Dame i gospodo, Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke (Projekat sveobuhvatne rehabilitacije infrastrukture kontrole letenja), ne znam da li vam smeta naslov ovog zakona, a mislim da bi trebalo svima da smeta, jer je potpuno nelogično da Republika Srbija daje kontragarancije državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.

Za ovaj zajam već su date garancije državne zajednice Srbija i Crna Gora i mi sada ovde imamo predlog Vlade i resornog ministra Mlađana Dinkića, kojeg inače ovde nema, a trebalo bi da bude ovde kada se govori o zakonu u pojedinostima. Dakle, imamo predlog da Republika Srbija daje kontragarancije državnoj zajednici.

Kako ovo možemo da tumačimo? Najlogičnije i najnormalnije da je neko već prihvatio činjenicu da državna zajednica Srbija i Crna Gora ustvari ne postoji i svi mi znamo i svi građani Srbije znaju da to jeste izborni program ministra koji predstavlja, odnosno koji bi trebalo da predstavlja ovaj zakon, ali to što oni u svom programu vide odvojene Republiku Crnu Goru i Republiku Srbiju nikako im ne daje za pravo da, kao članovi sadašnje Vlade, koja se eto formalno, bar predsednik Vlade, izjašnjava da je za zajedničku državu Srbiju i Crnu Goru i nama je zaista neshvatljivo i neverovatno da je ovakav zakon uopšte mogao da se nađe na dnevnom redu ovog parlamenta.

Imali smo, kada je prošla sednica bila zakazana, jedan sličan zakon, samo se odnosio na rudnik "Kolubara", basen "Tamnava". U tom celom naslovu zakona bila jedna velika greška, ali kada to bude na dnevnom redu, govorićemo o tome, da sada ne prejudiciram. Mi srpski radikali smo bili ubeđeni da je taj zakon skinut sa dnevnog reda, jer jeste skinut pre nego što se o njemu raspravljalo i u načelnoj raspravi, zato što je neko pametan shvatio da je potpuno nelogično da republika članica daje garanciju državnoj zajednici, koja je već dala garanciju za odobravanje nekog kredita.

To je osnovni motiv koji je rukovodio nas iz SRS da izrazimo svoj stav prema ovakvom zakonu, a to je da smo amandmanima predložili da se brišu svi pojedinačni članovi, odnosno jedan po jedan član ovog zakona, jer je to jedini način da iskažemo da mi mislimo da ovaj zakon nikako ne bi smeo da bude donet u ovom parlamentu.

Kada je bilo reči o ovom zakonu u načelnoj raspravi, tada je ovlašćeni predstavnik SRS, naše poslaničke grupe, bio Momir Marković. Tada se moglo čuti dosta toga o kriminalu u kontroli letenja. Tada je gospodin Momir Marković upoznao narodne poslanike i javnost Srbije sa tekstom iz novina SRS "Velika Srbija", "Ko kontroliše kontrolore".

Zaista, posle onoga što se tada čulo i što je objavljeno u "Velikoj Srbiji", pitam se kako je moguće da javni tužilac nije reagovao i da neko već od aktera ove velike pljačke nije završio u pritvoru ili da nije pokrenut odgovarajući krivični postupak.

Ovde se govori o jednoj neverovatnoj pljački i otimačini državne imovine i novca, koja traje više godina, a nastala je tako što je nekadašnja Savezna uprava za kontrolu letenja ugašena i umesto nje formirana Agencija za kontrolu leta, registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću.

To je i tada bio, kada smo o tome govorili, jedan od dokaza koliko smo u pravu mi srpski radikali kada se zalažemo za neprihvatanje predloga za formiranje nekakvih novih agencija, jer se vrlo brzo, po formiranju agencije, ispostavi da smo bili potpuno u pravu kada smo tvrdili i kada tvrdimo da su te agencije leglo raznih manipulacija, pljački i određenih zadovoljavanja potreba nekih poslaničkih grupa iz vladajuće koalicije, tako što se pozapošljavaju neki ljudi u te agencije na ime, naravno, onoga što su činili za svoju stranku.

Vrlo je interesantno da je ta agencija upisana u Registar kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Ne znam da li je to bio razlog da državni tužilac misli da nije prekršen zakon, zato što je u pitanju samo ograničena odgovornost. Naravno, mi srpski radikali znamo da to nije tačno i znamo šta se zaista krije iza toga.

Ovde ću da vam citiram samo jednu rečenicu objavljenu u članku "Ko kontroliše kontrolore". Kaže: "Ako se samo ima u vidu da svaki prelet aviona preko našeg neba košta kompaniju, čiji je to vazduhoplov, oko 200 dolara, a da je naša zemlja na raskrsnici vazdušnih puteva i da je na dnevnom nivou 2002. godine ostvareno oko 850 letova, lako je doći do činjenice da se godišnje ostvaruje čist prihod od preko 200 miliona evra."

Dakle, ovo su sredstva za koja se ne zna ko njima upravlja, kako upravlja, ko je odgovoran. Izgleda da niko nije odgovoran, pogotovo ako se ima u vidu da nije reagovao državni tužilac, a morao je da reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Onda se zaista pitam šta znači ovaj član 2. čije sam brisanje predložila ovim amandmanom. Član 2. govori o obavezama Republike Srbije i kaže da kontragarancija iz člana 1. ovog zakona daje se Srbiji i Crnoj Gori, na ime obaveze iz Srpskog sporazuma o pružanju podrške projektu između Evropske investicione banke i Republike Srbije, zaključenog u skladu sa Finansijskim ugovorom između Evropske investicione banke, kao zajmodavca i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. kao zajmoprimca, zaključenog 10. juna 2005. godine.

Dakle, očigledno je da je ono što je napisano, što je objavljeno u "Velikoj Srbiji", o čemu je Momir Marković ovde govorio, to je prethodilo ovom predlogu zakona o kome danas u pojedinostima raspravljamo. Očigledno je da smo, kao i uvek do sada, mi srpski radikali imali prave i pune informacije i da smo želeli da animiramo javnost, pre svega javnog tužioca.

Ali, evo kako nije reagovano u skladu sa ovlašćenjima javnog tužioca, nadam se da ćete vi kolege, a svima smo vam podelili list "Velika Srbija", u danu za glasanje glasati za ove naše amandmane, tako što ćete brisanjem svih ovih članova zaštititi ovaj parlament od donošenja ovog jednog neustavnog zakona.

Jer ovaj zakon, pre svega, nije u skladu sa Poveljom, nije u skladu sa faktičkim stanjem o postojanju državne zajednice i nedopustivo je i neoprostivo da neko ko učestvuje u Vladi, neko ko čini vlast u Republici Srbiji, predlaže ovakav zakon.

Jer nam ovako posredno stavlja do znanja kako deo vladajuće koalicije već tretira Crnu Goru odvojenu od Srbije i državnu zajednicu smatra samo nekom pukom formalnošću.

Naravno, mi srpski radikali imamo svoj stav i o tome. Mi mislimo da državna zajednica Srbija i Crna Gora moraju da ostanu kao jedinstvena država i to ne čak ni kao ova monstrum država, kakva je sada, nego kao jedinstvena država, i potpuno smo ubeđeni da će na kraju tako i da bude, a do tada molimo kolege narodne poslanike da prihvate ove amandmane, da ne učestvuju u igri dela Vlade Republike Srbije.

Ako usvojite ovaj zakon, onda ćete zaista morati da objašnjavate na koji način vi vidite postojanje državne zajednice, jer nije logično da jedna od članica garantuje za nešto što je uradila državna zajednica.

Dakle, još jednom vas pozivam - glasajte za ovaj amandman, pošto nema ministra da mu predložimo da povuče ovaj nebulozni, neustavni, antidržavni i kakav god hoćete zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto naš kolega Momir Marković trenutno ima određene stranačke obaveze, pročitaću još jedan deo iz njegovog članka, koji je pisao u listu Velika Srbija i koji se odnosi na pljačku u kontroli leta, da bih skrenula pažnju još jedanput na ovaj zakon i član na koji je ovaj amandman podnet.

Stoji da normalnom čoveku, kaže, odmah se nameće pitanje, zbog čega se grade svi ti novi sistemi, a reč je o sistemima o kojima je ovde govorio Veroljub Arsić. Odgovor je vrlo jednostavan - zbog provizije oko tendera. Prvo je izgrađen i potpuno opremljen sistem na Kopaoniku, naravno tendere je raspisivao direktor Stankov i njegova kamarila.

Tek kada je centar završen, konstatovalo se da se ne može koristiti, jer ne dozvoljava, zamislite ko - KFOR. Onda počinje nova nabavka kompletne opreme i izgradnja novog centra na planini Murtenica, na Zlatiboru. I ko je tu raspisivao tendere i birao ponuđače, izvođače radova, naravno, ponovo direktor Stankov. I on istovremeno stupa u pregovore sa Bugarskom i planira izgradnju sistema na teritoriji Bugarske, na planini Rili.

Neviđeno je da neko svoje sisteme gradi na teritoriji neke druge zemlje. To valjda samo ovde može. Jasno je šta su motivi i koja ljubav je ovde u pitanju. Naravno, nema tu druge ljubavi osim ljubavi prema novcu, koji se dobija od odabranog ponuđača opreme i, naravno, nije čudo što se kompletno rukovodstvo drži grčevito za političke stranke i njihova rukovodstva.

Kao što je rečeno, ranije je rukovodstvo ove agencije bilo u sprezi sa DS, a danas su u punoj ljubavi sa Veljom Ilićem, Labusom, Dinkićem i Vukom Draškovićem.

Dakle, pored pljačke državnih para preko tendera za nabavku opreme, za izgradnju radarskog sistema, za koji nije bitan kvalitet opreme, a onda se ovde govori o opremi zastareloj koja je nabavljena iz Vijetnama, vrši se i nabavka najluksuznije opreme za potrebe same ustanove ili, tačnije rečeno, direktora i njemu najbližih.

Pored već pomenute dve kupovine najluksuznijih automobila, u vrednosti od po milion evra, kupljen je i par motornih sanki, pod izgovorom da su potrebne za rad sistema na Kopaoniku, i to posle saznanja da Kopaonik neće nikada proraditi, tačnije neće radarski sistem raditi, ali hoteli, ski-staze i celokupna turistička ponuda svakako da će biti vrlo aktivna.

Kao što piše u listu "Velika Srbija", ovo je vrh ledenog breka i vrh kriminalne piramide, koju smo mi srpski radikali, kroz ove naše novine, pokušali da razotkrijemo. Kolika je ova pljačka stvarno, mi se nadamo da će utvrditi nadležni organi.

Ovaj put javno pozivam republičkog tužioca da malo radi svoj posao, da pročita stenograme, da uzme ovaj list "Velika Srbija", broj 2354, da prikupi dokumentaciju, da malo radi svoj posao. Zaista, krajnje je vreme da neki ljudi, koji ovoliko pljačkaju državu, završe u zatvoru.

Šta vi radite ovim Predlogom zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori? Dajete ovakvim lopovima, ako budete glasali za zakon, 31.280.000 evra. Pored svega ovog strašnog što smo čuli, mada Vlada misli kada nam predloži neki zakon od pet članova da tu nema šta da se priča, a vidite koliko ima da se kaže o tih pet članova, ovde je nešto što je strašno, rekla bih zastrašujuće.

Piše u obrazloženju ovog zakona da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan u odredbama člana 72. stav 1. tačke 1. i 4. Ustava Republike Srbije. Kolege poslanici, a ovo više radi javnosti Srbije, da se vidi kakav je stav Vlade Srbije, jer bez obzira što je ovo potpisao potpredsednik Vlade, Miroljub Labus, ne amnestira Vojislava Koštunicu. Ipak je ovo predlog Vlade Republike Srbije.

To je očigledno njihov stav prema zajedničkoj državi Srbiji i Crnoj Gori. Jer član 72. stav 1. tačka 1., što je bio ustavni osnov Vladi Republike Srbije za predlaganje ovog sramnog, strašnog, kriminalnog zakona, jeste: "Republika Srbija uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama."

Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije se ovde pozvala na stav člana 72. koji govori o međunarodnom položaju i odnosima Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Znači, Crna Gora, prema

stavu Vlade Republike Srbije, izraženom kroz ovaj predlog zakona, jeste neka druga strana država u odnosu na Srbiju.

Za nas iz SRS ovo je neprihvatljivo i mi ne možemo imati pozitivan stav ni prema toj ideji, ni prema ovom zakonu, ni prema Vladi Republike Srbije. Ovo je samo razotkrivanje onoga o čemu mi odavno govorimo i o čemu strahujemo, iznosimo svoje strahove i stavove. Zbog toga smo, između ostalog, rekli da ovaj zakon ne sme opstati u našem pravnom sistemu, odnosno da Skupština ne sme da ga donese.

Zato smo predložili sve ove amandmane, i zato je i ovaj amandman, koji možda može nekome da se čini besmislen, jer se odnosi na član 5, a član 5. kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS". Naravno, ovo jeste ustavna kategorija, jeste u skladu sa članom 120. Ustava Republike Srbije, ali pod uslovom da i ono što članu 5. prethodi, i ovaj predlog zakona i ostali članovi u skladu sa Ustavom, u skladu sa Ustavnom poveljom, u skladu sa interesima Srbije i Crne Gore, kao jedinstvene države, da ne kažem državne zajednice.

I da nije u pitanju velika pljačka koju će sada Republika Srbija, odnosno Skupština, ako budete glasali za ovaj zakon, potpomoći.

Naravno, vas petoro iz vladajuće većine ne znate kakav će stav biti vladajuće koalicije i ne možete da znate, ali ako budete glasali za ovaj zakon, onda ćete ove kriminalce za koje sam, kao što rekoh, evo ponavljam, pozvala državnog tužioca da se pozabavi njihovim prljavim poslovima, vi potpomoći sa 31.280.000 evra. To je dug, to je zajam, to je kredit koji će vraćati građani Republike Srbije.

To je ono što mi u SRS mislimo da je pogubno, ne samo u ekonomskom pogledu, ali i u ekonomskom, već i uopšte državnom i opštenarodnom, jer ovaj zakon nije ni malo bezazlen. Koliko god je loše ovo što se za ovoliko milijardi zadužuju građani Srbije, da bi se podmazali tamo neki kriminalci u Agenciji za kontrolu leta, još je pogubnije što je ovim zakonom razotkriven stav Vlade Republike Srbije, što se pozvala u obrazloženju ovog zakona Vlada na član 72. i gde je Crnu Goru nazvala nekom drugom međunarodnom državom, kako stoji u članu 72. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije.

Zato vas molim, kolege, vas petoro iz vladajuće koalicije, prenesite vašim ostalim kolegama da pročitaju stenogram sa ove sednice, neka pročitaju ovo što je napisano u "Velikoj Srbiji". Nemojte da dozvolite da vi budete oni koji će prvi put zvanično reći da Srbija i Crna Gora nisu jedna država, da ne postoji ta državna zajednica, makar takva kakva postoji, jer ako imamo garanciju državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda kontragarancija Srbije nije potrebna, čak i da je u pitanju neki pravno valjan posao, a kamoli kada je u pitanju podmazivanje kriminalaca u Srbiji.

Gospodine predsedavajući, prvo, vi nemate pravo na taj način da komunicirate sa narodnim poslanicima. To nije u skladu sa Poslovnikom. Ovde govorim ono što mislim da treba da kažem. Vi izvolite, ako imate slučajno nekoga ko će da vas zameni na tom mestu, javite se za reč.

Ovde je 15 poslanika SRS. Imamo amandmane na pet članova, o svim amandmanima smo govorili. Mi smo najveća opoziciona stranka. Ovde nas ima tri puta više nego vas koji ćete glasati za ovaj zakon koji je, u stvari, prihvatanje kriminalnih radnji. Samo mi nije jasno zašto ste sada reagovali, s obzirom da smo mi govorili da je u ove prljave radnje umešan i Vuk Drašković. Nije valjda da ste se vratili starom jatu.

