Predsednik parlamenta je prekršio član 141. Poslovnika Narodne skupštine. Pre toga je dopustio ministru da ovde opet u već nekom viđenom maniru drži predavanja, da se obraća narodnim poslanicima kao da smo mi debili, da nam objašnjava šta je društvo, šta je država, da nam objašnjava kako od inicijative dolazi do predloga zakona.
Nisam reagovala i sada ne reagujem zbog toga, nego reagujem zbog onoga što je predsednik Marković posle toga pokušao da gospodina Paju Momčilova ubedi da ne govori o temi, a mi danas, da podsetim, govorimo o Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti u pojedinostima. To znači da govorimo o amandmanu.
Kolega Momčilov i svi mi srpski radikali govorimo i dodatno obrazlažemo amandmane koje smo podneli, u skladu sa članom 141: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme pretresa za svaku poslaničku grupu po svakom amandmanu iznosi najviše 15 minuta".
Dakle, u Poslovniku nije nijednom rečju, nijednim slovom predviđeno na koji način će neko da obrazlaže svoj amandman, šta će da kaže u okviru obrazloženja amandmana koji je podneo. Da podsetim, amandman se dodatno obrazlaže, da bi se pre svega ubedio ministar kao predstavnik Vlade, sa nekim dodatnim obrazloženjima, da prihvati amandman.
Dalje, amandman se obrazlaže da bi se kolege poslanici koji glasaju ubedili da je dobro da glasaju za taj amandman. Svaki narodni poslanik koji govori o amandmanu, koji ga dodatno obrazlaže, preuzima rizik da to neće uraditi dovoljno dobro i da ministar, odnosno skupštinska većina neće prihvatiti taj amandman.
Na koji način se koristi tih 15 minuta? Ja mogu u okviru obrazlaganja amandmana da izađem, stojim, ćutim 15 minuta za ovom govornicom. Mogu 15 minuta da govorim – danas je nedelja, danas je nedelja, i tako da pričam 15 minuta. Predsednik parlamenta, predsedavajući nema pravo i ne sme da skreće pažnju poslaniku koji govori o amandmanu da govori na ovaj ili onaj način.
Znam da predsednik pokušava da bude fin, pa on to kao dobronamerno skreće pažnju. Ja znam da je to zbog toga da bi se poslanik dekoncentrisao, da bi se na trenutak skrenula pažnja javnosti sa onoga što govore srpski radikali, pošto predsednik, kao i svi koji ovde sede, zna da je ovo što se ovih dana govori iz oblasti zdravstva naišlo na izuzetnu podršku stručne javnosti. Zato se pokušava na svaki način da se skrene pažnja sa onoga što se ovde radi.
Dakle, još jednom podvlačim, predsednik je prekršio član 141. On nije tu. Ne očekujem da mi vi, gospodine Mihailoviću, odgovarate u njegovo ime. Tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi ovog člana.

Smeje se ministar, baš je srećan, postigao je, svastici je rekao da ga gleda u 12,10 časova, pošto je malopre u 11,55 časova rekao da smo sada najgledaniji oko 12,00 časova. Onda je istrčao ovde i promenio je malo stil; juče i prekjuče je ovde sedeo i kada se završi radni dan, narodni poslanici napuste salu, onda on izađe, kamera drži samo govornicu i ministar drži tiradu od sat vremena. Danas pokušava da uspostavi dijalog, ali, ministre, očigledno to ne znate.
Prvo, trebalo je vi da pročitate Poslovnik Narodne skupštine, jer se i na vas odnosi. To je trebalo da uradi i predsedavajući, trenutno gospodin Mihailović. Prekršio je član 104, po kom su narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Ono što se odnosi na narodne poslanike, odnosi se i na ministre.
Vi ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine tako što ste uvredili kolegu narodnog poslanika Dragoslava Milkovića.
Da li je on pročitao zakon, da li nije, on je narodni poslanik i to je njegova stvar. Vi, ministre, vi ste morali da pročitate zakon, a vi ga niste pročitali. Okupili ste ovde oko sebe... A samo se vi smejte, imate i čemu.
Okupili ste ovde i držite ovaj narod tri dana, kako vam narodni poslanik stavi neku primedbu, vi brže zovete da vam oni kažu, jedna od njih kaže o čemu se radi, jer nemate pojma šta piše u ovom zakonu koji nam ovde predstavljate.
Vi nemojte da vrtite glavom, gospođo, upali ste ovde kao kauboj i ne znamo ko ste. Prošetali ste oko Skupštine, što nikako ne smete sebi da dozvolite, a još me gledate i smejete mi se.
Gospodine predsedavajući, molim vas da ovu individuu istog momenta isključite, odnosno izbacite odavde, jer ne može da me gleda u oči i da se ovako kezači i da pokazuje svoju nepristojnost. Sram vas bilo. I vas i onog ko vas je doveo ovde.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas...)
Gospodine, kada završim, vi ćete da kažete, gospodine Mihailoviću, insistiram da ova individua istog momenta napusti ovaj parlament jer njeno prisustvo i ponašanje, od momenta kada je ušla i prošetala kroz ovu salu, vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Vi, ministre, pošto reagujete ovako sada kada vam se dopada da reagujete na komentare narodnih poslanika, ne znam zašto ne izađoste juče kada smo vas nekoliko puta prozivali. Probajte sada, skočite posle mene, pa izađite za ovu govornicu, onako kako ste malopre žustro skočili, objasnite šta bi sa 300 hiljada dinara iz budžeta Republike Srbije još 2002. godine, kada ste bili ministar, koje ste zloupotrebili; dobili ste sredstva iz donacija za transfuziološku službu, šta se čudite, sedeli ste ovde juče, čitala sam vam papir, govorilo vam je još dvoje kolega iz SRS. Sada se čudite kao da ste pali s Marsa.
Odgovorite na takva pitanja, gospodine ministre, nemojte sada da se pravite pametni i da objašnjavate narodnom poslaniku šta je budžet, šta je predlog zakona itd. Mi to dobro znamo. Znamo i gde je otišlo tih 300 miliona dinara 2002. godine iz budžeta Republike Srbije. Izađite, skočite žustro i objasnite ovde građanima zašto ste i gde ste potrošili 300 miliona iz budžeta koje ste ukrali, a to je pljačka i za to se ide u zatvor. Vi ćete zajedno sa ostalim vašim kolegama da idete u zatvor.
Pričali ste malopre o skidanju kape, o kapi na glavi. Vi niste kao onaj vaš umesto kape stavljali čarapu na glavu, ali očigledno istim manirom pljačkate Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije bilo potrebe da predsednik Skupštine malopre ovde u ulozi, kao nekog mirovnjaka, predstavlja ovde Marti Ahtisarija u Skupštini, da govori o nekom pomirenju, o nekakvoj toleranciji. Jednostavno, mi srpski radikali danas nastavljamo ono što smo juče započeli. Raspravljamo o veoma važnim segmentima društvenog života. Raspravljamo o predlozima Vlade Republike Srbije, koji su posle naših istupa juče, a verovatno će tako biti i danas, nažalost, poprilično uplašili građane Srbije.
Uplašili su ih zbog toga što je svaka vaša tzv. reforma udarac više za građane Srbije, počev od smanjenja, pa ukidanja penzija, preko ukidanja socijalnog osiguranja u određenim segmentima, a danas imamo zdravstveno osiguranje; to je nešto što je zaista zabrinjavajuće i što plaši građane Srbije.
Naši jučerašnji komentari i diskusije izazvali su pozitivne reakcije i stručne javnosti i građana Srbije. Zbog tih reakcija svakako postoji nervoza u ovom parlamentu, ali ne u redovima Srpske radikalne stranke. Mi nemamo razloga da budemo nervozni i vi dobro znate da mi prihvatamo, odnosno da radimo ako treba i 24 časa neprekidno. I, nikada ne pokazujemo da nam je to dosadno, ni da nam je to teško, jer mi radimo svoj posao upravo onako kako obećavamo građanima Srbije u nekoj izbornoj kampanji. Tako se i ponašamo i tako ćemo da radimo i dalje.
Kada sam juče, ministre, govorila o slučaju Zemunske bolnice, sećate se i onog pregleda u privatnoj ordinaciji od strane lekara Zemunske bolnice, do viđenja ministre, čula sam juče u komšiluku kada sam se vratila još jednu informaciju.
Kaže jedna moja komšinica: "Dobro si ono rekla. Jeste tačno, ali slične stvari se dešavaju i u Domu zdravlja u Šilerovoj ulici u Zemunu." Odnosno u Domu zdravlja, Šilerova u Zemunu. Kaže, tamo oftalmološki pregled dece vrši jedna doktorka i konstatuje šta je u pitanju, ali kaže – ne mogu ja to ovde sve do kraja da vam kažem, nemamo mi ovde određene instrumente za definitivno uspostavljanje dijagnoze, nego vi treba da odete u Vrtlarsku ulicu, to vam je preko puta parka, velikog zemunskog parka.
Tamo vi odete sa detetom koje ste doveli na pregled, sačekate 15 minuta, koliko je potrebno toj gospođi da dođe iz ulice Rade Končara do Vrtlarske u Zemunu, i ta ista žena, ta doktorka završi pregled, uspostavi konačnu dijagnozu. Dakle, bez ikakvih dodatnih instrumenata, jer je sve već uradila u domu zdravlja sa instrumentima i ostalim uređajima i opremom koju su u domu zdravlja kupili još srpski radikali 1998. godine i 1999. godine, kada smo opremali i opremili dom zdravlja u Šilerovoj, tako da je jedan od najopremljenijih domova zdravlja u Beogradu.
Za tu gospođu doktorku iz doma zdravlja kažu njene kolege da niko sa njom ne sme da se zameri, zato što je u dobrim odnosima sa ministrom zdravlja. Ovo ne tvrdim, tako kažu, a evo sve elemente sam vam dala, proverite, vidite o čemu se radi.
