanje protiv svih kandidata i naših političkih neistomišljenika. Naravno, sa tezom kako narušavamo izgled grada itd. i bilo je pokušaja da se sruše ti objekti od 2000. godine, pa su donošena rešenja o rušenju.
Hvala bogu da se u tome nije uspelo. Objekti su i dalje i na ukras i na ponos tog dela Zemuna. Sada, kada biste pitali sve građane koje su nekada huškali da u gomilicama izlaze i da protestuju zbog tih privremenih objekata, da li bi dozvolili da se ti objekti uklone, rekli bi – ni za živu glavu.
Ljudi su navikli i sada su to lepi objekti, lepo uređeni, u vreme kada smo izdavali te građevinske dozvole i kada su tek počeli da se grade. To su bili, naravno, objekti u izgradnji, pa onda neuređene površine oko tih objekata itd.
U međuvremenu su završeni, uređen je i prostor oko tih objekata. Naravno, to je sasvim druga priča.
Zašto sam ovo spomenula? Zato što su u vreme dok smo izdavali rešenja za postavljanje tih objekata u Zemunu, sve novine bile prepune priča kako radikali narušavaju izgled Zemuna. U to vreme je postavljanje privremenih objekata po gradu Beogradu bilo rašireno na sve strane. Gospodine, reći će vam kolega posle o čemu sam pričala, a niste ovde da njemu sada prenosite šta sam rekla malopre. Trebalo bi da se izvinite. Već više puta se ponašate onako kako ne smete da se ponašate.
Dakle, u to vreme je cvetalo postavljanje privremenih objekata svih vrsta širom Beograda. Naravno, uveliko se pričalo o visokim provizijama za postavljanje tih objekata.
Zato smo želeli da ovim amandmanom preciziramo postavljanje privremenih objekata, odnosno vrste privremenih objekata, da više ne bi moglo da se to zloupotrebljava i da se tumači ovako ili onako.
Sledeća primedba koja je kroz ovaj amandman sadržana odnosi se na jezičko preciziranje, jer ste u Predlogu zakona napisali da opština uređuje postavljanje privremenih objekata, a mi smo rekli da opština obezbeđuje, jer znate, ako opština obezbeđuje postavljanje privremenih objekata, može se steći utisak da je opština ta koja postavlja te objekte i da onda, ne znam, izdaje objekte u zakup. Pa ne radi se o tome. Radi se o izdavanju lokacija za postavljanje privremenih objekata.
Sada želim još jednom da podsetim na predlog SRS za stavljanje van snage Zakona o planiranju i izgradnji i na odgovor Vlade Republike Srbije. Dva puta smo podnosili taj predlog, i u vreme prethodne vlade i u vreme Živkovićeve i ove sada Koštuničine. Oba puta smo dobili istovetan odgovor Vlade – da ne može da se prihvati naš predlog za stavljanje van snage Zakona o planiranju i izgradnji.
Između ostalog, dakle u oba obrazloženja identično, iz svega iznetog kaže Vlada – proizlazi da su zakonom čije se stavljanje van snage predlaže, stvoreni uslovi za bržu i efikasniju izgradnju objekata, za racionalnije uređenje prostora i korišćenje građevinskog zemljišta, kao jednog od osnovnih resursa države.
Takođe, stvoreni su uslovi za efikasnu i organizovanu legalizaciju bespravno izgrađenih objekata i njihov upis u javne knjige o nepokretnostima, s tim što je pojednostavljena procedura izdavanja odobrenja za izgradnju i bitno smanjen broj saglasnosti koje se pribavljaju u postupku koji prethodi izdavanju odobrenja izgradnje.
Ovo je velika neistina. Mi smo znali i tada da je neistina. Kamo sreće da ovo jeste ovako, ali nažalost nije, i sada je Vlada u prilogu ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona navela sve ove razloge kao razloge za donošenje izmena Zakona i to govori o neozbiljnosti i neodgovornosti Vlade i o neophodnosti da ova vlada što pre prestane da vlada Srbijom.

Ovde je kolega Matić očigledno malo pobrkao lončiće.
Prvo, rekao je da je nekolegijalno to što sam ovde govorila, a nekolegijalno je ne biti u ovoj sali, biti ko zna gde i onda čuti ovde od gospode iz ministarstva samo deo mog izlaganja i onda ovde potpuno drugačije preneti ono što sam rekla. Naravno, nemam nameru da se pravdam, ali svakako hoću da objasnim.
Svež je ovih dana intervju Bojana Stanojevića, to je ovaj glavni Tadićev beogradski menadžer, koji je rekao da ne dozvoljava nikome da ga pita za neki elitni restoran u Beogradu, jer to nije njegov restoran, već restoran njegove žene i svastike, pa neka to pitaju njegovu ženu.
Znam, gospodine kolega, da nemate trenutno lokal koji je legalizovan u tom tržnom centru, jer ste ga najpre legalizovali, uknjižili i prodali, odnosno vaša žena, to znam.
Što se tiče opštinske vlasti, što se tiče krivičnih prijava, mislila sam da znate neke elementarne stvari, a i ova gospoda koja su vam šaputala šta sam rekla, krivična prijava se ne podnosi, gospodine Matiću, opštini. Znate, postoji druga ustanova, zove se Javno tužilaštvo, pa se tamo ide, valjda ste tamo podneli krivičnu prijavu i kakve veze sa krivičnom prijavom i sa postupkom po krivičnoj prijavi ima neka opštinska vlast, ako je došla iz ministarstva.
Kakve veze ima i kakav je to vaš vapajući apel, kada ste deo vladajuće koalicije, najveći deo vladajuće koalicije, vi birate sudije, tužioce, predsednike sudova. Naravno, nemamo ništa protiv toga, imate skupštinsku većinu, imate pravo i da birate, ali imate i obavezu da snosite odgovornost zbog svih koje ste izabrali. Sada lepo pitajte vaše sudije, vaše tužioce, zašto ne reaguju po krivičnoj prijavi gospoda iz Ministarstva za kapitalne investicije, jer je to strašno. Podneli ste krivične prijave, a tužilaštvo u Požarevcu ne reaguje, a tamo se dešava neka urbanistička mafija.
Ne znam, zaista je problem alarmantan, i očekujem, gospodine Matiću, da ćete vi, a čudi me da niste danas kod gospodina Stojkovića intervenisali da kao član Visokog saveta vidi šta će da radi sa tim tužiocem u Požarevcu koji ne reaguje po krivičnoj prijavi Ministarstva za kapitalne investicije.
Dakle, samo da vas podučim i naučim, da krivične prijave nemaju nikakve veze sa opštinom, a pogotovo niko od čelnika opštine i od članova SRS, hvala bogu, nije obuhvaćen tom prijavom, a to dobro znate. Nije, evo i vi potvrđujete.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da se zakonom regulišu prava osoba sa invaliditetom. Zakon o kojem danas raspravljamo u pojedinostima vi ste nazvali zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Meni se nekako čini da bi bilo lepše da se to zove zakon o zaštiti prava osoba sa invaliditetom. Vi ste se tu opredelili i to vam mi nismo stavili kao neku primedbu.

Ali, naše primedbe, koje ste čuli i u načelnoj raspravi i sada u raspravi u pojedinostima, jesu da je ovaj zakon u stvari samo tako skup nekih deklarativnih normi koje su neobavezujuće.

Predlog zakona ne obuhvata sve ono što bi trebalo da obuhvati. Jednostavno, upravo kao što ste i napisali u obrazloženju, vi ste predložili ovaj zakon zato što ste obavezani nekakvim međunarodnim propisima.

Mislim da bi bilo dobro da se ovim problemima bavite i kada vas ne pritiska nikakva EU i kada vas ne obavezuju nekakvi međunarodni propisi, nego bi to zaista trebalo da bude problem države, ali na jedan pravi i iskren način, a ne samo ovako kako je napisano u ovom zakonu.

Suština je ono što smo mi pričali kada se govorilo o Zakonu o radu i Zakonu o zapošljavanju, kada ste propustili nešto veoma važno, niste prihvatili amandmane SRS.

Podsetiću i vas koji ste ovde, a i javnost Srbije, da zakonom nisu zaštićeni invalidi ovih poslednjih ratova u smislu da ne smeju da dobiju otkaz. Niko nema, nijedan poslodavac nema obavezu da pravi nekakav program i da prima na posao invalide i to su suštinski problemi.

Invalidi su potpuno normalni ljudi, osim što imaju neki fizički hendikep, koji je dar od boga, i oni ne traže nikakve specijalne tretmane, nego samo traže da im država omogući da mogu da žive kao i svi drugi ljudi, jer oni zaista jesu isti kao i svi drugi ljudi.

Zato je između ostalog i ovaj amandman na član 33. koji sam u ime poslaničke grupe podnela.

Vi ste ovde predvideli da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere sa ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Ovo je zaista nešto što je samo napisano, što nikoga ne obavezuje i što ništa faktički ne znači.

Ako nije oročeno, onda ovo može da stoji sto godina i da nikada nijedna lokalna samouprava ne postupi u skladu sa ovim zakonom.

Vi ste rekli u obrazloženju zašto Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman. Amandman se, kaže, ne prihvata budući da je rok nerealan. "Osnivanje službi podrške na lokalnom nivou je kontinuiran i neprekidan proces koji zavisi od mnogo faktora: mreža postojećih usluga, broja osoba sa invaliditetom, potreba osoba sa invaliditetom."

Ovo obrazloženje je poprilično licemerno, ministre, jer zaista da vi u obrazloženju kažete da je za rešavanje ovih fizičkih problema na javnim površinama i drugde nerealan rok od godinu dana, to je zaista nama neprihvatljivo.

Isto tako kažete da je to proces u kontinuitetu, kontinuiran i neprekidan proces. Slažem se, ali za tako kontinuiran i neprekidan proces ne treba nam uopšte zakon.

Onda to prepustimo volji i osećanjima i ne znam čemu još lokalnih samouprava, da onaj ko ima potrebu ili misli da treba da onda, eto tako, u kontinuitetu radi ove poslove, ali dok to ne bude propisano strogo i strogo određeno zakonom, mi ne možemo da očekujemo da će to zaista biti urađeno.