Dame i gospodo, jutros vidim u medijima da ministar Lalović obećava reformu socijalne zaštite, kaže, iz najmanje dva razloga: prvo, da socijalna zaštita bude u interesu korisnika i da korisnici budu oni kojima je ona potrebna. Ovde se postavlja više pitanja. Ako ministar Lalović priprema neku reformu, zašto onda mi trošimo vreme na izmene i dopune postojećih zakona, jer valjda reforma podrazumeva neke nove zakone, neko sistemski potpuno drugačije rešavanje, mada ne znam na koji način misli to da reši.
Drugo pitanje koje se postavlja je – kakva to saznanja ministar Lalović ima ako kaže da će ubuduće ta reformisana, posle njegove reforme, socijalna zaštita da bude u interesu korisnika i da korisnici budu oni kojima je ona potrebna. Da li to znači da do sada socijalna davanja nisu bila u interesu korisnika i da korisnici nisu bili lica kojima je ta zaštita potrebna?
Zaista očekujem od ministra da to objasni, jer je on inače poznat kao biserko, jer toliko bisera u medijima iznosi da to prosto nije moguće. Nikad ne može čovek da shvati šta on to kaže, a ovde izađe sa nekom sasvim drugom pričom i opet u svom maniru, kad mi završimo, on priča sat vremena, valjda da dopuni i ono što bi trebalo kao poslanik, pošto je on narodni poslanik.
A zaključak, moj i naše poslaničke grupe, odnosno odgovori na ova pitanja na koja ministar neće da nam da odgovor su baš u ovom članu 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
U članu 9. ste predvideli nešto što smo već videli i u Zakonu o državnoj upravi i u Zakonu o državnim službenicima. Vlada Vojislava Koštunice predlaže, a skupštinska većina donosi, zakone koji, u stvari, znači produžavanje vlasti ovih koji su sada na vlasti i posle narednih izbora, bez obzira na izborni rezultat, naravno, zato što su svesni da će izborni rezultat biti takav da mnogi neće ni sedeti u ovim klupama, pogotovo neće upravljati, hvala Bogu, državom Srbijom.
Zato je i u ovom članu 9. predviđeno da, kada su u pitanju centri za socijalni rad, u nekom neodređenom roku, dok se ne imenuje, u skladu sa zakonom, direktor centra za socijalni rad, može da se postavi vršilac dužnosti do imenovanja, kaže, u skladu sa zakonom, a to znači na neodređeno vreme.
To znači upravo ono što sam već rekla, kako ste predvideli za ove državne sekretare i za razne funkcije po ministarstvima, Vladi, da vi, kad budete odlazili, postavite neke svoje ljude i da onda, na osnovu zakona, oni moraju i dalje da vrše određene funkcije, kao da se ništa nije desilo, kao da neće biti izbora i kao da neće biti promene izbornih rezultata.
Zato sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se u članu 9. posle stava 1. doda novi stav 2. koji bi trebalo da glasi: "U stavu 10. reči "imenovati vršioca dužnosti direktora do imenovanja u skladu sa zakonom" zamenjuju se rečima "produžiti mandat direktoru do imenovanja u skladu sa zakonom, koje se mora obaviti u roku najdužem od šest meseci".
Znači, ovim amandmanom je oročeno koliko duže od onog zakonskog roka neko može biti direktor centra za socijalni rad. Ovo rešenje koje postoji u zakonu, da se neko postavi za vršioca dužnosti, da to radi na neodređeno vreme, znači da može da bude još jedan mandat vršilac dužnosti.
Imamo mi mnogo loših iskustava sa tim postavljenjima raznih vršilaca dužnosti na neodređeno vreme. Najviše je to prisutno u sudovima. Svi znamo, svi znate i o tome govorite, naravno ne za ovom govornicom, šta znači postaviti nekoga za vršioca dužnosti i držati ga bukvalno na uzdi, jer onaj ko je vršilac dužnosti zna da mora da sluša, jer od njegovog odnosa zavisi da li će taj vršilac dužnosti postati i direktor. U slučajevima predsednika sudova imamo tu "igranku" već nekoliko godina, da neki sudovi u Srbiji imaju, umesto predsednika, vršioce dužnosti predsednika. To negativno utiče na rad tih sudova i uopšte na stanje u pravosuđu.
Dakle, poučeni tim iskustvom, predložili smo ovaj amandman kada su u pitanju direktori centara za socijalni rad. Prvo, ne znam zašto u vašem predlogu zakona, i to što ste predvideli da imenujete vršioca dužnosti, zašto to niste oročili? Da li je moguće da skupština opštine ili skupština grada neće u tom roku moći da odredi nekoga ko će biti direktor centra za socijalni rad? Ako to ne može u roku od šest meseci, onda niti je sposobna da radi svoje poslove predviđene zakonom, niti treba da postoji u tom sastavu i u takvom sazivu.
Naravno, ne očekujem da ovaj amandman bude prihvaćen, a zaista bi trebalo. Ne znam zašto je ministar napustio salu. Trebalo bi da bude prihvaćen ovaj amandman.
Jer niti koncepcijski ugrožava zakon, niti je u suprotnosti sa nekim ministrovim stavom, jer se zaista radi o jednom rešavanju tehničkog pitanja na mnogo normalniji i logičniji način.
Dakle, s jedne strane bismo obavezali skupštinu opštine, odnosno skupštinu grada da mora u roku od šest meseci da izabere direktora ustanove za socijalni rad, a s druge strane bismo imali čoveka koji bi bio odgovoran, jer bi vršio određenu funkciju, odgovarao bi skupštini koja ga postavlja. Ovako, imenovanjem vršioca dužnosti, niti se zna ko će kome biti odgovoran, niti se zna kako će se sredstva za socijalnu zaštitu deliti.
To je problem i sada, to će biti problem i posle ovog zakona, pogotovo ako ne prihvatite ovaj amandman i neke druge amandmane Srpske radikalne stranke. Za taj problem i uopšte za probleme u centrima za socijalni rad znaju građani Srbiji, jer je, nažalost, svaki dan sve više građana Srbije koji ispunjavaju uslove da budu korisnici socijalne zaštite. Ne znam da li iz tog razloga ministar najavljuje reformu, svestan da pogubna tzv. demokratska vlast u ovih pet godina sve više ljudi dovodi u situaciju da postaju korisnici socijalne zaštite.
Mene su danas zvali predstavnici firme "Zorka" iz Subotice. Zamolili su da pitam ministra i ja ga pitam, iako nije tu. Kada sam razgovarala sa tim ljudima rekla sam: izneću vaš problem, ali vam garantujem da od ministra neću dobiti odgovor, jer on nema pojma o čemu se radi. Očigledno je da je tako, jer ga nema ni da bar sasluša ovo što ću da prenesem.
Dakle, fabrika "Zorka" iz Subotice je imala nekoliko hiljada zaposlenih, a sada je tamo negde 640 radnika na platnom spisku. Tih 640 radnika već dve godine nisu primili ni jedan jedini dinar na ime plate. Potpuno svesno, ta fabrika je dovedena do prosjačkog štapa. Sada je tamo u toku stečaj; ti ljudi kažu, s vremena na vreme dođe neko ko na crno doveze određenu supstancu, onda traže po kućama nekoga od tih 640 radnika koji su kao zaposleni, koji bi trebalo da prime platu, njih angažuju da rade desetak dana, plate ih po ugovoru o delu, plati ih neki mafijaš iz svog džepa koji se inače time bavi.
Ovi ljudi, njih 640, imaju pravosnažne i izvršne presude nadležnog suda da im se isplati određeni iznos, iznosi su poveliki i različiti, zavisno od toga ko je imao koliko radnog staža u momentu raspadanja firme. Očigledno, neka sredstva postoje, jer ako mogu da se plaćaju ljudi po ugovoru o delu za neki posao koji urade, znači da bi mogle da se izmire obaveze koje "Zorka" iz Subotice ima prema tih 640 zaposlenih, odnosno 640 porodica.
Kada su me zvali predstavnici tih bivših zaposlenih, rekli su mi – danas će vas, gospođo Radeta, gledati 640 porodica.
Svi će željno čekati da čuju šta će ministar Lalović da kaže, da li ima nameru da na bilo koji način zaštiti 640 porodica u Subotici, ili će da prepusti da ti ljudi nemaju šta da jedu, pokušavaju da rade najteže poslove, ako mogu da dođu do bilo kakvog posla, a to je sve teže, kao što svi znamo.
Ja sam svoju obavezu prema tim ljudima ispunila tako što sam obavestila javnost o tom problemu. Nadam se da ministar u nekoj kancelariji sedi i gleda ovaj prenos i možda će da dođe sa nekim podacima ovde. Volela bih da me demantuje u onome što sam rekla tim ljudima, da ne očekujem da će ministar Lalović da odgovori na njihovo pitanje, niti bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, jer su to neodgovorni ministri, neodgovorna Vlada, nezainteresovani za stvarne probleme građana Srbije.
Oni se bave rešavanjem, verovatno, nekih svojih ličnih problema, baš njih briga za zaposlene i za one koji su ostali bez posla, za penzionere, jer da vode računa, da su iole ozbiljni i odgovorni ljudi, državni funkcioneri, sigurno da ne bismo danas imali ovakve zakone na dnevnom redu.
Sve ovo što govore predstavnici SRS kroz ove amandmane koje smo podneli na ove zakone govori u prilog tome koliko ova vlada zaista loše radi. I, onda se pojavi onaj ministar, koji je pokušao incidentom da spreči ove rasprave, ali mu nije uspelo, pa kaže – iako SRS sprečava Vladu u njenom radu, mi ćemo, eto, ipak da podelimo zaostale penzije penzionerima. Dakle, najveću laž koju je mogao da izgovori predstavnik Vlade je upravo taj ministar izgovorio. Niti je Srpska radikalna stranka na bilo koji način ikada opstruisala podelu penzija, niti će on da podeli zaostale penzije, jer to što on nudi je tek jedna šestina napravljenog duga. Taj dug je napravljen od 2000. godine do danas.
Laž je i juče u jednim novinama, da ih ne reklamiram, "Pisma čitalaca", predstavnik jednog opštinskog odbora G17 piše kako srpski radikali opstruišu ministra da podeli zaostale penzije, a dugovi su nastali još u vreme kada su srpski radikali bili u Vladi. To je laž. Naravno da je laž. Istina je da je Vlada mogla svoj posao da uradi i bez donošenja novog zakona, kao što ni ovi zakoni, ova dva socijalna zakona, nemaju nikakvog smisla. Ove izmene ništa ne znače. Suština je da konačno Vlada Republike Srbije počne da radi svoj posao, ili da shvati da zaista za to nisu sposobni, da se lepo zahvale i da se sklone sa grbače građana Srbije.

Ne znam da li je neko obavestio Vojislava Koštunicu i njegovu vladu u kakvoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi danas žive građani Srbije. Čini mi se da nije, s obzirom na nedomaćinsko ponašanje te vlade.
U okviru ovoga, volela bih da mi se odgovori na pitanje ko finansira ove silne bilborde ovog feminističkog pokreta Leile Ruždić, tamo nešto u ćošku stoji – Odbor za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije. Povezala sam to sa tim feminističkim pokretom za koji se ovde zalaže Leila Ruždić, naravno, u vreme kada su bili u ovoj skupštini.
Ne znam zašto je potrebno Vladi da daje tolike pare za te bilborde, jer svi znamo da reklamiranje na bilbordima mnogo košta. Ne znam ko se udilovao sa vlasnicima tih bilbord panoa, da li neko iz Vlade, da li Boris Tadić.
Ne znam zašto je potrebno da na tim bilbordima stoji samo da smo svi ravnopravni i da možemo biti ravnopravni. Imamo Ustav Republike Srbije, ministre, iako je vama to smešno i vašim saradnicima, u kome piše da smo svi ravnopravni. Sada očekujem, kako naiđem kroz Beograd, da ću svaki dan da vidim po jedan član Ustava na bilbordima širom Beograda. To je neozbiljno, to je neodgovorno, ministre, za ovu oblast za koju ste zaduženi, a pogotovo je za vas to neozbiljno i neodgovorno.
Član 15. Predloga ovog zakona govori o članu 22. osnovnog zakona čiji se stav 2. menja i glasi, po predlogu Vlade: "Visina dečijeg dodatka usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci."
Ovakav pristup, i mi srpski radikali principijelno svaki put govorimo kada pokušavate da prevarite građane Srbije, a to su radili i oni pre vas, to je moderno od 2000. godine, to je jedna od tekovina savremene tzv. demokratije i na taj način varate građane Srbije da sve usklađujete sa kretanjem troškova života. Vi onda podatke o kretanju troškova života, u dogovoru sa statistikom, objavljujete onako kako vama odgovara.
Dobro znate da sada govorim istinu i da ste vi to nekad pričali, takođe, prisetite se, građani Srbije se verovatno sećaju i svih obećanja u izbornim kampanjama.
Zato smo predložili, odnosno kolega Vojislav Milajić u ime poslaničke grupe SRS, da u članu 15. umesto troškova života piše da se visina dečijeg dodatka usklađuje sa prosečnom zaradom. To je jedino realno i to je jedino što može da se prati i to je jedino logično rešenje kod usklađivanja dečijeg dodatka.
Inače, problem dečijeg dodatka zaslužuje posebnu priču, poseban komentar i govori na jedan egzaktan način o odnosu Vlade Republike Srbije, i ove i one dve prethodne vlade, prema problemu bele kuge, o kojem samo pričate kad se pojavite negde u medijima, a u suštini ne radite ništa da se taj problem zaista reši.
Oni pre vas su 2002. godine... U stvari, vi ste bili i u onoj prethodnoj vlasti, tako da vi niste tu novi, promenili ste onaj zakon o društvenoj brizi o deci ovim novim zakonom koji se zove Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Danas su na dnevnom redu izmene i dopune tog zakona.
Zašto ste menjali jedan zakon koji je bio bolji od ovog ne znam, možda vam ovaj naslov izgleda evropskiji od onog našeg prethodnog, vrlo jednostavnog naziva.
Šta je karakteristično za onaj zakon i ovaj vaš sada? Onaj zakon je koliko-toliko, pored ove socijalne kategorije, vodio brigu i o populacionim problemima u Srbiji, a ovaj vaš danas se sveo samo na socijalnu kategoriju, i to na vrlo karakterističan način.
Učešće u budžetu Republike Srbije 1998. godine za društvenu brigu o deci je bilo 10,1% u odnosu na budžet Srbije. To je bila 1998. godina, da vas podsetim, pred bombardovanje, vreme sankcija, veoma teško vreme. Dakle, u tom periodu je 10,1% bilo predviđeno za društvenu brigu o deci.
U vreme tzv. demokratskih promena 2002. godine, po proceni tadašnje vlasti, samo 7,4% budžetskih sredstava je opredeljeno za društvenu brigu o deci. Svake godine procentualno to pada. Svake godine se sve manje sredstava odvaja za društvenu brigu o deci, odnosno konkretno za dečije dodatke.
Onda imamo podatke kako se broj korisnika dečijih dodataka smanjuje. Zašto? Zato što je gotovo nemoguće u Srbiji ostvariti dečiji dodatak. Bilo je potrebno 2003. godine 3.054 dinara u poslednjem kvartalu za dobijanje dečijeg dodatka. Danas je to nešto preko 5.000 dinara.
Prvo, niko nam nije objasnio na osnovu čega je od 2003. godine do danas taj iznos povećan za 2000 dinara. Da li je to priznavanje koliko su porasli troškovi života u Srbiji, da li to govori o inflaciji, o povećanju plata, o povećanju broja onih koji su nekada bili zaposleni, a u međuvremenu ostali bez posla? Naravno, govori o svemu skupa. Neverovatno je da je preko 5.000 dinara potrebno po članu porodice da se ostvari dečiji dodatak.
Nešto ću da vas pitam. U komšiluku imam porodicu koja ima trojke, troje dece, hvala bogu, žive, zdrave, lepe, pametne. Oni ne mogu da ostvare dečiji dodatak zato što njihov ukupni iznos primanja za oko 200 dinara prelazi tu kvotu. Suština je da oni, u stvari, nemaju redovno ta primanja, jer majka je medicinska sestra i ona ima redovnu platu, otac radi u jednoj propaloj zemunskoj firmi koja neki mesec dobije, pa im se onda nešto sakupi, pa dobiju možda odjedanput dve plate, ali onda se to obračunava statistički. Kako oni mogu sa nekih, na taj način dobijenih, 25.000 dinara da prežive i da ne dobiju dečiji dodatak, to samo oni znaju.
Dalje, dobila sam podatak konkretno iz jedne porodice iz Smederevske Palanke, a takvih sigurno ima koliko hoćete u Srbiji. Oni imaju desetoro dece i dobijali su dečiji dodatak. U međuvremenu je od desetoro dece troje završilo srednju školu i posledica toga je da nijedno dete više ne može da dobije dečiji dodatak. Kao, ovo troje se iškolovalo i sad oni neka se brinu o ostalima. Tako je napravljen ovaj vaš zakon.
Naravno, nema više ni onoga što je bilo po ovom prethodnom zakonu o društvenoj brizi o deci, da se za treće dete automatski dobija dečiji dodatak. Ne, nego je kod vas potrebno da se četiri, pet puta godišnje dostavlja nova dokumentacija, potrebno je toliko papira za ostvarivanje dečijeg dodatka da se ljudima prosto smuči i sama pomisao da treba svaka tri meseca novu dokumentaciju da sakupljaju.
Zamislite da moraju da donose nekakvo uverenje iz mesta rođenja i jednog i drugog roditelja. Ako su dobili neko nasleđe, neku zemlju, 300, 500 ili ne znam koliko, čak se sada u nekoj drugoj republici ta zemlja nalazi, oni su u međuvremenu postali državljani Srbije, takvi roditelji ne mogu da ostvare dečiji dodatak zato što imaju neku zemlju u BiH ili Hrvatskoj. Naravno, ako imaju u Srbiji zemlju, ali ako je to mnogo daleko od mesta njihovog stanovanja, niko ne obrađuje tu zemlju, kakav oni prihod imaju od toga; kao što ja imam koristi od onoga što imam u Livnu.
Dakle, na taj način ste to regulisali da ste sa svih strana ovaj zakon tako koncipirali da što manji broj građana Srbije uopšte može da ostvari dečiji dodatak, a činjenica je da je sve više ljudi kojima je taj dečiji dodatak neophodan, jer sve više ljudi ostaje bez posla. Valjda je to prvi i osnovni razlog da se ostvaruje pravo na dečiji dodatak.
Vi na osnovu ovakvog zakona možete da frizirate statističke podatke i da se onda hvalite po novinama kako je broj tih porodica kojima je potreban dečiji dodatak manji, kako to znači poboljšanje životnog standarda, a ne kažete da država 9,8 evra mesečno odvaja za društvenu brigu o deci. Šta može sa toliko para da se uradi, s obzirom na one razne zakone koji su prethodili i ovom ili su donošeni istovremeno sa ovim zakonom, kojima je oporezovano sve što se oporezovati može?
Dakle, vi, gospodo iz Vlade Republike Srbije, ne vodite računa o građanima Srbije, ni o jednoj kategoriji. Baš vas briga za belu kugu. Doduše, na vas lično, ministre, ovo se ne odnosi, bar ste dali lični doprinos i svaka vam čast, govorim o odnosu Vlade Republike Srbije i vlasti prema ovom velikom problemu.
Zbog toga smo naše amandmane, pogotovo ovaj amandman na član 12, dali, možda se čak nismo do kraja pridržavala našeg stranačkog opredeljenja da roditeljski dodatak treba i mora da se isplaćuje odjedanput, nego smo čak i tu popustili i rekli smo – jedan deo odjedanput, a drugi na rate, da bismo ublažili ovo vaše razvodnjavanje tog roditeljskog dodatka na 24 rate, očekujući da ćete možda, kada vidite da smo predložili jedno kompromisno, a svakako bolje rešenje, prihvatiti taj amandman.
Naravno, vi niste bili tu da saslušate kolege koje su govorile o tom amandmanu. Mene slušate.
Ali, ne znam šta još treba da vam kažem da vas ubedim da je amandman koji je podnet na član 15. zaista jedino pravo, realno i pošteno rešenje – da se visina dečijeg dodatka usklađuje ne sa kretanjem troškova života, već sa prosečnom zaradom.
Očigledno vi to nećete da razumete, ili je to stav novih vlasti, pošto se za to zalagala i ona prethodna vlada. Hoćete da imate takve zakone da posle, kada tumačite primenu zakona, možete da zamazujete oči građanima Srbije. Ali, možete da pričate koliko hoćete i o porastu troškova života, visini inflacije itd., građani Srbije znaju u kakvim uslovima žive, građani Srbije znaju da jedva preživljavaju.
Ako imate ministarstvo koje se zove Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, hajde bar o nečemu od ova tri segmenta povedite računa, osim što ćete da dovedete Kineze u Srbiju da rade umesto građana Srbije. Ni kao ministar rada, zapošljavanja, a evo ni kao ministar socijalne politike, zaista niste uradili ništa dobro, ništa što bi doprinelo boljem životu građana Srbije.
Još jednom vas pozivam, prihvatite ovaj amandman, ili neka to bar učine kolege kada budu glasale o ovom zakonu.