Još jedan deo naše jučerašnje diskusije je privukao pažnju javnosti. Takođe su me ljudi jutros pitali – da li je moguće ono što smo juče čuli, što vi radikali pričate, da li je moguće da mi za svoje pare ne možemo da koristimo lekarske usluge onako kako mi hoćemo i da ne možemo da biramo lekare? Kažem građanima – da, takav zakon vam predviđa ministar Tomica Milosavljević, takav zakon će verovatno usvojiti skupštinska većina.
Znači, za svoje pare možete da birate frizera, krojača, obućara, sve za svoje pare možete da birate, ali za svoje pare ne možete da birate lekara, nego dobijate lekara kojeg vam tamo izvuku iz šešira.
Da li vi možete sa njim da uspostavite određeni kontakt, da li ćete vi na taj način otići od lekara koji vas godinama prati, to više nikoga nije briga, kao što uopšte nije briga Vladu Republike Srbije za zdravlje građana, za život građana, za standard građana uopšte, i to iz dana u dan pokazujete, iz zakona u zakon.
U ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 14. Predloga ovog zakona, tako što sam tražila da brišete, da menjate ovaj rogobatni naslov, koji valjda niko živi ne razume. Ovaj naslov mi je dokaz, ministre, da vi niste pročitali zakon, ono što sam vam malopre rekla. Prosto ne mogu da verujem da ovo ne biste primetili, vi ste pismen, obrazovan čovek, da bi vam promaklo da naslov iznad člana bude – Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca. Šta li to znači, da li to neko razume?
Zašto ovako komplikovana formulacija kada je moglo jednostavno da se kaže upravo ovako kako sam amandmanom predložila – obaveze poslodavca. Pošto se radi o zakonu o zdravstvenoj zaštiti, onda je potpuno normalno da se naslov – obaveze poslodavca odnosi na obaveze u oblasti zdravstvene zaštite.
Vi volite tako, pošto imate jedan problem u vašim službama, ne samo vašeg ministarstva, nego u svim službama, ministarstvima. Naravno, ništa loše neću da kažem za ljude zaposlene u ministarstvu, jer je za rad ministarstva odgovoran isključivo ministar, ali šta vi radite? Vi ovde imate tri saradnice.
Jednoj ste rekli – evo vam zakon iz Hrvatske, iz Slovenije, iz Bosne i Hercegovine i svaka sa svog aspekta da napravi nekakav predlog; ono što ste vi danas objašnjavali, kako se dolazi do predloga zakona, sada vam ja objašnjavam kako vi dolazite do predloga zakon. Onda normalno one žene, svaka pročita taj zakon koji ste im vi zadali i onda se iz tih zakona napravi jedan konglomerat, iz tih tri, četiri, pet zakona, zavisi koliko zakona konsultujete i onda imamo tekst koji je pre svega potpuno nerazumljiv.
Onda imamo zakone koji imaju više stotina članova i više stotina strana, kao da je to najbitnije, kao da ovo ne može da se uradi u mnogo manje članova, ali jasnih, konciznih, preciznih, koji su jasni svakome ko pročita zakon.
Slušate to od mene svaki put kada izađem za govornicu i slušaćete i dalje, i vi i svi ministri. Ja sam pravnik i želim da kao pravnik komentarišem i ovaj i ostale predloge zakona. Onaj stručni deo govore kolege profesori doktori koji zaista to znaju. Dakle, neprihvatljivo je da vi ovakvim nekakvim novogovorom "ulepšavate" tekst zakona, a to apsolutno ništa ne znači, samo pravi zabunu. Nepreciznost je karakteristika svih vaših zakona, nepreciznost, uopštenost, nešto što mi ne možemo da prihvatimo.
Kada sam juče o nekom amandmanu govorila rekla sam da vam ne zameram što ste rekli da je odgovor zbog čega ne prihvatate jedan od mojih amandmana isti kao neki prethodni odgovor, jer se radilo o sličnim amandmanima, ali danas vam jako zameram, ministre, što kažete da se amandman koji sam ja podnela ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koji su podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović na član 14. Predloga zakona.
Ja zaista nemam nikakvih dodirnih tačaka, niti moj amandman sa amandmanima ovo dvoje kolega. Ako ste čitali amandman Mehe Omerovića i Ljiljane Nestorović i moj amandman, onda je trebalo da primetite da uopšte nisu isti razlozi zbog čega smo amandmanski intervenisali, oni onako kako jesu, a mi iz SRS ovako kako smo intervenisali. Čak nije ni isti tekst amandmana.
Nemojte da potcenjujete inteligenciju ni narodnih poslanika ni građana Srbije. Valjda ste se uverili da mi mnogo dobro radimo ovaj posao, da čitamo svaku reč i ono između redova, što vi mislite da ne može da se pročita. Nemojte više na ovaj način da se igrate sa nama. Uozbiljite se, ministre, jer to je najmanje što možete da pružite kada ste u ovom parlamentu.
Ja ne insistiram, niti baš nešto preterano očekujem da ćete da prihvatite neke naše amandmane. Jednim delom to nećete da uradite zato što je vama neprihvatljivo, to je neki koncept u vašim glavama, da nešto što predlažu srpski radikali može da se uklopi u ono što vi radite. S druge strane, jasno je da imate svoj koncept, koji je potpuno drugačiji od koncepta i prilaza rešenju ovog problema koji ima SRS.
Naravno, tu nemamo nikakve dileme, ni problema. Mi to razumemo, ali nemojte vi da se ponašate kao da mislite da mi to ne razumemo, pa onda kažete da o članu 14. isto mislimo moj uvaženi kolega Meho Omerović i ja. Naravno da ne mislimo isto i pretpostavljam da ćete to sada da čujete kada kolega Meho Omerović bude obrazlagao svoj amandman. Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman, sklonite ovaj rogobatni naslov i stavite bar normalan naslov, makar imali nenormalan zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Skupštine nam se na početku današnjeg rada izahvaljiva kao da smo mi humanitarna organizacija, pa eto, došli smo zato što smo ljudi dobre volje. Ne, nego zato što nam je nametnut takav dnevni red, zato što su predsednik Skupštine i skupštinska većina pogrešno procenili da može sve ovo da se završi do ponedeljka kada planiraju da usvajaju budžet, zato što ne radite vi iz skupštinske većine i predsednik Skupštine ni po ovakvom Poslovniku, kakav je ovako loš kako ste ga usvojili.
Onda se požali predsednik kako je u nekim novinama objavljeno da predsednik Skupštine sedi gotovo sam u skupštinskoj sali, čita amandmane. Neko je napisao da Skupština tako usvaja zakone. Onda kaže predsednik, mislio je da prođe neprimećeno, da je on skoro sam bio u sali, čitao amandmane, jer odlukom jedne poslaničke grupe nije nastavljena rasprava o amandmanima.
To jednostavno nije tačno. Poslanička grupa o čijim amandmanima je reč je poslanička grupa SRS. To je bilo u onoj noći pre dva dana kada smo do kasno ovde radili, kada je u sali bilo svega pet poslanika skupštinske većine, kada nije bilo ministra.
Prošetao je u farmerkama i "lakost" džemperu, pa je otišao da se presvuče i nije se vratio. Obavestili smo javnost koja u to doba nije spavala da mi iz tog razloga više ne želimo da učestvujemo u radu, jer je rad potpuno obesmišljen. Ovo samo radi istine.
Što se tiče amandmana na član 7. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, član 7. govori o tome da se Crvenom krstu Srbije poverava vršenje sledećih javnih ovlašćenja i onda se nabrajaju: pokretanje, organizovanje i sprovođenje ili učestvovanje u redovnim i vanrednim akcijama solidarnosti u Republici za pomoć ugroženim licima i žrtvama prirodnih, ekoloških i drugih nesreća, oružanih sukoba; osposobljavanje građana, dobrovoljno organizovanih za obavljanje poslova civilne zaštite; organizovanje, obučavanje i pripremanje ekipa za prvu pomoć, higijensko-epidemiološku zaštitu, negu povređenih i obolelih; okupljanje i organizovanje dobrovoljnih davalaca krvi, kao i utvrđivanje uslova za dodelu priznanja dobrovoljnim davaocima krvi.
Dakle, u četiri tačke je dosta široko nabrojano koji se to poslovi i ovlašćenja poveravaju Crvenom krstu, a mi smo predložili da se ceo ovaj član briše, zato što i ovaj član, kao i još neki članovi čije smo brisanje takođe predložili, u koliziji je sa prvim stavom prvog člana.
Zato me pogotovo čudi što nije prihvaćen amandman Gorana Cvetanovića, koji je malo drugačije uredio prvi stav, brisao je takođe drugi i treći stav koji su u koliziji sa prvim, jer ako je Crveni krst humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju Republike Srbije, sastavni deo Crvenog krsta Srbije i Crne Gore, to je u redu, ali sve ovo dalje je potpuno nepotrebno.
Ako je humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija, onda sve ovo što je stavljeno u nadležnost Crvenom krstu u ovom zakonu ne može da bude u skladu sa tim stavom. Onda je trebalo ili da menjate taj prvi član pa da potpuno drugačije regulišete postojanje, rad i funkciju Crvenog krsta ili da ceo zakon uskladite sa tom definicijom, što je naravno logičnije.
Vi kažete da ne prihvatate ovaj amandman iz razloga koje ste naveli kada ste obrazlagali amandmane na članove 3. i 6.
Pročitaću samo dva dela vladinog obrazloženja, da pokažem nelogičnost stava Vlade Republike Srbije kada je u pitanju Crveni krst: "Pored razloga navedenih u obrazloženju na amandman na član 1. razlog za poveravanje javnih ovlašćenja Crvenom krstu Srbije je to što je Crveni krst Srbije stručno osposobljen i ima izgrađene kapacitete za obavljanje javnih ovlašćenja na efikasan i ekonomičniji način od državnih organa koji bi za to morali da formiraju posebne organe".
