Gospodin Krasić je ovde govorio i malo šire od ove teme i čudio se šta se sve dešava u zemlji Srbiji, a ja ću da se čudim šta se dešava u ovom parlamentu. Jasno mi je zašto danas ovde nema nikog od predstavnika Vlade, naravno, oni su danas u stavu mirno ispred Karle del Ponte, ona ih podučava kako da sprovedu nemoguću misiju hvatanja Ratka Mladića, ali ne znam gde nam je predsednik Skupštine, gde je gospodin Obradović koji je predsedavao do pre izvesnog vremena, a sada ga nema a on je predstavnik predlagača za tačku dnevnog reda o kojoj trenutno govorimo.
Dakle, vrlo čudne i interesantne stvari se dešavaju ovde. Ne znam da li će da im pomeri ovaj rok, može da im pomera koliko god hoće, ali, hvala bogu, hvatanje Mladića je ipak nemoguća misija.
Kada je reč o ovom delu, o imenovanju ovog kandidata Josifidisa u Savet Narodne banke, kada sam govorila o prvoj tački dnevnog reda rekla sam da mi srpski radikali uglavnom ne govorimo o imenima, osim ako nemamo nešto baš izuzetno negativno za nekoga koga vi predlažete; ne govorimo, jednostavno zato što su sva ova predlaganja i eventualna imenovanja odgovornost vas koji danas niste u sali, odnosno vas koji jeste, i onih mnogo više koji nisu u sali, ali u svakom slučaju, odgovornost vladajuće koalicije.
Zato takođe neću govoriti ništa konkretno o ovom kandidatu, osim što bih se zapitala da li, dakle ovo što je rekao gospodin Krasić, ovaj gospodin Josifidis ispunjava uslove za člana Saveta Narodne banke. Pogledala sam njegovu biografiju, pitam se i nisam sigurna da li ovde ne postoji neki sukob interesa, s obzirom na njegovo članstvo u Savetu Narodne banke Vojvodine, ali ni sukob interesa u Srbiji više nije ništa neobično, i to nažalost svakodnevno.
Čini mi se da kako donesemo koji zakon, umesto da se ponašamo u skladu sa tim zakonom, naprotiv, ponašamo se potpuno suprotno i mnogo lošije nego u vreme kada u određenoj oblasti uopšte nismo imali zakon.
Tako je sa zaštitom konkurencije, o čemu se govorilo malopre, tako je i sa sukobom interesa – donet zakon, popunjavali su se neki obrasci, tamo neka dobro plaćena komisija je to pregledala i onda se pojavi u javnosti podatak sukoba interesa ovog potpredsednika u Vojvodini, Simića, i onda izađe Bojan Pajtić (a to je onaj Bojan Pajtić koji je učestvovao u aferi Bodrum) i kaže da njega baš briga za sukob interesa, on kaže zadržaće i dalje Tihomira Simića. Naravno, to je njegov izbor i baš nas briga za to, ali je neverovatno da neko ko je na tako visokoj državnoj funkciji, a usput je pravnik, pa i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, može tako da se ogluši o neki zakon.
Slično je uradio svojevremeno Velja Ilić kada je rekao da Zakon o javnim nabavkama nije dobar, pa ne treba ni da se primenjuje i da ne valja pet para.
Stvarno, iz dana u dan saznajemo i čujemo takve stvari da se zgražavamo da li je moguće, da li neko toliko svesno uništava sve u ovoj zemlji, ne samo u materijalnom smislu. Danas sam govorila, ono što uništite u materijalnom pogledu još imamo šanse da popravimo i da povratimo, ali ovo drugo što radite zaista je strašno.
Pre nekih mesec ili dva dana moj kolega Moma Marković i ja smo bili u Pančevu na jednoj manifestaciji našeg opštinskog odbora, radilo se o promociji knjige Vojislava Šešelja – Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu. Tamo smo došli znatno ranije. Malo smo prošetali po Pančevu, hteli smo da vidimo šta se tamo dešava, namera nam je bila da negde popijemo kafu.
Ali, u centru Pančeva, verovali ili ne, izbrojasmo 11 banaka, sve sa nekim stranim nazivima, manje ili više poznate u ostalom delu Srbije, nigde nema ničega, ima nekog poslovnog prostora, neki se renoviraju, neki pesak stoji ispred, znači, samo banke funkcionišu.
To je prosto neverovatno. Mi smo to govorili i kada je bilo reči o Zakonu o Narodnoj banci, reče Krasić da je loš zakon, jeste loš zakon, ali je problem što je vrlo loš guverner, što je vrlo loš ministar finansija, što je mnogo loša Vlada Republike Srbije. To su mnogo veći problemi.
Onda guverner Narodne banke izađe i upozorava građane Srbije da ne uzimaju kredite, jer, kaže, krediti su skupi, dovešće nas u dužničko ropstvo, svakog pojedinačno.
To jeste tačno i mi to stalno govorimo, i kada smo govorili o Zakonu o Narodnoj banci, i o nekim drugim zakonima i svaki put kada smo u prilici, ali nažalost, građani Srbije veoma loše žive, mnogi ne primaju plate, odnosno ostali su bez posla, a oni koji primaju plate primaju vrlo male plate i onda možda i nedovoljno razmišljaju ili nemaju drugog izlaza.
Naravno, ne osuđujem građane, moraju da uzmu te bankarske kredite, veoma skupe, i rizikuju da će doći u situaciju da ne mogu da plate te kredite, a guverner vrlo onako sebično, dakle, upozorava građane, ali nikako neće da kaže ovom narodu gde je on uzeo onaj povoljan kredit za kupovinu one svoje vile, kažu da je to neki nepovratni kredit.
Ne znam zašto ne objasni građanima, jer možda bi još neko uzeo takav kredit, čak bi platio porez na kupovinu te vile, čak bi rekao koliko je stvarno platio, a ne bi se igrao kao što se guverner Jelašić igra sa javnošću Srbije.
Naravno, Krasić je rekao da smo tri puta podnosili inicijativu ovom savetu za smenu guvernera Narodne banke Radovana Jelašića i to je tačno, ali je vrlo interesantno da taj čovek, kao i svi, odnosno kao njegove stranačke kolege, mogu ovoj zemlji da urade šta god hoće a da ni dlaka sa glave ne može da im fali. Neverovatno je da i posle afere "kofer" Radovanu Jelašiću ne fali dlaka sa glave.
Onaj tamo Simić i Zagrađanin, stalno nešto čitamo, pustiće ih iz pritvora, danas, sutra, za pet dana, štrajkuju glađu, ne štrajkuju glađu, ne ulazim uopšte, jer to je stvar pravosudnih organa.
Ne mešam se u to i ne želim da govorim da li oni jesu umešani u to ili nisu umešani, ali je sasvim sigurno da je, ako ništa drugo iz moralnih razloga, umešan guverner Narodne banke ako je viceguverner uhvaćen sa koferčetom para koje je trebalo da služe kao mito.
Naravno, to sve u Srbiji može da funkcioniše. Cena sedenja u Vladi i opstanka Vlade zaista je po želji onih koji žele da podrže Vladu, šta god hoće mogu da urade, mogu da pljačkaju, kradu, ubijaju, mogu da rade šta god hoće, ali je dovoljno da kažu da će da podrže Vladu i sve im biva oprošteno. Naravno, kaže naš narod, mogu kako hoće, ali ne mogu dokle hoće.
Ovih dana je vrlo aktuelno, posle ubistva Slobodana Miloševića u Hagu, i nagađanje u medijima da li će SPS da podrži Vladu Vojislava Koštunice i da li će dalje da je podržava ili neće. Onda smo počeli da u medijima, takođe, čitamo međusobna nutkanja, koja meni zaista liče na prostituisanje između Koštunice i Tadića. Nude se jedan drugom da sarađuju, da ne sarađuju, da čuvaju leđa jedan drugom. Prosto neverovatno. A u svemu tome provodadžiše Mlađan Dinkić.
Građani Srbije kojima oni pokušavaju na taj način da stave do znanja, ovo što Krasić je malopre govorio, kako su oni demokratska opcija, odnosno stranke DB-a, oni će da žrtvuju svoje stranačke interese samo da bi funkcionisala Vlada, jer, bože moj, funkcionisanje i opstanak ove vlade je u direktnoj vezi sa opstankom Srbije, što naravno nema veze sa pameću, jer opstanak Srbije ne može biti uslovljen opstankom nijedne vlade, a najmanje ovako loše vlade kakva je Vlada Vojislava Koštunice.
Šta je suština tog međusobnog nutkanja i prostituisanja Koštunice i Tadića uz pomoć, odnosno provodadžisanje Dinkića, najrečitije govori primer iz Pećinaca.
Predsednik Opštine Pećinci zove se Nikola Pavković, on je član DS. On je od Miodraga Kostića, koji je u to vreme bio direktor DS, u vreme kada je kupovao tri šećerane za po tri evra... Dakle, tada je Kostić kupio pećinačku šećeranu za tri evra, pa je ovom Nikoli Pavkoviću dao poslovni prostor. Sada je predsednik opštine Nikola Pavković u tom poslovnom prostoru otvorio "Meridijan banku" i sada će sve poslovanje Opštine Pećinci i javnih preduzeća da ide preko "Meridijan banke", koja je ekspozitura i vlasništvo, zamislite, predsednika opštine. Takav sukob interesa, takav lopovluk, takav kriminal, to valjda nije zabeležno.
Zašto sam ovo povezala? Dakle, predsednik opštine je iz DS. On je zaštićen kao član DS od strane G17 plus, koji jedva čekaju DS u Vladi Vojislava Koštunice, a opet su zaštićeni od Vojislava Koštunice zato što je njemu da sedi u fotelji predsednika vlade, pa neka ga podržava ko god hoće, može i Agim Čeku, samo neka je on na funkciji predsednika vlade.
Dakle, dame i gospodo i poštovani građani Srbije, krajnje je vreme da Vojislav Koštunica i ova vlada shvate da im je vreme isteklo. Neka se lepo danas pozdrave sa Karlom del Ponte. Neka joj lepo kažu da ne mogu da joj predaju Ratka Mladića, ne zato što neće, oni to vrlo rado bi, nego zato što, hvala bogu, nisu u situaciji.
Neka lepo raspišu izbore, pa da vidimo posle narednih izbora, neka se građani Srbije opredele između vas demokrata koji ste ih doveli na prosjački štap – a svi ste vi jednako demokrate, koji su davali otkaze, uništavali privredu, učestvovali u lopovskim privatizacijama, uništili srpske banke, a doveli inostrane, smanjili realnu vrednost penzija itd – i stranke koja je zaista stranka iz naroda i razume svoj narod i koja je spremna, juče sam to rekla, ne samo da preuzme vlast, već i odgovornost za Srbiju.
Vi možete da crknete od smeha, svaki put se smejete kada ja govorim. Kada sam bila pre tri dana u Aranđelovcu kažu mi građani Aranđelovca – neka ste onoj rekli da se kezači, nju u Aranđelovcu niko živ ne podnosi.

Dame i gospodo, danas raspravljamo o šest odluka, odnosno o šest predloga Visokog saveta pravosuđa, pri čemu  ćete vi nakon ove rasprave u danu za glasanje, ako slučajno budete obezbedili kvorum, pošto ste dva dana za početak rada obezbeđivali, da se odlučite i da izaberete, čini mi se, 10 ili 12 predsednika opštinskih i okružnih sudova i 30-tak sudija u sudovima po Srbiji.
Danas ovde nemamo predsednika Vrhovnog suda, ministar je u obraćanju, u dve rečenice, rekao da nema puno šta da nam kaže, osim da popunimo ova mesta i sada bismo morali da zaključimo da u pravosuđu u Srbiji nema nikakvih problema.
Nažalost, to nije tako. U pravosuđu u Srbiji ima strašnih i strahovitih problema i mi u ovom parlamentu moramo da razgovaramo. Zaista je interesantno koliko su ostale poslaničke grupe nezainteresovane za ovaj važan segment.
Mi iz SRS uglavnom konkretnim predlozima i konkretnim primerima razgovaramo i pokušavamo da pomognemo i ministru i predsedniku Vrhovnog suda da se razreši ovaj problem, odnosno da se pravosuđe dovede na jedan nivo koji bi značio i postojanje pravne države i uvođenje legalizma, a u koji se neki zaklinju. Znate, dokle god nam je pravosuđe ovako klimavo, kakvo je, nema ništa ni od pravne države, nema ništa ni od legalizma.
Volela bih da se obratim ministru sa nekim konkretnim i pitanjima i zahtevima za određene komentare. U toku prošle nedelje ili bogami pre dan ili dva, vi ste se, ministre, u nekoj TV emisiji, čini mi se u vašem danu kada komunicirate sa građanima, pohvalili kako je Zakon o izvršnom postupku stupio na snagu – to je u redu, i kako je to, što Krasić dobaci, super zakon. Rekli ste da taj Zakon već daje odlične rezultate. Ovo sam napisala kada ste govorili, tačno vam citiram ono što ste rekli.
Sada vas pitam, ministre, kada ste tvrdili to da ovaj zakon daje odlične rezultate, da li ste možda mislili na izvršna rešenja oko 200 bivših radnika Cementare "Popovac", koji ne mogu da dobiju svoje pare, imaju pravosnažne presude, imaju izvršna rešenja? Kada sam skoro bila tamo, okupili se ti ljudi da me pitaju da li mogu za ovom govornicom da pitam i ministra i predsednika Vrhovnog suda i izvršni sud, šta je sporno, zbog čega oni ne mogu da dobiju pare.