Dame i gospodo, ovo je treći ili četvrti put u ovoj godini da na dnevnom redu imamo predlog Visokog saveta pravosuđa za izbor sudija i predsednika sudova. To svakako može da se oceni kao dobar pokušaj resornog ministra i predsednika Vrhovnog suda, odnosno očigledna njihova namera da se stanje u ovoj oblasti dovede u red i popravi.
Sa druge strane, to govori i o tome da stanje u pravosuđu nije dobro. To se čulo uglavnom iz diskusija narodnih poslanika danas i čuje se svaki put kada se govori o tome.
Danas me nešto, rekla bih, čak zabrinulo. Svaki put do sada, kada smo govorili o ovoj tački i o ovakvim tačkama dnevnog reda, u radu su učestvovali svi poslanici, odnosno sve poslaničke grupe su imale spisak govornika koji su bili prijavljivani da govore na ovu temu.
Danas to radi samo SRS i malopre je govorio kolega iz SPS.
To me zabrinjava zato što imam utisak kao da su se ostali narodni poslanici nekako prezasitili ili kao da više nemaju interesa, umorili su se valjda od pokušaja da ministru i Vladi Srbije sa jedne strane, a predsedniku Vrhovnog suda sa druge strane, pomognemo ovakvim svojim diskusijama, jer mi srpski radikali mislimo da mi vama, gospođo Vido i gospodine Stojkoviću, na ovaj način pomažemo i nama to jeste namera.
Zato je možda i tema na neki način proširena. Jednostavno, to je povezano i ne može odvojeno da se govori o nekom pojedinačnom sudu i o nekom pojedinačnom sudiji, a da se ne govori uopšte o problemu koji je evidentan u oblasti pravosuđa danas u Srbiji.
Na početku hoću da naglasim nešto što svaki put činim, a to je da smo mi u SRS ubeđeni da je mnogo više sudija i mnogo više tužilaca danas u Srbiji koji svoj posao obavljaju stručno, časno i u skladu sa zakonom. Stalno naglašavamo i želimo da se neko na jedan pravi način uhvati u koštac sa onim manjim brojem koji to nisu.
Svaki put ponavljam i sada ću to da kažem, možemo mi da biramo najbolje sudije, da dovodimo koliko god hoćete novih sudija, dokle god, dame i gospodo, i gospođo Škero i gospodine ministre, ne razrešimo situaciju sa onima koji prave probleme u sudovima, dok ne raščistimo sa ono malo, ali zaista ubeđena sam malo lopova i kriminalaca u sudovima i tužilaštvima, mi bolje stanje u ovoj oblasti ne možemo da imamo.
Ne možemo, zato što vi svi dobro znate, sada ne govorim ništa nepoznato i ništa što se prvi put čuje, ne otkrivam toplu vodu, nego to znaju svi građani Srbije, svi narodni poslanici i svi funkcioneri koji se na ovaj ili onaj način bave ovim poslom, da u svakom sudu ili u velikom broju postoje jedan ili dvojica sudija koji žare i pale.
Ne moraju to biti predsednici, jer često nisu i hvala bogu da nisu, ali su to oni od kojih zavisi, koji na bilo koji način pokušavaju da utiču na svoje kolege kod donošenja presuda. To su oni koji imaju svoje dilove sa advokatima, to su oni koji se, u svakom gradu se zna u kojoj kafana, sastaju sa određenim advokatom i tu se dogovaraju poslovi i onda, naravno, takvi poslovi se završavaju uz velike pare.
Pa se onda dešava da taj neko, ko spada u tu manju grupu nečasnih sudija, pokuša kod svog kolege koji časno obavlja svoj posao, a već unapred uzme pare, pa onda ne može ovog da ubedi da donese presudu koja je kupljena, a ne koja je u skladu sa zakonom, pa onda tu ima i pretnji, ucena, čega sve nema, pa na kraju mora da vrati pare.
Bilo bi dobro da je takvih što više, da i ovo što mi ovde radimo, što mi ovako otvoreno govorimo o tim i takvim problemima je između ostalog i zbog toga da ohrabrimo te časne i poštene sudije i tužioce u Srbiji, da mogu slobodno da rade svoj posao, da se ne plaše nikoga, da sude po zakonu, da zakon primenjuju jednako na svakoga.
Da budu sigurni da iza njih takvih, iza takvog njihovog rada stoji i predsednik Vrhovnog suda, i ministar pravde, i Vlada Republike Srbije, i Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo.
Ovo je jedan od problema gde treba da imamo valjda isti stav, da ne treba da se reaguje na način kako se danas pokušalo da se reaguje iz nekih poslaničkih grupa, zato što ovi iz SRS hoće da su najpametniji, hoće o svemu uvek da govore. Naravno da hoćemo, mi smo opoziciona stranka i mi iz tog razloga hoćemo da govorimo o svemu. Ali, verujte, setite se i onih drugih vremena kada smo onaj jedan kratak period bili u vlasti, kada smo učestvovali u vlasti, na koji način su se tada birale sudije i na koji način smo se trudili i pokušavali da partijska pripadnost u sudovima ne bude prvi i osnovni razlog da bi neko bio izabran za sudiju.
Koji je dalje problem koji se uočava ovde? Juče kada ste ulazili u ovu salu mi smo govorili o Predlogu zakona o hipoteci. U momentu kada ste ušli u salu, ministar Parivodić je za ovom govornicom rekao da ovim novim zakonom predviđa knjiženje, upis hipoteke van knjižnog vlasništva. Mi smo iz klupe reagovali, jer smo prethodno sa njim raspravljali da to nije moguće i vi ste, i jedno i drugo, reagovali ovako da to nije moguće.
Zašto sam ovo spomenula? Zato što Vlada Srbije, bar kada je u pitanju pravosuđe, pomirili su se valjda svi u Srbiji i svi znaju da Vlada funkcioniše kao feudi određenih ministara, zavisi iz koje stranke, ali je to nemoguće bar u ovoj oblasti, pošto je pravosudni sistem osnov, država koja nema taj najjači stub zdrav, ne može da očekuje funkcionisanje države ni u jednom drugom segmentu.
Valjda je svakome stalo u ovoj državi da imamo taj pravosudni sistem, da ga više konačno postavimo na zdrave noge, zdrave osnove i tek tada možemo da očekujemo formiranje prave pravne države. Ovo što sada pričamo da imamo pravnu državu, ljudi moji, nemamo. Nemamo pravnu državu, nemamo pravnu sigurnost, i dalje imamo ovo što sam govorila, kafanice na ćošku svakog suda gde se sastaju određene sudije sa određenim advokatima, ali dok to ne iskorenimo, teško da možemo da očekujemo napredak i pravu pravnu državu.
Zašto sam malopre spomenula ministra Parivodića, zakon o hipoteci i ovaj slučajan vaš susret ovde? Zato što on nije jedini ministar koji, eto, na taj način utiče na sudije, na pravosudne organe, naravno, znam, treba sudije da poštuju princip da sudije ne sude o zakonu, već po zakonu, ali zaista će mnoge sudije sa dosta radnog staža, stručni ljudi, da se zapitaju kako će da se upisuje hipoteka na vanknjižno vlasništvo.
Neverovatno mi je, ministre Stojkoviću, da je ovaj predlog Vlade mogao da dođe do Narodne skupštine.
Ne verujem da vi niste i ostale kolege pravnici, doduše, i Parivodić je pravnik, da niste reagovali i da niste pokušali kolegu da ubedite da to nije moguće.
Kao što ne mogu da shvatim, godinu i više od godinu dana ste se zajedno sa nama ovde zalagali, mi smo pričali da mora da se donese poseban pravosudni budžet, da se i na taj način eliminiše uticaj izvršne vlasti na sudsku granu vlasti i vi ste svaki put to što javno, što iz klupe, podržavali, i ne znam šta se desilo, da li je taj Mlađan Dinkić stvarno najmoćniji lik u Srbiji da niste uspeli da se izborite za poseban budžet, odnosno za pravosudni budžet, kojim bi se upravljalo na način kako bi to zakon regulisao i da se više nikada ne desi ono što se dešavalo da Mlađan Dinkić izađe na konferenciju za novinare da komentariše nepravosnažnu, prvostepenu presudu, da iznosi svoj stav o određenom sudiji i određenom sudu.
To su iskustva koja smo imali sa Vladanom Batićem svojevremeno i što smo uvek najžešće napadali, jer i sada mislimo i uvek ćemo da mislimo i sigurno je da s tim morate da se složite da prvostepenu presudu, posebno predstavnici izvršne vlasti, ne smeju da komentarišu, jer svaki takav komentar znači posredan uticaj na tog sudiju, na to sudsko veće.
Zamislite, kada se pojavi Mlađan Dinkić koji komentariše nepravosnažnu, odnosno prvostepenu presudu, i to na način kako on to radi, jer on ne krije, on svima preti, on je svojevremeno rekao da će uvesti prinudnu upravu u Skupštinu, jer neće da daje plate narodnim poslanicima. On kaže ovde, kada je govorio o budžetu, između ostalog sam ga pitala zašto nemamo pravosudni budžet izdvojen, da ne bi on upravljao tim parama nego da to bude neko ko zaista treba da bude i da se eliminiše uticaj izvršne vlast na sudsku granu vlasti, naravno on je tada izašao ovde i ispričao da treba da se smanji broj sudija.
Ako hoćete veće plate vi u pravosuđu, gospođo predsedniče Vrhovnog suda, Dinkić vam je odavde poručio da morate da smanjite broj zaposlenih, a dok to ne uradite nema većih plata. Šta to znači? Da li to znači da će na taj način da utiče na određene predsednike sudova, koji će da se pojave sa zahtevom za izmenu sistematizacije, da smanje broj ili sudija ili zaposlenih u sudskoj upravi ili stručnih saradnika, da se tamo sa jednim manjim brojem dogovori, smanjiće broj na uštrb kvaliteta, da bi imali malo veću platu, s obzirom da preti inflacija i ove godine 20%, a dogodine ko zna kolika.
Naravno, sve to utiče da su plate u sudovima sada već katastrofalno male. Ono što je nekad bilo, podsetiću vas kada je Batić obećao da će sudije imati platu od 1.000 maraka u to vreme, pa dok je došlo do prve isplate tih 1.000 maraka već je bilo 700 ili 800 maraka u to vreme. Dakle, danas je to potpuno obezvređeno.
Mi, naravno, znamo da su plate u pravosuđu male, ne samo plate sudija. Naravno da sudije treba da imaju najveće plate. Mora da se vodi računa i o svakom zaposlenom i o onim ljudima u sudskoj upravi. Tada vi niste bili, govorila sam kada smo govorili o budžetu i sada ću da skrenem pažnju i vama, potpuno ubeđena da delite moje mišljenje, kada bi ti zaposleni u sudskoj upravi imali veće plate, kada bi znali da one takse koje naplaćuju idu u taj pravosudni budžet od koga će i oni da imaju platu, sigurno bi više računa vodili i ne bi ih kao sada bilo baš briga da li će da ubede stranku da odmah plati taksu, jer stranke znaju da sud mora da vodi postupak iako se ne plati taksa, pa se onda takse naplaćuju prinudno ili se uslovljava pisanje presude uplatom takse. Vi znate dobro čega sve u praksi ima.
Imate slučajeve da ti ljudi, iziritirani svojim malim platama, rekla bih platicama, kažu ovoj stranci koja donese neki podnesak, jeste, taksa je 50.000, ali baš te briga, nemoj da platiš, ovo i onako mora da ide. Čak ako je čovek možda bio i spreman da plati, bukvalno nagovaraju, što, kažu, da dajemo pare Mlađanu Dinkiću kada mi ne dobijamo platu od toga.
Sve vam ovo govorim da biste imali, pretpostavljam da vi, i rekla sam na početku, delite ovo moje mišljenje, argumente za ovakve stvari i da ste ovako nešto uspeli da izdejstvujete u budžetu, verujte da biste u tom delu imali podršku SRS.
Koji su dalje problemi u pravosuđu? Problem primene zakona u delu kaznene politike. Kao pravnik uvek tvrdim i tvrdila sam, bez obzira na ovo osavremenjavanje naših propisa, usklađivanjem sa propisima EU itd, nemam ništa protiv u principu, ali o svakom zakonu govorimo pojedinačno. Sada govorim uopšteno. Uvek sam tvrdila da imamo dovoljno dobre zakone, ali da imamo problem u primeni zakona.
U određivanju kazne kada imamo raspone i tamo neke tarife i zavisi da li će neko dobiti onu najmanju ili onu najveću kaznu za identično, recimo, krivično delo. Dakle, opet problem u ljudima, opet problem kojim moramo da se pozabavimo svi i koji moramo svi da rešimo, ne na način da evo sada vi radikali uvek nešto pričate mimo drugih, nego da zaista shvatite ovo kao dobronamerno.
Jednog sudiju smo prošli put osporavali iz jednog suda, bio je kandidat za predsednika. Pre nego što je bilo glasanje, taj čovek je zvao mene, ne znam kako je došao čak do mobilnog telefona mog, pa mi je pisao pismo, pa je rekao da sam, zato što sam govorila o njemu za ovom govornicom, ne znam, njegovu porodicu i njega u tom njegovom malom gradu dovela u nezgodnu situaciju, da samo mi radikali, on pouzdano zna, to pričamo zato što nam je priča nameštena, a sve to nije tačno.
Danas neću da ga pominjem, nije izabran, hvala bogu, za predsednika tog suda. U danu za glasanje, svi narodni poslanici koji su glasali, glasali su da taj čovek ne bude izabran za predsednika tog suda.
Šta sam ovim htela da kažem? Taj čovek je čuo ovde da sam u ime poslaničke grupe govorila. Pre toga je, bar je tako tvrdio, razgovarao sa predstavnicima svih drugih poslaničkih grupa i svi su mu tvrdili da će oni glasati za njegov izbor, a da radikali tu nešto lupaju i da to nema veze sa stvarnim stanjem, jer on čovek ne zna ko na kraju pritiska ove dugmiće, ali je ipak mogao da vidi da za njega nije glasao niko.
Ovde je jedan kolega rekao da, kaže, u svim događajima, mada ovo ne doživljavam kao nikakve događaje, nego mi ovde radimo kao narodni poslanici, kaže, u svim događajima učestvujemo srcem. Mi srpski radikali ovaj posao radimo razumom i zato sam spomenula toga sudije koji me zvao. Na osnovu razuma, na osnovu činjenica, na osnovu dokaza govorimo i o ovom problemu, i o svakom zakonu kada imamo sa ministrima raspravu o određenim zakonima.
Dakle, ovde ne treba srce. Naravno, moramo da budemo humani uvek i na svakom mestu, ali ne kod izbora sudija. Ako neko zaslužuje da bude sudija, onda će imati našu podršku u svakom pogledu. Ako mi imamo saznanja da neko ne može da bude sudija, onda ćemo mi da izađemo da to kažemo i ne pitamo koliko košta, ne pitamo da li će neko da nas zove, da nam preti, i upozorava i skreće pažnju, može da radi šta god hoće. Onaj ko je kriminalac, i ako srpski radikali imaju taj podatak, uvek će biti nazvan kriminalcem.
Govorile su ovde moje kolege o problemima koji postoje sada u pravosuđu ,i u tužilaštvu i u sudovima, i govorili su o nekim konkretnim stvarima. Možda ću nešto od toga da ponovim, trudiću se da nešto kažem što nije rečeno. Spomenuću krivične prijave, recimo, protiv Dinkića je već više kolega mojih ovde spomenulo i da to ne ponavljam, mada je to krivična prijava sa ovako, verujte, debelim štosom dokaza papira. Došao je predsednik, milo mi je. Dakle, ta krivična prijava stoji i ne zna joj se sudbina.
Krivične prijave koje je podneo gospodin Vučić protiv Nenada Bogdanovića su odbačene. Dokaza ovakav štos. Onda neko da me ubedi i da nas ubedi da nema partijskog uticaja u sudovima. Nažalost ima. U tužilaštvu. Ovaj put u tužilaštvu, da, ali gospođo Petrović ima nažalost i u sudovima, i to ima tih relikata, tih ostataka Boška Ristića iz vremena kada je on bio predsednik Odbora za pravosuđe i upravu.
Sinoć sam u jednoj TV emisiji čula kako je Boris Tadić najpošteniji političar, svaki put se naježim kada čujem tu priču, u ovom nastavku ćete čuti kakvu.
On je najpošteniji političar, jer je on jedini koji je usred svoje kampanje rekao da je tačno da Neda Arnerić nije bila u sali kada se glasalo za guvernera Narodne banke, da je ona zaista bila u Bodrumu i da je neko falsifikovao ovde njen glas.
On je sad pravdoljubiv i on ništa neće u svojoj stranci da preduzima, on čeka da taj problem reši pravosuđe, a u pravosuđu je namestio nekoga ko će to da čuva u fioci, a u međuvremenu jedan od glavnih aktera afere Bodrum, Pajtić i ovaj Radosavljević, na visokim su funkcijama, i državnim i stranačkim. To je poštenje Borisa Tadića, koje pokazuje kroz rad pravosudnih organa, tamo gde on i njegova stranka imaju uticaja, a nažalost, gotovo u svakom sudu u Srbiji još uvek imaju uticaja.
Još uvek ima uticaja i Vladan Batić. Još uvek je ostao vaš dug, ministre, prema onim sudijama iz organa za prekršaje, svaki put ću vas na to podsećati, koje je Vladan Batić ostavio bez posla zato što su sudili po, kako je on nazivao, "Vučićevom zakonu o informisanju".
Radi javnosti, podsećam i vas, sa svakim od tih sudija sam razgovarala. Sve ih je zvao, u kabinetu gde ste vi sada, bili su ispred, znaju svi zaposleni koji su još uvek tamo. Razgovor sa Batićem je trajao 30-tak sekundi: "Dobar dan, da li vi prihvatate da se učlanite u DHSS, da ostanete u organu za prekršaje ili ćete biti lustrirani jer ste primenjivali Vučićev zakon?"
Hvala bogu, bilo ih je dosta, žrtvovali su posao, ali su sačuvali obraz i čast profesije, ali ste se vi ogrešili što sve takve niste vratili. Odlukom Vrhovnog suda su vraćeni na posao, ali mnogi su ostali još uvek na nivou saradnika, nisu postavljeni za sudije, ali nadam se da će to biti ispravljeno kada budemo mi ovde u prilici da sudije iz organa za prekršaje prevodimo, uslovno rečeno, u sudije, jer oni za mene i danas jesu sudije. Pohvalila sam svojevremeno taj zakon kojim je predloženo da se organi za prekršaje transformišu u sudije.
Ovde su moje kolege iz SRS dosta govorile i o specijalnim sudovima, i za organizovani kriminal, i za ratne zločine. Stav SRS po tom pitanju je jasan. Naše viđenje, programsko opredeljenje za organizaciju sudova je potpuno drugačije od onoga što danas imamo na delu. Mi se nikada nećemo zalagati ni za kakve specijalne sudove.
Mi i danas ponavljamo, svi su to govorili, pa ću da ponovim, ne mislim da je sudija Maja Kovačević iz Specijalnog suda pametnija od sudije Snežane Nastić iz Četvrtog suda. Sasvim slučajno sam se setila imena i jedne i druge. Ništa ni o jednoj ni o drugoj ne želim da kažem, ali ne mislim da je ova pametnija, da je bolji sudija i da je kvalitetniji sudija zato što je u Specijalnom sudu, pitanje je kako je došla do Specijalnog suda, nego ova što je ostala npr. u Četvrtom sudu.
Razlika je jedino što ova u specijalnom sudu ima tri puta veću platu.
Kada je to bilo aktuelno, i tada smo govorili o tome, i ne bih da ponavljam, ali volimo mi da podsetimo, da se zna šta smo govorili onda, da to govorimo i sada.
Kada je ministar Stojković izabran za ministra i kada je prvi put na konferenciji izneo svoj stav o specijalnim sudovima, i nikad više nije smeo da ga ponovi, jer su onda i koalicioni partneri, pogotovo tada DS, dok se još nije znalo na koji će način funkcionisati ta kohabitacija, skočili, kao da je ministar Stojković izvršio državni udar zato što je rekao da će se zalagati za ukidanje ovih sudova. Bilo bi dobro da ste istrajali u tome i da ste to i uradili. To bi vam svakako bilo pozitivno u ministarskoj karijeri, gospodine ministre.
Ovih dana je završeno, mada sam govorila da sam apsolutni protivnik i da smo apsolutni protivnici komentarisanja prvostepenih presuda, ali moram da spomenem ovu presudu za onaj namešteni navodni zločin na Ovčari. Spominjem je u kontekstu izjave Bruna Vekarića, on je portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine.
Zaista je pravo čudo zašto se više neko ne seti da tog čoveka, koji je inače bio Batićeva desna ruka, pa kad su raspisani izbori, vi to sigurno znate, ali više zbog javnosti da podsetim, onda je Batić te svoje verne sluge brže posmeštao na ta novoformirana radna mesta, sklonio ih iz Ministarstva, jer nije znao ko će doći u Ministarstvo, znao je da on ponovo neće, da nema šanse, pa je onda Bruna Vekarića smestio za portparola Specijalnog tužilaštva, koji rame uz rame sa Natašom Kandić, naočigled sve srpske javnosti, izigrava punomoćnika oštećenih i on kaže, maltene preti prstom, kako reče Krasić, onog ledenog stava, prosto da ga se čovek uplaši kad ga vidi na ekranu, kaže: "Još sve nije završeno, pogotovo u odnosu na ovu dvojicu što su oslobođeni i u odnosu na ove koji nisu dobili maksimalne kazne". To je nedopustivo.
Portparol, ako već treba da postoji, mada mislimo da ne treba da postoji, šta uopšte znači portparol, bolje bi bilo da je postavljen još jedan tužilac i da dobija tu njegovu platu, nego što on izigrava tamo portparola i šeta po belom svetu da prikuplja informacije da bi ih doneo u Specijalno tužilaštvo, da se utvrde kriterijumi po kojima treba da radi Specijalno tužilaštvo i kasnije Specijalni sud. To svi u Srbiji znaju. Zaista se od vas očekuje da reagujete kad se takve stvari dese.
Gospođo Petrović, vi ste se svojevremeno oglasili onim saopštenjem, neću mnogo o tome, samo da vas podsetim, kada ste se drvljem i kamenjem osvrnuli na rad narodnih poslanika, kako mi eto bože utičemo, jer ne prihvatamo sve predloge VSP. O tome smo govorili i neću da se vraćam na to, ali očekujem da se kao predsednik Vrhovnog suda oglasite i kada čujete i vidite ovakve stvari.
Znam da je to u nadležnosti tužioca, ali i vi i tužilac i ministar ste članovi i Visokog saveta pravosuđa, i imate i te kako mogućnost i ovlašćenje da reagujete, jer je zaista nedopustivo da laik komentariše na taj način te presude vezano za taj navodni zločin na Ovčari, a kamoli da to radi zvanično Bruno Vekarić.
Onda se ovde pitamo ko su Sem Nazaro, Nataša Kandić, koja je inače šef albanske narko-mafije, zašto tu ne pridružiti i Bruna Vekarića, koji je takođe iz tog miljea, koji je takođe u grupi tih tzv. branilaca ljudskih prava, a ti branioci ljudskih prava su branioci svih i svačijih prava osim prava građana Srbije, osim prava Srba. Nažalost, možete da shvatite kako god hoćete ovu vrstu diskusije, i ovaj deo moje i diskusije mojih kolega, ali to mora tako da se kaže, jer to zaista tako jeste.
Ne može Bruno Vekarić da zastupa porodice koje su došle iz Vukovara, čiji su članovi porodice navodno ubijeni u Ovčari. Kolega Krasić je govorio da se nisu u medijima komentarisale završne reči pojedinih advokata, a da jesu onda bi se u javnosti čulo da su za Ovčaru presude donete na osnovu izjava dvojice zaštićenih svedoka.
Setite se, čitali ste valjda, i to je već novija istorija, kako su se uz pomoć dva svedoka posle Drugog svetskog rata skidale ljudima glave. Srećom danas bar nemamo smrtnu kaznu, a da imamo ta dva zaštićena svedoka bi verovatno ove ljude ostavili i bez glave.
Batić je hteo da uvede smrtnu kaznu, da podsetim javnost, u vreme akcije "Sablja", tražio je na petnaest minuta da se uvede smrtna kazna, valjda da poubija, što po njegovim kriterijumima demokratskim tzv. nije za život, i to zaista može da bude smešno, ali je strašno, strašno da se takve stvari dešavaju i da se sve ove i ovakve stvari dešavaju u Srbiji i u pravosuđu Srbije.
Mi smo ovde imali skoro jednu hitnu i vanrednu sednicu Skupštine, kada smo oslobodili imuniteta neke nosioce pravosudnih funkcija zbog određenih krivičnih prijava i naravno uvek ćemo to uraditi kada budemo imali dokaza za to, jer mislimo da je i to način ovog parlamenta da utiče na poboljšanje stanja u pravosuđu, ali sam tim povodom čula da ste, ministre, na jednoj konferenciji rekli da se protiv preko 50 sudija vode određeni krivični postupci.
Nisam čula, niko od novinara vas to nije pitao, da li te sudije, naravno očekujem da ćete odgovoriti, i dalje rade, koliko su osnovane te krivične prijave, da li smo mi u nekom riziku ako oni obavljaju svoj posao, a izvesno je da ćemo ih u neko skoro vreme osloboditi imuniteta da bi mogli krivično da odgovaraju i da li se nešto konkretno učinilo.
Tu može da se utiče na pravosudne organe da se ubrzaju ti postupci.
Jer, bilo bi strašno da neko radi posao sudije i da se posle šest, sedam, osam ili devet meseci ustanovi da je sve vreme bio osnovano pod krivičnom sumnjom.
Pošto je prošlo sve vreme koje smo imali predviđeno mi iz SRS, u jednoj rečenici samo da se vratim, da rezimiram na koji način mi mislimo da bi trebalo rešiti probleme u pravosuđu i ako budete tako radili imaćete podršku SRS.
Dakle, pored svih ovih novih predloga, ali očekujemo, to sam više puta govorila, očekujemo da za svaki predlog imamo malo detaljnije obrazloženje, i pored toga, dakle, insistiramo da krenete sa razrešenjem sudija koji nisu dostojni da nose te tako odgovorne pravosudne funkcije. Tada ćemo imati bolje stanje u pravosuđu, tada ćemo moći da kažemo da imamo pravnu državu i uvek ćete u takvom poslu imati podršku SRS.