Ovo prosto nije tačno. Postoje državni organi, postoji Vlada, postoji resorno ministarstvo, postoje ljudi zaposleni u tom ministarstvu.
Da li će jedna grupa ljudi iz tog ministarstva da se bavi ovim poslom koji ste predvideli da će da radi Crveni krst i da naplaćuje te usluge, jer vi kažete da će Crveni krst da radi efikasnije i ekonomičnije od Vlade Republike Srbije? Ovo je zabrinjavajuće.
Valjda Vlada Republike Srbije treba da bude najefikasnija, a bogami da bude i ekonomična, da vodi računa o svojim građanima. Ovo nije dobro kako ste napisali, a pogotovo je strašno ako stvarno ovako mislite.
Kada ste obrazlagali član 1. onda ste, između ostalog, rekli – osim toga, Crveni krst je pomoćni organ nadležnih vlasti u humanitarnoj oblasti i po tom osnovu može da vrši javna ovlašćenja koja mu poveri država. Ovo, ministre, ovako ne može. Jednostavno, ovako nije moguće regulisati rad Crvenog krsta.
Mi, nažalost, imamo loša iskustva u dosadašnjem radu Crvenog krsta, pre svega zbog one najstrašnije činjenice da je oko milion građana iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine moralo pod najezdom ustaških hrvatskih vlasti da napusti svoja ognjišta.
Uglavnom su prošli ili ostali u Srbiji i, nažalost, svako od tih ljudi koji i danas živi u Srbiji može da vam ispriča najtužniju moguću priču o odnosu Crvenog krsta, odnosno ljudi koji su bili angažovani i zaposleni u Crvenom krstu, o mnogim zloupotrebama.
Pisalo se o tome, pričalo se o tome i to je verovatno, između ostalog, bilo zbog toga što ni u to vreme to nije bilo dobro zakonom regulisano, a vi, u maniru Vlade Vojislava Koštunice, nam predlažete još jedan zakon, i juče sam vam govorila o onom zakonu...
Uzgred, ne mogu da prihvatim, ni da shvatim vaše razloge zbog čega niste dozvolili da građani mogu da biraju svog lekara za svoje pare. To je nešto o čemu sam već slušala komentare i jutros kada sam dolazila ovde i mislim da vam je to veoma loš potez.
Kada sam o tom jučerašnjem zakonu govorila, sada o ovom, i svim vašim kolegama govorim, više ne možemo da mislimo da je to slučajno.
Namerno parlamentu poturate neprecizne zakone da bi onaj koji ih primenjuje mogao da ih zloupotrebljava i da kroz ove poslove i kroz sve poslove koje predviđate radi kriminalne radnje. Drugog objašnjenja nema.
Ako vi ovako razložne amandmane ne prihvatite, pravnički čiste i jasne, onda zaista ne razumem šta bi drugo moglo da bude motiv da vi baš terate ono što ste naumili i da ne dozvoljavate da vam se objasni da to nije dobro, da to nije dobro ni zbog građana Srbije.
Mi bismo bili najsrećniji da Crveni krst nema mnogo posla. Prošle su te strašne godine i svi ti ljudi koji su prošli kroz Srbiju, ali danas imamo drugi talas onih koji su ovde rođeni ili onih koji su došli u međuvremenu, mnogo je potrebno humanosti, humanih ljudi da bi se pomoglo nažalost velikom broju građana Srbije. Podsetiću vas da je 20% građana Srbije siromašno, još 30% je na ivici siromaštva. Dakle, 50%, polovina stanovništva Srbije je u situaciji da mu je potrebna humanitarna pomoć u ovom ili onom obliku.
Šta mi onda imamo od stvarne humanosti na delu u Srbiji? Imamo onaj Karićev humanitarni broj 9694; zaista, svaki građanin kada vidi tu reklamu, ako mu je pri ruci mobilni telefon, okrene taj broj kada vidi da je potrebna pomoć nekom detetu za neku operaciju, da se na bilo koji način omoguće normalni uslovi života, zbog teških zdravstvenih razloga. Onda se, naravno, saznaje da Karić od tog broja uzima dobar deo profita, da i na taj način vara građane Srbije.
Ili, on učestvuje u raznim humanitarnim organizacijama preko onog svog Stajkovca i one gospođe, ne mogu da se setim kako se zove, sa dva prezimena, ali je pamtim po tome kako je u izbornoj kampanji pričala građanima Srbije da se evri beru na voćkama po Grockoj; onda oni učestvuju u humanitarnim akcijama. A zašto ne bi učestvovali, kada Karić uzme sedam hiljada evra dnevno od građana Srbije i od toga ni milioniti dinar ne podeli u nekakve humanitarne svrhe, nego okuplja tako neke druge, onako humane kao i on.
Zašto sve ovo pričam? Zato što se mnoge te akcije vode pod pokroviteljstvom Crvenog krsta i onda, naravno, dovodimo u sumnju funkcionisanje i takvog Crvenog krsta, odnosno tih ljudi koji rade sa takvim "humanitarcima".
Nadam se, ministre, da se sa ovim slažete, jer ovo zaista jeste istina. Tim pre niste smeli da predvidite ovakvu mogućnost da se preko Crvenog krsta... Pa će onda Karić da organizuje sa Crvenim krstom da Crveni krst organizuje neku edukaciju na neku temu iz humanitarne oblasti i ljudi će to da plate, i onda će opet on to da deli sa nekim iz Crvenog krsta.
Dakle, Crveni krst mora da bude i da ostane humanitarna, dobrovoljna i neprofitabilna organizacija, a to može ako se brišu svi ovi članovi koje smo mi predložili da brišemo. Dakle, nismo brisali sve predložene članove, da ne bude zabune, nego samo one koji u stvari Crveni krst dovode u situaciju da sutra, primenom ovog zakona, čitamo po novinama – zloupotreba ova, zloupotreba ona, pronevera ova, pronevera ona, a mnogo bi bilo strašno da čujemo da Crveni krst, odnosno neko ko je zaposlen u Crvenom krstu proneverava neke pare itd.
Humanost na delu treba da se pokaže onda kada je to zaista potrebno.
Ovih dana, nažalost, čitali smo svi po novinama za ovog dečaka Marka iz Zemuna kome je potrebno 300 hiljada evra, a nekih stotinak hiljada evra mu je potrebno do januara ili februara meseca, dok ne postane punoletan, da bi došao na red za operaciju. Tu treba da se pokažu ti tzv. humanitarci. Znate, oni koji toliko para uzmu od ovog naroda treba barem tamo gde je to neophodno da te pare i vrate. Naravno, u takvim situacijama se pokazuje kakav je ovaj srpski narod, kakvi su građani Srbije. Zaista, građani pojedinačno jesu humani i pomažu koliko mogu, sa 10 dinara, sa 100 dinara, a onaj ko zaista može, nema ga u takvoj situaciji. Ovo je bilo ovako jedna digresija.
Dakle, ministre, nadam se da sam vas sa svim ovim argumentima ubedila da treba da prihvatite ovaj amandman i da ostavite da Crveni krst bude zaista humanitarna, dobrovoljna, neprofitna i nezavisna organizacija, ovako kako ste je vi predvideli, jer čitaćemo po novinama vrlo brzo ono što ne treba ni vama ni ovoj vladi, a ni onoj budućoj vladi, pa ni građanima Srbije.

Zaista ne znam čime sam to koleginicu šokirala. Ona je zaista ovde izgovorila mnogo stvari koje bi mogle da šokiraju.
Prvo, ne znam odakle vam ideja da o ovom zakonu ne bi bilo rasprave i ne bi bilo amandmana da nije predviđen u ovakvom paketu u objedinjenoj raspravi? Kada je to ovde bio na dnevnom redu neki zakon, a da Srpska radikalna stranka nije imala svoj stav, svoje amandmane i da o tim amandmanima nismo govorili? To je zaista neverovatno i niste smeli sebi da dozvolite takav zaključak, koleginice.
Niko od nas, ja, niti kolege koje su pre govorile, ništa loše nismo rekli o ideji Crvenog krsta, o organizaciji Crvenog krsta, ali o pojedinim ljudima, o pojedinim stvarima koje su se dešavale u okviru akcija Crvenog krsta jesmo i govorićemo. Nema niko prava da se krije iza toga. Vi kažete – ako je neko nešto zgrešio, tu su državni nadležni organi.
Naravno da jesu, ali nema niko prava da se krije iza takve jedne humanitarne organizacije da može da radi šta god hoće i kaže – niko ne sme da me kritikuje, ja sam aktivista, odnosno ovo se ne odnosi na aktiviste nego na one plaćene ljude iz Crvenog krsta.
Znači li to da ne smemo da kritikujemo lekara ako uzima mito, zato što je položio zakletvu, zato što je humanista po vokaciji? Znači li to da nismo smeli juče da donesemo odluku da dozvolimo hapšenje onog sudije, jer bože moj, on je položio zakletvu, on mora da se koristi zakonom.
Koleginice draga, imate potpuno pogrešan pristup. Ovde ste naveli dosta primera gde zaista jeste Crveni krst reagovao onako kako vi kažete. Rekli ste da vam je drago da je čak i Srpska radikalna stranka reagovala u Jaši Tomiću i Međi.
Za vašu informaciju, a čudi me da ne znate, Srpska radikalna stranka je prva izgradila kuće i prve su useljene kuće koje je izgradila Srpska radikalna stranka i u Jaši Tomiću, u Međi, i kod Leskovca u jednom selu itd.
Ja ću da vam navedem mnogo strašan primer iz rada Crvenog krsta. Pitajte ljude o kojima sam ovde govorila, a sada ću konkretno da vam kažem, kada su iz Republike Srpske prelazili u Republiku Srbiju, pitajte ih ko im je naplaćivao, a tada su marke bile u pitanju, 10 maraka šolju čaja u Kuzminu, draga koleginice, ljudi sa znakom Crvenog krsta.