Izrazili su sumnju, kažu, možda ne možemo da dobijemo svoj novac zato što Cementaru "Popovac" svakog meseca posećuje Ružica Đinđić. Kažu, valjda žena dolazi po neke svoje pare iz te cementare. Kažu, takođe, ti ljudi da je pre dva-tri meseca sa njom dolazio Boris Tadić. Nisam ga ja videla, a ljudi u Paraćinu koji imaju ta izvršna rešenja to tvrde. Sada, u kakvoj je vezi Janjušević, Kolesar, Ružica Đinđić, Tadić, Zoran Đinđić, zaista očekujem od organa pravosuđa, pre svega, pošto je već nešto krenulo da se dešava vezano za Janjuševića i neke malverzacije u Cementari "Popovac".
Od vas, ministre, javno tražim da u okviru primene ovog Zakona o izvršnom postupku proverite šta je sa ovih dve stotine izvršnih rešenja bivših radnika iz Cementare "Popovac".
Konkretno, ministre, kada je u pitanju ukidanje poternice za Agimom Čekuom. I vi i neki drugi predstavnici Vlade i, čini mi se, gospođa Rašković-Ivić, ne znam, te, nešto ste se sablažnjavali i zgražavali kada ste čuli na televiziji da je ukinuta poternica protiv Agima Čekua, a ja vas pitam da li je država Srbija, da li je neko u ime države Srbije konkretno uložio žalbu. Na to imate pravo, to znate. Da li je uložena žalba, kada je uložena, ko je uložio, a ako nije, zbog čega nije i da li to znači da je Vlada Srbije znala za ovo i da je saglasna sa ovim?!
Sledeće konkretno pitanje, isto ste se pojavljivali, a znate, moram da koristim ono što sam čitala i slušala u medijima zato što zahvaljujući skupštinskoj većini ovaj parlament nepuna četiri meseca nije radio i onda moram na taj način da komuniciram i da ne budem pogrešno protumačena. Inače, pratim medije, to mi je posao između ostalog.
Konkretno pitanje je, šta je sa odgovornošću izvesnih ljudi, izvesnih sudija Vrhovnog suda, ili već ko je u pitanju, a vezano je za onu trojicu Šiptara koji su zbog nečije neažurnosti, nemarnosti ili korumpiranosti, a od vas tražim da nam kažete šta je od ta tri u pitanju, napustili zatvor zato što nije blagovremeno stigla presuda Vrhovnog suda i koji su u međuvremenu pobegli među svoje Šiptare na srpsko Kosovo i Metohiju, naravno.
Dakle, konkretno pitanje je, ko je odgovoran i na koji način, da li je odgovoran samo zato što je neažuran, što je aljkav ili je od Šiptara dobio pare da to uradi?
Takođe, pitanje za vas, ministre, prema informacijama koje imam, prošle nedelje, čini mi se, u Vladi Republike Srbije birali ste sudije za prekršaje. Određeni ljudi koje je svojevremeno Batić, a nekoliko puta sam vam o tome govorila, razrešio tih funkcija zato što su, kako je on tvrdio, primenjivali zakon, zamislite greha.
I vas sam pitala i vi ste obećavali da ćete sigurno ispraviti tu nepravdu, zapravo da ćete postupiti po Odluci Vrhovnog suda, jer ti ljudi imaju Odluke Vrhovnog suda da treba da se vrate na poslove sudija za prekršaje.
U određenim slučajevima u ovom poslednjem izboru, iako su konkurisali da bi vas podsetili na tu obavezu, niste ih izabrali, ali ste zato izabrali razne stručne saradnike. Naravno, da biste im otvorili put da sutra kada bude onaj veliki konkurs i kada budemo prevodili sudije za prekršaje iz organa za prekršaje u sudove za prekršaje, da onda imaju otvoren put da se pojave, bože, kao sudije sa iskustvom.
Konkretna primedba na predloge ovih odluka, pored onoga što su moje kolege govorile, jeste Trgovinski sud u Kragujevcu.
Osporavam gospođu Marijanu Đorđević kao kandidata, zato što je očigledno da ovu ženu neko ispod žita pokušava da progura na ovo mesto, jer je u nekoliko navrata u sudu u kom radi pokušavano da se izdejstvuje pozitivno mišljenje njenih kolega i to nikako do sada nije uspelo. Ni ovaj put kada je ovo predloženo nije uspelo. Dakle, nama je to simptomatično i iz tog razloga je osporavam.
Sada nešto konkretno vezano za ''Ovčaru''. Kolega Krasić je govorio, a takođe ću da ponovim da odlično kao diplomirani pravnik znam da o nepravosnažnim presudama ne može i ne treba da se komentariše, ali ako to mogu kojekakve ''kandićke'' i onaj vaš iz specijalnog tužilaštva i onaj Vukčević, što hvata golubove pismonoše, i onaj portparol Bruno Vekarić itd, pa ako oni mogu za pare, koji su dobili od nekog, da pričaju o toj presudi, onda mogu i ja, naravno, ni za kakve pare, nego u ime pravde
i u ime mog predsednika, predsednika SRS, koji se nalazi u Hagu.
Presuda u ''Ovčari'' je naručena upravo zbog Haga i zbog Vojislava Šešelja. Ne želim da ovim što ću danas da govorim o ''Ovčari'' i ovoj presudi, nikako, da utičem na sudije koje će u Vrhovnom sudu raspravljati po žalbi ovih ljudi koji su osuđeni prvostepenom presudom, ali moram da priznam da bih volela da su čuli i ono što je Krasić govorio, a i da čuju ono što ću ja da im poručim.
Dakle, ponavljam, presuda za ''Ovčaru''. Pre nego, odnosno čim je pokrenut taj postupak, čim je podignuta optužnica, svi smo znali kakav ishod sledi, svi smo znali kakva će presuda da bude, svi smo znali da je ''Ovčara'' probni balon koji vam je Karla del Ponte poturila i tu ste morali kao vlast i vaše sudije da se pokažete i da uradite posao tačno kako vam je naručeno. Iako je pravosuđe, vi ćete sad verovatno da komentarišete da izvršna vlast ne utiče na pravosuđe to su, naravno, u ovom slučaju priče za malu decu, vi to dobro znate.
Znate dobro i šta znače i ko su sudije i tužioci i ovog Specijalnog tužilaštva i ovog Odeljenja za ratne zločince, kao i onog za borbu protiv organizovanog kriminala. Svi mi znamo, i govorili smo kada su formirana ta odeljenja, govorili smo da su to ljudi koji izdaju svoje kolege i prodaju se za tri puta veću platu, to je prva tranša, a kasnije je koliko donese Nataša Kandić toliko uzmu da bi izrekli određene presude, naravno.
I ova ''Ovčara'' je u mnogo čemu, nažalost, preslikani Haški tribunal. I u toku postupka za navodni zločin na Ovčari desilo se da su učesnici postupka ili da je neko od učesnika postupka umro, isto kao što smo, recimo, u Haškom tribunalu svedoci šest ubistava šest Srba, poslednje ubistvo Slobodana Miloševića, o kojem takođe država Srbija nije zauzela, odnosno nadležni organi nisu zauzeli određeni stav.
Prvi dan kada je na vestima objavljeno da je Slobodan Milošević umro, odnosno da je ubijen u Haškom tibunalu, svi ste se nešto, čak i Boris Tadić, rastrčali da kažete da je Haški tribunal odgovoran za smrt Slobodana Miloševića, pa onda kad ste dobili po prstima onda ste se svi povukli i uradili šta ste uradili vezano i za sahranu itd, ali to nije tema, verovatno će biti prilike da se i o tome priča.
Dalje, u toku ispitivanja svedoka i optuženih u slučaju ''Ovčara'', postoje iskazi časnih ljudi koji tvrde da su im iznuđivani iskazi, da im je nuđen status svedoka-saradnika, imenom i prezimenom zna se koji su to ljudi. Oni naravno nisu to prihvatili, zato je to prihvatio ''krvavi'' Bora i onaj drugi, Petković, oni koji su zaista okrvavili ruke na ''Ovčari'' i to zna Nataša Kandić i ostali koji su zastupali ove tzv. oštećene, kako su se tu predstavljali.
Krasić je pomenuo i zdravstveno stanje nekih optuženih i kasnije okrivljenih u prvostepenoj presudi za ''Ovčaru''. Zamislite da u spisima predmeta postoje otpusne liste sa Vojnomedicinske akademije za neke ljude i da to ovo sudsko veće nije uzelo u obzir.
U suštini, ovaj postupak za ''Ovčaru'' vodio je srbijanski advokatski šljam, to su oni koji su prodali dušu đavolu, to je Nataša Kandić, to je ona budaletina Todorović, to je Nikola Barović, to je Rajko Danilović, poznat svima vama da je svojevremeno zastupao Vuka Draškovića kada je Vuk tužio Zorana Đinđića za pokušaj njegovog ubistva na Ibarskoj magistrali, a danas je advokat porodice Đinđić. Toliko o moralu tog čoveka.
Šta je još interesantno kada se pogleda taj spis predmeta, odnosno govorim o onome što je dostupno javnosti, pošto znam da je dosta materijala vezano za ''Ovčaru'' proglašeno službenom tajnom i strogo vodim računa i ne spominjem ono što je službena tajna, dakle, govorim o onome što su mogli svi koji su zainteresovani da čuju, mada ne vidim zbog čega se i ''Ovčara'' nije prenosila kao i Haški tribunal pa da se vidi šta ko kaže i na koji način predstavlja državu Srbiju, a ko predstavlja državu Hrvatsku pred srpskim sudovima.
Dakle, interesantno je da su svedoci koje su doveli ovi advokati koje sam pomenula, uglavnom ljudi koji žive u Hrvatskoj, Hrvati, da niko od njih nije tražio, na pitanje predsednika suda, naknadu zbog dolaska.
Potpuno logično, svedoci koji su dolazili iz Novog Sada u Beograd ili iz Beograda u Novi Sad, zavisi gde je vođen koji deo postupka, potpuno normalno i logično tražili su naknadu troškova. Ovi su stizali iz Zagreba i ne treba im naknada troškova.
Da li vama, kolege poslanici, i da li vama, poštovani građani Srbije koji ovo slušate i da li vama, gospodo, iz Vrhovnog suda, koji ćete raspravljati i odlučivati po žalbama ljudi koji su optuženi i koji trunu u zatvoru, dvojica su takođe na samrti, a i dalje se drže u zatvoru, odnosno u pritvoru još uvek s obzirom na to da nije pravosnažna presuda, da li vama ta činjenica nešto govori? Mislim da svakom razumnom to govori previše.
Na čemu su se zasnivali zaključci ovog sudskog veća? Na lažnoj i naručenom svedočenju Jovana Dulovića. Zamislite, koja je to moralna gromada Jovan Dulović. On, naravno, ustaša sa imenom Jovan, vrlo interesantno. Taj čovek je kao svedok, nije imao kao svedok šta da kaže i nije mogao kao svedok da optuži nikoga od onih koje je imao nameru da optuži, zamislite, sebi dozvolio da on zaključuje.
On je čuo da je Vojislav Šešelj bio na mitingu u Vukovaru, a bio je, naravno, to nije sporno, i on kaže – Vojislav Šešelj je u Vukovaru na tom mitingu rekao da dobrovoljci Srpske radikalne stranke moraju da se bore pod komandom tadašnje JNA. On kaže da je on čuo da je Vojislav Šešelj rekao da dobrovoljci SRS ne smeju da pljačkaju, ne smeju da kradu, ne smeju da zloupotrebljavaju zarobljenike, ne smeju da diraju civile, itd, i kaže – ja jesam sve to čuo i to je sve tačno, ali ja zaključujem da to Vojislav Šešelj nije tako mislio, nije to bila njegova namera.
I takvu nebuloznu izjavu to sudsko veće uzima kao verodostojnu i to im je glavna okosnica za presudu i naravno zaštićeni svedoci ''krvavi'' Bora, nadimak valjda govori dovoljno kakav je to čovek.
Dakle, sve ovo što sam rekla zaista ide u prilog tvrdnji da je ''Ovčara'' naručena, da je paralelan postupak sa Haškim tribunalom, da kroz ''Ovčaru'' treba da se dobrovoljci SRS dovedu u vezu sa eventualnim zločinom da bi to moglo da se stavi na dušu Vojislavu Šešelju. Naravno, nijedan ni najmanji dokaz koji bi bio ni blizu toga ne postoji u spisima ovog predmeta, a spisi su na 4.870 strana.
Naravno ovaj postupak će teći dalje kao što će teći dalje i postupak pred Haškim tribunalom, po zahtevu našeg predsednika, Vojislava Šešelja, za smenu Hansa Holcijusa, za smenu onog lekara, i jednog i drugog, i onog veća koje je sudilo u haškom postupku protiv Slobodana Miloševića, sve to zbog toga što su odgovorni za smrt Slobodana Miloševića. Dakle, nešto sa čim su se svi u Srbiji usaglasili onog prvog dana kada se saznalo da je Milošević umro, odnosno da je ubijen u Hagu.
Takođe će se nastaviti postupak u Hagu i vezano za obelodanjivanje pisma koje je ostavio Milan Babić, koji tvrdi u tom pismu da je ucenjivan, da je prisiljavan da laže na svoj srpski narod, da se on zbog svega toga kaje i nije izdržao, savest proradila, za neke, doduše, kasno, ali desilo se to što se desilo.
Dakle, svi ti postupci će da se nastavljaju, ali postupak protiv Vojislava Šešelja ne počinje! Naravno, posle njegovog briljantnog svedočenja u haškom procesu protiv Slobodana Miloševića, oni tamo nemani, inkvizitori, haški zlotvori ne usuđuju se da počnu to suđenje, iako je već, evo, četvrta godina da je na osnovu potpuno šuplje i neargumentovane optužnice Vojislav Šešelj u pritvoru u Ševeningenu.