Tačno je, kolega Krasiću, da ste predložili predstavnicima stranke G17 i ministru Dinkiću, kada budemo govorili u pojedinostima o ovom zakonu, da bi mogli da napravimo jedan verbalni duel ovde, da se o svakom amandmanu raspravlja po 15 minuta, da svako koristi svoje vreme.
Moram da podsetim da predstavnici stranke G17 plus danas proslavljaju trogodišnjicu od osnivanja svoje stranke i da su sad verovatno kod 4. tačke dnevnog reda, pošto smo danas čuli kako izgleda njihov dnevni red za proslavu ove godišnjice.
Prva tačka je polaganje računa predsednika za protekli period, druga tačka je obraćanje nekoga od prisutnih, treća tačka dnevnog reda je pečenje (jagnjeće, praseće i riba), četvrta tačka je piće po izboru i afinitetu, peta tačka muzika, pesma i igra i šesta tačka razno. Tako izgleda, evo vidite da se vidi da je ovo poziv za svečanost stranke G17 plus. Pretpostavljam da su oni sada kod ove tačke 4, to je piće po izboru i afinitetu i da njih zato baš briga što narodni poslanici danas raspravljaju o ovom predlogu zakona, o kojem su oni pričali ovih dana, da će penzionerima, kada se ovaj zakon usvoji, biti mnogo bolji.
Onda je Mlađan Dinkić napravio incident u Narodnoj skupštini, sa jednim jedinim ciljem, a to je da se poslanici SRS spreče da govore o Predlogu ovog zakona i u načelu i u pojedinostima. Naravno, nije mu to uspelo i nikada neće. Mi zato nastavljamo. Rekli smo mnogo toga o ovom zakonu u načelu, sada govorimo o amandmanima.
Šta je suština i ovog mog amandmana i svih amandmana SRS? S obzirom da se ovde radi o zakonu o izmenama zakona koji je ovde kao nekakav epohalni, revolucionarni zakon donet pre neka dva meseca.
To je stvarno presedan u evropskom parlamentarizmu, da se jedan zakon tako na velika zvona oglašava da se donese, da se objavi penzionerima kako će mnogo bolje da žive.
Onda se odjedanput shvati da taj zakon i nije tako dobar i da sada nude penzionerima nešto bolje, da ono što je predviđeno da se plati kao zaostale penzije, da se sada prolongira na rok do jula 2008. godine, pa ko preživi možda nešto i bude imao koristi od ovoga.
Valjda su ovaj rok produžili ministar Dinkić i ostali članovi Vlade Srbije, jer su se uplašili da ne bi bilo dobro da naviknu penzionere da svaki dan jedu. Da su im dali ovo u nekom kraćem roku, možda bi ljudi tu lošu naviku stekli.
Dakle, ministar Dinkić se ovde hvalio suficitom. Ministara Lalović je došao verovatno u zamenu za svog kolegu, mada ćemo o vašim zakonima neki drugi dan. Dakle, hvalio se ministar Dinkić ovde poslanicima nekim velikim suficitom. Svi u Srbiji znaju koliko je privatizacija u Srbiji u ovom periodu izvršeno, koliko je sredstava od tih privatizacija otišlo ili trebalo bar da ode u penzioni fond. Svi znamo, kažu na TV i u novinama, ovde za govornicom, ministri, predstavnici vladajuće koalicije, takođe, kako u Srbiji na sve strane ima para, samo ne znam iz kojih razloga te pare neće da daju onima kojima treba da daju, a to su u ovom slučaju penzioneri.
Posebna je priča zašto se opet napravila razlika između penzionera koji su taj status stekli kao bivši poljoprivrednici i onih koji su bili zaposleni. Zašto nisu u istom položaju kada je u pitanju plaćanje ovog duga, to nam ni jedan ministar ovde nije odgovorio, iako smo pitali ministre koji predstavljaju ove zakone.
Mi smo amandmanom, i ovim koji sam podnela i ostalih kolega, želeli da skratimo i očekivali od ministra da se skrati ovaj rok plaćanja tih zaostalih penzija, a u suštini, mislimo da ove zaostale penzije, da to nije toliko velika cifra i veliki iznos novca, da uopšte nije trebalo deliti na rate, nego da je to trebalo isplatiti jednokratno.
Zašto to nismo predložili amandmanima? Upravo zato što smo očekivali da će vladajuća većina da učestvuje u radu i da će više od četvoro ljudi, koliko je danas ovde, sedeti u ovoj sali. Očekivali smo da ne kažu: eto, vi radikali demagošku priču pričate, nemoguće je da se plati sve odjedanput. Zato smo rekli nešto što je trebalo da bude prihvatljivo i mislili smo da je prihvatljivo i za Vladu, a prihvatili bi i penzioneri. Ljudi su se ionako navikli da jedva preživljavaju. Dobro bi im došlo da dobiju neki dinar i to što pre.
Ovo što je predviđeno u Predlogu zakona da će prvu ratu u visini od jedne šestine dobiti u decembru 2005. godine, mislim da je svima jasno da po ovom zakonu to ne mogu.
Postoji jedan drugi problem. Dva-tri dana se ovde priča i svako veče sa Karićeve televizije slušamo i gledamo Albijanića kako priča kako zbog SRS, zbog naših poslanika ne mogu da se isplate zaostale penzije penzionerima.
Naravno, to je laž. To je najveća laž i obmana, jer nema nikakvog razloga da se penzionerima i sada isplate dugovi koje država prema njima ima i bez ovog zakona. Kakav javni dug, kakav zakon? Da li država zna da je dužna toliko koliko je dužna? Šta će joj zakon da izmiri svoj dug? Naravno, nema nikakve smetnje, mogu slobodno i mi ćemo da ih pohvalimo kako su učinili dobro delo, pa su podelili ljudima ono što im u stvari i pripada. Ništa država ne treba da da što ljudi nisu zaradili i što već odavno nije trebalo da dobiju.
Naravno, treba napraviti neku drugu priču, treba skrenuti pažnju javnosti sa onoga što zaista jeste suština. Zato se ovih dana čuje na televizijama, uglavnom na Karićevoj i na ostalim, sve to što se čuje vezano za isplate ovih penzija.
Pre ovoga sve novine su bile pune priče kako će penzioneri dobiti zaostale penzije u šest rata i jadni ljudi bili ubeđeni da šest rata znači šest meseci, i svi bili ubeđeni da će za šest meseci dobiti te zaostale penzije, jer je to šest rata, a ono tih šest rata u stvari znači tri godine.
Dakle, kalkuliše Mlađan Dinkić i Vlada Vojislava Koštunice sa tim koliko će penzionera za te tri godine umreti, što od starosti, što od bolesti, što nažalost od gladi. Činjenica je da se to u Srbiji dešava.
Pitala sam u načelnoj raspravi, očekivala sam od ministra da nam kaže, i vi ministre Laloviću imate taj podataka, da nam kažete koliko hiljada penzionera u Srbiji živi sa 4.000 dinara penzije, koliko ih živi sa penzijom između 4.000 i 6.000, koliko ih živi sa penzijom većom od 6.000. Stalno nama pričate, ko god izađe iz Vlade ili iz vladajuće koalicije, svi nam pričaju o nekoj prosečnoj penziji od, čini mi se, 12.500 dinara, kao da su to ne znam kakve pare. Ko može sa 12.000 da živi? Ali ajde, 12.000 u odnosu na 4.000 jesu neke pare.
Vi stalno pričate o nečemu što vam statistika izračuna, o penziji koja je prosečna penzija. Ne pričate o ljudima koji imaju tri puta manje od prosečne penzije i ne pričate kako će ti ljudi da plate struju, koja, kaže Dinkić, neće da poskupi pre aprila, znači mirni smo dva ili tri meseca. A znamo odranije da čim počnu ministri da pričaju da nešto neće da poskupi do nekog roka, da je to samo psihološka priprema da se ljudi ne iznenade kada ujutru u novinama pročitaju koliko je nešto poskupelo, pa onda koliko je poskupelo ulje u vreme velikog božićnog posta, u vreme krsnih slava koje su do Božića i koje su posne, koliko je poskupeo šećer, koliko je poskupela kafa.
Nećemo valjda da tim našim penzionerima, našim roditeljima, dedovima, a o mesu da ne pričamo, to ministar, onaj što se kao brine za zdravlje, kaže da treba da jedu dnevno po pola kilograma voća, pa bar kada bi to mogli, i ne treba im čak ni vakcina, pola kilograma voća, samo nije rekao odakle će da kupe pola kilograma voća po čoveku.
Dakle, sve ovo što govorimo mi iz SRS jeste zaista naš principijelan stav prema penzionerima, prema ljudima za koje mi mislimo da uvažavaju svu pažnju države i društva, jer su to ljudi koji su svoj radni vek proveli u izgradnji, u mnogo teškim vremenima. Naravno nikada nije bilo teže nego što je sada, pogotovo penzionerima nikada nije bilo teže i oni to dobro znaju.
A da mi ne pričamo demagošku priču pokazali smo u ono vreme kada smo bili u Vladi Republike Srbije, kada je Vojislav Šešelj, kao potpredsednik Vlade, predložio i prihvaćeno je isplaćivanje penzija kroz obveznice za plaćanje struje, pa su onda oni koji su bili protivnici pričali kako to nije dobro rešenje.
Nije smešno Laloviću, uradite i vi tako nešto pa će ljudi da vam budu zahvalni, jer sada ne mogu ni da plate struju, ni da kupe osnovna sredstva, ni za hranu, ni za život uopšte, i meni je zaista strašno kada govorim o takvim ljudima, jer poznajem neke koji tako žive, odnosno preživljavaju, imaju članove porodice koji nažalost ne mogu da im pomognu, ostali su bez posla zahvaljujući tzv. demokratskim promenama, ili rade negde za neku platu od 9, 10 ili 12 hiljada i onda samo mogu sa svojim starim roditeljima zajedno da plaču.
To je realnost u Srbiji, sve drugo su vaše priče, hvaljenje sa nekakvim suficitom, sa nekakvim velikim parama, sve ste živo uzeli narodu što može da se uzme. Oporezovali ste sve što može da se oporezuje, i na vodu građani Srbije plaćaju porez, a ne možete iz tog nazovisuficita, kojim se hvalite, da izdvojite pa bar jadnom da obradujete te naše penzionere, ljude koji su to zaista zaslužili, da dobiju neki dinar da bar evo Božić i praznike koji uskoro treba da naiđu mogu da proslave bar jednom kao ljudi, jer su zaboravili kako izgledaju ta bolja vremena za njih.
Dakle, nemojte samo kao ovi, čiji ministar je trebalo da predstavlja ovaj zakon, što idu danas i ovih dana po Bačkoj Palanci da mere ljudima pritisak i nose po kućama kafu i šećer da bi iskamčili neki glas u nedelju na izborima, nemojte, nije to rešenje, neće to ljudi. Neće ljudi da ih Vlada vređa, neće ljudi da stranke vređaju njihovo dostojanstvo.
Oni nemaju para, ali imaju dostojanstvo i zato će naravno i oni u nedelju da glasaju za SRS, kao što će glasati i na sledećim republičkim izborima, zato što im mi sigurno nudimo život dostojan čoveka, a ne ovo na šta se ih vi sveli.
Nažalost, sve više je lepo obučenih ljudi pored kontejnera, lepo obučenih zato što imaju garderobu iz nekih drugih vremena, ali to ne može da se jede. Nažalost, strašno je izgovoriti i pogledati u te ljude, ali to je realnost u Srbiji zahvaljujući tzv. demokratskim vladama od 2000. godine do dana današnjeg.