To ne znači da nije dobra zamisao Crveni krst, humanitarna organizacija. Naravno da jeste i ne govorimo protiv toga, govorimo protiv ljudi koji to zloupotrebljavaju i govorimo o lošem zakonu koji stvara uslove da se još više takve stvari zloupotrebljavaju.
Govorimo da je potrebno da se donese jasan, koncizan, precizan zakon - Crveni krst humanitarna, neprofitabilna, dobrovoljna organizacija, bez javnih ovlašćenja, bez mogućnosti da nekoliko ljudi barata sa mnogo para na taj način, jer je to široka organizacija.
Naravno, aktivisti Crvenog krsta su uglavnom časni i pošteni ljudi, ali bih vas podsetila i na one koji su otvarali tezge i prodavali humanitarnu pomoć namenjenu izbeglim i prognanim Srbima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Nažalost, mnogo toga sam, neću da kažem ja lično, ali članovi moje najuže porodice su bili u toj grupi ljudi i mnogo toga sasvim pouzdano i sasvim tačno znam i nemate prava na taj način da govorite.
Nemam ništa protiv da se suprotstavite mom stavu, stavu Srpske radikalne stranke, ali ne na način kako ste vi to rekli – da je čak i Srpska radikalna stranka pomogla Jaši Tomiću, da mi ne bismo o ovome govorili da to nije došlo u paketu, pa opstruišemo, ne znam svetimo se Predragu Markoviću što je stavio u paket pet zakona i baš zbog toga pričamo o Crvenom krstu.
Dakle, draga koleginice, potpuno ste me pogrešno protumačili, a način na koji ste to govorili dovodi me u sumnju da ste to čak i zlonamerno učinili.

Po osnovu toga što je gospodin Pejčić pomenuo Srpsku radikalnu stranku. Naravno, nemam nameru da mu repliciram u smislu da kažem da je nešto loše rekao i da je pogrešio.
Naravno da nije, ali pošto je spomenuo SRS javljam se da kažem, odnosno da ponovim ono što je Aleksandar Vučić juče rekao za ovom govornicom, da bi trebalo zaista narodni poslanici kojima se nude pare, kojima Bogoljub Karić nudi pare, a oni se zaista iskreno odupiru tome, a o tome se očigledno uveliko priča i očigledno da to jeste aktuelno, da se pojave, da izađu za ovu govornicu, da upozore javnog tužioca da Bogoljub Karić pokušava da korumpira, da nudi mito. To je krivično delo i za to se ide u zatvor.
Mislim da je to jedini način da stanemo na put takvim stvarima, da zaustavimo i one koji bi eventualno izdali svoju stranku, onu na čijoj listi su došli u ovaj parlament, i da stanemo na put tom Bogoljubu Kariću koji pokušava da uđe u parlament, iako nije ni imao stranku u vreme kada su ovi izbori raspisani, nije ni učestvovao na izborima.
To je veoma opasna pojava. Ako to uzme maha, onda postoji problem zašto mi uopšte idemo na izbore, zašto uopšte radimo izborne kampanje.
Onda može da se desi da Bogoljub Karić sa toliko para kupi celu vladu, i šta smo onda radili, zbog čega se uopšte bavimo politikom, ako će neko ko krade narodne pare, neko ko dnevno ukrade 7000 evra narodnih para da omalovažava ovaj parlament i na kraju krajeva građane Srbije.
Naravno, nije sporno da je onaj ko prihvati poziv Bogoljuba Karića moralna mizerija, ništarija, isto kao i taj koji ih kupuje, ali ako hoćemo ozbiljno tome da se suprotstavimo – mi srpski radikali nesporno je da hoćemo, vidim da je takvo raspoloženje uopšte u parlamentu, bar što se tiče onih koji učestvuju u radu ovog parlamenta, za ove Tadićeve ne tvrdim, jer ih nema, ne iznose stav – pozivam narodne poslanike koji su zaista bili u prilici da im taj Karić nudi da im vrati ponovo pare koje je oteo od naroda da izađu i to kažu javno i da konačno javni tužilac reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Kolega Momčilov, teško da ćete isprovocirati ovde prisutnog ministra na komunikaciju sa narodnim poslanicima. On će u maniru Koštuničinih ministara na kraju ove rasprave da izađe i da pola sata drži predavanje narodnim poslanicima, ali mi smo već navikli na to, tako da ne obraćamo pažnju. Mi smo tu da kažemo šta mislimo o vladinim predlozima, o predlagaču, o Vladi, o ministrima i, kao što vidite, mi to uredno radimo.
Pre nego što počnem o ovom amandmanu dužna sam da kažem jednu ispravku, jer su me zvali neki ljudi koji su bili na prelazu u Kuzminu, kada su prelazili iz Republike Srpske; dakle, ja sam jutros rekla da su šolju čaja plaćali 10 evra, ispravili su me, rekli su mi da su ljudi koji su nosili oznaku Crvenog krsta čašu vode naplaćivali 10 maraka, a šolju čaja 50 maraka. Toliko o humanosti određenih ljudi.
Koleginica Nataša Jovanović, kada je govorila o svom amandmanu, spomenula je svoju prijateljicu koja je pratila humanitarnu pomoć, jer nije imala poverenja u predstavnike Crvenog krsta.
Naravno da nije ni mogla da ima poverenja, jer svi mi, pogotovo mi koji smo na neki način, poreklom vezani za te krajeve koji su danas okupirani od strane ustaške hrvatske države, znamo šta se sve dešavalo na tim terenima u vreme rata, znamo da je humanitarna pomoć sakupljana i u Beogradu, i širom Srbije.
Učestvovali smo svi u sakupljanju te humanitarne pomoći i onda smo saznavali šokantne činjenice, recimo da su u nekim selima i gradovima, u tim delovima gde je humanitarna pomoć slata, predstavnici Crvenog krsta otvarali svoje prodavnice, pa onda odavde odvezu humanitarno sakupljenih nekoliko šlepera brašna i onda ih tamo u svojoj prodavnici prodaju po 100 maraka, u to vreme, džak brašna.
Takve stvari su se dešavale, mi sve to znamo i zato imamo ovakav odnos, ne prema pojmu neke humanitarne organizacije, naravno ne. Govorimo o konkretnim slučajevima koji su se, nažalost, dešavali i nemaju građani Srbije poverenja u takve organizacije.
Nemaju ni danas građani Srbije poverenja u Crveni krst, jer kada je u pitanju neka konkretna humanitarna akcija, zašto se preko Crvenog krsta ne sakupi pomoć za malog Marka Teodorovića, ovog dečaka iz Zemuna za koga treba da se sakupi 300 hiljada evra za operaciju srca. Neće ljudi to da rade preko Crvenog krsta, ali naravno, humanost građana Srbije se pokazuje na delu.
Nadam se, ubeđena sam da će tih 300 hiljada evra za Marka Teodorovića da se skupi i da će on otići na tu operaciju, ali naravno, ne zato što je tu nešto učinio Crveni krst, nego zato što građani Srbije jesu humani ljudi i saosećaju sa Markom i sa njegovom porodicom i učiniće to dobro delo.
Dakle, mi govorimo sa sasvim drugog aspekta o ovom problemu i o ovom zakonu. Amandman koji sam podnela na član 13. u ime poslaničke grupe SRS logičan je sled amandmana koji sam podnela na član 7. i svih amandmana o kojima su govorile kolege iz Srpske radikalne stranke. Ovaj član se odnosi na finansiranje Crvenog krsta.
U obrazloženju zakona na ovoj poslednjoj stranici se kaže: "Sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i to u okviru razdela Ministarstvo zdravlja - budžetski fond za finansiranje Crvenog krsta." Ako ovo jeste ovako, šta će vam sada ovaj član 13. koji nešto drugo govori?
Dakle, ponoviću ono što sam jutros rekla, ceo zakon vam je u koliziji sam sa sobom, a pojedini članovi između sebe su u neverovatnoj koliziji, pre svega sa onim stavom prvim člana 1. ovog zakona.
Kažete, između ostalog, kod finansiranja: "Organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave mogu obezbediti i dopunska sredstva za finansiranje programa i delatnosti Crvenog krsta Srbije koje nisu obuhvaćene u stavu 1. ovog člana." Prvo, koja su to dopunska sredstva, šta znači u zakonu - mogu. Zakon mora da kaže nešto mora, nešto će se desiti, a zakon ne može da kaže da se nešto može. Ako se u zakonu kaže da nešto može, to znači da ne mora, to znači da ostavljamo nekome na dobru volju, a to dalje znači zloupotrebu.
Šta dalje znači da mogu da se sakupe dopunska sredstva za finansiranje programa i delatnosti Crvenog krsta? Zašto bi se sakupljale za finansiranje delatnosti Crvenog krsta, jer ako može lokalna samouprava da sakupi ta sredstva, onda će da ih da konkretno u neku humanitarnu akciju poput ove humanitarne akcije za spas života Marka Teodorovića iz Zemuna. Dakle, ne trebaju posrednici, treba humanost pokazati na delu, a pogotovo ne treba zakonom predvideti mogućnost da onaj ko primenjuje zakon može lepo i da ga zloupotrebljava.
Ne mogu da prihvatim ovakve formulacije, gospodine ministre, u zakonu – da nešto može. Nešto mora. Ako je u zakonu, onda to mora ili ne postoji. To "može" jednostavno nije u skladu sa našim pravnim sistemom. Odakle vi ovo prepisujete; tamo to možda može tako, ali u Srbiji ne može, u pravnom sistemu Srbije ne može. Mi moramo da donosimo zakone sa jasnim, konciznim, preciznim pravnim normama, da kod primene te norme nema zloupotrebe, nema širokih tumačenja, da zakon može da se upotrebljava, a ne zloupotrebljava.
Dalje, u poslednjem stavu kažete: "Sredstva preneta Crvenom krstu Srbije iz budžeta Republike, budžeta AP i budžeta jedinice lokalne samouprave podležu sistemu kontrole i revizije na način utvrđen zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike."