Nema danas ovde gospođe Vide Škero. Zoran Krasić je govorio o Semu Nazaru, koji je diktirao presudu za ''Ovčaru''. Kada je to, prošli put, kada je ovde sedela gospođa Vida Škero, pomenuo Aleksandar Vučić, ona je rekla da prvi put čuje za tog čoveka. Ona će sledeći put kad bude došla da nam kaže šta ona zna o njegovom pojavljivanju u pravosuđu.
Naravno, nema je, a nema je ni da odgovori srpskim radikalima, to je obećala kada je bila poslednji put ovde, šta je sa našom inicijativom za razrešenje sudije Danka Lauševića, koga finansira Cane Subotić i onaj njegov advokat Vlada Pavićević.
Dakle, dame i gospodo, mnogo je pitanja bez odgovora, mnogo je problema u srpskom pravosuđu. Želim samo da naglasim da mi znamo da je u srpskom pravosuđu mnogo više časnih i poštenih sudija koji svoj posao rade u skladu sa zakonom i u skladu sa sudijskom savešću, upravo onako kako i treba da rade, ali oni kojih je mnogo manje imaju toliko uticaja da su u stanju, kao što vidite, čak da preko određenih presuda pomažu i Haškom tribunalu, naravno, u negativnom smislu. Koji ovde rade sve ono što ste čuli od mojih kolega koji su govorili o konkretnim primerima, koji su u stanju da štite Ružicu Đinđić i Borisa Tadića kada je u pitanju privatizacija „Popovca“ i 200 ljudi koji su ostali bez para koje po pravosnažnoj i izvršnoj presudi imaju.
Dakle, mnogo problema, malo interesa da se ti problemi reše. Naravno, Vlada Srbije ima preče probleme – da vidi kako nekako da sklepa većinu da prođe i ova sednica, a pitanje je šta će dalje, a bolje bi bilo da se uzmu u pamet i da shvate da je krajnje vreme da podnesu ostavku i da ove ozbiljne državne poslove preposte ljudima koji su zaista spremni da preuzmu ne samo vlast, nego i odgovornost za Srbiju.

Dame i gospodo, nameravala sam kao i moje kolege, srpski radikali, da se ovako kritički osvrnem na izveštaj političkog tima.
Sada sam u dilemi, ne znam šta će ovi iz gradske beogradske vlasti da urade ako nastavimo u istom stilu, s obzirom da evo, verovali ili ne, posle današnjih diskusija Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, dobili smo u sedište stranke poziv za stranku. Piše, ne vidite naravno, 27, a to je danas, napisan je poziv i danas je stigao u stranku, jer kažu da nas zovu da se izjasnimo oko lepljenja nekih reklamnih plakata. Mi zaista ne znamo o čemu se radi.
Doduše, videli smo i u Beogradu i u celoj Srbiji da se sve plavi od plakata sa likom Vojislava Šešelja. Pitali smo se ko li je to lepio. I dalje smo u dilemi da li je to DS ili DSS. S obzirom na ovaj poziv, očigledno je da su to žuti radili.
Ovo je nastavak, ovakva izmišljotina je nastavak onoga što smo videli posle veličanstvenog mitinga SRS, kada je ona Soroševa B92 televizija našla nekog svog čoveka koga je lažno predstavila, odnosno naterali ga ili nagovorili da se predstavi da je predsednik Mesnog odbora SRS iz Starčeva, što naravno nije tačno. Taj čovek uopšte nije član SRS. Danas je poslat demanti svim medijima, videćemo da li će sutra to i da se objavi.
Ipak ću da rizikujem i da nastavim onako kako su moje kolege radikali govorili o ovom izveštaju pregovaračkog tima. Reći ću da sam ovaj put, kao i 29. aprila, kada smo govorili o problemima na Kosovu i Metohiji, iznenađena stavom DS tog 29. aprila prošle godine zato što je predsednik poslaničke grupe rekao da Kosovo i Metohija nije najvažnije pitanje u Srbiji. Danas sam iznenađena zato što Boris Tadić, predsednik DS, predsednik Republike, čovek koji se lažno predstavlja kao predsednik svih građana Srbije, nije našao za shodno da se obrati narodnim poslanicima. Verovatno misli da to uradi kao poslednji, da bi pokazao da je on poklopac svakom loncu. Bojim se da to neće moći, gospodine Tadiću.
Danas smo od strane predstavnika vladajućih stranaka u Srbiji čuli tri puta ovaj izveštaj, koji smo jutros dobili otprilike dva sata pred početak ove sednice. Valjda su mislili da mi nismo imali vremena da ovo pročitamo, a evo jesmo. Pa je onda najpre predsednik Vlade prepričao ono što smo dobili na ovom papiru, a posle toga i gospoda Samardžić i Kojen.
Dakle, nismo saznali ni čuli ništa novo osim ovoga što je ovde napisano, a to što je napisano je suviše uopšteno i ništa konkretno ne vidimo, niti šta je to ovaj tim pregovarački konkretno radio, niti šta ima nameru da uradi. Čuli smo od predsednika Vlade da ne smemo dopustiti da se u granicama naše države formira nova država.
Tako ste rekli i to je, naravno, u redu, ali ste ostali dužni da nam objasnite šta će se desiti ako, ne daj bože, nametnuto rešenje bude upravo takvo.
Da li ćete shodno Ustavu, shodno članu 51. Ustava Republike Srbije, tražiti u ime Vlade da se proglasi okupacija tog dela teritorije Srbije.
Niste se ni vi predsedniče Vlade, niti predstavnici ovog tima koji su se ovde obraćali, izjasnili po pitanju izjava određenih zvaničnika koji su dolazili u Srbiju, Sojersa koji je rekao da će Kosovo biti nezavisno, pa Marti Ahtisarija koji je rekao da će stanovništvo na teritoriji Kosova i Metohije odlučivati o statusu Kosova i Metohije. I kaže, tamo je 90% albanskog stanovništva, pa vi vidite kakva će odluka biti.
Onda predsednik poslaničke grupe DSS daje izjavu za današnju "Politiku", koja se objavljuje pod naslovom - Radikali nisu sposobni da vrše vlast, i između ostalog gospodin Aligrudić kaže za SRS da mi jesmo za evropske integracije, ali da nama evropske integracije nisu prioritet. Gospodine Aligrudiću, i dame i gospodo, u odnosu na Kosovo i Metohiju tačno je da nam nisu prioritet.
Nama je prioritet celovitost Republike Srbije i mi poručujemo i vama svima, i onima sa kojima vi pregovarate i razgovarate, da neće biti ni govora o bilo kakvim integracijama i o ulasku Srbije u EU ako nam nametnu nepovoljno rešenje za Kosovo i Metohiju. Šta to znači da mi prihvatamo da nas oni pljačkaju, da nam kradu teritoriju i da nam onda mašu nekakvim evroatlantskim integracijama i da mi kažemo, to je najvažnije, ići ćemo mi u Evropu, makar danas bez Kosova i Metohije, sutra bez Vojvodine, prekosutra bez Raške.
E, to nije stav SRS i ako nam to zamerate, onda mi ne krijemo da zaista tako mislimo i to svakodnevno govorimo građanima Srbije i, hvala bogu, građani Srbije nas razumeju i nama je to svakako, kao ljudima koji se ozbiljno bave politikom, najvažnije.
Naravno, bez obzira na sve ove primedbe o kojima smo govorili i koje smo danas iznosili, mi ćemo glasati za ovaj izveštaj zato što on ne može da štetno utiče na bilo koji način na status Kosova i Metohije, ali je činjenica, ponavljam, da u suštini ništa i ne znači. Nažalost, ovo su samo prazne reči, bez ijednog konkretnog stava, bez ijednog konkretnog poteza koji bi Vlada Republike Srbije učinila, s obzirom na obavezu koja joj je data 29. novembra na sednici Narodne skupštine.
Ali, zato, recimo, imamo, između ostalog, na ovoj strani 13. kažete da ishodom ovih razgovora, govorite o razgovorima sa ambasadarom Kai Eideom, možemo biti prilično zadovoljni, budući da je specijalni izvestilac u svoj izveštaj o ispunjenosti standarda uvrstio veći deo naših zahteva u pogledu decentralizacije.
I vi ovde brkate lončiće, i gospodin Labus je malopre pokušao da skrene priču na neku drugu stranu, ali su, gospodine Labus, pitanje decentralizacije i pitanje statusa odvojena pitanja. Nama je u ovom momentu, a pretpostavljam i vama, najbitniji status u smislu poštovanja Rezolucije 1244 i u smislu opstanka Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije. Sve drugo je, što se tiče SRS, apsolutno neprihvatljivo, a nadam se da se to odnosi i na sve vas koji predstavljate vladajuću koaliciju.
Ovde je gospodin Simić rekao da je jedinstven utisak ove delegacije pozitivan, ali zaista niste rekli šta je to toliko pozitivno, gospodine Simiću, ili imate nešto što ne želite da podelite sa narodnim poslanicima. Ovo što smo mi videli i što smo čuli, da ne ponavljam ko zna koji put, zaista nije nešto preterano negativno, ali ne vidim ništa pozitivno.
I očekujemo od pregovaračkog tima da svakako uozbilji svoj rad, da otvoreno kažete vašim sagovornicima šta je ono ispod čega Republika Srbija i naš pregovarački tim neće i ne sme, na kraju krajeva, da ide i da se ne stidite ako Albanci kažu da oni ne priznaju ništa osim nezavisnog Kosova. Ne vidim zašto se bilo ko od vas iz ovih prvih redova stidi da kaže: Srbija može priznati bilo šta, ali ne i nezavisno Kosovo.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kada je ovih dana počelo da se piše po novinama da ćemo imati na dnevnom redu ovakav predlog zakona, zaista nisam verovala da ćete vi, ministre Stojkoviću, čovek ozbiljan kao vi, sebi dozvoliti ovako nešto, da stanete iza ovog zakona, odnosno izmena i dopuna ovog zakona, i to sa nekim obrazloženjem koje zaista nema nikakve veze ni sa onim što je suština zakona, ni sa onim što je napisano u samom obrazloženju zakona.
Naravno, kada su mediji najavljivali izmene ovog zakona, onda se otvoreno govorilo da ovaj zakon mora da se menja, da se donese upravo ovakav kakav je predložen, zato što ako ne bude donet ovaj zakon moraju se pustiti na slobodu, kako su rekli, ubice Zorana Đinđića i ubice sa Ibarske magistrale.
Stalno se pitam zašto nikada ne reaguje neko iz Ministarstva ili iz Vrhovnog suda, pitam to često i javno, kada tako nešto, takvu izjavu daju, i to zvanični predstavnici; onaj tamo Bruno Vekarić, on je portparol. To su novine demokratije da svaki sudija ima svog portparola, svaki tužilac ima svog portparola. Pa onda Bruno Vekarić i ona Maja Kovačević, ne znam kako joj beše drugo prezime, izađu i kažu – mora zakon da se menja da ne bi bile puštene ubice Zorana Đinđića i ubice sa Ibarske magistrale.
Sada pitam vas, ministre, a pitam i njih – ko to zna ko su ubice Zorana Đinđića i ko su ubice na Ibarskoj magistrali? Jesu li to pravosnažno završeni postupci? Ja sam pravnik i zaista sebi tako nešto nikada ne bih dozvolila. Postoje ljudi koji su osumnjičeni, protiv kojih se vodi postupak, ali da ih nazovem ubicama, zaista to sebi nikada ne bih dozvolila, jer to ozbiljan čovek ne sme da kaže.
Ovaj vaš zakon, odnosno ova dva člana, koji su ovako, naizgled, možda mogli da prođu i neprimećeno, ali ne i pored poslanika SRS, dokaz su da Srbija nije pravna država i da u Srbiji uopšte nema pravne sigurnosti.
Koliko god se vi deklarisali da ste legalisti, da pripadate stranci legalista, hvala na pitanju, vi se redovno demantujete ovakvim predlozima zakona.
To nije dobro. Nije dobro da nam predlažete zakon koji derogira prezumpciju nevinosti. Nije dobro da nam predlažete zakon koji podrazumeva retroaktivnost. Sve su to poznata i priznata načela u pravu i zaista nijednoj vladi koja stoji iza ovoga to ne može da služi na čast, niti može da se pohvali stručnošću.
Zato sam uverena, ministre, da je ovo što ste vi ovde govorili nešto što vam je valjda zadato da kažete, jer ne mogu da verujem da vi mislite da to jeste onako kako ste rekli.
Rekli ste da je ovaj predlog zakona – i onaj prvi o kojem smo mi govorili svojevremeno, jer ovo je već peta izmena Zakonika o krivičnom postupku; svaki put kada mi, srpski radikali, govorimo i najavimo vam nešto što će biti predmet nekih sledećih izmena i dopuna, svaki put se zaista to obistini, ne znam kako više ne shvatate ozbiljno ovo što mi radimo i govorimo – odnosno ovaj deo zakona donet po zahtevu Evrope, jer naši sudovi nisu solidni. Stvarno ne znam šta ste hteli da kažete. Šta znači solidan sud? Sudovi mogu dobro da rade i mogu loše da rade.
Solidan i nesolidan, zaista ne znam; meni je nesolidno kada izađe Bruno Vekarić i onako ledenim pogledom gleda u prazno i komentariše nepravosnažne presude. Nesolidno mi je kada izađe ona Maja Kovačević, koja je portparol takođe specijalnog odeljenja i koja komentariše nepravosnažne presude. To je nesolidno, to je neozbiljno. To, da bude kriterijum Evrope ili bilo koje evropske institucije, to nije moguće i nije tačno.