Dame i gospodo, oko ova četiri zakona o izmenama i dopunama određenih zakona, bila je podignuta takva medijska reklama da je valjda trebalo unapred ubediti građane Srbije, penzionere pre svega, a i porodice koje očekuju rođenje deteta, kako će ovim zakonima, ne znam koliko značajno da im se popravi materijalni status, materijalni položaj, pa je čak Mlađan Dinkić za ovom govornicom izazvao incident kako bi se skrenula pažnja sa ovih zakona i da bi se, eventualno, srpski radikali onemogućili da govore o predlozima ovih zakona.
Naravno, to mu je bio loš pokušaj i videlo se da je bio loš. Uvek ćemo govoriti o svakom predlogu zakona ove vlade i uvek ćemo se kritički osvrtati na ono na šta treba kritički da se osvrnemo, na ono što mislimo da je loše za građane Srbije.
To što neko ovde izađe, pa kaže da uzalud pričamo građanima Srbije da ništa neće dobiti od ovih zakona, što im pričamo da ova vlada loše radi, džabe pričamo, kada građani Srbije znaju kako dobro žive.
Mislim da, kada tako nešto čuju, građani Srbije sami sebi čupaju kose od muke što ne mogu da dođu ovde za govornicu da počupaju kosu onome ko se usudi takvu laž i takvu obmanu da iznese u javnost. Da li građanima Srbije treba objašnjavati koliko košta litar zejtina, koliko je poskupeo? Da li građanima Srbije treba objašnjavati koliko više moraju da izdvoje za plaćanje grejanja bilo koje vrste?
Bila sam pre neki dan u jednoj kući, u jednoj od sremskih opština. Bila sam šokirana kada sam videla da čovek loži kukuruz – suv, osušen, zreo kukuruz loži, kaže da mu se to više isplati nego da kupuje drva. To je posledica rada i funkcionisanja Vlade Vojislava Koštunice i njegovih ministara. To je ono o čemu mi ovde pričamo, pre svega građanima Srbije.
Vama, naravno, ne vredi da govorimo. Znamo mi to, baš vas briga za građane Srbije. Čuli ste od Zorana Krasića šta je suština donošenja i predlaganja ovih zakona – da sprečite donošenje odgovarajućih presuda, kojima bi se Vlada obavezala na razne isplate. Zato menjate zakone, zato se hvali predsednik Skupštine, potpisao, koji ono beše po redu, zakon – dvestoti zakon, a evo ovde danas imamo četiri zakona o izmenama i dopunama zakona.
Ovo će da se ubeleži kao donošenje novih zakona. Menjamo nešto što smo doneli, odnosno što ste doneli pre mesec dana. Ako je onda to bilo toliko dobro, šta se promenilo za mesec dana da treba da ih menjate?
Ako je to bilo onoliko dobro, koliko ste tada pričali, nemojte molim vas da građanima činite ovoliko bolje, dosta im je ono dobro koje ste im predvideli pre mesec dana u ovim zakonima. Zaista ste jedna neozbiljna i neodgovorna Vlada, a nažalost i predstavnici građana, koji sede u ovom parlamentu i predstavljaju trenutno skupštinsku većinu su takođe neozbiljni i neodgovorni, jer reći sve ono što govorite o ovim predlozima zakona i bez stida izaći među narod, mislim da zaista za to treba poseban mentalni sklop.
Kao što je poseban mentalni sklop ministra, koji je sedeo ovde do malopre, i svaki put kada se govori o nekim njegovim zakonima, odnosno zakonima koje on predstavlja, mislim na ministra Lalovića, on se čovek tako izlupeta u medijima da je to prosto zastrašujuće.
Nikada mi nije bilo jasno, ne uklapa mi se, on je nekada bio sindikalac, a sada je na čelu Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Ovo: socijalne politike, posebno mi je interesantno. Kako uopšte neko ko je takvog mentalnog sklopa, kakav je ministar Lalović, može da se bavi ovim poslom i kako je mogao da se bavi poslovima sindikata?
Priča on zbog čega neće ovu pomoć, odnosno finansijsku podršku porodici sa decom, kako se zove ovaj zakon, zbog čega to ne treba da se isplaćuje jednokratno. Zbog čega je bolje da se neka količina novca dobije podeljena na 24 rate.
Kaže – ako oni to daju jednokratno, onda će, dete se rodilo u porodici, neka neodgovorna porodica da slavi i da potroši te pare koje su dobili na ime rođenja deteta. Odjedanput će da potroše te pare, a on ih ovim zakonom ubeđuje da će u njihovo ime da štedi, pa će tu količinu novca da im podeli u 24 rate.
Valjda očekuje da će beba sa četiri ili pet meseci da kaže svom tati, kada dobije tu petu po redu ratu – ostavi, to su moje pare, to je meni čika Lalović poslao, ne smeš da ideš u kafanu da to potrošiš.
Zaista neverovatno. Neverovatno da ministar sa toliko cinizma, sa toliko lošim mišljenjem o građanima Srbije može da istupa.
On može da govori o nekim ekstremnim slučajevima, o nekim porodicama gde su nosioci, odnosno očevi tih porodica možda i alkoholičari, neodgovorni ljudi. Ne sporimo mi da ima takvih, ali i to je u nadležnosti ovog ministarstva.
Socijalna politika, savetovališta i centri za socijalni rad i pomoć, ne samo u materijalnom, nego u svakom drugom pogledu, to je ono o čemu ministar Lalović ne govori, nego on ima svoju priču da napada privatnike koji namerno povećavaju trudnicama plate da bi posle toga dobijali veći novac koji treba da dobijaju iz budžeta. To je strašno, ljudi moji.
Mi samo pričamo o problemu bele kuge u Srbiji. Šta činimo da se to spreči? Šta činimo sa ovim zakonima, koji su danas ovde na dnevnom redu? Dvadeset hiljada porodici za rođenje prvog deteta. Šta može da se kupi za 20.000. Problem Srbije jeste rođenje prvog deteta. Tamo gde se porodica, mladi bračni parovi, odluče na rođenje prvog deteta, vide da to u materijalnom pogledu i nije mnogo strašno, prežive, hvala Bogu, i onda se lakše odluče i na drugo dete.
Pomoć za rođenje i stimulisanje porodica za rođenje prvog deteta, to je ono na šta treba posebna pažnja da se obrati. To mora biti mnogo više od 20.000 dinara. To mora biti odmah, a ne da zakon stupa na snagu, 1. januara, kako piše ovde, samo malo da vidim, da – stupa na snagu 1. januara, primenjuje se od 1. januara 2006. godine.
Ovaj zakon, realno, stupiće na snagu za nekih možda osam ili devet dana. Pitam ministra, koji nije ovde, na koji način će regulisati ovu naknadu za decu i za porodice koji će decu dobiti u tih desetak dana, do tog 1. januara, kada će stupiti na snagu ovaj zakon.
Možda se to vama čini sitno, ali to je strahovita nepravda, kada već donosite ovaj zakon i kada dajete tih 20.000 koje ne znače ništa, ali znače mnogo tim porodicama.
Zašto se to ne čini za svu decu koja se rode, od momenta stupanja na snagu ovog zakona? Zaista, ne vodite računa o nekim stvarima koje su mnogo važne za srpsku porodicu, za sve građane Srbije.
Kada sam se pitala zbog čega uopšte raspravljamo u objedinjenoj raspravi o ova dva zakona, koja predstavljaju dva različita ministra, mislila sam da će se možda dogovoriti Dinkić i ovaj Lalović, da stvarno Dinkić upotrebi onaj suficit iz budžeta, kojim se toliko hvali, tim nekim parama, sa kojim, ne zna, kaže, šta da radi, pa da ih zaista primeni i za penzionere i za finansijsku podršku porodicama sa decom.
Naravno, nema ništa od toga. Zašto mi insistiramo i kažemo, neću sada da govorim o tome kako je bilo predviđeno, a kako sada predviđate, jer nemamo vremena. To ćemo amandmanima, na koji način želite da delite zaostale penzije.
Reći ću vam stav SRS. Mi smo, doduše, u amandmanima pokušali malo da ublažimo taj stav, ne bismo li ubedili ministra Dinkića da ih prihvati. Suštinski, stav SRS je da su ovo suviše mala dugovanja za Srbiju, za ovakav budžet kakav imamo, za suficit kakav imamo i kakav nam se predstavlja, ali Dinkić, dok zine, on slaže, i to je slagao. Ako nije slagao, neka dokaže na ovim zakonima. Ti zaostali dugovi moraju da se plate odmah i to u ovakvom stanju stvari nije mnogo za državu.
Zašto opet pravite razliku između penzionera poljoprivrednika i penzionera koji su nekada bili zaposleni? Dokle ćete to da činite? Dokle ćete da pravite razliku među građanima Srbije?
Gospodo, nema ovde ministara, ali vi koji ćete glasati i koji branite ovde samo deo zakona, samo onog ministra, koji ne zna da se ponaša u parlamentu, dokle ćete da branite ministre i Vladu po svaku cenu, vi ste valjda predstavnici naroda. Morate i treba da se vratite među onaj narod, koji vas je birao.
Kako ćete da se pojavite pred penzionerima, jer pričate o penzijama, o prosečnoj penziji od 12,5 hiljada dinara. Koga je briga za prosek, izađite ovde, neka izađe ministar sa brojkom – koliko hiljada penzionera ima penziju manju od 4.000 dinara, koliko hiljada penzionera ima penziju između četiri i 6.000. Koga je briga za prosek koji se pravi na osnovu jednog broja visokih penzija.
Dakle, ništa penzioneri ovim ne dobijaju. Ono što je Albijanić malopre rekao da ćemo imati živi dokaz da su ovo dobri zakoni, verovatno je mislio da će bar neki penzioner preživeti Dinkićeve zakone.
Naravno, mi se nadamo da će ipak preživeti, ali Dinkić računa na uštedu. Produžio je na nekoliko godina vraćanje dugova penzionerima, računajući da će penzioneri, što od starosti, što od bolesti, što od gladi, nažalost, da pomru i da će onda moći u nekom budućem budžetu da se hvali suficitom.
Naravno, narod je shvatio, teško da će Dinkić pisati sledeći budžet. Hvala.