Tek u ovo nemamo poverenja, jer tri dana su ovde poslanici Srpske radikalne stranke, dok smo pričali o budžetu u načelu i u pojedinostima, skretali pažnju vašem ministru finansija na budžetsku inspekciju, na budžetsku kontrolu, na apele, pozive predsednika opština iz SRS koji su već više od godinu dana predsednici u svojim opštinama, a nisu izdejstvovali da dođe budžetska kontrola Ministarstva finansija, da izvrši kontrolu određenih zloupotreba.
Kada su srpski radikali preuzeli vlast u tim opštinama došli su do saznanja, ustanovili su određene zloupotrebe, ali traže da budžetska inspekcija to utvrdi da bi mogli dalje da se vode određeni postupci.
Naravno, budžetska inspekcija nema nameru to da radi. Ministar finansija takođe nema nameru to da radi, jer on to radi koliko njemu odgovara i tamo gde njemu odgovara.
Dakle, želim da naglasim da mi srpski radikali, da ne budemo pogrešno protumačeni, jer očekujem da ćete vi, ministre, kada budete u završnoj reči govorili na tu temu, da okrećete vodu na tu vodenicu kako smo mi protiv organizacije Crvenog krsta itd.
Ne, nismo. To što mi nemamo poverenja u vas lično, u vašu vladu, to ne znači da mi ne želimo da humanost bude pokazana na delu, jer mi smo, pre svega, svi humani ljudi i to svaki dan pokazujemo.
Da potkrepim zašto sam rekla da nemamo poverenja u vas. Kolega Goran Cvetanović je govorio o tome. Imamo mi ovde papir na kome to piše. Mogu da čitam sve, ali odnosi se na 12. decembar 2002. godine.
Između ostalog kaže: "Prilikom razmatranja budžeta Vlade Republike Srbije konstatovano je da su budžetska sredstva, zakonom namenjena Republičkom Crvenom krstu za stimulisanje dobrovoljnog davalaštva krvi, uplaćena Institutu za transfuziju krvi Srbije od strane Ministarstva zdravlja.
Ova sredstva namenjena za realizaciju zakonom zacrtanog opšteg interesa su upotrebljena nenamenski i za kupovinu opreme za potrebe Instituta, bez pratećeg sertifikata kvaliteta za upotrebu u službi transfuzije krvi", a što je još gore, ova oprema je sastavni deo donatorskog programa EAD.
Budžetskom kontrolom, dakle bila je budžetska kontrola, ustanovljeno je da je tadašnji, a to je i sadašnji, a to ste vi, gospodine ministre Tomice Milosavljeviću, nenamenski potrošili oko 300 miliona dinara državnih, narodnih para za ove namene.
Dakle, takve stvari nas motivišu da na ovaj način govorimo o zakonima koje donosite, jer vi volite da ono što ste uradili i što nameravate da uradite, a što je u suprotnosti sa zakonom, uokvirite u neke vaše nove zakone da biste mogli lakše sutra da se branite kada konačno država Srbija postane pravna država, kada konačno organi gonjenja i pravosudni organi budu radili svoj posao i kada konačno svi oni koji su zloupotrebili funkciju, svi oni koji su opljačkali narodne pare budu i odgovarali.
Naravno, nemojte pogrešno da shvatite, ni vi, ni kolege poslanici, ni javnost koja sluša i prati rad ovog parlamenta, ne pretimo mi srpski radikali nikakvim političkim odmazdama, jer mi to nikada nismo radili.
Mi samo pretimo, uslovno rečeno, odnosno obećavamo građanima Srbije posle narednih izbora (valjda je već svima izvesno da ćemo mi biti ti koji će formirati Vladu i biti skupštinska većina) bespoštednu borbu protiv kriminala, protiv svih onih koji su na bilo koji način i za jedan dinar oštetili ovaj narod, oštetili građane Srbije.
U obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman rekli ste da je to iz istih razloga zbog čega nije prihvaćen amandman na član 1, 6, 7, 8. U redu. Slični su, odnosno sa istim motivom su i amandmani, pa nemam primedbu te vrste.
Da samo skratite posao to ste prepisali, ali ste dodali još jednu rečenicu, kažete: "kao i s obzirom na to da su za obavljanje javnih ovlašćenja neophodna finansijska sredstva". Pa, mi to pričamo od 10 sati. Evo, koliko je vremena prošlo, mi to uporno pričamo ovde i kažemo da to tako ne može, da to kada je u pitanju Crveni krst tako ne može.
I vi nam na kraju u pola ove rečenice objasnite da smo mi u stvari u pravu, ali da vi iz nama nepoznatih razloga ne želite da prihvatite i ovaj amandman i sve amandmane koje su srpski radikali podnosili, da bi ste konačno imali uljudan i primenjiv zakon o Crvenom krstu, kada ste ga već, što reče Nataša Jovanović, nije bilo baš najpreče, ali kada ste ga već stavili na dnevni red i kada ćete ga usvojiti onda bar da bude zakon koji će biti primenjiv, lako primenjiv i bez otvaranja mogućnosti zloupotrebe.
U ovoj skupštini, od kada je ova sadašnja vlada predlagač, a odnosi se i na one prethodne dve vlade, i Živkovićevu i Đinđićevu, još nijedan zakon niste doneli, dame i gospodo poslanici koji glasate za zakone, a da nije bilo neophodno kroz dva-tri meseca da se interveniše izmenama i dopunama.
I, uglavnom izmene i dopune zakona su oni amandmani koje mi srpski radikali predlažemo, a ministri kao predstavnici Vlade neće da ih usvoje zato što imaju animozitet prema našoj poslaničkoj grupi.
Valjda imaju kompleks od toga što vide da mi srpski radikali mnogo bolje znamo sve ono što ministri ovde predstavljaju, od samih ministara koji to ovde pokušavaju da nam predstave.

Dame i gospodo, juče u toku radnog dana intervenisala sam po Poslovniku, član 225, po kojem narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
I tada sam dala određena saopštenja. Danas ću nešto od toga da ponovim i da dopunim novim informacijama. Juče sam, naime, obavestila predsednika Vlade Vojislava Koštunicu, njegove ministre Jočića i Lončara da se u opštini Surčin dešavaju čudne stvari, da su neki građani koji nemaju veze ni sa politikom ni sa opštinom upali u zgradu opštine.
Tražila sam da ministar Lončar, u skladu sa svojim ovlašćenjima, reaguje. Pošto se ništa od toga nije desilo, niko ništa nije preduzeo, danas se u Surčinu desio incident. Tamo je pretučen jedan čovek. Troje ljudi je privedeno, prema informacijama, u MUP u ulici 29. novembra.
Da razjasnim, niko od tih troje koji su privedeni nema nikakve veze ni sa SRS, niti sa opštinom Zemun, ali se radi o grupi kriminalaca koji su članovi surčinskog klana i očigledno je, dame i gospodo, da je surčinski klan obnovljen, oživeo i da je ponovo na delu sa određenim klanom, ovaj put protiv Srpske radikalne stranke.
Namera tog klana je da se izazovu incidenti u Surčinu. Očekivali su neprimerenu reakciju Srpske radikalne stranke.
Naravno, taj plan im nije uspeo. Nikakve neprimerene reakcije, što se tiče SRS, nije bilo. Srpska radikalna stranka legalno vrši vlast u opštini Surčin. Vlast smo dobili na izborima i jedino tako ćemo dozvoliti da nam neko vlast i uzme.
Pošto je propao plan tih članova surčinskog klana, počeli su danas da pozivaju građane Surčina telefonom i prete da će danas već da krenu od kuće do kuće sa namerom, kako su rekli, da se obračunavaju sa članovima i simpatizerima Srpske radikalne stranke. Pre desetak minuta sam dobila informaciju da je ispred zgrade opštine povučena patrola policije, koja je, moram da priznam, do sada tamo bila. Dakle, tamo više nema ni policije. Ovi kriminalci su očigledno spremni i dalje žele da izazovu incident.
Nas iz Srpske radikalne stranke ti kriminalci ne interesuju. Nas interesuju oni koji očigledno stoje iza njih, koji ih očigledno podržavaju, što svakako nije dobro, jer podsetiću vas da su ovaj drugi zemunski klan podržavali neki drugi i da to nije bilo dobro. Sada je očigledno da ovaj novoobnovljeni surčinski klan podržavaju i Vojislav Koštunica i njegovi ministri Jočić i Lončar, s obzirom da niko ništa od juče nije preduzeo, a tamo se stvari očigledno suviše komplikuju.
Gospodine Predraže Markoviću, i vas svrstavam u one koji su na strani tog klana, jer niste postupili u skladu sa članom 225, iako ste javno juče rekli da poslanik ima pravo na to. Ja ću se potruditi da vrlo brzo pribavim informacije i da narodne poslanike i javnost obavestim o tome. Hvala.

Dame i gospodo, moram najpre po Poslovniku, ali vezano je za amandman.
Ovo se desilo već drugi put u paketu ovih tzv. zdravstvenih zakona: amandman koji sam podnela na član 8, kaže, Zakonodavni odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane, pa su to amandmani na član 8. i član 39. Dakle, u Poslovniku ne postoji ovakva mogućnost.
Pošto se ovo ponavlja, zaista želim da upozorim kolege članove Zakonodavnog odbora koji su učestvovali u ovom da zaista ne rade ovakve stvari. Rad Zakonodavnog odbora regulisan je članovima 79, 147, 146, 145. ovog našeg poslovnika. U članu 146. kaže – Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, a o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj. Niti je neblagovremen, niti nepotpun, niti je amandman sa uvredljivom sadržinom, i što je najgore, nije odbačen, nego Miloš Aligrudić predlaže da ga Skupština odbije. To je neverovatno.
Zaista molim, predsedniče, da povedete računa, u smislu da obavestite predsednika Zakonodavnog odbora da ne može da se igra Poslovnikom. Opet ponavljam, Poslovnik vam je jako loš, restriktivan, nikakav, ali kakav god je, on je nešto što moramo da primenjujemo i čega moramo da se pridržavamo.