Još malo ću da se osvrnem na problem ratnih vojnih invalida iz ovih poslednjih ratova i da podsetim, ministre, da na tom polju Vlada Vojislava Koštunice ne radi gotovo ništa, da udruženja ratnih vojnih invalida, osim što su registrovana kao udruženja, nemaju nikakvih mogućnosti za rešavanje njihovih životnih pitanja.

Država mora da vodi i morala je oduvek da vodi računa o tim ljudima, i o rešavanju njihovih stambenih problema, i o njihovom zapošljavanju, ali nažalost to u Srbiji nikoga ne interesuje.

Naprotiv, interesuje i Vladu Srbije i ove specijalne tužioce i sudije da ratne vojne invalide hapsite, da ih optužujete za ratne zločine, da vam u toku postupka Ovčara umire ratni vojni invalid, a da se ispostavi da nije kriv.

U postupku Ovčara još uvek imate dva teška bolesnika i teška ratna vojna invalida, koji čame u zatvoru zato što je vaše specijalno veće donelo prvostepenu presudu da su oni krivi za zločin na Ovčari, a tu presudu su doneli na osnovu izjava zaštićenih svedoka, odnosno svedoka saradnika, koji su faktički bili egzekutori na Ovčari.

Vi to znate, i to jeste problem o kome treba da se govori i u javnosti i pre svega u ovom parlamentu, i ne smemo da se pravimo slepi i gluvi da ne znamo šta se oko nas dešava, kakve se igre igraju, kako pravite nekakav pripremni teren Karli del Ponte, kako ste faktički ovaj zločin u Ovčari pokrenuli pred ovim specijalnim sudom samo da biste na neki način pomogli Karli del Ponte da optuži Vojislava Šešelja, koji naravno nema veze, ni on ni dobrovoljci SRS.

Dva dobrovoljca Srpske radikalne stranke, koji su odavde otišli kao dobrovoljci i borili se u Vukovaru, obojica su oslobođeni, tako da vam je i taj posao potpuno propao.

Sve ovo sam spomenula zato što je zaista u neposrednoj vezi sa invalidima, jer je, nažalost, najviše invalida iz ovih poslednjih ratova, a najmanja je briga države o njima. Naravno, ovim ne želim da kažem da država ne treba da se brine uopšte o invalidima, naprotiv, treba i to stalno govorimo i to govorimo kroz ove amandmane, jer sam u amandmanu na član 33. predložila da su jedinice lokalne samouprave dužne da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede da javne zgrade, javne površine i javni prevoz učine dostupnim osobama sa invaliditetom.

Ne vidim u čemu je problem i zašto je problem da se to uradi u roku od godinu dana, i zašto vi kažete da to zavisi od broja osoba sa invaliditetom, potreba osoba sa invaliditetom itd. Šta znači ako u jednom gradu imamo manje osoba sa invaliditetom, da taj grad, odnosno ta opština nema potrebu da se brine o njima, jer ih nema u dovoljnom broju?

Podsetiću na izborne kampanje i obećanja, Aleksandar Vučić je ovde govorio o kampanji Nenada Bogdanovića i obećanjima šta će sve on da uradi po Beogradu za osobe sa invaliditetom. Evo, proteklo mu je znatno više od godinu dana koju smo predvideli, a naravno nije uradio ništa.

Pitam da li Vlada Republike Srbije ovakvim predlogom zakona štiti Demokratsku stranku i njene funkcionere zbog one, od pre neki dan, ponude da će im se naći pri ruci ako im eventualno poslanici SPS otkažu poverenje, da će onda ovi žuti da pripomognu Vladi Vojislava Koštunice da još malo funkcioniše?

Onda, da biste se vi njima dodvorili, imamo ovakve zakone, u kojima vi štitite, u konkretnom slučaju, Nenada Bogdanovića, pre svega, koji je zajedno sa Stanojevićem toliko para Beograđanima pokrao da više nismo u stanju ni da izračunamo i kažemo koliko je to.

Umesto toga što stavljaju u svoje džepove, mogli su zaista mnogo da urade za ljude sa invaliditetom, kojih nažalost u Beogradu ima popriličan broj.

Isto tako, ovaj tajkun Đilas, koji kaže da laže neko ko kaže da je njegov godišnji profit pet miliona, nego je to dve milijarde. Naravno, hvali se time, a nije se pohvalio šta je on to, od tih tolikih silnih svojih para, uradio i za grupu ovih ljudi i uopšte za Beograđane, nego ste mu opet vi dozvolili da troši pare građana Srbije u Narodnoj kancelariji, a svi znaju da je Narodna kancelarija privatno preduzeće, odnosno agencija Borisa Tadića i Dragana Đilasa, i onog fekalnog im savetnika Krstića, kako li se već zove.

Dakle, umesto da nabavljaju te motke, o kojima je taj Krstić govorio, bolje bi im bilo da malo više računa povedu o potrebama građana Beograda i da bar one pare koje dobijaju iz budžeta i koje dobijaju i od građana Beograda, naravno preko budžeta, troše onako kako građani Beograda od njih očekuju, a ne samo da vode računa o tome kako će lično da se obogate, koliko će lično da ukradu.

Onda se pitam, kada slušam tog Dragana Đilasa kako se hvali sa tim dvomilijardskim profitom, kako uspeva to da zaradi. Čini mi se doskora je pričao da je bio nešto mnogo progonjen u vreme, kako on kaže, režima Slobodana Miloševića. Ako je bio progonjen, kako je mogao da uzme monopol nad reklamama na svim televizijama u Srbiji i da je jeftinije da se reklamirate preko njegove agencije, nego da zaključujete direktno ugovor sa nekom televizijom.

Ako je zaista bio progonjen, onda je još interesantnije pitanje kako? Od kada je DOS na vlasti od 5. oktobra uspeo je da postane najbogatiji tajkun u Srbiji i koje su to sve kriminalne radnje prethodile njegovog bogatstvu i kako on to, kao niko u svetu, kao niko na zemaljskoj kugli, može da ostvari profit od dve milijarde godišnje. Naravno, kada kažem, niko u svetu, onda mislim u odnosu na njegov ukupan prihod, gde mu je profit valjda preko 70% od ukupnog prihoda, tako je bar objašnjavao, i tako se hvalio kada se prepucavao sa Veljom Ilićem, kada su jedan drugoga ubeđivali ko je veći lopov i ko je više para od građana Srbije ukrao. Naravno, u pravu su u toj emisiji bili i jedan i drugi.

Još jednom rečenicom da pozovem narodne poslanike, pošto Vlada nije prihvatila, prihvatite ovaj amandman, jer je zaista besmisleno da nemate nikakvo ograničenje, nikakav rok u kojem bi organi lokalne samouprave morali da postupe po ovom zakonu. Ministre, priznaćete da takav zakon stvarno ne znači ništa. Ako vi to samo napišete i ostavite na volju ljudima, poput Nenada Bogdanovića, a i Bojana Stanojevića, onda zaista ljudi sa invaliditetom nikada neće dobiti ono što su zaista država Srbija, a u ovom slučaju grad Beograd, dužni da im obezbede.

 

Ovaj poslanik koji pripada stranci čiji se naziv u Srbiji kao sinonim prevodi kao lopovčine, ne šifra nego lopovčine, usuđuje se ovde da bezočno laže i iznosi neistine, kada je u pitanju i opština Šid i ostale opštine u Srbiji. Govorim čak i o opštinama gde nisu na čelu srpski radikali, kada se zna da je zapošljavanje u opštinama isključivo vezano za odluku, odnosno zaključak Mlađana Dinkića, neću da kažem Vlade, ali, doduše, Vlada stoji iza toga.
Mlađan Dinkić je taj koji preti i podseća da je ovde, kada smo raspravljali o budžetu bukvalno je pretio da svima koji su korisnici budžeta neće isplaćivati plate ukoliko ne smanje broj zaposlenih onoliko koliko on to traži. Prvo odmah na početku ove godine, posle novogodišnjih praznika, lepo poveća plate zaposlenima u Vladi Republike Srbije. To prođe, onako, kao neprimećeno, a odmah posle toga se dogovori sa Nenadom Bogdanovićem da se povećavaju plate i u gradskoj upravi.
I, danas su najveće plate zaposlenih u gradskoj upravi u Beogradu i u Vladi Republike Srbije, mislim na administraciju. Onda Nenad Bogdanović po Beogradu šalje depeše, a Dinkić dalje po Srbiji, da se smanjuje broj zaposlenih i da se zaposlenima u lokalnim samoupravama u Srbiji smanjuju plate za 20%.
Trebalo bi da onaj ko se zalaže za red i zakon, bar kaže ono što je istina. To što govori da njegovu stranku karakteriše, odnosno ovu vladu, red, zakon i napredak, mislim da je najsmešnija kovanica svakom građaninu Srbije. Jer, ako nekada nije bilo reda u Srbiji, nema ga danas. Ako se nekada kršio zakon u Srbiji, krši se danas. Kada je vrh Vlade i vrh vlasti u Srbiji (ne samo sada, nego od 2000. godine) umešan u najveće kriminalne i korupcionaške afere, ako je to red i ako je to zakon i ako je za red neko ko maše balonima, pored, neposredno uz mesto gde se održava sahrana bivšeg predsednika Republike, onda, zaista, neka mu je na čast i taj njegov red i taj njegov zakon.
A koliki je napredak u Srbiji, to znaju svi građani Srbije. Možete vi da pričate ovde koliko god hoćete i o vašim statističkim lažima i o vašim raznim podacima kojima pokušavate da ubedite građane Srbije da lepo žive. Nažalost, građani Srbije nikad gore nisu živeli. Ne radujem se tome makar što ste...
(Predsedavajući: Vreme.)
... makar i vi bili i vaši predstavnici u Vladi, bila bih mnogo srećnija da danas građani Srbije žive bar malo bolje ili bar isto kao što su živeli. Ali nažalost, žive mnogo, mnogo gore. Jedina je nada da ćete morati uskoro raspisati izbore i da će građani Srbije metlom da vas pometu.