Dame i gospodo, Predlog zakona o hipoteci o kom danas ovde govorimo niti je nešto epohalno, niti je revolucionarno, kako pokušava u javnosti da se predstavi i kako je to ministar Parivodić, doduše ne za ovom govornicom, nego mnogo više ovih dana u medijima, pokušavao da predstavi građanima Srbije.
Ovde je ipak uvažio i ovaj parlament i očigledno zna da su poslanici, koji će govoriti o ovom, njegove kolege po struci i da mogu i da hoće argumentima da govore, pa je ministar i sam stavio do znanja da je svestan da ovo nije, kako je rekao, perfektan zakon. Naravno, mislim da nije ni blizu perfektnog. Zašto sam rekla da ovo nije ni epohalno ni revolucionarno?
Tačno je, neko od kolega je rekao da do sada nismo imali u našem pravnom sistemu zakon o hipoteci. To je tačno. To ne znači da nije bilo pravnog osnova za upis hipoteka na nepokretnosti. Toga je bilo, toga ima i to se i danas u Srbiji radi, i godinama unazad se radilo.
Postoje problemi zašto to nije efikasno, zašto na svaku nepokretnost ne može da se upiše hipoteka, a to jeste tema o kojoj govore srpski radikali, o kojoj ću i ja da govorim i koja je svakako opterećenje i Vladi Republike Srbije i vama, gospodine Parivodiću, u to verujem.
Ovo je moglo da se reši na potpuno drugačiji način. Založno pravo, odnosno založni objekat jeste uknjižena nepokretnost.
Malopre ste gospodinu Krasiću rekli da ne mislite ovako, kada je on rekao da je to tako. Tvrdim vam da jeste. Tu leži problem upisa hipoteke.
Mi imamo zemljišno-knjižna odeljenja sudova i katastar nepokretnosti, i to su kuće i ustanove u kojima se vode javne knjige u kojima se upisuju i knjiže objekti na koje može da se upiše hipoteka.
Problem koji postoji u Srbiji, i mislim da to svi znaju, bar većina, a pogotovo građani koji se susreću sa tim, jeste da je danas u Srbiji otprilike 60% nepokretnosti neuknjiženo. Mislim da imate taj podatak, ministre, i to jeste tačno. Zašto je to tako?
Ne treba nam za uknjižbu svih izgrađenih objekata, uz građevinsku dozvolu, ni nov zakon, ni neka nova ustanova, treba da se postigne efikasnost rada opštinskih sudova, zemljišno-knjižnih odeljenja tih sudova.
Treba nam, verovatno, i više sudija koji će da rade taj posao i govorićemo posle ovoga i o sudovima, i biće prilika da i vašem kolegi, ministru Stojkoviću, to kažem, da se ne vodite idejom Mlađana Dinkića, vašeg kolege ministra, čija je kompletna ideja, kada je u pitanju Srbija – što više otkaza, što više smanjenja radnih mesta.
To u nekim ustanovama nije moguće, konkretno, nije moguće u zemljišno-knjižnim odeljenjima sudova, ukoliko hoćemo da sva imovina u neko dogledno vreme bude uknjižena. Svi mi koji smo nekad bili u tom poslu, koji smo zainteresovani i koji smo i sada u tom poslu, znamo da više nema tehničkih smetnji za uknjižbu objekata koji su izgrađeni uz građevinsku dozvolu, zato što su više puta izvršena avionska snimanja.
Potrebno je da se u katastarskim operatima to stanje ucrta, pa ako treba, da se tamo zaposli još ljudi i da se maksimalno angažuju oni koji već rade. Da se na određeno vreme, ako nema potrebe – na neodređeno, zaposli jedan broj geometara, koji će to da unesu u katastarske operate, da bi mogao da se uradi prijavni list i da bi se taj prijavni list dostavio zemljišno-knjižnom odeljenju suda. I vi, kao bivši advokat, znate da je takva procedura.
Znači, da se na osnovu tog prijavnog lista vrši uknjižba. Ničeg spornog nema kada su u pitanju objekti koji su građeni sa građevinskom dozvolom. Naravno, dovršeni, slažem se, jer ako je građeno uz građevinsku dozvolu, mora da dobije, to sam ispustila, upotrebnu dozvolu da bi mogao ove druge poslove da radi.
Sledeći problem su objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i koji se u narodu zovu nelegalni. Ne mislim da su nelegalni, ako je neko svojim parama izgradio objekat, a nije mogao od nadležnog opštinskog organa da dobije urbanističke uslove i građevinsku dozvolu na svojoj parceli, zato što je neko propustio 10, 20, 30 ili 50 godina unazad da radi regulacione planove.
To građani ne smeju da trpe. To za srpske radikale nisu nelegalni objekti, već objekti izgrađeni bez građevinske dozvole. Zakon o planiranju i izgradnji je to rešio na vrlo nesrećan način. Kada smo o tom zakonu govorili, mi, srpski radikali, upozoravali smo tada ministra Šumarca da predlaže i da će tadašnja skupštinska većina usvojiti neprimenjiv zakon.
To se desilo i imamo taj zakon. Imali smo onu najezdu – navali narode, plaćaj taksu, prijavi sve objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. To stoji u opštinskim pisarnicama, nema uslova da se po tom zakonu ti objekti legalizuju, iako bi trebalo, valjda je cilj bio da svi ti objekti dobiju građevinske dozvole.
Dakle, to je druga vrsta problema. U februaru će biti dve godine kako smo podneli zahtev za stavljanje van snage tog veoma lošeg i neprimenjivog Zakona o planiranju i izgradnji. Taj zakon do danas nije došao na dnevni red.
Nije ovo uvod, nego nešto što je vezano, bez čega ne može da se govori o ovom zakonu o hipoteci. Sve ovo sam ispričala da bih objasnila, pre svega građanima Srbije, da nije toliko neophodno da se navrat-nanos donosi zakon o hipoteci i da on uz to ne bude dobar, zato što treba na brzinu da se donese.
Ovaj zakon, zapamtite ministre Parivodiću, pitaću i vas jednog dana da se setite da sam vam tvrdila, i da smo mi srpski radikali tvrdili, da donosite neprimenjiv zakon o hipoteci. Ovako koncipiran i ovako neprecizan zakon neće postići svoj cilj.
Pretpostavljam da je vaša namera, namera Vlade, bila da se donese zakon koji će stvoriti šire mogućnosti, više uslova za upisivanje hipoteka na nepokretnosti zbog dobijanja stambenih kredita. Mislim da je to bio cilj Vlade. Nemamo ništa protiv toga da se otvori mogućnost za dobijanje stambenih kredita u što većem broju, zapravo, u neograničenom broju.
Mi ovde vidimo drugi problem. Prvo, mislimo da Vlada mora da se izbori za jeftinije stambene kredite. Drugo, Vlada u pregovorima sa bankama koje su danas na tržištu u Srbiji mora da napravi fleksibilniji odnos. Imamo i ovu agenciju, korporaciju, koja je garant građanima za sve kredite koje će da uzmu od neke banke.
Dakle, tu treba da bude suština i srž delovanja Vlade, jer smo valjda zbog toga donosili nekad neke zakone i ministri, koji su predstavljali te zakone, tvrdili su nam: samo ovaj zakon i evo kredita.
Možda ćete i vi posle mene da izađete i da kažete: samo ovaj zakon i evo kredita. Mi srpski radikali tvrdimo da to nije tako, zato što to nije tako jednostavno. Ne sumnjamo u vašu dobru nameru, ali je moralo na malo drugačiji način da se ovo reguliše.
Imamo 32 amandmana na ovaj zakon. Naravno da ćemo kao kolege pravnici da ukrstimo argumente kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima.
Sada ću, koliko mi vreme dozvoljava, samo da napomenem neke najkarakterističnije stvari o kojima možete da razmišljate kada budete na odboru učestvovali u radu po amandmanima. Možda vam nešto od ovoga bude prihvatljivo, a bilo bi dobro da bude, pa da neki od amandmana i prihvatite, da bar koliko-toliko popravite ovaj tekst zakona.
Gospodine Parivodiću, neprihvatljivo je da se ovim zakonom dozvoljava, recimo, upis hipoteke na idealnom delu nepokretnosti. Ako ste idealni suvlasnik na nekom objektu i ako hoćete da menjate prozore, morate da tražite saglasnost onog drugog idealnog suvlasnika, trećeg ili petog, zavisi koliko ih ima, a kod upisa hipoteke takva saglasnost vam ne treba. To ne može. Jednostavno, to nije moguće.
Predvideli ste za ugovore o kreditu, kažete "overu potpisa mogu da vrše sudovi ili drugi nadležni organi". Ministre Parivodiću, nema drugog nadležnog organa. Ne možete kao prorok da dajete predloge zakona.
Znamo na šta ste mislili, mislili ste na notare. To je nešto što će možda da bude. U ovom momentu imamo samo nadležne sudove za overu ovih potpisa i samo to može da stoji u zakonu. Nešto što će biti ubuduće, da li će biti, ne može biti predmet ovog zakona, niti bilo kojeg drugog zakona.
Hipoteka na građevinsku dozvolu – ministre, morate se složiti da to jednostavno nije moguće. Građevinska dozvola nije imovinsko, već lično pravo. Piše: "Na objekat u izgradnji". Šta to znači?
Da li to znači čak i na objekat u izgradnji bez građevinske dozvole? Nije sa građevinskom dozvolom, nije bez građevinske dozvole. U svakom slučaju, čini mi se da je to regulisano članom 38. Imamo i tu amandman. Govorićemo više o tome kada budemo na tom amandmanu. Sada vam samo govorim, nabacujem ono što je najkarakterističnije, što nikako ne može da bude Predlog ovog zakona.
Dalje, hipoteka mora da prati sudbinu nepokretne stvari. Ovim zakonom ste uključili i zakupce i trenutne držaoce. Jednostavno, nema nikakve pravne sigurnosti, nema pravne sigurnosti ni u onom delu gde nije predviđeno vođenje sudskog postupka. To je neprihvatljivo. Pravna zaštita za vlasnika nepokretnosti mora da postoji.
Vi, kao Vlada, mi, kao Narodna skupština, pre svega i više od svega moramo da vodimo računa o svojim građanima. Banka neka se zaštiti, nemamo ništa protiv, mora da se zaštiti, ali ne smete da donosite zakon koji, faktički, štiti samo poverioce, odnosno samo banke.
Dobro znamo, i svi građani Srbije znaju, koje su to banke danas aktuelne u Srbiji i koje su banke na tržištu Srbije.
Kada mi iz SRS kažemo da sumnjamo u pojedine ministre, konkretno – u ministra Dinkića, kada je u pitanju bankarski sistem, kad dobijemo ovakav zakon, to samo potvrđuje da su naše sumnje opravdane.
Reći ću vam i konkretan primer zašto. Dinkić nije objasnio javnosti Srbije zašto skoro nije dozvolio velikoj ruskoj banci da uđe u Srbiju pod veoma povoljnim uslovima, kroz kupovinu Kulske banke. Naravno, to nije prihvatio zato što već ima ovde svoje banke i šta će mu ruska banka u Srbiji.
Dakle, ovo sam spomenula samo da bih potvrdila i da bih ubedila i narodne poslanike i javnost Srbije da smo u pravu kada tvrdimo da je ovaj zakon o hipoteci, ovakav kakav je, zakon za poverioce, odnosno zakon za strane banke koje postoje u Srbiji.
Pošto mi, srpski radikali, volimo da javnosti i građanima Srbije objasnimo nešto što može sutra da im bude problem, ovako na najprihvatljiviji način, razumljiv svakom, sada ću da objasnim šta ovaj zakon, u suštini, može da znači, odnosno šta može da se desi i kako će građani Srbije gubiti svoje nepokretnosti.
Upozoravamo građane Srbije da vode računa, da će sa ovakvim zakonom o hipoteci, koji će sigurno, kada bude donet, biti toliko hvaljen u medijima, da će građani da pohrle da uzimaju kredite, vrlo lako ostajati bez svoje imovine, kada na nju upišu hipoteku.
Evo najbanalnijeg primera koji može svako da razume. Ako recimo vi, ministre, imate trosoban stan i garsonjeru i uzmete kredit da biste taj trosoban stan adaptirali, proširili, vi upisujete hipoteku na garsonjeru.
Poverilac zna da imate trosoban stan i ako dođe do toga da mora da naplati svoj dug, neće mu pasti na pamet da prodaje vašu garsonjeru na koju ste upisali hipoteku, jer može da bira po vašem zakonu, pa će lepo da proda vaš trosoban stan, da namiri dugove. To jeste tako i opet kažem, kada budemo govorili o amandmanu, govorićemo konkretno i o tome.
Inače, ovaj zakon ima mnogo odredbi koje su u koliziji unutar samog zakona i kroz amandmane smo vam skrenuli pažnju. Sa članom 13. vam je u koliziji bar pet drugih članova ovog zakona.
Dalje, ceo zakon je u koliziji sa Zakonom o obligacionim odnosima, sa Zakonom o premeru i katastru nepokretnosti, o planiranju i izgradnji, zemljišnoj knjizi, izvršnom postupku i, na kraju, ovo što ste predvideli, centralnu evidenciju u Agenciji za privredne registre, centralnu evidenciju hipoteka, to je nešto što ne može da opstane u našem pravnom sistemu.
Mi imamo ustrojene zemljišne knjige, ustrojen katastar nepokretnosti i pitam vas, na koji način će se regulisati?
Šta ćete uraditi sa zbirkama isprava iz zemljišno-knjižnih sudova, šta ćete uraditi sa katastarskim operatima?
Da li ćete sve to da prebacite u ovu agenciju, šta će onda da rade katastri, zemljišni sudovi, šta će se desiti sa već upisanim hipotekama, koja dokumentacija će morati da se prenosi i da li je to moguće fizički i organizaciono. Tvrdim vam da nije.
Ovaj posao zaista dobro znam, desetinu godina sam radila u imovinsko-pravnom odeljenju u opštini Zemun i zaista mi je ovaj posao i ova materija veoma bliska. Tvrdim vam, ministre, da ovo jednostavno nije moguće.
Šta će se desiti? Vrlo brzo ćete ustanoviti da ni u Agenciji ova centralna evidencija ne funkcioniše, da nije uspostavljena. Onda ćete predložiti izmene i dopune zakona, pa ćete umesto Agencije organizovati upravu, pa neće ići ni u upravi, pa ćete onda komisiju i kako će već sve da se zove.
Dakle, nije suština u tome. Suština je u tome da treba da se pod hitno menja Zakon o planiranju i izgradnji, da se pojača sud i insistira na efikasnosti odeljenja za zemljišno-knjižne sudove, knjižna odeljenja sudova; da se pojača i traži efikasnost rada katastara za nepokretnosti; da se Vlada pobrine o malo boljim uslovima za kreditiranje stambene izgradnje i kupovine stanova. Naravno, ne očekujemo da to može ova vlada, moći će sledeća, zato što će to biti vlada SRS.
Koristim priliku, evo 15,40 je časova, da pozovem građane Bačke Palanke, koji još nisu otišli do trga u svom gradu, da SRS u 16,00 časova drži veliki predizborni miting. Pozivam građane da dođu i podrže kandidate, koji će u nedelju biti na izborima, da sebi obezbede vlast bez korupcije. Za početak u Bačkoj Palanci, a vrlo brzo i u Srbiji.