 Intervenisala sam zato što sam potpuno sigurna da se ovde ne radi o slučajnoj omašci, o grešci, radi se očigledno o nameri da bi se uticalo na narodne poslanike kod odlučivanja o ovom amandmanu. Iz tog razloga sam skrenula pažnju na ovo.
Dakle, što se tiče amandmana na član 8, član 8. Predloga zakona ima nadnaslov – ostali poslovi komore. Vi ste čuli, dame i gospodo, od kolege Momčilova, kada su u pitanju povereni poslovi komore, koje su primedbe Srpske radikalne stranke iznete kroz amandman na taj prethodni član. Član 8. je posledica i tog amandmana na član 7. i amandmana na član 4. koji govori o članstvu u komori.
Neophodno je da se naglasi da je principijelni stav Srpske radikalne stranke da članstvo u komori ne može biti obavezno, osim za lekare iz privatne prakse. Nije logično da neko ko radi u državnoj ustanovi, u državnoj bolnici mora da bude član ove komore.
Recimo, postoji Društvo sudija, ali sudije nisu obavezne da budu članovi tog društva, ali su advokati obavezni da budu članovi advokatske komore, jer ih advokatska komora registruje. Mislim da može da se stavi paralela i da je potpuno umesan bio amandman na član 4, a posledica toga i ovi amandmani na ostale članove.
Naravno, razumem da se ovo suprotstavlja vašem konceptu. Očigledno je da imamo drugačiji pristup i drugačiji koncept, ali dozvolićete da ovo što predlažemo ima pravnu potporu. Naravno, vaše je pravo kao Vlade, a i skupštinske većine da se opredeli za ovo vaše rešenje, ali to ne znači da mi nećemo insistirati kroz ceo zakon upravo na ovom, jer je suština naših primedbi uglavnom te vrste i uglavnom amandmani proističu iz toga.
Kada su ovakve stvari u pitanju, mi se uvek pitamo šta se krije iza toga. Da li je članstvo u komorama obavezno zbog visine članarine? Recimo, to je nešto što mi možemo da smatramo jednim od motiva za obaveznost članstva u ovim komorama.
Kada govorimo konkretno o ovom članu 8, predložene su izmene u stavu 1. tačkama 1), 6), 7) i 12). U tački 1) predvideli ste da, pored ovih drugih poslova, komora zastupa i štiti profesionalne interese članova komore u obavljanju profesije. Ovo je potpuno besmislena formulacija i ne znači ništa – zastupa i štiti profesionalne interese članova komore u obavljanju profesije.
Mi smo predložili da se kaže – zastupa i štiti interese članova komore u obavljanju zdravstvene delatnosti. Moramo da znamo o čemu govorimo. I ovo je jedna od onih (već ste naučili, nadam se, naše stavove o preciznosti članova) uopštenih formulacija. Kad je nešto uopšteno, a sadržano je u zakonu, to stvarno ne znači ništa. To mora biti nešto što je jasno i precizno.
U tački 6) kaže: "učestvuje u utvrđivanju nomenklature zdravstvenih usluga" itd. "i merila za zaključivanje ugovora o pružanju zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje". Ovo od početka u redu, a mi smo rekli: "kao i u utvrđivanju kriterijuma i merila o privrednim i pravnim odnosima sa organizacijama zdravstvenog osiguranja".
Mnogo je preciznije nego ovo vaše "u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje". Zna se kojim se uređuje. Donosimo sad sve te zakone i treba da se zna kako se koji zakon zove.
U tački 7) ste rekli – komora predlaže kriterijume i merila za utvrđivanje cena zdravstvenih usluga koje se pružaju u privatnoj praksi, odnosno cena zdravstvenih usluga koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama, koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, kao i visinu cena tih zdravstvenih usluga.
To je problem. U tom grmu leži zec. Mi smo rekli da treba da se kaže: "predlaže kriterijume i merila za utvrđivanje cena zdravstvenih usluga iz osnovnog zdravstvenog osiguranja, kao i cena koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Dakle, nije dobar pristup. Isključujete onoga ko je odgovoran za utvrđivanje cena. Zna se da je to Vlada Republike Srbije.
Komora, kao nešto što je na dobrovoljnoj bazi, prema stavu Srpske radikalne stranke, nikako ne bi mogla da ima ovakve ingerencije.
Dalje ste u tački 12) rekli da komora "zastupa interese članova komore koji obavljaju privatnu praksu pri zaključivanju ugovora sa organizacijom zdravstvenog osiguranja."
Mi smo rekli – zastupa interese članova komore koji obavljaju privatnu praksu u privrednim i pravnim odnosima sa Republičkim zavodom i organizacijama zdravstvenog osiguranja. Dakle, opet konkretnije, preciznije i svakako prihvatljivije.
Mislim da nema nikakvog razloga da ovaj amandman, ministre, ne prihvatite, jer on u suštini ne menja vašu koncepciju. Obuhvaćeno je sve ono što ste vi koncepcijski naumili kroz ovaj zakon.
U ime poslaničke grupe SRS u obrazloženju sam rekla da ovi vaši predlozi iz tačaka 1), 6), 7) i 12) stava 1. člana 8. mešaju nadležnosti koje imaju komore kao udruženja preduzetnika, poslodavaca i slobodnih profesija od prava i obaveza zdravstvenih radnika koji su zaposleni u državnim organima i čija prava i dužnosti određuje Zakon o radu i opšti, posebni i pojedinačni kolektivni ugovori.
Zašto sam ovo pročitala? Da bih vam skrenula pažnju i podsetila kolege poslanike na Zakon o radu.
Tada smo insistirali da kolektivni ugovori moraju da ostanu kao obavezni u Zakonu o radu, uspeli smo čak da taj amandman prođe i onda se sećate cele priče i zamešateljstva, Boris Tadić neće da potpiše takav zakon, pa ga na kraju potpiše, navodno, iako ga ponovo nismo raspravljali, a bili smo u obavezi, po Poslovniku, da ponovo raspravljamo taj zakon; pa resorni ministar Lalović kaže da je Skupština donela zločinački zakon, da moramo da ga menjamo. Zaista su ga i menjali, nijednog dana nisu primenjivali ne samo u ovim, nego i ostalim segmentima koji su bili isključivo u interesu zaposlenih, ne samo u zdravstvu, nego uopšte.
Dakle, opet se desilo ono što mi pričamo svaki put kada se obraćamo predstavnicima Vlade. Uvek se sapletete o ono gde odbijete amandman Srpske radikalne stranke.
U ovom slučaju se radi o vašem kolegi ministru Laloviću, ali ste vi sada na potezu. Bilo bi dobro da prihvatite ovaj amandman. Ne dira vam koncepcijski u zakon, ali ga precizira, doteruje i na jedan mnogo bolji način reguliše ono što ste i vi zamislili, a što se odnosi na poslove komore.
Dakle, ne možemo i ne smemo da nateramo lekare da budu obavezno članovi komore. Članstvo ni u jednoj komori nije obavezujuće, naglašavam; jeste advokatska komora koja registruje advokate, što bi isto trebalo da bude i sa lekarima u privatnoj praksi.
Možda bismo onda izbegli ono što se sada dešava u praksi u našem zdravstvu.
Moram da navedem jedan primer, pošto se nama uglavom građani javljaju, obaveštavaju nas šta im se dešava u praksi, pa onda mi preuzmemo obavezu da vas, ministre, ovako javno obavestimo o tome. Možda ne znate, pa da reagujete.
Recimo, desi se u Zemunskoj bolnici da dođe čovek popodne hitno na pregled, dobio je neki napad i tamo ga primi sestra, posle dugo vremena dođe i lekar i kaže, gospođa lekar, ne zna šta je, ali mora pod hitno da se snimi na skeneru, a skener u bolnici ne radi, ja vam preporučujem skener u, čini mi se, ulici Jovana Subotića u Zemunu, idite tamo, tamo ćete da uradite to snimanje.
Odete tamo, to košta 100 evra, zaista se snimi, ali pre nego što dođe do snimanja, pacijent tamo čeka, previja se u bolovima, a gospodin koji sedi tu kaže – sačekajte malo, sada će doktorka.
Verovali ili ne, dolazi ta doktorka koja ga je uputila u Subotićevu ulicu u Zemunu. Takve stvari se dešavaju u zdravstvu, gospodine ministre.
Hoću da verujem da vi to ne znate, pa vas ja zato upozoravam i upoznajem sa tim, a ako znate, onda to zaista nije dobro.
U svakom slučaju, morate nešto da preduzmete da se i sa te strane stanje u zdravstvu popravi. Nije problem samo u zakonima; činjenica jeste, ja sam pravnik i naravno znam da je osnova da imamo dobro zakonodavstvo, ali da bi društvo funkcionisalo, da bi u ovom slučaju zdravstvo funkcionisalo, mora mnogo toga da se promeni.
Znate, nekakvim etičkim kodeksom vi nećete nekoga naterati da bude pošten. To mora da se mnogo rigoroznije, mnogo ozbiljnije sa aspekta države, ministarstva radi, a ti etički kodeksi, to što vi preuzimate kao iz Evrope, znate, nekome ko priznaje etiku, nekome ko je pošten ne treba kodeks.
Sam zna da neće da ukrade, da neće da zloupotrebi posao koji radi, pogotovo kada je u pitanju zdravstvo.
Mnogo je strašno da neko ko nema para i nema neku dobru vezu u zdravstvu mora da čeka neki pregled ili neki lek po nekoliko meseci, a u međuvremenu bolest ode toliko daleko da pacijent neminovno umre, a neko ko ima pare može to da plati, odnosno bolje reći da potplati i da taj problem na vreme sanira.
To je nešto što je nedopustivo.