Rekli ste takođe, ministre, da je deo zemunske grupe pušten na slobodu, jer sud nije solidno radio. Stvarno ne znam šta ovo znači. Sud mora da poštuje zakone, mora da poštuje rokove. Svakako da je prošlo dovoljno vremena otkako su svi ti ljudi pritvoreni i da je sud mogao da se opredeli i da je mogao da odluči. Zašto nije, to je pitanje na koje tražimo odgovor već godinama.
I svaki put kada govorimo na temu sudova ili zakona iz ove oblasti, svaki put, ministre, skrećemo pažnju da nije problem u propisima, problem je u organizaciji, u funkcionisanju i problem je u jednom malom broju ljudi u sudovima koji žale i pare po sudovima. Vi nas ne slušate i onda dođete u situaciju da ovde slušate ono što mi imamo da kažemo o ovim predlozima.
Potpuno sam ubeđena da vam nije prijatno da čujete sve ovo, ali moramo da kažemo ono što zaista mislimo i što znamo da zaista jeste istina i da jeste pravno potkovano.
I, sve ono što budemo danas govorili vi ćete ponavljati za nekoliko meseci kada nam budete opet predlagali izmene i dopune, mada ste rekli, naravno, da ćete nam predložiti kompletno novi zakon.
Mi srpski radikali uvek podržavamo taj način zakonodavnog rada i Vlade i parlamenta; izmene i dopune ne znače ništa. Udovoljavanje ovom ili onom uslovu, menjanje zakona iz ovog ili onog, opravdanog ili neopravdanog razloga, to nije ozbiljno. To može eventualno da se radi i prvih mesec ili dva meseca rada Vlade, pa nešto je baš urgentno, Vlada je uočila da je nešto je potpuno neustavno ili vrlo loše regulisano, pa onda navrat-nanos predloži izmene i dopune nekog propisa. To može da se prihvati. Ali, posle dve godine postojanja Vlade, izmene i dopune su neprihvatljive.
Rekli ste takođe, ministre, da se ove izmene zakona ne odnose na klasičan kriminal, već za neka posebno teška krivična dela. Nema klasičnog i modernog kriminala. Postoji kriminal za koji je zaprećena odgovarajuća kazna. Ovo što je ovde predviđeno, ovaj najniži nivo zaprećenosti kazne, može da bude zaista i to što ste vi nazvali klasičan kriminal. Pretpostavljam da ste mislili na kriminal koji nije organizovane zločinačke grupe itd.
Takođe, rekli ste da je ovo što nam danas predlažete, da su to principijelne izmene. Ako je ovo principijelno, ministre, onda stvarno ne znam kako izgleda neprincipijelnost.
Šta ste nam predložili? Da u Zakoniku o krivičnom postupku u članu 146. stav 3. posle reči "zatvora" dodate reči "i za dela organizovanog kriminala za koja je zaprećena kazna od deset godina zatvora ili teža kazna". Suština je da od podizanja optužnice pritvor može trajati najduže dve, odnosno četiri godine za dela za koja je zaprećena kazna, a bilo je od 40 godina zatvora, a vi sada kažete ''i za dela organizovanog kriminala za koja je zaprećena kazna od deset godina zatvora ili teža kazna''.
Dodajete potpuno nov stav i kažete: ''Protiv optuženog koji je zbog isteka roka iz stava 3. ovog člana pušten na slobodu, može se odrediti pritvor ako se krije (taj optuženi), pobegne ili pokuša bekstvo, ili ako je uredno pozvan, a ne dođe ili očigledno izbegava da dođe na glavni pretres. Tako određen pritvor može trajati do izricanja prvostepene presude''. Ne znam kako vama, ali meni, ministre, ovo liči na doživotnu robiju. Ničim niste ograničili, prvo, kako ćete vi i koliko otvarate mogućnost za zloupotrebu kod ovog, sada, člana 4.
Dakle, protiv optuženog koji je zbog isteka roka iz stava 3. ovog člana pušten na slobodu, može se odrediti pritvor ako se krije. Dobro, to je tehnički, suština je, ako se krije. Uvek može da se kaže da se krije, da ode s posla, ako negde radi, i ne ide direktno kući, nego svrati kod kuma, sudija može da kaže – krije se i ne ide sa posla kući.
Kaže, može da pobegne ili pokuša bekstvo. Ako pobegne, pobegao vam je, pobegli su vam već neki i šta ćete sa njima to ćete već da vidite. Kažete, ako pokuša bekstvo, i to uvek možete da kažete. Uvek možete da kažete, vidite čoveka da upali svoj auto i krene na more i tamo negde kod Mehovog krša, kod Tutina, vi ćete tu da ga zaustavite i kažete – krenuo je da beži, da, u drugu državu, naravno.
Kažete, ako je uredno pozvan, a ne dođe ili očigledno izbegava da dođe na glavni pretres. Šta to znači, zaista, o ovome je i Jojić govorio. Znamo šta znači kada je uredno obavešten, ali šta znači ako ne dođe; da li ima pravo da objasni zbog čega nije došao i da li može da mu se desi da usput polomi nogu, da li može da mu se desi da mu, ne daj bože, neko umre baš tog jutra, da li može da mu se desi da mu, ne daj bože, izgori kuća baš tog jutra. Gospodin Mikavica se krsti, a ja sve govorim "ne daj bože", i treba da se krstite, jer ćete glasati za takav zakon.
U obrazloženju zakona pozivate se na ustavni osnov za donošenje ovog zakona, a mi srpski radikali vam tvrdimo da ustavnog osnova nema, i kažete da je ustavni osnov sadržan u članu 15. stav 2. Ustava Republike Srbije. Član 15. stav 2. Ustava Republike Srbije glasi: ''Niko ne sme biti lišen slobode, osim u slučajevima i u postupku koji su utvrđeni zakonom''. Lepo vi ovo utvrđujete zakonom. Ako je ovo vaše rešenje, onda zaista… Mi dalje tvrdimo da je to neustavno i ceo ovaj predlog neustavan, kao što nije u skladu sa propisima EU i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Da je to tačno dokazuje da ovaj predlog nije urađen u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, članom 136. Ovo je novina, ovo je demokratski produkt, da ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi sa obrazloženjem, pa onda, između ostalog, predlagač zakona po pravilu navodi u obrazloženju zakona i osnov u zakonodavstvu EU i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Ovo niste naveli, znači da to ne postoji. Mi vam to upravo i pričamo. Znači, čak Predlog nije ni u skladu sa Poslovnikom, mada imamo primedbe i na taj deo Poslovnika, ali to je nešto drugo.
Gospodine ministre, trebalo bi da odgovorite narodnim poslanicima kada imate nameru da hapsite ove ljude zbog kojih donosite zakon. Na koji način ćete to da uradite? Da li će to da bude neka velika frka, pompa, da li ćete samo da ih stvarno pozovete ili ćete večeras ili sutra, pošto zakon sutra stupa na snagu, da proglasite da su počeli da beže i da završe kao Dule Spasojević i onaj Kum, jer i to može da se desi ako neko za kim se raspisuje poternica beži. Dakle, vrlo osetljivo i očekujemo zaista da nam to objasnite.
Sve ovo što danas imamo na dnevnom redu, gospodine ministre, posledica je postojanja specijalnih sudova i specijalnih tužilaštava.
Vi ćete sada meni da kažete, ali ću odmah da se ispravim – ne postoje specijalni sudovi i specijalna tužilaštva; naravno, ja to znam, tužilaštvo da, ali ne specijalni sudovi, govorim onako kako je uobičajeno da se kaže.
To jeste odeljenje Okružnog suda i baš je to nama bilo problematično od samog početka – zašto praviti takvu razliku među sudijama. Imaju istu završenu školu, istu stručnu spremu, isto radno iskustvo, u istom sudu, u istoj kancelariji radili, u istoj sudnici sudili i neko je zaslužan da doskoro dobija tri puta veću platu, a sada dva puta veću platu od kolege koji je ostao u onoj sudnici i u onom kabinetu gde su godinama skupa radili.
Tada je napravljena greška. Više puta sam vam rekla da mi je bilo vrlo prijatno za slušanje kada ste u nekom od prvih obraćanja izneli svoj stav o tim specijalnim odeljenjima. Zaista sam očekivala da će ova vaša vlada i Ministarstvo, na čijem ste vi čelu, vratiti u normalno stanje i da će se ovim poslovima baviti sve sudije koje ispunjavaju uslove, koje inače sude u krivici za teška krivična dela. Nikakva razlika nije mogla da se napravi, niti je trebalo da se menja zakon i da se formiraju ovi ''specijalisti''.
Vidite kako su vam ovi drugi ''specijalisti'' dobro uradili posao, govorim o onima za ratne zločine, da bi se dokazali da su oni solidni, pošto vi koristite taj izraz – ponovo se izvinjavam što govorim uopšte o ovoj presudi, jer je u pitanju prvostepena presuda i znam da ne treba u javnosti da se govori o takvim presudama, ali moram da spomenem – presudu za Ovčaru doneli su na osnovu iskaza dva zaštićena svedoka.
To je kao nekad 1946. godine kada su se sa dva svedoka skidale glave. To isto i sad u ovom savremenom tzv. demokratskom zakonodavstvu. Tu niste imali problema da se poštuje zakon. Brzo su ih priveli, pritvorili, brzo završili postupak i, što je najtužnije, zvanično onaj Bruno Vekarić, ono čudo od čoveka, prvi saradnik Vladana Batića i onda i danas, Batić ga postavio tu, bio je tamo desna ruka u Ministarstvu, pa se plašio kad dođe novi ministar da će da mu šutne Bruna Vekarića, pa ga je on postavio u specijalno tužilaštvo, taj Bruno Vekarić izađe i kaže da posao oko Ovčare još nije završen, pogotovo u odnosu na one koji su oslobođeni krivice i koji su dobili manje od 20 godina zatvora. Kaže: "Ovi su oslobođeni zbog nedostatka dokaza".
To su zaista neverovatne formulacije. Ako postoji dokaz, onda on postoji i onda je neko kriv na osnovu nekog dokaznog postupka koji se pred sudom izvodi. Šta znači nedostatak dokaza? Znači da može neko vas, mene, bilo koga da nazove ubicom, da nas pritvori i da nas posle izvesnog vremena pusti zbog nedostatka dokaza. O tome treba malo ozbiljnije da razmišljamo i da shvatimo šta se u suštini krije iza takvih izjava zvaničnih predstavnika srpskog pravosuđa.
Naravno, ne mogu ni ja da propustim, moje kolege su govorile o slučaju predsednika srpskih radikala u Hagu. Skoro će tri godine da je prof. dr Vojislav Šešelj u haškom kazamatu. S obzirom na onakvu šuplju optužnicu i besmislenu kakva postoji protiv njega, koja je napisana u Beogradu, reče Krasić i ja ću da ponovim, napisali su je Zoran Đinđić, Goran Svilanović i Nebojša Čović i na osnovu te takve optužnice Vojislav Šešelj čami skoro tri godine u tom haškom kazamatu i ne pada im na pamet da počnu suđenje.
Naravno, plaše se tog suđenja, znaju da nemaju dokaza i zato ništa ne preduzimaju, pogotovo ne pored onog svedočenja koje je Vojislav Šešelj imao u procesu Slobodanu Miloševiću. Sutra će u Domu sindikata, u 16 časova, biti održana promocija njegove knjige sa tim svedočenjima i određenim komentarima. Svi koji su zainteresovani, koji budu došli u Dom sindikata, čuće mnogo toga što ide u prilog ovome što mi srpski radikali ovde govorimo.
Kada govorimo o organizovanim kriminalnim grupama, gospodine ministre, ovo je vrlo škakljiva kombinacija, i bilo bi dobro da svi koji su prihvatili da ovo tek tako postane sastavni deo zakona dobro razmisle o tome šta ovo može da znači i na koji način može neko da bude svrstan u organizovanu kriminalnu grupu.
Pitam vas, ministre Stojkoviću, da li ste vi spremni na doživotnu robiju u skladu sa ovim zakonom? Šta može da se desi? Vi ste član Vlade Vojislava Koštunice. Može da se desi da jednog dana nadležni organi pravosnažno utvrde da je Mlađan Dinkić zloupotrebio Nacionalnu štedionicu, da je tamo uzeo neke pare. On je član Vlade i vi se proglašavate organizovanom kriminalnom grupom, i Koštunica, i vi, i Dinkić i ostali ministri, da ih sada ne nabrajam.
Da li ste vi spremni da u skladu sa tim članom odgovarate, ne daj bože da vam se to desi, gde kaže "tako određen pritvor može trajati do izricanja prvostepene presude". Ili, recimo, ko će da ode na ovu doživotnu robiju. Jer zaista tako tumačim, peti put čitam: "Tako određen pritvor može trajati do izricanja prvostepene presude". To je neograničeno vreme. To doživljavam kao nečiju doživotnu robiju, koja ne postoji u našem zakonu.
Ako se utvrdi, ovo što su novine pisale, da je BIA prisluškivala narodne poslanike, ko će onda, kao organizovana kriminalna grupa, ko će sve tada da bude pritvoren, ko će sve da odgovara i da ide u zatvor?
Gospodine ministre, u vreme akcije "Sablja", o kojoj se ovde govorilo, kada je zaista učinjeno nešto nezapamćeno u savremenoj Evropi, podsetiću vas da Nataša Mićić sa tašnom o ramenu izađe za neku govornicu pred novinare i kaže – odlučila sam da proglasim vanredno stanje.
Pa proglasi akciju "Sablja" i da u toj akciji "Sablja" preko 12.000 časnih građana Srbije završi u pritvoru; da se protiv njih ne vodi nikakav postupak i da danas, ministre, svi mi građani Srbije moramo da plaćamo za to krivično delo koje je učinila Nataša Mićić, a nadležni pravosudni organi ništa nisu učinili na tome da Nataša Mićić odgovara za svu štetu koju je učinila i tim građanima i državi Srbiji.