Dame i gospodo, 9. decembra 2005. godine SRS je izdala saopštenje sledeće sadržine: "SRS zahteva od Vlade Srbije i njenog predsednika Vojislava Koštunice da se javno ograde od istupanja ministra finansija, Mlađana Dinkića, u parlamentu Srbije, gde je na najgrublji način vređao građane Srbije i narodne poslanike".
Naime, Dinkić je sa skupštinske govornice, između ostalog, izgovorio: "Ovoga puta ne želim da se osvrćem na primedbe onih koji su primitivni, koji su barabe i koji su dali sebi za pravo da sude sami o sebi. Međutim, sa barabama i primitivnim ljudima ja se ne svađam".
SRS obaveštava javnost da sve dok se Vlada ne izvini poslanicima Narodne skupštine, srpski radikali neće raspravljati o zakonima čiji je predstavnik predlagača Mlađan Dinkić, a svaka vrsta rasprave po predlogu ministra finansija biće u potpunosti obesmišljena.
O čemu se radi? Javnosti je poznato da jedino poslanici SRS kritikuju Vladine predloge, pa i predloge koje ovde predstavlja ministar finansija Mlađan Dinkić. Bilo je potpuno logično zaključiti da je Mlađan Dinkić, kada je ovo izgovorio, mislio na poslanike SRS. Naravno, na taj način je uvredio, pre svega, ovaj parlament, svakog poslanika pojedinačno, poslaničku grupu SRS, celu SRS, sve naše birače, sve naše simpatizere, na kraju – sve građane Republike Srbije.
Zato smo izašli sa ovim saopštenjem i očekivali da se oglase i predsednik parlamenta, predsednik Vlade. Naravno, predsednik parlamenta je odgovoran zato što nije zaštitio dostojanstvo Narodne skupštine. Vojislav Koštunica je odgovoran zato što se nije na adekvatan način ogradio od ovakve izjave svog ministra.
Dame i gospodo, želim da vam kažem i da vas podsetim: ja sam Vjerica Radeta, diplomirani sam pravnik, narodni poslanik SRS, rođena sam u Livnu, u čestitoj i poštenoj porodici, u kojoj niko nije ni prekršajno, a kamoli krivično odgovarao.
Želim da znam da li je Mlađan Dinkić i mene nazvao barabom, da li misli da sam i ja baraba i prostak? Hoću taj odgovor i od Mlađana Dinkića i od Vojislava Koštunice i hoću zaštitu, kao narodni poslanik, od predsednika parlamenta, gospodina Markovića. To hoće svi poslanici SRS.
Očekujem adekvatno postupanje predsednika Skupštine i predsednika Vlade po ovoj zaista neozbiljnoj, neodgovornoj izjavi ministra Mlađana Dinkića.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je ministar Dinkić ovde pokušao da organizuje nekakav čaprazdivan u kojem je govorio o svemu i svačemu, samo ne o onome što je na dnevnom redu, ne o ovom zakonu i ne o ovim transfernim sredstvima koja se raspodeljuju opštinama i gradovima.
Govorio je ministar o vraćanju imovine lokalnim samoupravama u jednom neustavnom pokušaju za koji ste danas odlučili da ne ide u dnevni red po hitnom postupku, ali se ministar očigledno nije na to pripremio, već je imao obećanje da će se o tome govoriti, pa je uglavnom na tu temu ovde i pričao i čak sam mislila da su ove dame, njegovi saradnici, greškom mu podmetnuli neki drugi papir, pa čovek nije znao o čemu u stvari danas treba da govori.
Pričao je šta sve planira, koje zakone planira u toku iduće godine da predloži Skupštini da se menjaju. Ne znam samo odakle mu takva samouverenost da će on biti taj koji će iduće godine da predlaže neke zakone, ali o tom potom, videćemo tek šta ga čeka.
Govorio je ministar Dinkić o decentralizaciji poreskog sistema, o otvaranju na nivou lokalnih samouprava nekih kancelarija Poreske uprave, što naravno nema nikakve veze sa decentralizacijom.
To što je on pričao bi bila dekoncentracija, jer u poreskoj upravi nema nikakve autonomije. Tu postoji subordinacija i to tako mora da bude. Dakle, ministar je, kao i mnogo puta ranije, pokušao da obmane javnost nekakvim svojim pričama, kao da oni ljudi koji prate ovu skupštinu nemaju svoj mozak i ne koriste svoj mozak, nego će ministar Dinkić da im svaki put ove kada se pojavi ispira mozak.
Pa onda kaže - preporučuje opštinama da ova sredstva koja dobijaju, ova transferna sredstva, da ne troše za plate, već da ih planiraju za investicije.
Zamislite koja je to demagoška laž. Pa ovoliko sredstava koliko je predviđeno nije dovoljno ni za plate, a kamoli još i za investicije. To je upravo ono o čemu su govorile i moje kolege iz SRS, koji su predsednici opština.
Uopšte taj problem decentralizacije, problem utvrđivanja sredstava na nivoima lokalnih samouprava, mi naravno kao i svaki put do sada nikada ne govorimo pojedinačno o ovim sredstvima koje Vlada predviđa za opštine i gradove, jer naravno da niko nema argument, niti može da kaže da se neka sredstva umanje jednoj opštini da bi se povećala drugoj opštini. Mi zato govorimo samo načelno.
Prvo, iznos od 15,4 milijarde dinara, koje se prenose budžetima opština i gradova za 2006. godinu, prema mišljenju SRS su nedovoljne za jedno normalno funkcionisanje lokalnih samouprava. Nastavlja se ono što je bilo i ranije. U raspodeli ovih sredstava nema opština sa Kosova i Metohije, već su opet sredstva namenjena opštinama na Kosovu i Metohiji sva svrstana u Koordinacioni centar, a mi svi dobro znamo kakva su loša iskustva sa trošenjem para u Koordinacionom centru, bar u vreme kada je tamo bio Nebojša Čović; očigledno slično da rade, pa zamalo da kažem Mlađan Dinkić umesto Nebojša Čović.
Dakle, bilo bi bolje da je ministar ovde govorio malo, kada je već govorio o prenosu sredstava lokalnim samoupravama i o imovini lokalne samouprave koju navodno planira da im prenese, i o onom problemu koji je prisutan u većini opština u Srbiji, a koji je posledica lošeg Zakona o lokalnoj samoupravi, o kojima smo mi srpski radikali govorili u vreme kada je taj zakon donošen.
Danas se ne zna ni ko je vladajuća većina, ni ko predlaže opštinsko veće, ni ko ga izglasava. Napravljena je jedna papazjanija, a Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu očigledno nema rešenje i nema odgovore na pitanja i za rešavanje problema koji su danas prisutni širom Srbije.
Danas ne znam veći koji je ovo dan kako se ministar Lončar ne oglašava da bi razrešio pitanje problema u opštini Surčin. Tamo je i dalje grupa kriminalaca koja je preotela dve kancelarije. Zamislite, napravili su pečate, odnosno falsifikovali, samo se pitam ko im je uradio pečate. Oni su napisali nekakva rešenja da razrešavaju predsednika opštine, Opštinsko veće, načelnika, šefove.
To su ispečatirali tim nekim lažnim falsifikovanim pečatom i sve to ministar Lončar ima i sve to mu nije dovoljno da preduzme odgovarajuće mere, a 26. novembra je istekao rok kada je po zakonu morao da uvede prinudnu upravu u opštinu Surčin.
To sam kao poslovničko pitanje ovde postavljala dva puta u toku one prošle sednice i ponavljam i sada.
Pozivam javno ministra Lončara, pozivam javno Vojislava Koštunicu da naredi svom ministru da razreši pitanje u opštini Surčin, da se tamo uvede prinudna uprava, da građani Surčina ne trpe, jer ne znaju kome da se obrate, ne znaju ko šta radi, odnosno ovi ljudi koji su normalno i legalno izabrani i formirali opštinsku upravu, oni pokušavaju da funkcionišu, ali u veoma otežanim uslovima.
Komentarisaću samo dva člana ovog zakona o transferu sredstava, član 4. i 5. Član 4, gde se kaže da transferna sredstva iz člana 3. ovog zakona, a to su ta sredstva koja su suština ovog zakona, ministar nadležan za poslove finansija, u daljem tekstu, ministar, odnosno Mlađan Dinkić, prenosi opštini, gradu i gradu Beogradu na račun propisan za uplatu tekućih transfera od drugih nivoa vlasti u periodu od 15. do 25. u mesecu za tekući mesec, u visini 1/12 iznosa utvrđenog u članu 3. ovog zakona.
Slušajte stav 2: "Ukoliko se izvršavanjem sredstava iz stava 1. ovog člana ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike, ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva iz stava 1. ovog člana i o tome odmah obavesti Vladu, u skladu sa članom 7. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu itd."
Šta znači ovaj stav 2? Znači da će ministar Mlađan Dinkić sa ovim sredstvima da se ponaša onako kako je pokazao u praksi, da će on da opredeljuje ko će koliko od onih sredstava koja ćete vi ovde da izglasate da dobije, kada će da ih dobije, da li će da ih dobije. On u svakom momentu može da utvrdi da su ispunjeni uslovi iz ovog stava 2, da je izvršavanje budžeta ugrozilo izvršavanje nekog drugog zakona, još kako on ovde kaže Ustava, samo ne znam šta će mu za izvršavanje Ustava, ali ko zna šta je mislio. Misli valjda da je to zvučnije kada napiše Ustava i zakona i onda šta možemo da očekujemo.
Gospodo, moje drage kolege predsednici opština iz SRS, ne računajte na ova sredstva, nego se uzdajte u se i u svoje kljuse, kako kaže narodna poslovica, snalazite se sami, budite sigurni da vam Mlađan Dinkić ova sredstva neće dodeliti. Zato hoće onima koji su, ne znam dali vrši vlast G17 ili neka njima bliska stranka, tamo će svakako biti opredeljena ova sredstva i to je suština i ovog zakona i ovog člana.
Član 5. je podsećanje na ono o čemu smo se sporili sa ministrom Dinkićem ovde kada je govorio o budžetu, a taj član kaže - opština, grad i grad Beograd mogu u 2006. godini da planiraju ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih, koje se finansiraju iz njihovih budžeta u skladu i na način utvrđen članom 19. Zakona o budžetu Republike Srbije.
Ako ste zaboravili i ako je javnost Srbije zaboravila, taj član 19. kaže da se plate u lokalnim samoupravama u idućoj godini mogu povećati maksimalno za 9%, a vidite kolika je inflacija već do sada u ovoj godini i šta nas čeka u idućoj godini. Definitivno, nažalost, dvocifrena inflacija. Tu su svi ekonomisti eminentni u Srbiji, čak i u Evropi, saglasni sa tom činjenicom, a lokalna samouprava i korisnici državnog budžeta moći će da povećaju plate samo za 9%.
Ali, može tu i više, može neki sposoban predsednik opštine da otpusti pola zaposlenih i da poveća plate za 50%. To je ono što je predviđeno ovim zakonom o budžetu i što je u stvari sadržano i u ovom članu 5. Mlađan Dinkić i Vlada Vojislave Koštunice pokušavaju da na taj način prisile predsednike opština po Srbiji da podele ljudima otkaze, kao da je malo ovoliko nezaposlenih i ovoliko podeljenih otkaza koliko je od 2000. godine do danas u Srbiji podeljeno, pa sada treba da se to dešava i u lokalnim samoupravama.
Što je najgore, ovo će proizvesti fantastične zloupotrebe. Nema obaveze, nema roka, nema procenta, nego jednostavno, dobra volja nekog predsednika opštine, padne mu na pamet da poveća plate zaposlenima, ali da bi to uradio mora da otpusti 5, 10 ili 30% zaposlenih. Kako će opština uprava da funkcioniše, kako će građani da obavljaju ono što treba da obavljaju, baš briga Mlađana Dinkića i Vladu Republike Srbije za ono što zaista jesu životni problemi građana Srbije.
Oni opet predsednici opština koji ne budu hteli da dele otkaze, što naravno ne treba da čine, oni će morati da objašnjavaju svojim zaposlenim u opštinskoj upravi kako su u ovoj opštini povećane plate samo 9%, a u onoj tamo gde je predsednik opštine otpustio 30% kod njih su povećane za 39%.
Dakle, još jedan zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije, koji stvara mogućnost zloupotrebe, u ovom slučaju kroz član 4. zloupotrebe ministra finansija Mlađana Dinkića i kroz član 5. zloupotrebe od strane predsednika opština. Ovo je jedan veoma loš zakon, pre svega zbog toga što predviđa mnogo malo sredstava za lokalne samouprave, za opštine i gradove, i za grad Beograd, a onda i zbog ovih eventualnih zloupotreba.
Zamislite kakve će se zloupotrebe dešavati u gradu Beogradu u korišćenju sredstava predviđenih za Beograd kada se toga dokopaju Bogdanović i Bojan Stanojević, pa kada angažuju kuma Bojana Stanojevića za još neko asfaltiranje, da opere još para, malo mu je ovo što rade u Nemanjinoj ulici u Beogradu.
Dakle, dame i gospodo, mi srpski radikali nećemo glasati za ovo, zato što ni na koji način ne želimo da učestvujemo u zloupotrebama u korišćenju narodnih para, a ono što ovde Mlađan Dinkić deli, a vi ćete da prihvatite, to su narodne pare podeljene po volji Mlađana Dinkića.