Da repliciram gospođi koja je u ovu skupštinu ušla po dnevnom redu, treća tačka jagnjeće-praseće pečenje i riba, četvrta tačka piće, peta tačka muzika prema afinitetu i šesta tačka razno. Gospođi koja je ovde pokušala da se predstavi kao pismena pa reče – u ovom instituciji, nisam razumela problem sa padežima.
Ali, znate, ne mislim da je u Srbiji sramota biti i polupismen i nepismen i ne govoriti sve padeže. Mnogo je časnih ljudi u zemlji Srbiji koji ne koriste sve padeže, koji nisu dovoljno pismeni, koji nisu preterano obrazovani, ali su časni i pošteni. I narodni poslanici koji predstavljaju takve ljude i koji ovde koriste možda lokalizme svoga kraja odakle su došli su časni i pošteni. Ali, biti lopov u Srbiji je uvek bilo strašno i biće uvek strašno.
Velika je razlika, znate, optužiti nekoga da je nepismen, polupismen, taj može slobodno da se ponosi. Građani koji su izabrali takve, ako smo to mi srpski radikali, a možemo i da izmerimo i da pregledamo diplome sa ove strane sa diplomama sa one strane pa baš da vidimo koje su jače i gde ih više ima. Ali, kažem, mi na taj način ne želimo da komuniciramo, mi smo narodni poslanici, predstavljamo građane Srbije i predstavljamo poštene građane Srbije, jer takvi za nas glasaju. Naravno, verujem i da su za vas glasali pošteni građani jer nisu znali šta se u stvari krije i šta je prava suština stranke kojoj pripadate.
Koliko god se vi branili, činjenica je i istina je ono što vam se govori i ono što svi u Srbiji o vama govore, ali pošto ste mnogo pismeni bilo bi lepo da objasnite vašim odbornicima u skupštini Aranđelovac, koji svaki put kada vi predsedavate umiru od smeha, pošto nikako da naučite, šta je opšti, a šta je pojedinačni akt. Pa bilo bi lepo da možda pitate i nekog ovako polupismenog i neobrazovanog, možda bi znao da vam objasni ono što bi bilo zaista uobičajeno da znate obavljajući funkciju koju obavljate.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, koleginice Albijanić, to što ste prihvatili da raspravljamo o 15 tačaka dnevnog reda u objedinjenoj raspravi verovatno je trebalo da znači da poslanici dođu u situaciju da u stvari ne mogu da raspravljaju o predlozima Vlade Republike Srbije. Sigurno ste tako instruisali Mlađana Dinkića i rekli mu – samo ti dođi, budi pet minuta i nema tu ko šta da raspravlja i ko će istovremeno da priča o 15 predloga.
E, vidite, mi smo se potrudili, kao što to svaki put biva, mi srpski radikali govorimo o svemu što zaslužuje pažnju Narodne skupštine i narodnih poslanika. Naravno, odvojiću samo nekoliko od ovih predloga, zato što nije moguće da svima posvetim istu pažnju.
Suštinski problemi u ovim vašim predlozima su u tome da vi predlaganjem da Srbija daje garancije Srbiji i Crnoj Gori u stvari već unapred osuđujete Srbiju i Crnu Goru na raspad. Nemate vremena ni da sačekate Milov referendum. Naravno, znamo da, pogotovo vi iz G17 plus, podržavate ideju samostalne Srbije, odnosno odvajanja Crne Gore od Srbije, a onda dalje i odvajanje, za početak, Kosova, a kasnije verovatno Vojvodine, Raške oblasti i koliko god vam budu tražili od Srbije. Znamo da to jeste vaša politika.
Neshvatljivo nam je da poslanici poslaničkih grupa koji se baš tako otvoreno i javno ne izjašnjavaju nemaju šta da kažu za ovakve i ove predloge Vlade Republike Srbije. Znali smo i do sada da je Vlada Vojislava Koštunice štetočinska vlada, ali da je to vlada koja želi zvanično da postane narko-diler, to do danas nismo znali. Znali smo da možda pojedini članovi Vlade idu čak dotle da se bave i tim poslovima, ali da ovim predlogom sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske priznajete, odnosno prihvatate činjenicu da Vlada, odnosno da se država bavi narko-dilerskim poslovima, to je zaista previše, makar i od vaše vlade.
Kada je govorio Zoran Krasić, on je citirao član 8. I ja ću da ga citiram zbog javnosti. U članu 8. ovog vašeg predloga sporazuma između Vlade Republike Srbije i ove ''endehazije'', ustaške Hrvatske, kažete: ''Carinske službe strana ugovornica, na osnovu uzajamnog dogovora i u okviru ovlašćenja koja imaju shodno nacionalnom zakonodavstvu, mogu da koriste metod kontrolisane isporuke radi kontrole pošiljke opojnih droga'' itd.
U drugom stavu kažete: ''Nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu, mogu uz saglasnost nadležnih organa biti zaustavljene ili se može dozvoliti nastavak kretanja, a da roba ostane nedirnuta ili da se roba iz stava 1. ovog člana ukloni ili zameni u potpunosti ili delimično''.
Pošto je Mlađan Dinkić predstavnik Vlade za ovaj zakon, volela bih da je ovde da ga pitam da li je on u ime Vlade ovlašćen za zvaničnog narko-dilera u okviru Vlade Republike Srbije ili će to da radi neko drugi od njegovih kolega. Dakle, čak i da ste nam predložili neki normalan sporazum sa ustaškom Hrvatskom, mi srpski radikali ne bismo hteli i ne bismo mogli da glasamo za njega, zato što smo mi, valjda, jedini u Srbiji svesni činjenice da je ustaška Hrvatska izvršila etničko čišćenje, da je pola miliona Srba u tom etničkom čišćenju isterano, da je Republika Srpska Krajina okupirana od strane ustaške hrvatske države.
Sve su to nama zaista dovoljni, i više nego dovoljni, razlozi da, dok se ta pitanja ne razreše uopšte ne raspravljamo, čak, kažem, ni o normalnim sporazumima sa ustaškom Hrvatskom, a pogotovo ne o ovom zaista nebuloznom predlogu, koji je Mlađan Dinkić ovde pokušao nešto da objasni, pa je rekao da on i nema pojma šta tu piše. Tražio je da neko njemu objasni, pa su njemu nešto objasnili. Naravno, ni njemu samom nije jasno šta nam predlaže, nije jasno ni vama koji ćete da glasate za ovo. Naravno, nije prvi put da vi glasate za ono što vam ponudi Vlada, a da i ne znate za šta u stvari glasate.
Kada je u pitanju ustaška Hrvatska, moram da kažem da, ako već Vlada Srbije želi nekakve kontakte i nekakvu normalizaciju odnosa sa tom ''endehazijom'', da bi onda bilo bolje da se malo povede računa o uslovima, onim ljudima, našim prijateljima, sunarodnicima koji se, nemajući ovde valjda od čega da žive i nemajući uslova za život, vraćaju da bar umru tamo gde su se rodili i uglavnom se vrlo stari i vraćaju.
Vi obmanjujete javnost Srbije, valjda da se dodvorite Evropskoj uniji kako su stvoreni uslovi i kako se u velikom broju Srbi vraćaju u Hrvatsku. Naravno, to nije tačno. Dakle, oni koji se vrate, bar onoliko koliko nama objave, a s obzirom na to da mnogo dobro poznajem situaciju i na teritoriji Hrvatske i na teritoriji BiH, znam odlično kako se progone svi koji pokušaju da se vrate. Znate i vi koliko je ljudi ubijeno, koliko na razne načine maltretirano i mučeno. To bi mogla eventualno da bude tema razgovora sa tim predstavnicima ustaša, a ne dilovanje droge kroz Srbiju.
Interesantan mi je ovaj predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore i Vlade Islamske Republike Irana o uzajamnoj pomoći i saradnji u carinskim pitanjima. Ovde samo želim formalno da pitam Mlađana Dinkića, možda nas negde gleda na ekranu, pošto Predrag Marković obično, kada hoće da obmane javnost Srbije zašto nema poslanika skupštinske većine u sali, kaže – oni su gore negde i prate rad. Sada, ako nas Mlađan Dinkić gore negde gleda i prati rad, da nam objasni kakav je to sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore i Vlade Islamske Republike Irana.
Zar ovo ne bi trebalo da bude sporazum između Saveta ministara Republike Srbije i Crne Gore i Vlade Irana? Ako nije tako, zašto ste onda rekli da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona član 72. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije. Gde je onda Ustav Republike Crne Gore, kako vi smete da predlažete ovo, a niste konsultovali Ustav Republike Crne Gore? Vi apsolutno ništa ne znate. Vladini predlagači apsolutno ništa ne znaju, većih neznalica i štetočina zemlja Srbija zapamtila nije.
Ovaj sporazum, odnosno Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekta za poboljšanje stanja škola, prvo, ponavljam ono što smo svi vas pitali, zašto Republika Srbija garantuje Srbiji i Crnoj Gori, ko je ovde stariji kokoš ili jaje, ali naravno, o tome ste vi rekli svoje mišljenje i znamo šta inače mislite o zajedničkoj državi.
Ja hoću nešto drugo da obavestim i narodne poslanike, a pre svega javnost Srbije, inače veoma zabrinutu javnost, a pre svega, prosvetnih radnika u Srbiji. Naime, ovih dana pojavljuju se po školama predstavnici, predstavljaju se da su predstavnici sindikata koji se zove ''Prosvećenost'', vodi ga neki Repac, koji vrbuje, ali bukvalno vrbuje, prosvetne radnike u Srbiji da im o svom trošku organizuje nekakve seminare, čija je suština denacifikacija prosvetnih radnika, bukvalno, kažu prosvetni radnici koji su se malo detaljnije raspitali o tome da se radi o ispiranju mozgova, odnosno o tom pokušaju.
Zamislite šta je interesantno. Pitali su se prosvetni radnici, mnogi su pitali i mene. Do danas nisam znala da im odgovorim, ali danas znam, kažu, kakav je to sindikat koji ne traži da onaj ko priđe tom sindikatu plati neku članarinu, nego naprotiv, idu po školama i nastavnicima koji uđu u taj sindikat daju u kešu po 100 evra.
Sada pitam Mlađana Dinkića, da li je to od ovog kredita, od ovih para kojim ste zadužili građane Srbije, da li od njih po 100 evra dobijaju prosvetni radnici koji dobrovoljno pristaju da im ispiraju mozak i da od njih prave neke klonirane nastavnike, koji treba da uništavaju generacije učenika u Srbiji u okviru onog vašeg sistema obrazovanja.
Dakle, imali smo mi i imamo na ove predloge i amandmane i u pojedinostima ćemo govoriti još mnogo toga, a ja ponavljam ono što su rekle sve naše kolege, nećemo glasati za ovo, a mislim da bar za neke, o kojima smo posebno pričali, nijedan poslanik koji se oseća poslanikom Narodne skupštine Republike Srbije neće smeti da glasa za ovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko meseci rekla sam ministru Bubalu da on u ovom parlamentu u ime Vlade Srbije podnosi predloge izmena i dopuna zakona po uzoru na Haški tribunal. Dakle, kad god mu se desi neka situacija koja nije u zakonu regulisana onako kako njemu odgovara, on se pojavi ovde sa izmenama i dopunama zakona da prevaziđe taj problem, onako kako on misli da bi bilo najbolje. I, tada je ministar Bubalo rekao da do kraja mandata nikad više neće ovom parlamentu podneti predlog izmena i dopuna zakona, to se poslanici sećaju, poslanici SRS sigurno, a verovatno i ovi drugi, ako su slučajno bili u sali.