Građani su imali štetu tada, verovatno mnogi nikada neće oprati ljagu i sumnju sa svoga imena i sa svoje porodice, a država ima posledice sada, jer, svi znamo i svi znate, ko god se pojavi pred sudom sa zahtevom za naknadu štete, država će morati (već se isplaćuju te naknade štete) da isplati tu štetu.
Pošto već donosite ovaj zakon, mada su se čuli komentari da ovaj zakon možda neće biti usvojen, jer su se neke poslaničke grupe izjasnile da ne prihvataju ova neustavna rešenja. Ali ako ipak usvojite ovaj zakon i pošto ga donosite, volela bih da čujem objašnjenje – da li će po ovom zakonu da se postupi kod organizovane kriminalne grupe jednog čoveka koji dnevno krade 7.000 evra od građana Srbije, koji od tih para svojoj supruzi plaća prepisivanje kuvara, svojoj ćerki i bratanici snimanje nekog CD. Znači, ima ih četvoro, a ne troje, to jeste organizovana kriminalna grupa, plus ostali, plus brat, plus Čović, plus Tadić, ima ih koliko hoćete.
Da li ćete, kada već donosite ovakav zakon, da uradite nešto dobro za ovu Srbiju i građane Srbije i da primenite na takvoj jednoj organizovanoj grupi? To ne očekujemo od vaše Vlade i ovakvog sastava u vrhu sudskog pravosuđa, gospodine ministre. Ali, bilo bi dobro, i zbog vas lično i zbog onog ugleda koji uživate među narodnim poslanicima i među građanima Srbije, nemojte da se brukate, povucite ovaj zakon. Potpuno sam ubeđena da se vi slažete sa nama. Pustite vi to što vam je neko rekao da morate, vi ste pravnik, čuvajte struku.

Ne znam što ministar izađe, mislila sam da ga pitam šta je završio, koju školu. Ja sam, ne znam zbog čega, do danas mislila da je on pravnik. Da li znate vi šta je ministar završio? Doktor prava? Moraću doktoru prava da objasnim onda neke osnovne pravničke pojmove.
Prvo, ne znam kako doktor prava može da govori o komadu zemlje. Postoji parcela. Parcela ima svoj broj, ima površinu, upisuje se u zemljišno-knjižni uložak. Parcela pripada određenoj katastarskoj opštini, i to je lična karta parcele, i ne može ministar da kaže komad zemlje i da se gradi na komadu zemlje. Poručite ministru da se gradi na građevinskoj parceli, koja ima sve ove karakteristike o kojima sam govorila.
Dalje, kaže ministar da je ponosan što je napisao ovaj zakon, kaže da zakon piše za običnog čoveka, a ne za specijaliste. Ovo je neverovatno. Zakon se piše da se uredi određena oblast života, da to bude jasno, precizno, koncizno, zakone primenjuju stručnjaci, pravnici, specijalisti za koje ministar ne piše zakone, i zakoni se pišu jezikom pravnika, pravničkim jezikom. Zato postoje pravnici da bi običnim građanima objašnjavali šta znači koja odredba i tumačili zakon.
Ministre, pitala sam malopre šta ste završili. Do sada sam bila ubeđena da ste vi diplomirani pravnik. Neverovatno, sada sam vam objašnjavala neke stvari i dalje ću naravno, pošto niste od početka čuli, objašnjavala sam vam šta znači komad zemlje.
(Milan Parivodić, sa mesta: Prihvatam vaš amandman.)
Onda neću govoriti o amandmanu, ali moram ovo što sam naumila da vam kažem, taman da ne potrošim vreme. Logično je da prihvatite ovaj amandman i neću obrazlagati amandman, nego malo da raspravljamo o ovome što ste pokušali da objasnite, nešto što je neobjašnjivo, ali reći ću najpre principijelno da je neprihvatljivo i nedopustivo da vi ovde na ovaj način komunicirate sa poslanicima.
Nije ovo okrugli sto, hajde da organizujemo okrugli sto pa da se sakupimo, stručnjaci koji misle da ovo nije dobar zakon i stručnjaci vašeg tipa, koji misle da ovo jeste dobar zakon, vaši istomišljenici, a rekla bih oni koji imaju iste interese kao vi za donošenje ovog zakona, i vi dobro znate, Zoran Krasić vam je rekao u prvom pojavljivanju ovde, šta je suština donošenja ovog zakona i vi ne možete da kažete poslaniku - sada ću da vam objasnim, niste me razumeli, vi to ne razumete. Mi nismo vaši đačići, vi niste naš profesor.
Mi ovde govorimo pre svega kao narodni poslanici, a kao što vidite poslanici SRS govore kao stručnjaci koji odlično znaju ovu oblast. Imate pravo da zastupate koncept Vlade. Mi govorimo o drugom, potpuno normalnijem i pravno čistijem konceptu, i tako možemo da razgovaramo.
Zato je u pravu koleginica Nestorović malopre kada je rekla da je trebalo lepo Vlada da nam da, kao što je to uobičajeno u skladu sa našim poslovnikom, mišljenje o svakom amandmanu i da za onaj amandman koji ne prihvata, Vlada napiše zbog čega ne prihvata i da naša diskusije bude usmerena na odgovor Vlade, a ne ovako da mi dva sata govorimo o jednom amandmanu. Naravno, nama to ne smeta, mi možemo to da prihvatimo, ali jednostavno to nije način komunikacije ministra i narodnih poslanika.
Dalje, da vam objasnim neke osnovne stvari. Kada ste govorili o velikom broju neuknjiženih stanova, odnosno zgrada, nepokretnosti. To sam vam govorila kada smo govorili u načelnoj raspravi o ovom zakonu. Problem jeste, taj problem postoji, ali ovaj vaš zakon ne rešava taj problem.
Vi morate sa kolegom Stojkovićem da se dogovorite da se ažurira rad zemljišno-knjižnih odeljenja opštinskih sudova. Ovim zakonom apsolutno ništa neće biti poboljšano kada je u pitanju uknjižba stanova, odnosno uknjižba zgrada.
Nije tačno ovo što je kolega Krstin rekao da postoje neki listovi nepokretnosti. Znam za posedovne listove, tako se zovu, koje vode katastri. To su listovi koji mogu, kako reče, da zamene vlasnički list. To nije tačno. Ne može, jer posedovni i vlasnički list su potpuno različite stvari. Tačno je ovo što ste vi kolega rekli da katastri nepokretnosti dosta dobro rade svoj posao u smislu - izvršena su aviosnimanja, upisuje se ono što je snimljeno na kopije plana, unosi se u katastarske operate, ali to ne znači da se menja stanje u posedovnom listu.
Imate koliko hoćete, evo, uzmite jedan posedovni list i videćete da tamo piše - posednik, narodni odbor, ne znam kako se nekada zvalo, a radi se o vašoj kući koja je bez građevinske dozvole i koja je zaista ucrtana. Ali, to joj ne daje pravni legitimitet. Samo je činjenica da ona postoji. Ali, mora da bude upisana u zemljišnu knjigu da bi zaista postojala i pravno. Dakle, to je samo formalno postojanje.
Ministru moram da objasnim kako izgleda jedan zemljišno-knjižni uložak. Stekla sam utisak da to nikada niste videli. Dakle, zemljišno-knjižni uložak ima popisni list, vlasnički list i teretni list.
(Milan Parivodić, sa mesta: Pravite grešku, za koju mene opterećujete)
Ministre, nemojte tako da mi se obraćate, to ne možete. Možemo da izađemo ispred, da popijemo skupa kafu i tako da razgovaramo. Ovde sam narodni poslanik, vi ministar i to poštujte.
Dakle, stekla sam utisak da nikada niste videli zemljišno-knjižni uložak. Sada vam objašnjavam kako to izgleda. U popisnom listu stoji opis nepokretnosti.
Tu stoji: parcela, broj taj i taj, ima gruntovni broj koji odgovara određenom katastarskom broju. Ako je izgrađena, onda piše - izgrađena kuća površine te i te. U vlasničkom listu stoji da je ta nepokretnost sa A strane ima ili pravo korišćenja Marka Markovića ili pravo svojine Marka Markovića; pravno su pojmovi različiti. Na kraju imamo teretni list u koji se, između ostalog, upisuje hipoteka. Tako izgleda zemljišno-knjižni uložak i jedino tako može da se koristi.
Dalje, kaže ministar da će ovaj zakon omogućiti da se lakše dođe do kredita. Neće, nema šanse. Ovde su moje kolege o tome dosta naširoko govorile, neću da ponavljam, pošto inače nemamo potrebe da ponavljamo, znamo svi nešto novo da kažemo. Dakle, namera ministra, i Ministarstva i Vlade možda jeste bila da se omogući uzimanje stambenih kredita, ali ovim zakonom, na ovaj način, to nije rešeno.
Dalje, rekla sam ministru da ne može da nam kaže da bi mi nešto bolje razumeli, mi to dobro razumemo, nego on ne razume.
Sada jedan biser koji me podsetio na Gašu Kneževića svojevremeno kada je govorio o Zakonu o visokom obrazovanju. Tada je rekao da zakon nije donet, ne postoji, nije stupio na snagu, ali on ga primenjuje, jer je to neki njegov budući zakon i na osnovu takvog zakona je svojevremeno Gašo Knežević profesora dr Vojislava Šešelja oterao sa Pravnog fakulteta.
(Glas iz sale: S pravom.)
Je li s pravom? Žao mi je što to mislite i što jednu ovakvu raspravu pokušavate da skrenete na drugu temu. Sada ću da iskoristim i da vam kažem, gospođo koja mislite da ste u pravu, da je prof. dr Vojislav Šešelj najumniji živi Srbin, da ima najviše objavljenih dela, da svi pravnici i vi, što se kezačite, gospođo iz Aranđelovca, ne znam ni kako se zovete, sram vas bilo, treba da ustanete kada se spomene ime profesora Šešelja, a ne da se smejete u lice, to vam ne dozvoljavamo, ako ste to doneli odande odakle ste došli. I vama ne dozvoljavam da spominjete ime Šešelja, jer ne zaslužujete da spomenete ime tog čoveka.

Da, gospodine Mihailoviću, skrenite ovima pažnju što čitaju novine.

Podigla je pogled sa novina i reaguje na ovo što govorim.
Dakle, pravo preče gradnje, ministre, rekli ste Zoranu Krasiću kada je govorio da nema prava preče gradnje, i nema ga, ukinuo ga je Šumarac, vi ste rekli, ima ga u praksi.
Neverovatno da pravnik može da kaže nešto ne postoji u zakonu, a postoji u praksi. Kako vi to rešavate, kako se formuliše u praksi to pravo preče gradnje?
Podsetiću vas, dok je postojalo pravo preče gradnje, ono se utvrđivalo rešenjem, pa se kaže - dozvoljava se Marku Markoviću pravo preče gradnje na delu parcele broj taj i taj, upisana u Z-K UL taj i taj, površine te i te, katastarska opština ta i ta, koja se pripaja njegovoj parceli radi formiranja jedinstvene građevinske parcele. To je bila suština prava preče gradnje. Znači, utvrđivalo se rešenjem. Opštinski organ uprava ga je utvrđivao rešenjem.
Pošto svaki čas odgovarate na svaku našu primedbu, zamoliću vas, kada završim da nam odgovorite kako vi to konstituišete u praksi pravo preče gradnje koje ne postoji u zakonu? Slažem se da Zakon o planiranju i izgradnji nije dobar. Ako vas nisu informisali, mi iz SRS, evo u februaru će dve godine kako smo podneli zahtev za stavljanje van snage tog zakona i donošenje jednog dobrog, pravog zakona, da li odvojeno o planiranju, odvojeno o izgradnji, to je nešto o čemu možemo da razgovaramo, jer je svojevremeno Šumarac zbrljao pet zakona u jedan pa napravio ništa, napravio neprimenjiv zakon. Znači, i vi se slažete u tom delu da smo u pravu.
Upozoravam vas da smo na isti način tada razgovarali sa Šumarcem kada smo mu govorili da donosi neprimenjiv zakon. Sada vam ponavljam, rekao vam je Zoran Krasić, ovaj zakon o hipoteci, ministre Parivodiću, bože zdravlja, viđaćemo se, sretaćemo se, pitaćemo vas, zašto nam donosite predlog izmena i dopuna ovog zakona, zašto danas ne prihvatite da je ovo neprecizan i neprimenjiv zakon? Zašto ga ne povučete iz procedure?
Zašto ne prihvatite naše načelne principijelne stavove, neka amandmanska rešenja, neka ključna amandmanska rešenja, od kojih zaista zavisi da li ovo jeste zakon o hipoteci ili nije. Da opet ne ulazimo u teoretsku raspravu koju ste imali sa Krasićem, šta je založni objekat kod hipoteke, da li je to nepokretnost, pokretna stvar naravno nije. Ne može auto biti predmet hipoteke.
Dobro je što ste ovaj amandman, koji sam podnela na član 4, prihvatili, jer ste bar očistili pravno ove formulacije; jasniji je pravnički. Neke nedoumice ovaj amandman otklanja. Kažem - u redu je da ste prihvatili, ali nemojte da budete sujetni, ministre, mislim da morate da prihvatite činjenicu da mi ovde, bar kada je ovaj zakon, uglavnom ne govorimo kao političari, nego govorimo kao ljudi od struke i kao ljudi sa mnogo iskustva u ovim poslovima. Razgovarali smo i pre nego što ste ovaj zakon dali u proceduru neformalno. Sećate se da smo pričali o problemima koji se mogu sresti u ovom zakonu.