Ali, samo želim da naglasim, opet da se ne stekne pogrešan utisak, ne mislimo mi srpski radikali da je ta vrsta kriminala, lopovluka, kako god ga nazvali (najbolje onako kako to Srbi najbolje razumeju - lopovluka), prisutna u zdravstvu u velikoj meri.
Nažalost, dovoljno je da u svakoj bolnici, u svakom domu zdravlja imate jednog lekara lopova, pa da se stvori slika da je takvo stanju u zdravstvu.
Ubeđeni smo da je mnogo više časnih i poštenih lekara koji svoj posao rade časno i pošteno i kojima ne trebaju nikakvi etički kodeksi, koji znaju šta je etički kodeks, a da to nigde ne pročitaju.
Ali, vi morate da povedete računa o onom mnogo manjem broju onih koji u stvari ugrožavaju bukvalno život građana Srbije, svojih pacijenata, a na taj način naravno ugrožavaju i ugled Vlade, Ministarstva i vas lično.

Može član 104, može 101, svejedno je, suština je ista.
Razumem da kolege poslanici koji će podržati ovaj zakon i koji podržavaju Vladu na određeni način brane stavove te vlade, ali bi bilo dobro da ih predstave kao stavove svoje poslaničke grupe, jer ipak neprimereno je da narodni poslanik nastupa u ulozi portparola Vlade Republike Srbije ili nekog od vladinih ministara.
Što se tiče ova dva doma zdravlja o kojima je govorio kolega iz SRS Milivoje Vuković, sami ste rekli da je Dom zdravlja u Kraljevu već tri godine pilot projekat i zaista ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti da je sasvim logično da je ministar, koji je iz stranke G17 plus, neki pilot projekat poverio kolegi iz svoje stranke. Dakle, sami ste potvrdili ono što je Milivoje Vuković rekao.
Ne morate vi da branite, da kažete da direktor iz Kruševca i iz Kraljeva nije iz G17 plus. Ako su ti ljudi članovi G17 plus, ako svoj posao rade onako kako treba da rade, naravno da to nama srpskim radikalima ne smeta. Problemi su druge vrste i vi to dobro znate, ali ste vi, kolega, izrekli ovde jednu neistinu i obmanuli javnost Srbije.
Mi smo tek prekjuče završili ovde raspravu o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije i, ne znam da li ste bili tu, Mlađan Dinkić, takođe vaš stranački kolega, nije rekao kada je u pitanju povećanje plata to što ste vi sada rekli, nego je lepo čovek rekao da će zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima, radnicima uprave i radnicima sudske uprave plate da se povećaju u zavisnosti od toga koliko će oni u ovim oblastima da otpuste već zaposlenih ljudi.
Znate, to nije isto, vi kažete 30%, a ja sam, kada smo o budžetu govorili, rekla – ako jedan dom zdravlja ima 50 zaposlenih i direktor može da otpusti 49, onda će njemu plata da se poveća za onoliko koliko bi primalo svih 50 zaposlenih.
Dakle, da ne obmanjujemo javnost, da se ne vraćamo na budžet. Budžet je veoma loš, ne predviđa bolji finansijski status ni zdravstvenim radnicima, ni prosvetnim radnicima, ni radnicima uprave, ni radnicima sudske uprave. To nije dobro i mi srpski radikali smo o tome govorili nekoliko dana, jer zaista mislimo da je krajnje vreme da Vlada Republike Srbije povede računa o onim ljudima koji se finansiraju iz budžeta, jer su to, kao i u svakoj državi, stubovi države.
Ako nemamo zdravo stanje u pravosuđu, prosveti, sudovima, državnoj upravi, onda ne možemo očekivati zdravu državu, ne možemo očekivati borbu protiv korupcije, borbu protiv kriminala. Pa molim da ne vraćamo diskusiju na budžet, jer ako hoćete mi možemo, nama taman odgovara da još jednom građanima ponovimo sve ono što smo o budžetu pričali ovih dana.

Dame i gospodo, noćas posle rada od 15 časova uzmem da prelistam današnje novine i u jednim novinama vidim naslov: "Umesto vakcine za grip, 300 - 400 grama voća dnevno". Naravno, ne bi to bilo ništa strašno da je to bio predlog nekog ko se samo sa aspekta medicine, nauke bavi tim, to verovatno jeste tako, ali zamislite da je to preporuka ministra iz Vlade Republike Srbije, gospodina Tomice Milosavljevića. Tu me asocirao na Kori Udovički i ono vreme kada je predlagala da se prodaju stanovi da bi se platila struja.
Gospodine ministre, da li vi pratite statističke podatke, koji naravno nisu ni blizu stvarnom stanju u životu, da li znate da je 20% građana Srbije siromašno i još 30% na ivici siromaštva? To su statistički podaci, a statistika ne može da prati dnevne promene u negativnom smislu u toj oblasti. Na koga ste mislili kada ste preporučivali 400 grama voća dnevno, puta četiri člana porodice, kamo sreće da to građani Srbije mogu, verujem da bi to radili i bez vaše preporuke i bez bojazni od gripa, da bi to svakodnevno radili jer bi to bilo moguće i normalno.
Dakle, ponašate se kao i ostali ministri u Vladi Srbije. Ovde slušamo već nekoliko dana vašeg kolegu Mlađana Dinkića, koji kaže, preti zdravstvenim radnicima, prosvetnim, radnicima uprave, pravosuđa da će im povećati platu samo pod uslovom ako smanje broj zaposlenih, a onda dobijamo podatke kako ste u beogradskoj Direkciji naglo sa 80 na 120 povećali broj zaposlenih i to sve, zamislite, čudna mi čuda, iz stranke G17 plus.
Naravno, znamo mi poodavno da je ovaj fond interesantan. Sećate se kako se Čedin tast Savić grabio za ovaj fond i kakve je sve materijalne koristi iz toga izvukao i zato nam nije čudno, nismo iznenađeni da vi, ministre, vaše partijske drugove gurate u ovaj fond. Onda imate nekog Vladana Ignjatovića, koji ima čak veću platu od načelnika zato što je vaš partijski prijatelj; čovek je sada na redovnom odsluženju vojnog roka, a Direkcija mu i dalje plaća račun za mobilni telefon. Da li je to baš toliko važan lik da mora i dok je u vojsci da mu se iz državnih para plaća telefon, nešto nisam baš sigurna.
Čuli ste od kolege Paje Momčilova kako se nezakonito donosi lista, kako se ne konsultuje, što bi bilo obavezno, Komisija za farmakoekonomiju. Mnogo smo dobili podataka o nezakonitostima, o kriminalnim radnjama, ali bukvalno kriminalnim radnjama u ovoj oblasti. Participacija se primenjuje od 1. septembra 2005. godine bez odluke upravnog odbora, jer je odluka doneta 24. oktobra 2005. godine. Možda to tako i treba da bude, ali ne može pre odluke upravnog odbora.
Onda ovi razni projekti, interesantno je ko vam vodi ove projekte iz ove oblasti: projekat zdravstveni račun vodi stomatolog Milica Gajić sa Novog Zelanda, pa onda projekat finansiranja zdravstvene zaštite vodi Dragica Perušić, takođe stomatolog iz Kanade.
Vrlo interesantne i vrlo čudne pojave, gospodine ministre, i mi zaista očekujemo da ćete vi to nama ovde sve lepo da objasnite i da nam odgovorite na sva pitanja. Ali, ako ne znate onda ćete reći da ne znate, a ako znate da nam odgovorite tačno, a ne da obmanjujete javnost, poput vašeg kolege Dinkića.
Noćas u 1,00 sat, kada sam rekla da sam dobila poruku od nekog ko je prosvetni radnik da ga pitam zašto prosvetari još nisu dobili plate, on mi je rekao da to nije tačno, da su dobili. Jutros pre nego što sam pošla saznam da je rekao poluistinu, odnosno polulaž – platu su dobili samo zaposleni u srednjem obrazovanju, a ovi u osnovnom nisu i neće do daljnjeg. Dakle, samo da vas upozorim da mi vrlo brzo saznamo i ako ne znamo u momentu kada vi kažete nešto mi vrlo brzo saznamo kada ministar laže, ako laže, i naravno trčimo što pre da obavestimo javnost o tome.
Konkretno ovaj član 12, gde sam predložila u ime poslaničke grupe SRS da se briše naslov iznad člana i član 12, odnosi se na načelo javnosti. Vi ste ovde rekli da se načelo javnosti ostvaruje pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i javnošću rada organa i službi Republičkog zavoda za potrebe osiguranih lica, organa i organizacija zainteresovanih za rad Republičkog zavoda.
Zašto mislimo da treba ovaj član da se briše? Naravno, ne zato što mislimo da sve ovo ne treba da bude javno, ali jednostavno, to je opšteprihvaćeno načelo i nema potrebe da se jedan strogo stručan zakon opterećuje ovakvim stvarima.
Imate još dosta takvih članova u ovom zakonu i onda dobijemo jedan ogroman zakon, a imamo loše iskustvo sa ovom vladom, kao i sa one dve prethodne – kada tako hoćete nešto da sakrijete, odnosno da se nešto provuče u nekom zakonu, onda opteretite zakon potpuno nepotrebnim normama, nekim opšte priznatim i poznatim načelima, koja su samo deklarativna, koja u suštini ništa ne znače.
Maltene pola ovoga što je ovde napisano čita se u novinama i zašto bi to bilo sadržano u zakonu. To je zato da se narodni poslanici, građani Srbije i neko ko slučajno uzme da pregleda "Službeni glasnik" kada ovo bude objavljeno izgubi u šumi ovih članova i u stvari ostanemo bez onoga što je suština. Zato će ljudi iz Srpske radikalne stranke, naše kolege koje zaista ovom materijom fantastično barataju, čuli ste i čućete još, upozoravati upravo na suštinske stvari i na suštinske probleme iz ovog zakona.