Ovo sam rekla da bih razjasnila zbog čega Bubalo nije danas ovde, nego je, kako reče ministar Dimitrijević on zamoljen. Kako ta Vlada lepo komunicira. Vlada moli ministra da dođe umesto Bubala u Parlament da obrazlaže predlog.
Doduše, ovde stoji da će pored Predraga Bubala biti i Bojan Dimitrijević, ali, evo, nije nama to mnogo ni bitno, jednostavno, želela sam da obavestim javnost kako ministar obmanjuje narodne poslanike i građane Srbije, a nije mu prvi put, naravno. Mislim da mu jeste negde pri kraju, pošto neće još dugo biti ministar.
Što se tiče ovog predloga zakona o dopunama Zakona o zadrugama, gospodin Dimitrijević je u svom nazoviobrazloženju pročitao ono što je Bubalo napisao u obrazloženju zakona. Između ostalog, kaže da razlozi za donošenje ovog zakona, s obzirom na izneto, a gore je nešto izneto, radi sprečavanja nekontrolisanog odliva društvene svojine, odnosno društvenog kapitala iz zadruga koje bi u krajnjem slučaju vodilo nestanku zadruga, imajući u vidu značajno učešće društvenog kapitala u ukupnom kapitalu zadruga, potrebno je dopuniti važeći Zakon o zadrugama ovakvim izmenama i dopunama.
Zamislite onda razloge za donošenje po hitnom postupku ovakvog zakona. Kaže, predlaže se hitan postupak kako bi se sprečile štetne posledice po zadruge i društvo u celini, imajući u vidu da je u poslednje vreme prisutan odliv društvene svojine iz zadruga, naročito kroz ulaganje te imovine u druga pravna lica. To je onda, takođe, razlog zašto zakon, suprotno članu 120. Ustava, stupa na snagu narednog dana od dana donošenja. Jer, u članu 120. Ustava jasno kaže: ''Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu''.
E, sada ću ja vama, drage kolege, da objasnim koji su to naročiti razlozi koji su se ministru Bubalu učinili alarmantnim. Radi se o tome da su u postojećem Zakonu o zadrugama neke stvari vrlo precizno definisane, između ostalog, zadružna pravila koja predviđaju zaključivanje ugovora zadrugara u kojima zadrugari garantuju svojom imovinom, a u tom ugovoru se precizno raspodeljuju dobici i pokrivaju eventualni gubici u poslovanju zadruge. Zadruga isključivo, odnosno striktno je u zakonu napisano, nikada ne može postati preduzeće.
Zato je vrlo interesantno odakle su se sada pojavile ove brojke što je ovde ministar Dimitrijević rekao, ne znam od 2.466 zadruga u 1.978, ako sam dobro zapisala, možda ne potpuno precizno, ali otprilike, preko 51 procenat je društvene svojine.
O čemu se ovde radi? Radi se o tome da, verovatno, postoji negde neka zadruga koja je još uvek ovako dobrostojeća i da zaista postoji neki društveni kapital i, onda lepo, država preko svoje agencije i svog Đorđevića treba da se umeša u tu zadrugu, da povede računa o tih 51 procenat, a negde verovatno znatno manje, jer je logično po Zakonu o zadrugama da ne može biti 51 procenat, ali evo da to prihvatimo tako kako ste nam rekli.
Dakle, iz tog razloga je ovde predloženo da zadruga, to je novododati član 49a, koji kaže: „Zadruga koja koristi imovinu koja je evidentirana kao društvena svojina, odnosno kao društveni kapital, ne može bez prethodne saglasnosti agencije nadležne za poslove privatizacije da donosi odluke o raspolaganju tom imovinom, a naročito odluke o: prodaji, poklonu, razmeni, korišćenju, poravnanju sa poveriocima, davanju zaloge, davanju hipoteke i davanju garancije, davanju u dugoročni zakup i ulaganju u druga pravna lica“.
Ovde je vrlo interesantno da ste se setili i ''poravnanja sa poveriocima''. Ovo je u najmanju ruku nekorektno – da vi unapred neke eventualne poverioce, neke zadruge ograničavate i već sada im kažete da oni ne mogu da ostvare svoja potraživanja prema nekoj zadruzi, pa ćete vi lepo da se umešate, a ako vam to neko slučajno ne dozvoli, onda će biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 3.000.000 dinara, ako donese odluku o raspolaganju imovinom bez prethodne saglasnosti agencije nadležne za poslove privatizacije.
Ove izmene i dopune Zakona su potpuno sa istim ciljem kao što su i izmene Zakona o privatizaciji, izmene Zakona o Akcijskom fondu, izmene Zakona o hartijama od vrednosti. Dakle, vi tu nešto čačnete, vaši mediji prenesu kako se donosi zakon o zadrugama, u ovom konkretnom slučaju. Da nije nas, srpskih radikala, građani bi stvarno mislili kako ste vi vredna Vlada i vodite računa o svojim građanima i o svakom segmentu ovog društva, a vi, u stvari, izmenama i dopunama zakona samo uokvirite ono što je vama interesantno, da vi uzmete kajmak, da gospodin Đorđević i njegova Agencija svuda gde može, do sada nije mogla u zadruge, a od danas ćete da se upetljate i u zadruge i da završite svoj deo posla.
Ništa nije smešno, gospođo, ovo je tužna istina države Srbije i to građani dobro znaju. Ministre Dimitrijeviću, vi ste danas obećali da ćemo za mesec, dva ili tri imati novi zakon o zadrugama. Sada vas pitam da li ste vi svesni šta ste rekli? Šta će nam posle ovoga zakon o zadrugama?
Vi ćete lepo da raspolažete sa 51%, vi ćete da uredite da u svakoj zadruzi bude 51% i onda tu država pokazuje svoju brigu. Kada mi kažemo, kada je reč o NIS-u i o EPS-u, o strateškim delovima privrede Srbije, da moramo da vodimo računa o najmanje 51% državnog kapitala, to vam nije palo na pamet da prihvatite. Onda može da se EPS privatizuje i do 70%. Tu niste videli nikakav državni interes.
Naravno, ne vidite vi ni ovde državni interes, vidite pojedinačne, lične interese i vidite interes popune budžeta, da biste zadovoljili neke želje Mlađana Dinkića, tih hiljadu i kusur strana, gospodine Vučiću.
Radi se o tome da, izgleda, Mlađanu Dinkiću fali malo para u budžetu, zato što je od svih budžetskih korisnika povećao plate u Vladi Republike Srbije, povećao plate u Skupštini grada Beograda, a za 20% naredio smanjenje plata svim lokalnim samoupravama u Srbiji.
To je način funkcionisanja ove vlade, kao što je način funkcionisanja ove vlade obećanje svega i svačega, između ostalog i obećanje izručenja Ratka Mladića, sada, do Velikog petka. Pošto ste navikli da to radite na Vidovdan, ne bi bilo čudo da takvu gadost pokušate da uradite i na Veliki petak ili na Vaskrs, ali se uzdam u Boga da vam ovaj put to neće proći.
Džabe vam je i što hapsite Mladićeve rođake i što hapsite momke koji su se družili ili se druže sa Mladićevim sinom. Ne možete više zaplašiti nikoga u Srbiji. Mladić je daleko od vašeg domašaja, hvala Bogu. Obećavajte vi Karli del Ponte šta god hoćete, ali uzalud vam obećanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ovaj predlog zakona vezano je mnogo papira, pa treba da složim da bih mogla da krenem, a počeću od predloga SRS za stavljanje van snage Zakona o planiranju i izgradnji.
To smo radili dva puta: i u vreme prethodne vlade, na čiji predlog je donet zakon koji vi danas pokušavate, videćete, reći ću vam kako neuspešno, da ispravite; i u vreme od kada postoji ova vlada Vojislava Koštunice.
Vrlo je interesantno da je i jedna i druga vlada odbila naš predlog. Prvi put imamo mišljenje Vlade koje je potpisao tada potpredsednik Miodrag Isakov, pa onda imamo i 17. januara 2005. godine takođe mišljenje Vlade, potpisao je Miroljub Labus, potpredsednik.
Zašto ovo upoređujem? Da ne čitam i jedno i drugo mišljenje, maltene su identična, ali je interesantan poslednji stav u mišljenju one vlade Zorana Živkovića i ove vlade Vojislava Koštunice.
Kaže nama ova vlada (gospodine ministre, vi kažete da zakon ne valja, možda niste bili tu kada su ovo dogovarali) – iz svega iznetog proizlazi da su zakonom čije se stavljanje van snage predlaže (a mi smo tražili stavljanje van snage ovog zakona) stvoreni uslovi za bržu i efikasniju izgradnju objekata, za racionalnije uređenje prostora i korišćenje građevinskog zemljišta, kao jednog od osnovnih resursa države.
Takođe su stvoreni uslovi za efikasnu i organizovanu legalizaciju svih onih objekata koji su izgrađeni bespravno i njihov upis u javne knjige o nepokretnostima, s tim što je pojednostavljena procedura izdavanja odobrenja za izgradnju i bitno smanjen broj saglasnosti koji se pribavlja u postupku koji prethodi izdavanju odobrenja za izgradnju.
Dakle, ista ovakva rečenica je i u mišljenju one prethodne vlade, a vi ste, ministre, malopre demantovali ovo što je potpredsednik Vlade Labus potpisao, jer ste sami rekli da upravo zato što nisu ispunjeni svi ovi uslovi, za koje i mi tvrdimo da nisu ispunjeni, predlažete izmene i dopune ovog zakona.
Naravno, komunikacija u Vladi je problem Vojislava Koštunice, ali nažalost, obija se građanima o leđa.
Malo ću da se vratim u vreme kada je donet Zakon o planiranju i izgradnji, kada smo se mi ubili objašnjavajući sa ove govornice tadašnjim predstavnicima Vlade da donose neustavan i neprimenjiv zakon.
Vi ni u jednom ni u drugom delu u ovim vašim izmenama i dopunama Zakona niste ništa promenili, i dalje imate neustavan zakon. Ministre, pitajte vaše pravnike u Ministarstvu da li u našem Ustavu postoje kategorije zemljišta koje predviđa ovaj zakon.
Vi, inače, kao i svi ministri u Vladi Vojislava Koštunice, idete obrnutim redom i mislite da ustav države treba da se pravi na osnovu zakona koji se neustavno u međuvremenu donesu, pa da se onda sve to sakupi i da se ubaci u ustav. U normalnim pravnim državama, ministre, najpre se donosi ustav, pa se sa ustavom usklađuju svi propisi koji su niži od ustava, a svi su niži od ustava.
Naravno, država Srbija ima Ustav i svi zakoni koji dođu pred ovaj parlament moraju da budu u skladu sa tim ustavom, sve dok se ne donese neki novi ili dok se amandmanima ne izmeni ovaj postojeći.
Tvrdili smo tada da zakon koji se donosi neće doprineti legalizaciji objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Tvrdimo to i danas.
Šta se desilo? Mi smo u SRS vodili jednu veliku akciju, išli smo od kuće do kuće, tražili smo potpise građana za stavljanje van snage tog zakona koji je donet u onom bivšem sazivu. Prikupili smo milion potpisa građana širom Srbije koji su bili saglasni da se taj zakon stavi van snage, zato što nije mogao da reši probleme građana, svih onih koji imaju objekte bez građevinske dozvole.
Onda je Nenad Bogdanović, sada govorim o teritoriji Zemuna, pratio aktiviste SRS; mi smo bili na Altini jednog dana, sutradan je dolazio Nenad Bogdanović sa svojom "žutovizijom" Studio B i onda je objašnjavao tamo pred desetak građana, uglavnom svojih saradnika koje je vodio sa sobom, kako su radikali krivi za nastanak divljih naselja.