Zato vam najdobronamernije preporučujem da bi bilo najbolje rešenje, i za građane Srbije, i za Vladu, da ih ne dovodite u zabludu da će ovim zakonom, ovako koncipiranim, rešiti sve svoje probleme oko upisa u zemljišne knjige, oko upisa hipoteke, podizanja kredita itd. Neće. Čućete i dalje u našim raspravama o amandmanima, ukoliko u međuvremenu ne shvatite da je zaista najbolje da povučete zakon.

Čini mi se da je krajnje vreme da vi iz G17 plus prestanete da se pitate odakle je koji narodni poslanik. Gospođo, ja sam Srpkinja rođena u Livnu.
Već sam čula ovde primedbu pre neki dan da 5. oktobra, rekao je jedan vaš kolega, ne znam uopšte zašto je spomenuo 5. oktobar, rekao je - za razliku od vas 5. oktobra nisam bio u Livnu, već sam bio u Beogradu. Valjda je hteo da se pohvali kako ste vi iz G17 plus 5. oktobra palili Skupštinu, krali slike, krali dragocenosti, tukli ljude, linčovali ljude ispred zgrade, a evo sada da iskoristim, pošto je tada prekinuta ova vrsta rasprave, tog 5. oktobra sam kao zamenik ministra pravde i član komisije koja je ispitivala za stručni ispit ceo dan radila.
Dok ste vi rušili Beograd, sedela sam u ministarstvu i radila svoj posao i ispitivala upravno pravo, one koji su dolazili da polažu stručni ispit.
Što se tiče idolopoklonstva, gospođo draga, Vojislav Šešelj zaslužuje sve ono što mi srpski radikali za njega radimo, zaslužuje mnogo više ne samo srpskim radikalima, nego Srbiji. Srbija je dužna da vodi računa i da učini sve da se Vojislav Šešelj vrati u Srbiju, jer on koliko je potreban SRS, mnogo je potrebniji Srbiji.
To što je vama nekada dao kompliment da ste se dobro spremili za emisiju, on je džentlmen čovek, i koliko god da ste bili spremni ili nespremni sigurno biste kao dama od njega dobili takav kompliment. Trebalo je valjda da to primetite tada kada ste bili s njim u emisiji.
To što sam rekla da se kezačite, to je zaista jedini izraz koji mogu da upotrebim, koji mi je pao na pamet u momentu kada ste se vrlo nepristojno smejali na pominjanje imena profesora doktora Vojislava Šešelja. On jeste najveći živi Srbin, on jeste najpametniji živi Srbin, on jeste čovek koji u Haškom tribunalu brani i koji će odbraniti srpske nacionalne interese.
On jeste čovek koji će pobediti Haški tribunal, koji će ga u paramparčad tamo rasturiti, kao što je već učinio u ovom delu svedočenja u slučaju Slobodana Miloševića. Čućete u promociji njegove knjige i koristim ovu priliku, hvala vam što ste me izazvali da govorim na tu temu, da obavestim građane Beograda, da u petak u 16,00 časova, tim za odbranu, koji pomaže pripremu odbrane Vojislava Šešelja, na čelu sa Tomislavom Nikolićem, organizuje u Domu sindikata promociju Šešeljeve knjige, gde je predstavljeno svedočenje gospodina Šešelja u slučaju Milošević i oni koji nisu bili u prilici da sve to prate na televiziji, moći će da pročitaju u toj knjizi i da na toj promociji čuju šta eminentni pravnici, stručnjaci i političari Srbije misle o profesoru doktoru Vojislavu Šešelju.

Evo, ja ću Krasiću da ih upristojim. Prvo, kolega Albijaniću, niste bili u sali, mi smo ovde raspravljali i raspravljamo od 10,00 sati, zapravo polemišemo sa ministrom Parivodićem o zakonu o hipoteci u pojedinostima, vrlo stručno, vrlo odgovorno i vrlo ozbiljno.
Ne slaže se ministar sa nama, verovatno se ne slaže ni vaša poslanička grupa, imamo različite koncepte i hvala bogu da imamo različite koncepte.
Zabrinula bih se za nas da se slažemo i u jednom deliću sa G17 plus, naravno da ne. I dok sam govorila o amandmanu i dok sam jednim primerom, samo da vas podsetim, pošto niste bili u sali, objašnjavali ministru Parivodiću kako je onaj prethodni ministar Gašo Knežević govorio o zakonima koji nisu doneti a primenjuju se, što je danas ovde takođe ovde gospodin Parivodić u jednom momentu rekao, u to vreme se vaša koleginica, koja je sada izašla, vrlo nepristojno glasno nasmejala na pominjanje imena predsednika SRS.
Kada god, i gde god, i ko god spomene, odnosno nasmeje se i na pogrdan način pomene sa ironijom Vojislava Šešelja, mi srpski radikali ćemo da komentarišemo, da se javljamo, da branimo, i zato što mislimo da imamo i koga i zbog čega.
To što vi, kako kaže vaša koleginica, niste idolopoklonici, to je vaš problem, nismo ni mi, ali vi imate jedan drugi problem. Imate problem što ne znate ko vam je predsednik stranke, imate tri komada, tako ste lepo iscepkani. Ko je vaš predsednik, da li isti kao onoj koleginici koja je sada izašla iz sale, kojoj ne znam ime, to zaista ne znam i to jeste vaša stvar.
To da vi nekoga učite da bude pristojan, gospodine Albijaniću, onda najpre, ukoliko pripadate onom krili Dinkića, Labusa i ovih ostalih koji su vezani za razne malverzacije i finansijske mahinacije, njima prvo objasnite da biti pristojan, pre svega znači biti pošten. Neko ko je lopov, ovo ne govorim vama lično, da se razumemo, ne može biti pristojan.
To što pričate o izbornom rezultatu u Bačkoj Palanci, vi znate na koji način ste vodili tamo kampanju, znate da su se neki od vas tamo preselili, to je vaše pravo, samo ne znam čije ste pare trošili, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom. Ali, samo radi javnosti, pošto su svi objavili kako je SRS u Bačkoj Palanci sada osvojila dva odbornička mandata manje nego što je imala, ali niko nije objavio, i hvala što ste mi dali priliku da sada kažem, da je SRS u Bačkoj Palanci u nedelju osvojila 1.600 glasova više nego na prethodnim izborima.

Prvo, nisam imala primedbu da, gospodine Albijaniću, vi niste u sali načelno, nego sam rekla da niste bili u sali u momentu kada sam govorila, i to je tačno. Uopšte me ne interesuje koliko vi vremena inače provodite u sali. To je apsolutno vaš problem. Ne bi trebalo ni vas da brine koliko šef poslaničke grupe, odnosno predsednik poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić, boravi u sali.
Kao što vidite, Tomislav Nikolić ima poslaničku grupu od 80 narodnih poslanika, a svaki je sposoban u svakom momentu da zastupa i stavove stranke, i da napada predloge Vlade, i da napada određene predstavnike određenih stranaka. Naravno, sve to uz apsolutnu saglasnost i dogovor na poslaničkom klubu sa Tomislavom Nikolićem.
Tako da to šta on sada radi i zašto nije ovde ne bi trebalo da bude vaš problem, jer on obavlja veoma značajne poslove za državu Srbiju, iako pripada najvećoj opozicionoj stranci za sada.
Rekli ste da je lopov naš radikalski izraz. Nije. To je srpski narodni izraz, ali se koristi za Dinkića. Tu nešto niste razumeli, ne znam u čemu je nesporazum, sinonim, tako je Krasiću, to se zove sinonim.
Govorite o ocenama spolja. Bilo bi bolje da se pohvalite ovom narodu šta ste vi to uradili da ovaj narod živi bolje i da građani Srbije primete da ova vlada nešto radi, da uradite nešto korisno za građane Srbije, a ne da verovatno, kao onaj nesrećnik koji se predstavlja da je predsednik svih građana, a predsednik je DS, Boris Tadić, ide po Americi i žali se na SRS, na rejting SRS. Umesto da obezbeđuje, da lobira za Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije, on lobira da dobije podršku za borbu protiv SRS.
Što se tiče gospođe, evo vidim da ovde piše Miroslave Gušić, kažete da ne znamo ko je ona. Žena je odskora u ovom parlamentu i potpuno je logično da joj nisam zapamtila ime. Dva puta se samo javila ovde da replicira. Ne znači da se neće javljati, da neće biti aktivan član ovog parlamenta i aktivan poslanik. O tome nisam ni govorila. Samo da podsetim da jedan član Opštinskog odbora G17 plus iz Aranđelovca kaže, naravno, neću mu reći ime, ne postoji na zemljinoj kugli čovek koji više mrzi SRS od Miroslave Gušić.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, samo pola minute, to je samo onaj član vašeg Opštinskog odbora u Aranđelovcu koji nam je dostavio fotokopiju onog čuvenog poziva kada ste slavili tri godine postojanja stranke, pa je predložen dnevni red: tačka 1 - polaganje računa predsednika opštinskog odbora za protekli period, tačka 2 - obraćanje narodnog poslanika Miroslave Gušić, tačka 3 - pečenje (jagnjeće, praseće, riba), tačka 4 - piće po izboru i afinitetu, tačka 5 - muzika, pesma i igra, tačka 6 - razno. Čuli smo da je, hvala bogu, onaj momak što se kod tačke 3 zagrcnuo da je hitna na vreme došla i, hvala bogu, momak je živ i zdrav.

Mislim da će ministar prihvatiti i ovaj amandman, zato ću nešto drugo prethodno da kažem dok ministar pogleda amandman.
Kada je Zoran Krasić malopre govorio da vam nijedan sud neće upisati hipoteku u skladu sa članom 11. Predloga ovog zakona, podsetiću vas da u vreme kada smo govorili u načelnoj raspravi da sam upravo to govorila za ovom govornicom u momentu kada je u salu ušla predsednik Vrhovnog suda, gospođa Vida Petrović-Škero, i kada je čula o čemu se govori, kada sam rekla - pitajte predsednika Vrhovnog suda da li je moguća ovakva uknjižba bez upotrebne dozvole, odnosno upis hipoteke na neuknjiženi objekat, ona je pokazala glavom da to nije nemoguće, a to govori u prilog onome što je gospodin Krasić govorio da će biti velikih problema u primeni ovog zakona u praksi, odnosno kada dođe do toga da ga sudovi primenjuju.
Da bi se zaista stekli uslovi za dobijanje tih stambenih kredita i upis hipoteka, potrebno je da se povede računa o uknjižbi izgrađenih nepokretnosti, izgrađenih uz građevinsku dozvolu.
Pošto sam pre svega narodni poslanik, preneću vam poruku građanina koji je dobio iz Drugog opštinskog suda u Beogradu rešenje o odbijanju predloga za uknjižbu nepokretnosti. Odbija se predlog predlagača radi uknjižbe prava vlasništva i to na nepokretnostima dvosobnog stana broj 2, od 49 kvadrata. Čovek je tražio uknjižbu jednosobnog stana broj 2, površine 38 kvadrata.
Dakle, potpuno pobrkani pojmovi. Između ostalog, u obrazloženju se kaže - u konkretnom slučaju je neophodno da se za uknjižbu traženog prava vlasništva na predmetnom stanu u korist predlagača prethodno steknu uslovi uknjižbom stambene zgrade i prodavca JKP Beogradske elektrane iz Beograda. Predlagaču je potrebno da uz ponovljeni predlog za upis traženog prava sudu dostavi isprave na osnovu kojih je navedeni prodavac stekao pravo korišćenja na predmetnom stanu.
Zašto sam ovo pročitala? Da bih skrenula pažnju kako neki sudovi ne znaju ili neće da rade ovaj posao, obavezuju građanina predlagača, koji želi da uknjiži svoj stan, da kao dokaz dostavi nešto što on jednostavno uopšte ne može da dostavi, niti ima mogućnost da dođe do tog ugovora. Pitanje je da li takav ugovor uopšte postoji i mnogo je takvih primedbi.
Ovo je više načelno objašnjenje zbog čega mislimo da ovo nije dobar zakon i zbog čega mislimo da je ovaj zakon trebalo uraditi na drugačiji način, a i u prilog tome da stavimo do znanja i javnosti Srbije, a i vama ministre, zašto da ne, da mi srpski radikali zaista mislimo da ova država ne treba samo da priča nego treba i da radi, odnosno ne treba samo da izađe neki ministar i da se hvali kako se stiču svaki put nekim novim zakonom uslovi za uzimanje povoljnih kredita.
To jednostavno nije tačno. Niti su krediti povoljni, niti mogu da se uzimaju u onolikom broju koliko bi građani hteli, iako su nepovoljni. Što je najvažnije, ovaj zakon neće omogućiti da se tu stanje nešto popravi.
Sada konkretno o amandmanu na član 17. Deo treći govori o pravima i obavezama i u glavi prvoj radi se o pravima i obavezama vlasnika nepokretnosti. To su oni vlasnici koji na svoje nepokretnosti upisuju hipoteku radi podizanja određenog kredita. Član 17. stav 1. u vašem predlogu glasi: "Vlasnik ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba i drugo) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga".
Zašto mislimo da ovakvo rešenje nije dobro? Prvo, zašto bismo mi vlasnika nepokretnosti ograničili da radi neke bukvalno unutrašnje radove u svom stanu, u svojoj kući, u svojoj nepokretnosti. Dakle, upisana je hipoteka i nije sporno.
Prema ovome kako ste napisali čovek ne sme svoju veliku dnevnu sobu da pregradi na dve male sobe ako za to nema saglasnost poverioca, a ničim ne umanjuje vrednost te svoje nepokretnosti na koju je upisao hipoteku.