Vi ste ovde rekli da Vlada ne prihvata ovaj amandman iz istih razloga iz kojih ne prihvatate amandman na član 10, pa između ostalog kažete – načelo obaveznosti, kao i druga predložena načela (solidarnosti, uzajamnosti, javnosti, načelo stalnog unapređivanja kvaliteta itd.) su klasična načela na kojima se sistem obaveznog osiguranja organizuje. Pored toga, uobičajeno je u sistemskom uređivanju jedne oblasti pravnog života postaviti i načela na kojima se taj sistem uređuje. Dakle, sami ste rekli da je to uobičajeno, da nije obavezno. Sami ste u vašem obrazloženju rekli i ono što je obrazloženje mog amandmana.
Zašto mislim da bi bilo dobro, ministre, da prihvatite ovaj amandman i slične amandmane koje smo podnosili? Prvo, da se malo očisti zakon od ovih zaista suvišnih normi. Dakle, da ne budemo pogrešno shvaćeni, mislimo da javnost treba da bude zastupljena, ali nema potrebe da to bude u ovom zakonu jer bismo na taj način lakše govorili o onim strogo stručnim zakonima. Videla sam da ste prihvatili mnogo amandmana koje su vaše stranačke kolege podnele, gde su tražili brisanje članova, odnosno mnogo toga što ste predvideli zakonom da se to briše i da to bude regulisano podzakonskim aktom. Pretpostavljam da im je bio isti motiv.
Pitanje je šta od toga treba da se prihvati, a šta ne, ali kad čovek pogleda ovako debeo zakon uplašiće se od ovolikog broja članova i strana i takav zakon nije dobar. Vi niste pravnik, ovo ne upućujem vama lično, ali imate stručne službe koje o tome vode računa. Mi stalno ovde govorimo, zakoni moraju biti precizni, jasni, koncizni, nedvosmisleni i da se primenom zakona ne stvara mogućnost za zloupotrebe. Kad god je zakon preširok, kad god ima suvišnih normi, kad god ima neodređenih normi, evo prilike da neko sutra kod primene zloupotrebljava ovaj zakon.
Dakle, ministre, još jedanput poziv da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo, imali smo već ovde intervenciju po članu 225. po kome narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Odgovor nismo dobili i sada želim da ponovim i upoznam javnost Srbije sa vrlo čudnim stvarima koje su ponovo počele da se dešavaju. Krizni štabovi ponovo deluju u Srbiji. Rekla bih da su i teroristi, s obzirom da se radi o tome da je grupa kriminalaca od juče u Surčinu zaposela kancelarije SO Surčin, da je legalno izabrani predsednik u Surčinu fizički napadnut, da ima lekarsko uverenje o težim telesnim povredama, da je sve to rađeno na očigled i uz naklonost policije i stanice policije u Surčinu.
Srpska radikalna stranka je, s obzirom da mi vršimo vlast u Surčinu, obavestila Ministarstvo unutrašnjih poslova o tom događaju, obavešten je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i nijedan ni drugi ministar i ministarstva nisu reagovali. Mi sada tražimo, javno pozivam ministra Lonačara da hitno reaguje, ukoliko ne želi da preuzme odgovornost da Srpska radikalna stranka sama reši taj problem.
Pitam javno ministra Lončara kako bi bilo da srpski radikali, kao što su sinoć demokrate i kriminalci iz Surčina upali u zgradu opštine Surčin, upadnu u zgradu Vlade. Nemojte da mislite da mi to ne možemo, ali mi naravno ne želimo revolucionarne promene. Mi želimo promene koje će desiti posle narednih izbora.
Od vas, predsedniče, tražim da uspostavite kontakt sa ministrom i da obavesti narodne poslanike šta je učinio oko razbijanja tog kriminalnog legla u Surčinu, šta je učinio oko razbijanja tog kriznog štaba i oko omogućavanja normalnog i legalnog rada opštine Surčin.
Dakle, odgovornost je na ministru Lončaru. Naravno, značajna odgovornost je i na ministru Jočiću koji zna šta se tamo dešava, policija samo šeta ispred zgrade opštine Surčin. Zaposleni koji su se našli na radnom mestu su taoci tih surčinskih kriminalaca, ne mogu da izađu iz prostorija opštine Surčin. Pozivam javno ministra Lončara, pozivam Vojislava Koštunicu da obavesti, ako već nije obavešten, evo ja njega obaveštavam, da svog ministra Lončara obavesti da radi svoj posao, inače preuzimaju veliku odgovornost. Još malo imamo strpljenja, inače radikali će sami da se vrate u opštinu Surčin, a odgovornost je i na Koštunici i na ministru Lončaru.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje dr Cvetanovića, sa primerima koje je naveo, zaista je više nego uverljivo i čudi me, ministre, da niste prihvatili ovaj amandman, jer videli ste koliko lista čekanja može da bude dvostruko loša: s jedne strane zbog otvaranja puta korupciji i, s druge strane, zbog ugrožavanja života i zdravlja ljudi.
Meni deluje strašno kada čujem da neko ima srčanih problema, a da treba da čeka tri, četiri meseca da se definitivno ustanovi o kom oboljenju je reč. Uvek se plašim da taj neko može da umre pre nego što se sazna definitivna dijagnoza da bi mogao normalno čovek da se leči.
Vidite, u ovom pisanom delu obrazloženja gospodina Cvetanovića napisano je da su liste čekanja izvor i generator korupcije i dovođenje građana sa niskim primanjima u neravnopravan položaj sa uskim slojem bogatih građana.
Dakle, dozvoljavamo da i u ovoj oblasti bogati imaju prednost i da zloupotrebljavaju to što su se obogatili, ne ulazimo na koji način. Mi srpski radikali smo stava da svaki zakon mora da bude takav da ako nije moguće da potpuno spreči onda da svede na minimum eventualnu korupciju i zloupotrebu.
Dame i gospodo, pre oko sat vremena kad se o tome govorilo čuli ste šta znači kada neko ima mnogo para, kada neko 7.000 evra narodnih para dnevno troši. Naravno, govorim o Bogoljubu Kariću. To što ima mnogo para on koristi do te mere da ugrožava parlamentarnu demokratiju u Srbiji, da kupuje ono što dozvoli da sebe nazove narodnim poslanikom, jer onaj koji zaista jeste narodni poslanik u izvornom smislu te reči ne može biti kupljen.
Jer, on zna ko ga je izabrao i zbog čega je narodni poslanik. Onaj ko sebi dozvoli da bude kupljen, naravno, on je jedna ljudska gnjida i moralna nakaza, jednaka kao i onaj ko ga kupuje.
Zato ću i ja ponoviti ono što se ovde čulo, da bi dobro bilo, ako ima takvih koje Bogoljub Karić zasipa tim narodnim parama, jer su to pare građana Srbije, on uzima 7.000 evra dnevno, da to kažu, da bi državni tužilac uradio ono što je u skladu sa njegovim ovlašćenjima, a to znači da bi taj Bogoljub Karić konačno i odgovarao zbog tih kriminalnih radnji.
Ministre, ovo je bila digresija samo da bih na ovom zaista najstrašnijem primeru pokazala šta znači loš zakon i da bih vas na taj način ubedila da glasate za amandman Gorana Cvetanovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su juče poslanici SRS pred sam kraj radnog dana izašli iz sale, zbog toga što je prethodno Mlađan Dinkić dozvolio sebi mnogo bezobrazluka i izgovorio dosta uvredljivih reči na račun naše poslaničke grupe i narodnih poslanika, predsednik Predrag Marković je rekao da će strogo poštovati Poslovnik i da više nikome neće dozvoliti da vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Međutim, samo što smo izašli odavde, Mlađan Dinkić je ponovo stao za ovu govornicu, uz dopuštenje predsednika Predraga Markovića, i ponovo se na uvredljiv način izražavao o narodnim poslanicima SRS, o poslaničkoj grupi SRS i Predrag Marković ga nije ni opomenu zbog toga.
Pre nego što smo izašli, zamolila sam Predraga Markovića i rekla sam mu da ćemo mi da izađemo iz sale, a da on u toku noći dobro prouči Poslovnik, s obzirom da je, ne samo juče, nego i ovih dana na delu neviđeno i neverovatno kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Vidim da Predraga Markovića nema. Pretpostavljam da još proučava Poslovnik i dobro neka ga prouči. Bolje je i da ga nema nego da dođe nespreman.
Gospodine Mihailoviću, to se odnosi i na vas. U skladu sa Poslovnikom, ministar koga je Vlada odredila da bude u ime Vlade kada se govori o Predlogu zakona o bankama, Mlađan Dinkić, evo već je 11,00 časova, a mi već radimo sat vremena, on nije u sali, ali jeste tu ispred sale, u hodniku, pijucka kafu, ne znam šta radi...
(Iz sale: Čeka kesu.)
Čeka kesu; da, pošto je juče ovde šetao kesu sa, verovatno, opranim nekim parama, pošto smo juče govorili o pranju novca.
Kada smo već kod jučerašnjeg tog zakona, takođe u našem odsustvu je Dinkić rekao kako narodni poslanici SRS su imali stručan deo rasprave koji se odnosi na to što smo predložili komisiju za pranje novca umesto njegove uprave. Sve ostalo su, kaže, bile priče koje nemaju veze sa strukom. Mlađan Dinkić je to mogao da kaže juče, zato što mi nismo bili tu, ali je izrekao veliku laž.
Svi naši amandmani, kao i onaj prvi gde smo predvideli komisiju, odnosili su se na sastav komisije, način formiranja komisije, prestanak članstva u komisiji, razrešenje komisije itd. Sve je bilo apsolutno u tom delu koji je sasvim sigurno stručan i mnogo stručniji od onog što Mlađan Dinkić predstavlja u ovom parlamentu i u javnosti Srbije.
Dakle, gospodine Mihailoviću, da bismo mogli da nastavimo da radimo povodom Predloga zakona o bankama u pojedinostima ili napravite pauzu dok se Mlađan Dinkić ne smiluje, ili kao što sam juče rekla, privedite ministra.