Vidim da i vi koristite taj izraz, pa vas pitam da li mislite da tamo žive divljaci, ako su u pitanju ljudi koji nemaju građevinsku dozvolu na objektima u kojima žive.
Tada smo tvrdili, a i sada vam tvrdimo, mada ste vi to u ovom obrazloženju demantovali, da je većina objekata izgrađena bez građevinske dozvole zbog lošeg rada administracije, od republičke do opštinske. Složićete se, ministre, građani nisu dužni to da trpe, ako vi niste u stanju, ili gradska vlada Beograda, da donesete odgovarajuće regulacione planove; građani nisu za to krivi i ne moraju zbog toga da žive, dve-tri generacije, u jednoj kući, ako imaju svoje građevinske placeve na kojima mogu da izgrade kuće i da, naravno, ne čekaju trapavu i presporu administraciju, kakvu danas u Srbiji imamo.
Takođe je veliki broj objekata bez građevinske dozvole izgrađen od strane ljudi koji su vrlo siromašni, koji te objekte rade godinama, pa i decenijama, koji nisu u stanju da ispune sve ove vaše uslove – da im radove izvode licencirani građevinski radnici, od zidara, od onog pomoćnika zidara, do građevinskog inženjera, jer to su ljudi koji jedan drugome pomažu, onaj zna da zida, onaj zna da stavlja pločice, onaj da razvodi struju, pomažu se i na taj način grade te svoje kuće.
Bilo bi lepo, ministre, da ste svesni u kakvoj državi živite, da ste svesni da naši građani nemaju sredstava da plate sve vaše namete i dažbine.
Lako je vama kada vi sa pola budžeta (gospodine, ostavite ministra da me sluša) krenete po Srbiji, pa dođete u Smederevo i bez stida i srama stanete, a "Palma plus" prenosi i gledaju vas građani preko kablovske televizije, i kažete – ako u Smederevu, dragi građani, glasate za našeg Sašu (a vaš Saša je predstavnik DSS-a), dobićete ne znam koliko kilometara asfalta i koliko kilometara vodovoda, a ako ne glasate za našeg Sašu, dragi građani, i dalje ćete gaziti blato.
Da li je vama Srbiju tata ostavio u nasleđe, ministre, da vi možete tako parama ovih građana da raspolažete, da će tamo gde se glasa za vašeg kandidata ljudi gaziti asfalt, a tamo gde se glasa za nekog drugog gaziće blato.
Da li imate takva ovlašćenja da odete u Kraljevo, u neko selo i da kažete da ćete napraviti aerodrom ljudima do kojih ne može da se dođe ni "ladom nivom", a kamoli da mogu da im sleću avioni; ili da u drugom selu u Kraljevu kažete – napraviću most, a čovek koji je pored vas, iz mesne zajednice, iz vaše stranke, šapuće vam – ministre, mi nemamo reku. A vi kažete – ma, napravićemo dva mosta, šta je jedan most. Čovek jadan sagnu glavu i pred svojim seljacima ispadne smešan.
Smejte se, ovo je sve istina. Tako se smejao i Nenad Bogdanović, tako se smejao i Boris Tadić kada smo pričali o ovom problemu. Pa je Nenad Bogdanović, kada nas je pratio, kada smo vodili ovu akciju za prikupljanje potpisa za stavljanje van snage ovog Zakona o planiranju i izgradnji, koji je najinteresantniji građanima Srbije zbog legalizacije objekata bez građevinske dozvole, došao na Altinu i rekao da je Altina divlje naselje zahvaljujući Srpskoj radikalnoj stranci.
On, naravno, nema pojma kada je Altina nastala, ne zna da je Altina naselje isparcelisano u vreme kada je Nebojša Čović bio gradonačelnik Beograda i da je tada od PKB-a to zemljište preko gradske skupštine prodavano i parcelisano i da je tada nastalo to naselje.
Onda dođe u naselje Busije i u naselje Grmovac, kaže – vidite šta su vam radikali uradili, dali su vam skoro džabe placeve, a sada nemate struju, vodu, infrastrukturu.
A gde je tu uloga Nenada Bogdanovića? U Busijama je doveden, zahvaljujući Srpskoj radikalnoj stranci, i primarni vod struje, i voda do centra naselja. Zlatan Jovanović je bio zamenik ministra za energetiku u to vreme i odlično zna taj deo posla, kako smo radili.
I šta se desilo? Kada je promenjena vlast, onda su krenuli od kuće do kuće i pokrali taj narod, uzeli su im po 500 maraka u to vreme da im navodno dovedu struju, koja je već bila plaćena.
Šta su uradili u naselju Grmovac? Svete se tim ljudima zato što znaju da će glasati i da su glasali za Srpsku radikalnu stranku. Šest trafostanica smo obezbedili za naselje Grmovac i one su volšebno nestale zahvaljujući vlasti Nenada Bogdanovića i Borisa Tadića.
To je način na koji su radili oni i na koji radite i vi. Vi ste sada samo produžili rok. Mi smo tvrdili građanima Srbije... Naravno, nismo ih upućivali da ne podnose zahtev za legalizaciju objekata bez građevinske dozvole, jer nismo smeli da preuzmemo odgovornost da zbog takve naše akcije neko od građana ostane bez kuće, da iz inata dođu nadležni gradski i opštinski organi i da poruše tim ljudima kuće. Ali, upozoravali smo građane da je onaj famozni rok od 13. novembra smišljen samo da bi se u republički budžet u to vreme slili silni milioni.
Mi smo u to vreme i računali, ne znam tačno koliko je to, ali ogromni milioni dinara, jer je tada bila akcija sa nivoa Republike, kažu: građani, samo podnesite zahtev za legalizaciju, ništa vam ne treba od dokumentacije, samo napišite – imam objekat na toj i toj adresi, tražim da mi se legalizuje. Samo molimo nemojte da zaboravite da platite taksu, jednu za opštinski nivo, drugu za republički nivo. I tada je naravno većina građana, šta će ljudi, uplašeni od rušenja kojim ste im pretili, podnela te zahteve i od onda do danas se ništa nije promenilo.
A vi ste, ministre Iliću, obećavali u izbornoj kampanji (i sve ovo što sada pričam vi ste pričali u izbornoj kampanji) i tvrdili ste da su građani prevareni, da ćete vi kada budete vlast značajno da smanjite troškove vezane za legalizaciju objekata bez građevinske dozvole. I šta ste uradili – niste ništa. Mi danas u Opštini Zemun imamo dve komisije za legalizaciju koje rade svakodnevno i zaista veliki broj građana dobije rešenje o legalizaciji objekata. Ali, šta se dešava? Ti građani stanu tu, jer je to samo prva faza, nemaju pare da plate ono što Nenad Bogdanović traži na ime legalizacije i oni faktički i dalje imaju nelegalizovane objekte.
I dalje tvrdimo da je jedino ispravan predlog da se ovaj zakon ovakav kakav je stavi apsolutno van snage i da, gospodine ministre, angažujete službe da urade jedan ozbiljan tekst zakona koji će zaista doprineti pojednostavljenju dobijanja dozvola za gradnju i, što je još bitnije, pojednostavljivanju i pojeftinjenju legalizacije objekata građenih bez građevinske dozvole.
Koliko vam je dobar ovaj vaš predlog najbolje govori činjenica koliko imate amandmana od strane stranaka koje podržavaju Vladu. To je valjda prvi znak.
Isti slučaj, našla sam beleške, bio je kada smo govorili o tekstu zakona koji danas ispravljate; i tada smo upozoravali onu vladu da im je to jedno od merila koliko loš zakon predlažu. Nisu nam verovali, ali, evo, sada su u prilici da se uvere.
U ovom obrazloženju zakona između ostalog ste nam rekli: "Važenje privremenih pravila građenja ovim nacrtom zakona je ograničeno jer se u praksi pokazalo da se planiranje i uređenje prostora u Republici odvija uglavnom na osnovu privremenih pravila koja nemaju svojstvo urbanističkog plana.
Ograničavanjem važenja privremenih pravila građenja opštinama je omogućeno da u tom dodatnom roku donesu potrebne urbanističke planove."
Samo bih volela da znam odakle je ovo prepisano kada govorite o nacrtu zakona, a mi ovde raspravljamo o predlogu zakona. I kakve veze ima ovo što ste napisali sa stvarnim stanjem, sa izdavanjem urbanističkih uslova, sa planskom gradnjom?
Šta ste u okviru vašeg ministarstva uradili da se zaista ova stvar na pravi način reši, da Srbija bude pokrivena urbanističkim planovima?
Vi niste na vlasti mesec, dva ili tri dana, pa da to ne mogu da vas pitam, mogu da vas pitam zato što ste stalno u kampanji ponavljali kako vam trebaju planovi, kako vam trebaju projekti da biste mogli da radite svoje velike i pametne ideje. Pa valjda ste za tri godine mogli da uradite i planove i projekte i da zaista ovaj posao krene na pravi način.
Šta ste uradili u ovom zakonu? Naravno, vidim da neću imati vremena da govorim pojedinačno o članovima ovog zakona, moje kolege i ja govorićemo o pojedinostima, ali postoje neki članovi koji moraju biti spomenuti.
Recimo, član 27, koji govori o članu 84. osnovnog teksta Zakona. Predložili ste: "Pravo korišćenja iz stava 1. ovog člana koje je preneto na osnovu ugovora iz stava 5. ovog člana je u prometu", a stav 1. je: "Na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini pravo korišćenja ima raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korišćenja, u skladu sa zakonom".
Ovaj član zakona vam je u koliziji sa gotovo svim članovima zakona, gospodine ministre, i potpuno gubi smisao ovo što ste predložili ukoliko ne prihvatite naš amandman da ovu nebulozu brisanjem tog člana koliko-toliko umanjite.
Član 21, mi smo predložili novi stav, odnosi se na član 58. osnovnog zakona. Član 58. osnovnog zakona govori o aktu o urbanističkim uslovima za izgradnju objekta, pa ste vi ovde dodali jedan novi stav gde kažete: "Za izgradnju telekomunikacionih objekata na području za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana, odnosno za koje nije donet urbanistički plan ili urbanističkim planom nije predviđena izgradnja te vrste objekata, izdaje se akt o urbanističkim uslovima u skladu sa uslovima organa" itd.
To je u redu i to treba da stoji. Nerazumljivo je zašto ste na ovaj način predvideli samo telekomunikacione objekte. Zašto se niste setili da se ovo odnosi i na izgradnju energetskih i svih drugih objekata, da konačno zakonom regulišete, da prevaziđemo onaj uobičajeni problem u Srbiji da se jedna ulica kopa pet puta zato što prvi put nema dozvolu za postavljanje telekomunikacionih kablova, drugi put nema za struju, treći put za gasovod itd.
Dakle, svi su nam amandmani vrlo praktični i konkretni, sa zaista krajnjim ciljem i krajnjom namerom da ovaj zakon koliko-toliko uljudimo, da bismo pomogli građanima Srbije.
Sve ovo su nepotpuna i vrlo loša rešenja i predlažem vam, ministre, da se ne zamajavamo. Vi možete da izađete sada i da pričate kako ste uradili veliku stvar, jer ste predložili zakon kojim rešavate pitanje gradnje, legalne i one bez građevinske dozvole. Niste to uradili. Povucite ovaj predlog, uradite ozbiljan predlog, pa ćemo da raspravljamo o njemu sa namerom da pomognemo građanima Srbije.