Tu kažete - saglasnost koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga. Ovo je suviše uopšteno, neprecizno. U svako doba poverilac može da kaže da ima opravdan razlog da nekome zabrani da na kraju hodnika napravi špajz. Ako nije zakonom precizno ograničen može. Jednostavno, mnogo je komplikovano. Vrlo je jednostavnije, konkretnije i životnije, na kraju krajeva i logičnije ovo što sam u ime poslaničke grupe SRS predložila u amandmanu.
Znači, "Vlasnik ne sme fizički menjati predmet hipoteke - tu se slažemo, opet kažem, u zagradi - (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba i drugo) - isto kao što ste vi napisali, to ne sme raditi - na način kojim bi umanjio vrednost nepokretnosti, o čemu obaveštava poverioca." To je potpuno u skladu sa članom 17. koji ste vi inače predložili. Mi u druge stavove ovog člana nismo dirali.
Da pokušam, dakle, još jednom da vam objasnim šta je suština amandmana. Vlasnik nepokretnosti na koju je upisana hipoteka, da opet pojednostavim, može svoju veliku dnevnu sobu da pregradi na dve sobe, s tim da je obavezan da obavesti poverioca o tome i da tom eventualnom gradnjom, pregradnjom ne umanji vrednost tog objekta na koji je upisana hipoteka te nepokretnosti.
Šta to znači? Ako vlasnik nepokretnosti obavesti banku, kaže - gospodo, imam nameru da pregradim hodnik, dugačak je osam metara i hoću na kraju hodnika da napravim špajz; on to radi i time sigurno ne umanjuje vrednost objekta, naprotiv. Znači, ako je obavezan, kao što sam predložila amandmanom, da obavesti poverioca, odnosno banku, onda ta banka može da pošalje svoju komisiju da dođe na lice mesta, da vidi da se radi samo o tome da je na kraju hodnika napravljen špajz, da vrednost tog objekta nije umanjena.
Ovamo, nismo čoveku pravili neke komplikacije u smislu da mu trebaju nekakve dodatne saglasnosti itd. S druge strane, vrednost nepokretnosti uopšte nije umanjena, čak može da bude i uvećana.
Zato mislimo da je ovaj amandman preciznije, konkretnije rešenje. Ako pogledate član 17, gde govorite uglavnom o tome da ne može da se umanjuje vrednost nepokretnosti, što mi svakako prihvatamo, jer tako jedino može i mora da bude. Ovaj stav 1. je nedovoljno precizan.
Kada biste prihvatili amandman na ovaj stav 1. ovog člana, onda bi to bio potpun i jasan član, koji ne bi zagorčavao život ni dužniku, niti bi poverioca na bilo koji način dovodio u situaciju da razmišlja da će možda vrednost nepokretnosti biti umanjena.
Pa da će sutra, ako ne daj bože bude morao prinudno da izvršava tu hipoteku, da ima nekih problema kada je u pitanju vrednost nepokretnosti.
Zaista vas pozivam da pročitate ceo član. Videćete da je naš amandman potpuno u skladu sa ovim što je predviđeno u članu 17, da nemate ni jedan jedini razlog da ga ne prihvatite. Naprotiv, amandmanom samo pojednostavljujemo ovo što ste vi zamislili. Dakle, to je ispravno, to je u redu, nećemo da dozvolimo da se umanjuje vrednost nepokretnosti.
Besmisleno je, kažem vam opet, da se u nekoj životnoj situaciji nađe neko ko je vlasnik neke nepokretnosti na koju je stavljena hipoteka, zamislite - za svaku banalnu stvar, za krečenje, malo sam preterala - za krečenje ne, ali deoba, spajanje, rušenje, itd, jednostavno, nije logično, nije uputno i nije normalno da vlasnik bude toliko na taj način vezan za poverioca da mora, maltene, da ga pita da li sme da kreči stan.
Ministre, evo još jedan poziv i vama i kolegama koje će glasati za ovaj zakon, prihvatite ovaj amandman, da ovaj tekst koliko-toliko bude bolji.

Kolega Milajić je govorio o sva tri ova amandmana, ali evo ja ću možda imati više moći da ubedim ministra da je amandman na član 22. pravno opravdan i da bi trebalo da bude prihvaćen.
Član 22. govori o preuzimanju duga. U ovom članu u Predlogu zakonu, pročitaću radi javnosti, jer pretpostavljam da ovo gledaju i ljudi koji se bave pravnom strukom i naukom, dakle: "Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o preuzimanju duga obezbeđenog hipotekom između vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugovorom između vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dužnika, ako vlasnik nije hipotekarni dužnik".
Dalje kažete u stavu 2: "Ugovor iz stava 1. ovog člana: 1) zaključuje se prilikom otuđenja predmeta hipoteke u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuđenju predmeta hipoteke; 2) proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak u pismenom obliku."
Sada ministre, imamo Zakon o obligacionim odnosima. Evo, ovde sam ga donela. I Zakon o obligacionim odnosima, od člana 446. do člana 450, govori o preuzimanju duga. Pa imamo ugovor o preuzimanju duga, pa imamo član 447, slučaj kada je dug obezbeđen hipotekom. Pa onda taj član kaže - kada je prilikom otuđenja neke nepokretnosti, na kojoj postoji hipoteka, ugovoreno između pribavioca i otuđioca da će pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga, ako ga na pismeni poziv otuđioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema poziva.
U stavu 2, u pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti pažnja na ovu posledicu, inače će se smatrati kao da poziv nije upućen.
Dalje imamo promenu dužnika, sporedna prava, prigovor, ugovor o pristupanju dugu, pristupanje dugu u slučaju primanja neke imovinske koristi, preuzimanje, ispunjenja, sve do člana 453, da ne idemo na pristupanje dugu. To je taj deo koji ste vi predvideli u članu 22. i na ovaj način je regulisan u Zakonu o obligacionim odnosima.
Mi smo u načelnoj raspravi vam skretali pažnju, i danas se više puta to čulo ovde od poslanika SRS, da ste morali i ovaj zakon da na neki način uskladite. Mada nije logično da se Zakon o obligacionim odnosima usklađuje sa nekim drugim zakonom, trebalo bi obrnuto i bilo bi normalno da je obrnuto, pogotovo ako imamo Zakon o obligacionim odnosima koji je odavno na snazi i ako ima nekih primedbi na taj zakon, ne samo u ovom delu, nego uopšte, naravno da je Vlada mogla da dođe pred Narodnu skupštinu sa predlogom za izmenu ili dopunu ovog zakona i onda bismo tu mogli da razgovaramo na tu temu.
Podsećam vas da smo u načelnoj raspravi kada smo govorili rekli smo da ovaj vaš zakon o hipoteci niti je nešto revolucionarno, niti je nešto epohalno, niti je ne znam kako sve to želite da prikažete reformski. Činjenica jeste da mi nismo do sada u našem pravnom sistemu imali zakon o hipoteci, ali to ne znači da hipoteke nisu upisivane, to ne znači da nije bilo preuzimanja duga, da nije bilo prenošenja.
Da vas podsetim, ne znam ni koliko je desetina ili možda stotina hiljada stanova u otkupu, odnosno otkupljeno u skladu sa Zakonom o stanovanju, a ranije Zakonom o stambenim odnosima. Veliki broj tih stanova je promenio vlasnika, otkupljivani su na rok do 40 godina i na takve stanove je kao teret upisano, odnosno kao hipoteka na stan upisan taj dug prema onom prethodnom nosiocu prava korišćenja, tako se to zvalo, to su bila preduzeća, ustanove koje su dodeljivale stanove na korišćenje, pa onda na osnovu Zakona o stambenim odnosima i danas Zakona o stanovanju, i danas je to moguće, ti stanovi su prodavani, otkupljivani, odnosno i ti stanovi su dalje prodavani.
Opet imamo problem. Tamo gde smo imali uknjiženo rešenje problema, uknjiženu zgradu, onda je neko iz otkupa stana u uknjiženoj zgradi mogao da uknjiži svoje pravo vlasništva na stanu, dakle, sa tom hipotekom, sa tim dugom iz otkupa u narednih 40 godina. To je lepo upisano u teretnom listu.
Takav stan sa hipotekom te vrste ili bilo koje druge vrste bilo je moguće prodavati i mnogo takvih stanova je u Srbiji prodato. Taj novi vlasnik koji je kupio stan je prihvatio ili da nastavi sa ovim plaćanjem u narednih, odnosno do ispunjenja roka od 40 godina, ili je napravio dogovor sa tim vlasnikom iz otkupa pa prebio taj dug na ime kupoprodajne cene.
To je već stvar tog konkretnog ugovora, ali vam govorim, u stvari skrećem pažnju da ovo nije nikakva novina, da je to u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i do sada bilo moguće rešavati i da je to i rešavano. I ovo što je kolega Milajić rekao malopre, nije predmet hipoteke Marko Marković kao vlasnik nepokretnosti, već je predmet hipoteke upravo ta nepokretnost na koju se upisuje hipoteka.
Naravno da objekat pod hipotekom ne samo da može da se proda, može da se pokloni, može da se nasledi, apsolutno je u pravnom prometu svake vrste predmet pod hipotekom i to sve u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Zato je ovaj amandman poslaničke grupe SRS, sa predlogom da se član 22. briše, da ostane dalje da se ovaj deo reguliše prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, a ako mislite da taj zakon nije dobar, nemamo ništa protiv, i to smo danas više puta ponovili, da raspravljamo u izmenama i dopunama tog zakona.
Ovde je suština, ono što je takođe Milajić rekao da je hipoteka akcesorno pravo, odnosno sporedno pravo i da ona može biti prenošena samo zajedno sa potraživanjem. Vi tu niste izmislili toplu vodu. Dakle, naš predlog je i poziv da prihvatite amandman da se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima, koji je uveliko u primeni u praksi, koji je već uvrežen u svim sudovima, sa čijom primenom ni jedan sudija u Srbiji neće imati problema, jer svi imaju dovoljno prakse u primeni tog zakona i ne trebaju nam novine samo radi novina. Ne treba nam nešto da bismo se mi pohvalili kako smo mi sada izmislili zakon o hipoteci i zamislite sada, građani Srbije, možete da upišete hipoteku na svoje stanove.
Mi srpski radikali vam kažemo, dragi naši građani Srbije, ovim zakonom se to ne omogućava, vi ste i do sada mogli da upisujete sve vrste, svaku vrstu hipoteke na stanove koji su uknjiženi, na neuknjižene stanove niti ste mogli niti ćete moći, jer to nijedan sud i nijedan normalan i stručan sudija neće prihvatiti da uradi. Mi zato poručujemo i građanima Srbije da je i ovo jedna od šarenih laža ove vlade.
Znate, to mnogo lepo zvuči, ljudi su bukvalno opterećeni ovim zakonom o hipoteci. Građani nas susreću, pitaju nas, zovu telefonom, pitaju šta to znači, na koji način ću moći da upišem hipoteku na ovakav ili onakav objekat, a suština je da, opet vam ponavljam, pre podne sam vam rekla da se lepo dogovorite sa našim kolegom, vašim kolegom gospodinom Stojkovićem, da se smisli strategija kako da se u pravosuđu, bar u ovom delu odeljenja sudova koji se bave uknjižbom, zemljišno-knjižnih odeljenja opštinskih sudova, da se tu i kadrovski, i tehnički i u svakom smislu ti sudovi podrže na taj način da bi mogli brže da sprovode ono što je, kako reče kolega Krstin, u katastarskim operatima uglavnom u Srbiji dosta dobro urađeno.
Zato što je to bio mnogo lakši posao, mnogo je lakše bilo nadletati Srbiju iz helikoptera, snimiti stanje i to stanje preneti u katastarski operat, to je mnogo lakši posao od posla u zemljišnoj knjizi, ali je to posao koji prethodi poslu uknjižbe. I da ne razvijam dalje teoriju, da ne nastavljamo onako kako smo jutros počeli da se stručno ubeđujemo, mada verujem da ministar prihvata ovo šta kažem, bar ovo što se tiče i hipoteke i upisa prava na nepokretnostima u zemljišne knjige i neophodnosti jačanja zemljišno-knjižnih odeljenja u svakom pogledu.
To kada uradimo i kada uknjižimo ovolike nepokretnosti u Srbiji, ponoviću oko 60 posto je zvanična brojka neuknjiženih nepokretnosti u Srbiji, a sa građevinskom dozvolom su građeni, neki možda nemaju upotrebnu dozvolu, što je puka formalnost, ako je nešto urađeno sa građevinskom dozvolom, upotrebna dozvola može da se dobije i mnogo godina kasnije.
Dovoljno je da se upotrebi stanje iz projekta na osnovu kog je izdata građevinska dozvola sa stanjem na terenu. To rade ili ovlašćena lica ili državni zavodi za veštačenje, i na osnovu nalaza i mišljenja takvog zavoda se izdaje upotrebna dozvola tamo gde je nema i onda se završava posao uknjižbe.
Suština je uknjižba, a onda je ovaj zakon o hipoteci čak i nepotreban, ali nemamo ništa protiv u suštini i da bude donet, ali mora biti drugačiji. Ne može ovaj zakon da bude paralelan pravni sistem u Srbiji. To što ste vi danas u toku rasprave, ministre, nekoliko puta rekli da zastupamo neke konzervativne stavove, zapravo, nisam ni shvatila baš šta vam to znači, ali ako je nešto dobro, ne znam zašto bi se menjalo nečim što i nema neko uporište u uporednom pravu, bar ne u kontinentalnom.
Vi to, sigurna sam, znate. Nije dobro da eksperimentišemo, pogotovo da eksperimentišemo tamo gde imamo zaista već dobru praksu, dobre propise, samo moramo malo da učinimo ono što je u našoj, odnosno vašoj nadležnosti i nadležnosti Vlade Republike Srbije, da se ti poslovi obavljaju efikasnije.