Na ovoj našoj pauzi malopre, čujem da je Televizija B-92 mnogo hvalila Predlog zakona o rehabilitaciji i meni je to samo potvrda više da smo mi srpski radikali apsolutno u pravu što nećemo da glasamo za ovaj zakon.
U suštini nemamo ništa protiv rehabilitacije, to su govorile sve kolege iz SRS, ali način na koji je to predviđeno ovim zakonom je jednostavno nemoguć i samo bi doveo do još veće primene zakona u onom delu gde bi se eventualno mogao primeniti i doveo bi do još većih problema i produbljivanja tih loših odnosa.
Konkretno ću nešto reći o pojedinim ili o skoro svakom članu ovog zakona, jer zaista svaki zaslužuje pravnički komentar, pre svega.
Član 1, gde je predviđeno da se rehabilitacija iz političkih i ideoloških razloga odnosi na datum 6. april 1941. godine, zaista se postavlja potpuno logično pitanje zašto je to ovaj datum, zašto se to odnosi na sve koji su iz ideoloških razloga nekada proganjani, kome je palo na pamet da to bude baš ovaj datum, a u obrazloženju zakona nisam videla valjano pojašnjenje zbog čega je tako.
U članu 2. kaže se da zahtev za rehabilitaciju može podneti svako zainteresovano lice. Ovo je toliko preširoko, a u suštini neprecizno, da se zaista ne zna na koji način će se eventualno rehabilitovati lice koje je progonjeno iz ideoloških razloga, ako nema direktnih naslednika ili ako nekome jednostavno ne padne na pamet da traži takvu rehabilitaciju.
Dakle, takav ostaje trajno obeležen zato što se niko nije setio, niko nije našao svoj interes da pokrene ovaj postupak. Ovo je, ministre, morate priznati, vrlo neprecizno.
U članu 3. predvideli ste da se zahtev za rehabilitaciju podnosi Okružnom sudu u Beogradu. Opet nekakvi specijalni sudovi, opet nekakva specijalna odeljenja, specijalna veća. Zašto samo Okružni sud u Beogradu?
Da li vi, ministre, mislite da su sudije Okružnog suda u Beogradu veći stručnjaci i pravičnije sudije od ostalih sudija u Srbiji? Ja ne mislim.
Mislim da ima dobrih sudija u Beogradu, a i u celoj Srbiji, kao što mislim da ima loših sudija u celoj Srbiji, pa i u Beogradu.
Dakle, ne postoji nijedan valjan razlog, niti pravno logičan, niti pravno opravdan zbog čega samo Okružni sud u Beogradu, osim naravno, ako nemate nameru upravo ono što sam rekla na početku, da napravite još jedan specijalni sud koji će suditi i po babu i po stričevima, najmanje po zakonu, ako ne želite još jedan sud poput ovog veća za ratne zločine, koje je presudilo za ratni zločin u Ovčari, na osnovu izjava svedoka saradnika, koje nije uvažilo potpuno relevantne dokaze koji su ukazivali upravo na činjenicu da su svedoci saradnici izvršili zločin na Ovčari.
Presude, odnosno ceo postupak koji je imao za cilj povezivanje zločina na Ovčari sa Vojislavom Šešeljem i nečijom namerom da pomogne sudu i tužilaštvu u tzv. Haškom sudu, zato što su svesni oni tamo, a i vi ovde da protiv Šešelja ne postoji nijedan dokaz, odnosno još bolje, da Vojislav Šešelj nije učestvovao ni u jednom krivičnom delu i da ne postoji delo ni u njegovoj optužnici.
U članu 4. govorite da o zahtevu odlučuje veće od tri sudije, u javnom postupku, kako prikuplja dokumentaciju, obrazloženim rešenjem usvaja ili odbija zahtev za rehabilitaciju. Nigde, ni u ovom, niti u bilo kojem od postojećih zakona ne postoji decidno i jasno navedeno kada neko može biti rehabilitovan ili kada neće biti.
Dakle, na osnovu čega će biti doneto to obrazloženo rešenje da se usvaja ili odbija rehabilitacija, koji su to kriterijumi, gde je to propisano, da li je to opet samo volja sudskog veća koje će biti za ovo opredeljeno u Okružnom sudu u Beogradu, mislim da je upravo to u pitanju.
U članu 6. ste, u stavu 2. rekli da Vrhovni sud Srbije odlučuje o žalbi u veću od pet sudija. Naravno, to nije sporno, ali je moralo da se napiše i da se odredi, ovo je ipak neka vrsta lex specialisa, koji je to rok.
Da li neko kome ne bude priznata rehabilitacija, ko uloži žalbu Vrhovnom sudu, može da čeka dok ne umre, a da ne dobije odluku Vrhovnog suda. Mislim da je ovo takođe neprecizno.
Što se tiče člana 7, ne znam ministre zašto ste mislili da vaše ministarstvo treba u "Službenom glasniku" da objavljuje imena i podatke o rehabilitovanim licima. Zašto to ne radi sud koji donosi takvo rešenje? Sudovi se inače oglašavaju u "Službenom glasniku" kada su u pitanju proglašenja nestalih lica, umrlih, o postavljanju privremenih zastupnika itd.
Znači, ne bi bila nikakva novina da se rešenje nadležnog suda objavi u "Službenom glasniku", pogotovo što ste predvideli da to radi jedan jedini sud u Beogradu, dakle ne mora nešto da se sakuplja širom Srbije i ne vidim nijedan razlog da to ne radi upravo ovaj sud.
Dakle, sve ove pravničke primedbe na Predlog ovog zakona samo potvrđuju političke stavove SRS i naš odnos prema ovakvom predlogu i uopšte prema ideji koja se nekome rodila u glavi da treba da se donese ovakav zakon, odnosno da treba da se donese bilo kakav zakon. Bitno je da u naslovu stoji da je to Zakon o rehabilitaciji, odnosno predlog tog zakona, da bi to zvučalo dobro čak i ovima sa B-92, a u suštini ovim zakonom se ne rešava ništa što bi trebalo da bude predmet rešavanja ovakvog pravnog propisa.
Ne vidim iz ovog zakona kako će se rehabilitovati žrtve petooktobarske revolucije. Ne vidim kako će se rehabilitovati žena koja je u sedmom mesecu trudnoće dobila otkaz u Ministarstvu vera. U sudskom postupku je vraćena na posao, ali nekakva rehabilitacija bi valjda trebalo da postoji.
Ne znam kako će se rehabilitovati čovek koji je dobio rešenje o otkazu u opštini Zemun, bez ikakvog obrazloženja, u vreme dok je bio na bolovanju. Ne znam kako će se rehabilitovati osoba koja je u opštini Zemun dobila rešenje o otkazu, sa obrazloženjem tadašnjeg sekretara da njeno radikalsko prisustvo iritira novo DOS-ovsko rukovodstvo. Verujte, ovo je citat.
Dakle, takve stvari u ovom vašem zakonu ne postoje, vas to ne interesuje, nastavili ste ono što ste započeli dok ste bili zajedno u velikom DOS-u, da svet počinje 5. oktobra i da ste eventualno nekada negde bili proganjani.
Onda se pojavi tako neko od funkcionera i funkcionerčića iz tog proširenog DOS-a pa kaže kako je bio proganjan, kako iz ideoloških razloga nije mogao da se skrasi nigde, a onda se pojavi sa nekim enormnim bogatstvom, protiv Dragana Đilasa kome je 70 procenata profita njegova čista zarada od ukupnog što zaradi ona njegova agencija.
Gde on to zaradi, kako to postade bogataš, ako je nekada proganjan kao neistomišljenik nekadašnjeg, kako volite da kažete, režima. Ili, ne znam kojim parama je to Zoran Đinđić pokupovao firme po Srbiji, kojim parama je kupio cementaru "Popovac" koji je u jednom delu sada nasledila Ružica Đinđić i jednom mesečno je obilazi.
Kako je mogao da zaradi nekakve pare, ako je bio proganjan kao ideološki protivnik Slobodana Miloševića i te vlasti u to doba. Dakle, mnogo je nerazjašnjenih pitanja i tema o kojima bi ovde moglo mnogo toga da se kaže, a ovo što ste pokušali da zakukuljite u nekih sedam osam članova zakona zaista ne zaslužuje pažnju.
Slušala sam danas kolege koje su se izjasnile da će glasati za ovaj zakon, pa je tu bilo poziva i na humanost, na moral i ne znam na šta sve, a onda se zaista pitam gde je tim kolegama osećaj za humanost, gde im je bio moral onoga dana kada smo odavali poštu minutom ćutanja bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.
Da li to znači da neko ko nije izabran DOS-ovskom većinom, nikada u Srbiji neće biti i ne može biti priznat za nekog državnog funkcionera? Da li ste samo vi koji ste birani od strane vaših birača danas narodni poslanici, a mi koje je birao neko drugi, odnosno druga grupa ljudi, mnogo veća nego vas pojedinačno, nismo.
Drage moje kolege, morate da imate isti aršin. Da vas pitam još, gde vam je humanost i moral bio juče kada smo predlagali da se po hitnom postupku raspravlja o Rezoluciji o kršenju osnovnih ljudskih prava u Haškom tribunalu tamo zatočenih Srba.
Naravno, pre svega mislimo – o kršenju ljudskih prava predsednika srpskih radikala Vojislava Šešelja, koji je u Haškom tribunalu za nešto više od tri godine preživljavao svakakve torture, od toga da su mu nekoliko meseci zabranjivali da komunicira sa porodicom i stranačkim prijateljima, do ovog poslednjeg što se desilo pre tri dana, da mu isključe struju u tom delu kazamata gde je on smešten.
Gde vam je tada bio, drage moje kolege, moral i gde vam je humanost i briga za građane Srbije i za ljudska prava i slobode.
Kada sam govorila o nedostatku vašeg morala i nečovečnosti, kada smo minutom ćutanja odali poštu Slobodanu Miloševiću, žao mi je, nije ovde kolega koji je govorio, da ga pitam zašto nije ustao kada smo mi ostali tada ustali, jer je pokušao danas ovde da nam, kao mlad i novopečen poslanik, održi predavanje kako britanski parlament vodi računa o pojedinačnim pravima građana, da se čak parlament bavi ljudskim pravima nekog tamo pojedinca koji se iz nekih svojih ličnih stavova nije vratio u neki rat.
Dakle, primer britanskog parlamenta nam se ovde predočava u takvom svetlu o kakvom je taj kolega danas govorio, a naš parlament vašim ponašanjem i Poslovnikom doveli smo do najnižih granica.
Dakle, pozivam vas da razmislite o ovom predlogu zakona, da ne usvojite tekst koji će, verovali ili ne, biti vrlo brzo ovde na doradi, jer ovakav kakav je – neprimenljiv je, i nije prvi put da vas upozoravamo da donosite i predlažete neprimenljive zakone i uvek kada to govorimo, smeškate se, kao što se i sad neki smeškaju, a podvijete glavu kada posle nekoliko meseci dođe isti zakon ovde na dnevni red sa izmenama i dopunama, a naravno u tim izmenama i dopunama redovno je ono što mi govorimo, pre nego što se zakon usvoji.
Dakle, ponavljam, naša poslanička grupa neće glasati za ovaj zakon, zato što mislimo da ovim zakonom neće biti rehabilitovani svi koji su kažnjavani i proganjani zbog različitog ideološkog stava, zato što danas proganjate zbog takvih stavova, odnosno zbog različitih stranačkih pripadnosti, pošto većina vaših partija i nema ideološki stav. Ali, morali ste to preciznije da uredite ovim zakonom da bismo mogli i mi sutra da ga primenjujemo, a ovakav kakav je ni vi nećete moći.

Dame i gospodo, prekršen je Poslovniku u samom sazivanju ove sednice, odnosno u načinu kako je odložena već zakazana sednica za današnji dan, odnosno za neki dan kada ste vi eventualno bili spremni da obezbedite kvorum za glasanje i početak nove sednice.
Vaša nervoza pokazuje da niste spremni za izbore zato što niste spremni za gubitak vlasti posle izbora, jer ste svesni te činjenice i prosto je neverovatno i građani Srbije se čudom čude kada gledaju ovih dana kako smo počeli kao da radimo, kada gledaju prvo kakav se dnevni red predlaže, pa onda koliko vam treba da sakupite kvorum, pa onda na kraju kada sakupite kvorum, svaki put kada sakupite kvorum zaori se aplauz, rekao bi čovek da raspolažete bar dvotrećinskom većinom, a vi kojekakvim nameštaljkama, kupovinama itd. jedva uspevate da obezbedite kvorum.
Šta onda radite? Onda pokušavate da spojite nespojivo i onda se neko nađe pametan da nam predloži ono što jeste u dnevnom redu, a i ono što će možda biti u dnevnom redu, upravo kako stoji u pismu koje smo dobili u materijalu. Ali, želim da vas upozorim, poštovane kolege, na član 140, na koji se i pozvao poslanik koji je tražio spajanje ovih tačaka. Između ostalog, da mogu u zajednički načelni pretres da se spoje tačke ako su međusobno uslovljene ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje obavlja posebno.
Ako ste slučajno pročitali, vi koji ćete glasati za ovaj predlog, stvarno bih volela da neko od vas izađe i da nam objasni gde su tačke međusobno uslovljene ili gde su rešenja u njima međusobno povezana. Kakve veze ima Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma između Vlade Srbije i Republike Crne Gore i Vlade Islamske Republike Irana o uzajamnoj pomoći i saradnji u carinskim pitanjima sa, recimo, sledećom tačkom, koja je Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj za finansiranje obnove deonice autoputa Beograd-Novi Sad. Ko nađe ovde zajedničku tačku u skladu sa članom 140. proglasićemo ga neviđenim ekspertom.
Vi zamajavate građane Srbije ovakvim i sličnim predlozima da ne bi došlo do izražaja ono što je suština, što smo danas predložili, što je gospodin Krasić predložio u ime poslaničke grupe SRS. Vas ne interesuje šta se dešava u antisrpskom zločinačkom anticivilizacijskom tzv. sudu. Vas ne zanima što tamo Srbe ubijaju, vas ne zanima na koji način se tamo krše osnovna ljudska prava.
Vas ne zanima što je Vojislav Šešelj jedini zatvorenih tamo koji nema svetlo, koji sedi u mraku. Ne zanima vas kada on sedam meseci nije bio u situaciji da se javi članovima svoje porodice.
Baš vas briga, vi samo gledate da ispunite ono što vam traže i više od onoga što vam traže. Vuk Drašković lupeta u ime pregovaračkog tima, nudi i ono što mu niko ne traži i ne želite da se otvori rasprava na tu temu zato što mislite da možete da prevarite građane Srbije. Ne možete, a mi nećemo izlaziti iz ove sale i šta god je na dnevnom redu slušaćete priču o zločinima u Hagu.