To je jedini problem i rešavanjem tog problema rešićemo i ovaj. Onda je druga vrsta problema kakvi će se ugovori zaključiti sa poslovnim bankama i uz koje uslove će poslovne banke davati te, kako ih vi zovete, povoljne kredite, a koliko su povoljni to najbolje građani Srbije znaju.
Dakle, niti će ovaj zakon smanjiti kamate na te stambene kredite, niti će iko ko do danas nije mogao da dobije stambeni kredit, moći da ga dobije kada ovaj zakon bude usvojen. To je istina o ovom predlogu zakona. I još jedan poziv, ministre, povucite ovaj predlog zakona, uradite bolji, uskladite ga sa postojećim pozitivnim propisima u Srbiji, pa i da onda razgovaramo o tome.

Pravnički gledano, ovo što je rekao kolega Milajić je sasvim dovoljno za obrazloženje, a to znači ako se hipotekarni poverilac namiruje najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, onda hipoteka gubi smisao.
Ne znam čemu svrha upisa na određenu nepokretnost. Onda može da se kaže: upisujem hipoteku na sve što imam i što ću možda da imam.
Javila sam se zbog nečeg drugog. Javila sam se zbog toga što je član 25. veoma opasan, možda najopasniji član u ovom zakonu. Kao narodni poslanik osećam potrebu da se obratim javnosti Srbije i da svima koji žele da upišu hipoteku, da podignu stambeni kredit preko hipoteke, da dobro razmisle i da angažuju nekog pravnika da im dobro objasni šta znači član 25. Predloga ovog zakona i kakva ih sudbina čeka u primeni tačke 3) stava 1. člana 25. ovog zakona.
Moram da pročitam. Član 25. govori o izboru namirenja i kaže da hipotekarni poverilac može da zahteva, a hipotekarni poverilac je, radi javnosti i pojednostavljenim jezikom, banka, da svoje dospelo potraživanje namiri najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, to je ona kuća ili stan na koju je upisana hipoteka, a zatim iz ostale imovine dužnika, ako onaj koji je uzeo kredit ima još imovine.
Druga tačka kaže da istovremeno može iz vrednosti jedne i druge imovine, što je diskutabilno, ali može da opstane.
Sad imamo tačku 3), koja je mač za vratom svakome ko uzme kredit pod ovim uslovima, po ovom zakonu.
Kaže da hipotekarni poverilac može da zahteva, znači da će zahtevati, što ne bi, da svoje dospelo potraživanje namiri najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
Opet radi javnosti moram da objasnim na jednom najprostijem primeru, to sam govorila i kada smo govorili o zakonu u načelu, gospodin Moma Marković je nešto slično objašnjavao, ali sada ću da pokušam da budem što je moguće precizinija. Dakle, naš građanin ima jednu veliku porodičnu kuću, uređenu, sređenu i ima jednu malu garsonjeru. On hoće da podigne kredit, ima troje dece, hoće trećem detetu da kupi još jednu garsonjeru i upisuje hipoteku na tu svoju malu garsonjeru koju izdaje, tog momenta mu ne treba, nebitno, njegova je imovina, ne ulazimo u to.
Šta se dešava? Ako dođe do toga da hipotekarni poverilac svoje dospelo potraživanje namiruje, šta će da radi? Neće on da se bakće time da prodaje tu garsonjeru, pa da li će da ostvari njemu potrebnu sumu novca da vrati taj kredit. On će tu veliku kuću tog našeg građanina da stavi na aukciju i sada ćete da čujete na koji način će da je svede na neki minimum, pa će taj naš građanin od te svoje velike kuće jedva moći da vrati taj kredit koji je u vrednosti te garsonjere na koju je hipoteku upisao.
To je vezano sa čl. 35. i 36. ovog zakona, koji govore o prodaji nepokretnosti. U članu 35. se kaže da se nepokretnost prodaje aukcijski dva puta. Prvi put ide na aukcijsku prodaju, sa početnom cenom od najmanje 75% procenjene vrednosti, pa ako ta aukcijska prodaja ne uspe, onda ide sa drugom aukcijskom prodajom gde se utvrđuje najmanje 60% od te procenjene vrednosti nepokretnosti. Na kraju, ako i ta aukcija ne uspe, ide se na prodaju neposrednom pogodbom.
Samo možete da zamislite šta u praksi može da znači član 25, zajedno sa čl. 35. i 36. Došli smo do toga da će, umesto garsonjere, banka da prodaje tom našem čoveku tu njegovu veliku stambenu zgradu. Znate kako se nameštaju aukcije, znate kako je kompletna privreda i kako su fabrike u Srbiji rasprodate na aukciji. Dakle, fiktivno ne prođe prva aukcija, ne prođe druga, onda se taj veliki objekat prodaje svom velikom prijatelju za male pare, onoliko koliko je dovoljno da se namiri dug iz vrednosti one garsonjere i eventualno sudski troškovi.
Šta je uradio naš građanin koji je poverovao ministru Parivodiću i Vladi Vojislava Koštunice? Zatrčao se, uzeo kredit. Posle svih ovih zloupotreba, koje su moguće, a kad god su moguće, moramo da računamo i da će da se dešavaju. Znate, koga su zmije ujedale i guštera se plaši.
Malopre sam spomenula, dok ste vi ulazili, šta se sve dešavalo sa aukcijama kod prodaje preduzeća, šta su vaše stranačke kolege obećavale u izbornoj kampanji.
Da će najpre da se izvrši revizija svih tih privatizacija, Maršićanin je obećavao 83 konkretno, Bubalo neodređeni broj itd.
(Predsednik: Vreme.)
Naravno, nisu se upustili u taj posao zato što su znali kakav bi rezultat bio. Dakle, ponavljam, dužnost mi je i obaveza, kao narodnog poslanika SRS, da upozorim javnost Srbije, da upozorim građane Srbije da kod uzimanja kredita, eventualno, budu vrlo pažljivi, da dobro prouče član 25. stav 1. tačka 3) i da usput pogledaju čl. 35. i 36, da im se ne desi da zbog 100.000 evra kredita ostanu bez imovine od 900.000 evra.

Amandman na član 36. odnosi se na stav 1. i čuli ste kolegu Momira Markovića, koji je pročitao i kako glasi amandman i kako glasi predloženo rešenje.
Sada pitam vas, ministre Parivodiću, zašto vi izbegavate aukciju u ovom zakonu u stvarnom životu? Formalno ona postoji. Recimo i ovim članom, ovim stavom člana 36. je namešteno tako da u stvari aukcije nema. Da li ste vi to uradili svesno ili je u pitanju propust? Pretpostavljam da je propust i zato mislim da bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman.
Ako kažete - poverilac na osnovu pravosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, nesporno, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, koja je onda svrha člana 35? Kada se on primenjuje? Kada se primenjuje aukcija ako nećete dozvoliti? Znači, u redu je, treba da se donese pravosnažno rešenje.
Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje ako nepokretnost ostane neprodata, ali ovde kaže - ako nepokretnost ostane neprodata. To je u članu 34. Znamo mi da u članu 36. nije ostala neprodata, nije ni pokušana aukcijska prodaja, a mi upravo insistiramo da ne može da odabere, nego da mora prvo da se ide na aukcijsku prodaju, prvu, pa drugu, pa onda da se ide neposrednom pogodbom.
Znate, neposredna pogodba, gospodine Parivodiću, može da napravi čudo građanima Srbije koji dođu u ovu situaciju. Jasno je meni da je i neodgovoran građanin koji sebe dovede u situaciju da se na ovaj način, to nije sporno, namiruje poverilac, ali bez obzira na to ne smemo mi zakonima da štitimo kao u ovom slučaju, u ovom zakonu štitimo prevashodno, da ne kažem isključivo, poverioca.
Naravno da treba da mu se vrate pare nije sporno, ali on je dobio pravosnažno rešenje. Sada govorim o ovom stavu člana 36. On je dobio pravosnažno rešenje. On mora da poštuje član 35, da ide prvo na aukcijsku prodaju, iz aukcijske prodaje on će naravno da namiri svoj dug. Ako mu mi to ne stavimo kao obavezu, on će lepo u neposrednoj pogodbi, pričali smo to, navodili konkretne primere kako bi moglo to da se desi, on će u dogovoru sa svojim kumom ili prijateljem ili bratom od strica, nije bitno, dogovoriće da kuću koja košta milion evra proda za 200 hiljada evra, jer je njemu toliko dovoljno za naplatu njegovog duga, prodaće tu kuću i razliku od 800 hiljada evra lepo će njih dvojica da podele, a naš dragi građanin koji se zatrčao, uzeo kredit koji nije uspeo da vrati, ostaje praznih šaka.
Dakle, ministre, mislim da zaista nemate nikakvog razloga da ovaj amandman ne usvojite. Naprotiv, skinućete donekle našu sumnju, o kojoj mi kao što vidite uredno obaveštavamo javnost Srbije, našu sumnju da vi i Vlada Srbije na ovaj način ovim zakonom štitite poverioce, a poverioci su sve ove razne strane banke koje su doveli Dinkić i Jelašić u Srbiju. Mi mislimo da građane Srbije treba zaštititi od tih i takvih banaka.
Naravno, sve razumemo, i situaciju u kojoj se građani nalaze, i potrebu da uzimaju kredite, i da prihvataju kredite pod nepovoljnim uslovima, to je izbor svakog građanina, i naravno niti želimo, niti ćemo da utičemo, niti možemo da utičemo, ni mi, ni vi, na tako nešto. Moramo da zaštitimo građane Srbije koji će ionako da prođu ko bos po trnju primenom ovog zakona o hipoteci.
Još ako omogućimo bankama da na ovaj način, neposrednom pogodbom, na brzinu dobiju rešenje u sudu, rešenje postane pravosnažno, ode kuća na doboš. Ponavljam, ono što vredi milion evra proda se za 200 hiljada, a ti građanine dragi, koji si se zatrčao, dođi posle pitaj ministra Parivodića šta bi sa tvojom imovinom, neće imati odgovor, odnosno reći će da to stoji u zakonu, ali se neće setiti da su radikali upozoravali da to ne sme da ostane u zakonu.

Neće biti zabune, članu 38. prethodi član 37. i u tom članu smo imali primedbu i amandman da se stav 3. briše, gde se kaže  ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine.
Mi smo tu rekli da poverilac ne može steći pravo svojine nad nepokretnosti nad kojom je upisana hipoteka. Kolege su obrazložile kako su obrazložile. Ministar to nije prihvatio i to bi bilo sve u redu da ministar u svom obrazloženju nije rekao nešto što nije istina.
Rekli ste, ministre, da je amandman na štetu dužnika, a u ovom vašem predlogu stoji, ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine.
Nigde ne vidim ono što ste ovde rekli, a rekli ste da vrednost imovine može biti manja od duga, pa da vi na taj način štitite dužnika. To ovde ne piše. Pismeni smo, valjda, ne piše i to nam je jasno. Sama činjenica da ovde stoji, ako se hipotekarni poverilac namiri, znači ide u prilog ovoj našoj tvrdnji, i ako se on namiri, to automatski znači da je njegova imovina vredna najmanje onoliko koliki je dug. Ako se on namirio, namirio je svoj dug i imovina vredi najmanje toliko. Ovo je samo da razjasnim, zato što nisam malopre bila u prilici da repliciram ministru. Razmislite, ministre, u pravu sam.
Dakle, predložili smo da se briše ceo član 38, kao i naslov, glava, nadnaslov itd. Kažete, ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđeno pravosnažnim odobrenjem za gradnju itd.
Naš principijelni stav od početka, i tu se nismo složili, očigledno, da nepokretnost je jedini založni objekat kod hipoteke. Prava ne mogu biti, to je predmet nekog drugog zakona. Ovde je posebno reč o Zakonu o obligacijama.
Ima ovde još jedan problem o kome smo govorili i u načelnoj raspravi, nabrajala sam vam, ministre, u načelnoj raspravi sa koliko je zakona u koliziji ovaj vaš predlog zakona o hipoteci. Evo vam sada konkretan primer, kažete, organ koji je izdao odobrenje za gradnju na zahtev kupca objekta u izgradnji izdaće kupcu istovremeno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju, kako bi kupac imao pravo da dovrši objekat.
Volela bih da mi kažete koji je ovo član Zakona o planiranju i izgradnji. Nemoguće je da ovo stoji ovde, a da to ne stoji u Zakonu o planiranju i izgradnji, a ne stoji. Nije moguće. Zakon o planiranju i izgradnji, nije moguće, ministre nije moguće, Zakon o planiranju i izgradnji je isključivi zakon koji govori o izdavanju odobrenja za gradnju, i objekata koji će tek da se grade i objekata koji su već izgrađeni u tzv. postupku legalizacije.
Dakle, to je osnovni zakon za tu oblast i nekim drugim zakonom ne možete to da regulišete drugačije nego što je to u tom osnovnom zakonu. Vaš problem, ne mislim vaš lično, problem Vlade Vojislava Koštunice, jeste što vi imate feude umesto ministarstava. Tamo gde imate ministre iz nekih drugih stranaka, vi kao da ne komunicirate, kao da ne govorite na Vladi uopšte o zakonskim predlozima.
Onaj ima svoje viđenje problema, onaj svoje, a onaj svoje, svako u skladu sa svojim političkim stavovima, pošto političke programe uglavnom nemaju ovi vaši koalicioni partneri. Naravno, to je njihova i vaša stvar.
Tvrdim vam da je ovo pravno nemoguće i da, i pored onog što smo rekli na početku i što se u konceptu rešavanja ovog problema ne slažemo, ovaj stav 2. ovog člana je dokaz one moje tvrdnje iz načelne rasprave da vam je zakon u koliziji sa mnogim zakonima, a ovde konkretno sa Zakonom o planiranju i izgradnji.