Dame i gospodo, skupštinska većina je, na predlog Vlade Republike Srbije, predložila dnevni red koji je juče jedva usvojen. U tom dnevnom redu je napabirčeno, uglavnom su u pitanju kojekakvi izbori i verovatno da vi u skupštinskoj većini, a i Vlada, mislite da su ovo potpuno nebitne stvari.
Naravno, mi u SRS ne mislimo tako i zato smo vrlo iznenađeni da danas ovde ne sedi ministar Vuksanović, jer ako izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje nije tema o kojoj treba narodni poslanici da pričaju i koju treba da čuje ministar Vuksanović, onda stvarno ne znam šta jeste. Doduše, ministar Vuksanović je najglasniji u hvatanju Ratka Mladića. On drži konferencije u Vladi i ja sada očekujem da će ministar da kaže nešto vezano za svoj resor, za svoje ministarstvo, a on određuje rokove za hapšenje Ratka Mladića, priča o značaju i prioritetu tog hapšenja.
Prosto je neverovatno koliko su Vlada Srbije i njeni članovi izgubili kompas. Niti se zna više šta je u čijoj nadležnosti, niti ko se čime bavi. Očigledno je da odbrojavaju poslednje dane i onda pokušavaju da završe neke svoje lične poslove, zbog kojih su zapravo i došli u Vladu Srbije i to je ono što je pogubno i što će ostaviti negativan trag posle odlaska ove vlade.
Kada je u pitanju Nacionalni savet za visoko obrazovanje, kao moje kolege ni ja neću govoriti o imenima. To je inače principijelni stav SRS – kada su u pitanju neka postavljenja smatramo da je onaj ko ima većinu, ko je vladajuća koalicija odgovoran za ta konkretna postavljenja i naravno prepuštamo mu da sam predlaže i bira. Uglavnom ne glasamo kada su u pitanju konkretna imena i ne dajemo nikakve konkretne primere, ali govorimo principijelno, govorimo o institucijama, govorimo u ovom slučaju o sistemu visokog obrazovanja i obrazovanja uopšte.
Samo ću vas podsetiti, kada smo donosili ova dva zakona iz oblasti obrazovanja, da smo mi srpski radikali koristili maksimalno vreme, da smo imali mnogo amandmana i da smo pokušali da vam skrenemo pažnju na ono što je, nažalost, već počelo da se dešava u oblasti obrazovanja.
Naravno, gospodin Marković je rekao da smo mi kada se govorilo o ovom zakonu rekli da pored jednog nacionalnog saveta nema potrebe da se formira i drugi savet za visoko obrazovanje, da je to potpuno nepotrebno dupliranje funkcija koje, nažalost, u suštini ništa ne znače. Čak dozvoljavam da ste imali dobru nameru kada ste glasali za ovo i da ste mislili da će to zaista da ima pravu funkciju, ali takođe verujem da ste svesni koliki je to bio promašaj.
Uništavanje obrazovanja u Srbiji, a pogotovo visokog obrazovanja, krenulo je od početka 2001. godine, od Gaše Kneževića naravno, a sada se završava sa Slobodanom Vuksanovićem. Razlika između njih je, nažalost, kada je u pitanju ono o čemu hoću da govorim, nikakva, odnosno ne postoji.
Šta je problem? Problem je to što je glavni i jedini cilj ministara nadležnih za obrazovanje, od Gaše Kneževića do danas, bio denacifikacija Srbije. O tome je Gašo Knežević svojevremeno javno i otvoreno govorio.
Podsetiću vas samo na ono vreme kada je Gašo Knežević, tadašnji ministar, isterao sa fakulteta profesora Vojislava Šešelja, kada je objavljivao ono njegovo čuveno – on ili ja. Naravno, on je tada imao moć i uradio je to što je uradio. Naravno, profesoru Vojislavu Šešelju nije mogao da uzme profesorsku titulu, to je nešto što je on lično zaradio.
U postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom postoji pravosnažna odluka da se Vojislav Šešelj vrati na fakultet, ali niti je njemu to bilo interesantno, niti je želeo na taj način da se vrati, ali je vodio taj postupak da bi dokazao da je on bio u pravu. Postoji pravosnažna presuda da jeste bio u pravu.
U to vreme na Pravnom fakultetu pored Gaše Kneževića gazdovao je i onaj Stevan Lilić, podli i prljavi plagijator, za koga takođe postoji pravosnažna presuda i objavljena je u jednoj od knjiga Vojislava Šešelja "Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu", presuda Vrhovnog suda gde je dokazano da je Stevan Lilić plagijator.
Takvi ljudi su počeli nekakve reforme visokog obrazovanja, a ovi koji su došli posle tako su se lepo uklopili i nastavili tu denacifikaciju da je to zaista zabrinjavajuće.
Kada smo vam govorili o Bolonjskoj deklaraciji, kada smo vas ubeđivali da Bolonjsku deklaraciju i te obaveze iz Bolonjske deklaracije brišete iz zakona mislili ste da ste vi nešto veći, više proevropski orijentisani nego mi kada zagovarate tu Bolonjsku deklaraciju. Tvrdili smo vam da je niko u Evropi ne primenjuje, da Bolonjska deklaracija nije obavezujuća, jer da je obavezujuća zvala bi se, a to kolege pravnici znaju, rezolucija, a ne deklaracija.
Sve smo vam to pričali, vi to niste hteli da čujete i šta danas imamo? Danas imamo činjenicu da nam se udžbenici istorije pišu u Bolonji. To će biti najstrašnija tekovina ove vlade. Sve ono što ste upropastili, što je Vlada upropastila i što upropaštava i u sferi privrede i u drugim oblastima, sve to nekako može da se nadoknadi. Više će da se radi, privreda će da oživi, ljudi će da počnu da rade, počeće bolje da se živi. Naravno, to je dug proces, ali ima nade.
Pitam vas – gde nam je nada kada se upropasti jedna ili nekoliko generacija studenata? To je zaista nenadoknadiv gubitak i tu neće pomoći ni neka nova vlast. Naravno, hoće za buduće generacije, ali ono što ostane osakaćeno Bolonjskom deklaracijom i ovim vašim Zakonom o visokom obrazovanju ostaće trajno osakaćeno.
Sećate se, i o tome smo vam govorili, onih nekoliko generacija koje su uništene tzv. šuvaricama, trajno su ostali osakaćeni za jedno opšte obrazovanje koje u takvim školama nisu mogli da steknu, pa iz te generacije učenici koji su završavali, a sada već ljudi koji su završavali te "šuvarice"... Gledala sam sopstvenim očima u komšiluku da učenica, koja je tada išla u treći razred trgovačke škole, popunjava ukrštenicu i tamo stoji – grad u Vojvodini, a tri slova su u pitanju, upisuje Peć. To je tada bila posledica "šuvarica", a danas imamo takve i još drastičnije posledice Bolonjske deklaracije.
Samo se smeškajte, kolega, ovo je toliko tužno da zaista ne bi niko smeo da se nasmeje na ove komentare, pogotovo što svi dobro znate da govorim apsolutnu istinu, a to znaju i građani Srbije.
Naravno, građani Srbije ne znaju da danas postoje samo dva profesora srpske istorije u Srbiji, zapravo profesora objektivne istorije, koji pokušavaju da se nametnu i da njihovi udžbenici dođu do učenika u srednjim školama i na fakultetima. Jedan od tih profesora je profesor Nikola Žutić. Drugog sada ne mogu da se setim i izvinjavam mu se, ne mogu da se setim imena. Svi ostali su anacionalni, svi ostali su neobjektivni na štetu Srbije, na štetu srpskih nacionalnih interesa i, nažalost, prodaju našu istoriju za male pare, za lične interese.
To nam se isto dešava kada je u pitanju srpski jezik. Svi znate da su skoro svi srpski pisci izbačeni iz nastave iz srpskog jezika i u osnovnim i u srednjim školama, ali, hvala bogu, moram da kažem da 80% prosvetnih radnika, bez obzira na ove preporuke koje dobijaju i od ministra Vuksanovića i od ovih vaših kojekakvih saveta, rade po onim starim programima; i dalje naša deca u školama uče i pravu istoriju i pravi srpski jezik.
Zašto intervenišem? U čemu je problem? Problem je u tome što će nestati profesori koji su već ljudi u godinama, koji predaju onako kako znaju da treba da se predaje i koji nisu podlegli svim ovim novotarijama. Kada oni odu iz škola, naravno u međuvremenu će se promeniti i vlast i zakon, ali moram da upozorim da kada i ti ljudi odu iz škola da ćemo dobijati potpuno obrazovno osakaćene generacije.
A onda i ovo na fakultetima... Je l′ vidite šta se dešava? Je l′ čitate novine šta se dešava u školama, od osnovnih, srednjih, do fakulteta? Je l′ vidite ko sve formira fakultete, kako ste zakonom lepo stavili na tacnu mogućnost svima, pa sada imate bivše ministre, i Pitića, i Gašu Kneževića i tako dalje. Svi imaju fakultete, profesori univerziteta, ovde su sebi pripremali teren kroz zakone, kao što i ovi sada pripremaju sebi kroz zakone.
Vi, drage moje kolege, kao i mi nećemo biti u tom filmu i onda ćete valjda shvatiti, kao što pretpostavljam da su mnogi shvatili, i koji ne sede sada u poslaničkim klupama DS-a, šta smo im mi govorili u vreme kada nam je Gašo Knežević ovde, u polupijanom stanju i u trenerci, predstavljao zakon o visokom obrazovanju.
Dakle, znam da ovo što danas govorim, nažalost, može samo da ostavi nekog traga u javnosti, da vi svi razmišljate da možda inicirate da Vlada predloži izmene zakona. Zakon je takav kakav je, ali možemo bar da vodimo računa i da javno skrećemo pažnju i ministru, i ovim savetima i ovom koji ćete danas izabrati, onome koga ste izabrali, da vode računa da ne sme da se nastavlja denacifikacija Srbije, da nam je obrazovanje najvažnija karika, da je svaki gubitak u obrazovanju nenadoknadiv.
Zato vas molim da vi koji poznajete ove ljude, koji predlažete, vodite računa da li bar ispunjavaju te kvalifikacije, da li će bar voditi računa o tom trenutno, zapravo uopšte najvećem nacionalnom interesu Srbije.