Poslovnik, član 27. stav 1. alineja 3. Evo, skoro da nisam ni morala, s obzirom da sam imala nameru da predložim, gospodine predsedavajući, da primitivac i baraba, koji je uz to kriminalac i lopuža, ne sme da sedi u ovoj sali. Dobro da je izašao, spasao vas je od intervencije po Poslovniku.
To što je rekao Mlađan Dinkić da mu je mirna savest, očigledno je, ako ne može da čuje ono što mu narodni poslanici kažu, naravno, mi srpski radikali govorimo istinu, a što nekoga istina boli...
Smejte se, smejte se, nećete dugo, to jeste problem sa kojim morate vi sami da se nosite.
To da je Mlađan Dinkić u Narodnu banku upao sa čarapom na glavi, možete da demantujete koliko god hoćete. Dobro znate da postoje fotografije, da postoje snimci, da postoje svedoci, da postoji krivična prijava. Sve znate i znate da to tako jeste.
(Vladimir Homan, sa mesta: Gde si ti bila?)
Ti si bio iza njega, samo si tako jadan, sićušan, slabašan, pa nisi viđen, nisu te uhvatili u kadar. Ako misliš da ćeš me zbuniti, gorko si se zeznuo.
Dakle, najbolju karakteristiku o Mlađanu Dinkiću, pored ovoga što mi srpski radikali govorimo, a mi govorimo da je lopuža, da je kriminalac, da je na najgrublji način opljačkao Narodnu banku, da će jednoga dana, a to će biti vrlo brzo, sigurno i garantovano odgovarati pred nadležnim organima, da će otići na dugu robiju, to ukoliko ne bude otišao u ustanovu koju mu preporučuju Velja Ilić i Žarko Korać.

Dame i gospodo, ovo je jedinstvena prilika kada smo u situaciji da govorimo isključivo na temu razrešenja pravosudnih funkcija, jer svaki put kada imamo razrešenje na dnevnom redu, onda u stvari imamo izbor sudija, po stotinak sudija, pedesetak predsednika sudova, i onda se svi bavimo tim ljudima koji treba da budu izabrani ili koji po mišljenju nekih od nas ne treba da budu izabrani, i razrešenja se provuku onako kao da to uopšte nije bitan deo u rešavanju problema u pravosuđu.
Ja sam se iskreno obradovala kada sam videla da imamo samo ovo kao tačku dnevnog reda i zato sam želela, i svi mi iz SRS, da upravo sa tog aspekta malo sagledamo stanje u pravosuđu.
Naravno, nećemo govoriti o razrešenjima onih koji više neće biti sudije zato što ispunjavaju uslove za penziju, ali nama su interesantni oni koji na lični zahtev traže razrešenje od sudijske funkcije, i to ne svi.
Podsetiću vas na rasprave i ono što su govorili poslanici SRS kada su bila na dnevnom redu postavljenja sudija i predsednika sudova, pa se sećate kada smo govorili o sudiji Četvrtog opštinskog suda, Željku Šćepanoviću, koji je podlegao pritisku tadašnje izvršne vlasti, konkretno Vladana Batića, koji mu je obećao da će, ako napiše jednu presudu u kojoj će jednog čoveka da oglasi krivim, iz Četvrtog opštinskog suda lako preći u okružni sud, a mi smo upozoravali tada i pre nego što se on pojavio sa svojim zahtevom da pređe u viši sud, da će to da se desi.
Vi nam niste verovali i to se desilo, i mi smo ponovo o tome raspravljali i tada je zaista skupštinska većina shvatila da smo mi u pravu i glasali ste protiv, i taj gospodin Željko Šćepanović je tražio da bude razrešen od sudijske funkcije i da bude advokat. Tada kada je to bilo na dnevnom redu nisam imala vremena, jer je bilo važnijih stvari u okviru te tačke, da pitam ministra i da pitam Vladu, da pitam skupštinsku većinu, da li se neko zapitao zašto je taj Željko Šćepanović želeo da napusti sud i da ode u advokate.
Znači, svestan je da smo mi govorili istinu o njemu i on to zna. Pitam, kakav će on sutra biti advokat? Da li nije bilo potrebno, odnosno mislim da jeste, da skupštinski Odbor za pravosuđe napiše lepo Advokatskoj komori šta smo mi sve imali od podataka vezano za tog sudiju Željka Šćepanovića, pa da mi to lepo pošaljemo Advokatskoj komori, ne utičemo, ako njima treba takav advokat neka ga upišu u spisak advokata, a ako ne treba neka ga o tome obaveste.
Danas imamo jedno interesantno razrešenje, a to je sudija Gordana Mihailović. Ta gospođa je želela da bude predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu. Bila je v.d. Mi iz SRS smo mnogo toga rekli što nikako nije išlo u prilog tome da ona može da bude predsednik Drugog opštinskog suda i ona, valjda nezadovoljna, neće da bude običan sudija, ona baš hoće da bude predsednik Drugog opštinskog suda, da hara beogradskim pravosuđem, i ona danas podnosi zahtev za razrešenje od sudijske funkcije, i ona će verovatno otići u advokate.
Sada vas pitam i za nju, drage kolege, da li mislite da bi bilo dobro da ova skupština, da Odbor za pravosuđe napiše jedno pisamce Advokatskoj komori, da kažemo šta mi narodni poslanici mislimo o Gordani Mihailović, zapravo ne šta mislimo, nego koje podatke o njenom delovanju imamo, mišljenje je nepodeljeno, jer ste svi glasali kada je Zoran Krasić osporio taj predlog, svi ste glasali i svi ste saglasni da je ona nedostojna za vršenje sudijske funkcije.
Zaista se pitam, ako je neko nedostojan da bude sudija, kako je dostojan da bude advokat. Ko će svoju sudbinu takvom advokatu dati u ruke?
Ta gospođa Gordana Mihailović je jedan od sudija, koja je išla po belom svetu u toku 2000. godine i nešto pre toga i tamo otrcavala na najgrozniji način svoje kolege sudije, srpski pravosudni sistem, srpsko pravosuđe, i ona je jedan od krivaca zbog čega se građanima Srbije masovno sudi u Haškom tribunalu. Ona je u Evropi i svetu nacrtala srpsko pravosuđe kao nesposobno, korumpirano, partijsko, da ne može da sudi optuženima za ratne zločine, ona i nekoliko njenih kolega.
Mi zato mislimo da nije dovoljno samo da u danu za glasanje kažemo ko je za da Gordana Mihailović bude razrešena, pritisnemo zeleno dugme, svi smo za, ode ona u advokate, ode verovatno da se pridruži borkinjama, kako one sebe zovu, za ljudska prava, verovatno će se pridružiti advokatima tipa Biljane Kovačević-Vučo, Nataši Kandić, Sonji Biserko, Sonji Liht itd. Njoj mesto jeste u tom društvu, ona jeste iz tog okruženja, ona radi zajedno sa njima i ona je radila zajedno sa njima.
Ona je, dakle, jedna od najodgovornijih zašto je oljagano srpsko pravosuđe u svetu i u Evropi. Zato mislimo da nije dovoljno da prihvatimo njenu želju da ode u advokate, nego mislim da mi moramo da obavestimo kao Skupština, kao skupštinski odbor, jednostavno da mi sve ove podatke koje imamo dostavimo Advokatskoj komori, pa neka se desi bogami, ako se neko tako žestoko ogreši o svoju zemlju, ako već ne ide u zatvor, onda neka bar ne može da radi ono što želi da radi.
Mnogo je građana Srbije, ni krivih ni dužnih patriota, časnih, poštenih, ostalo bez posla, na stotine hiljada. Zašto sada neko ko se toliko ogrešio o srpsko pravosuđe, o srpsku državu, zašto bi on bio sudija dokle mu se hoće. Pa prvo je vraćena u pravosuđe nezakonitom odlukom onog prethodnog saziva Skupštine, na to da vas podsetim, jer je ona bila razrešena sudijske funkcije, zato što je ona Skupština koja je bila 2000. godine aktuelna imala podatke i informacije šta radi ta gospođa Gordana Mihailović preko Društva sudija i u okviru Društva sudija.
Mi smo tada još znali, odnosno kolege koje su tada sedele u parlamentu znale su da ta gospođa Gordana Mihailović, sa još nekoliko svojih kolega, ide i priprema teren Haškom tribunalu za suđenje građanima Srbije, državljanima Srbije u Haškom tribunalu.
Ona je tada razrešena i ona je ponovo vraćena, zamislite, a tada se nije oglasio Ustavni sud i Slobodan Vučetić da kažu da je neustavna odluka da isti organ svoju odluku dva puta donosi, jedanput ovako, a drugi put onako. Tada oni DOS-ovci nisu znali da je Skupština najviše zakonodavno telo u Srbiji i da je nebitno kakav je sastav Skupštine, ko je skupštinska većina.
Skupština je naviše zakonodavno telo, a bila je nažalost i onda kada je Čeda Jovanović ovde sedeo kao glavni lik u Skupštini, pa i danas kada sede mnogi koji nisu iznenađeni pričom koju je malopre Zoran Krasić ispričao, a vezana je za jučerašnju vest iz Haškog tribunala, najstrašnije što smo mogli da čujemo, drage kolege, potvrđuje se ono što mi, srpski radikali, pričamo od osnivanja Haškog tribunala, da je to antisrpski tribunal, antisrpski sud. Ko god ode tamo, ako nije Srbin, ili se oslobađa, vraćaju se Šiptari da se bave politikom ili se oslobađaju od odgovornosti, ili dobiju neke kazne u koje se uklopio i pritvor koji su proveli do završetka sudskog postupka.
Da li je moguće da vi to ne vidite? Da li je moguće da vi ne vidite, dame i gospodo, da predsednik srpskih radikala, Vojislav Šešelj, već skoro tri godine sedi u Haškom tribunalu, da nikom ne padne na pamet da krene sa postupkom, da ne obraćaju pažnju na ono što tim koji pomaže odbranu Vojislava Šešelja svakodnevno upućuje i Haškom tribunalu, i tužilaštvu, i raznim međunarodnim organizacijama da mora da počne suđenje Vojislavu Šešelju, ili da mora da se donese oslobađajuća presuda, jer ne može čovek doveka da sedi u Haškom tribunalu i da niko ništa ne preduzima, osim što mu na sve moguće načine tamo krše ljudska prava.
Naravno, vas takve stvari ne interesuju. Vas interesuje ono što vam zapovede da uradite i onda smo juče imali Predlog odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Podsetiću vas samo na nekoliko stvari iz te odluke. Volela bih da se podsetite i vi svega onoga što mi, srpski radikali, pričamo svaki put kada se govori o bilo kom problemu iz pravosuđa.
Vama ovde preporučuju uvođenje disciplinske odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Mi vam to pričamo već pet godina, mi vam pričamo da nije rešenje problema u pravosuđu i pričamo gospodinu Stojkoviću, ministru, pričali smo i onom prethodnom, da nije rešenje problema u pravosuđu samo dovođenje novih sudija, koliko god oni bili dobri. Problem je i rešenje je da se raščisti stanje postojeće u pravosuđu, da se šljam iz pravosuđa otera. Takvih je malo, i mi to stalno tvrdimo, ali dovoljno mnogo da zagorčavaju život i građanima Srbije i svojim kolegama koji rade u pravosuđu. Ovo što vam preporučuju vaši mentori, mi vam to govorimo godinama.
Dalje, preporučuju vam zabranu političkog delovanja nosilaca pravosudnih funkcija. Mi smo vam govorili, ne birajte tog sudiju, on je visoki funkcioner te i te stranke. Mi smo vam govorili, Slobodan Vučetić ne može biti predsednik Ustavnog suda, on je visoki funkcioner G17. Niste nas slušali.
Kažu vam, obezbeđivanje odgovarajućih zarada i uslova za rad nosilaca pravosudnih funkcija. Mi vam to godinama pričamo.
Morate da omogućite rad pravosudnim organima, morate da vodite računa o zaradama zaposlenih. Svojevremeno ih Batić izlago kada im je rekao da kada on dođe na vlast imaće u to vreme 1.000 maraka platu. Tada su marke bile. Dok se on smislio da zaista podeli takvu platu, to više nije bilo, s obzirom na inflaciju, ni 600, 700 maraka u to vreme.
Dakle, da slušate srpske radikale ne bi vam trebale nikakve preporuke iz EU, jer upravo mi govorimo sve ovo što vam oni preporučuju. Kažu vam, praćenje pritužbi na rad nosilaca pravosudnih funkcija, posebno u slučajevima korupcije. Mi vam to pričamo godinama. Ovde vam iznosimo konkretne primere.
Pitamo gospođu Vidu Petrović-Škero, molim je sa ove govornice konačno da nas obavesti, šta je sa inicijativom za razrešenje sudije Danka Laušević iz Petog opštinskog suda, koji je doneo jednu presudu pod uticajem advokata Vlade Pavićevića, a Vlado Pavićević je advokat Stanka Subotića Caneta-Žapca, kao i ostalih kriminalaca.
Pa pre tri i po godine smo mi, srpski radikali, pokrenuli inicijativu i na Visokom savetu pravosuđa, i Velikom personalnom veću, i Ministarstvu pravde, na svim organima koji su mogli imati veze sa tim, do dana današnjeg ne znamo šta je sa tim sudijom, a znamo da predmet po žalbi još drži u fioci. Da li je tako Zorane? Još drži u fioci, tri i po godine.
Preporučuju vam samostalnost pravosudnog budžeta. Pričah lično Mlađanu Dinkiću, u ime poslaničke grupe SRS, ovde pre pet dana, kada smo govorili o budžetu za 2006. godinu, pričala sam da mora da ima pravosudni budžet i da ne sme ministar pravde, ministarstvo niti bilo ko iz izvršne vlasti da može da vrši uticaj na pravosuđe zato što im on deli plate, povećava ili smanjuje. Naravno, nisu nas slušali.
Kao, prihvatićete ovu strategiju. Šta će vam strategija kada nećete delove iz nje da prihvatite ili kada već niste prihvatili kada smo vas mi upozoravali na to, kada smo vas upozoravali kada je bilo govora o sudskim taksama i na koji način treba da se ubiru sudske takse, na koji način da se troše sudske takse. To vas nije briga, vi gledate svoje.
Kada dođe i kada vam neko drugi sa strane kaže da to morate, onda to formalno prihvatate, a u suštini ništa niste prihvatili i opet će neka kontrola i supervizija kada vam dođe iz Evrope, opet će da vam kaže da vam stanje u pravosuđu ne valja, zato što ništa od ovoga što vam oni preporučuju, a što mi pričamo ovde, ubismo se pet godina pričajući kada je pravosuđe u pitanju, a vas baš briga za to.
Kažu vam, obezbeđivanje efikasnosti izvršenja sudskih presuda, suzbijanje korupcije unutar sudske uprave, sve vam to govorimo i to je delom vezano za sudske takse i za ono što smo vam pričali.
Onaj službenik kada radi za nekih, a mislim da je plata u sudskoj upravi ovih ljudi koji rade u pisarnici, desetak hiljada dinara, njega baš briga da li će da naplati sudsku taksu od 50.000 dinara.
Sudija mora da vodi postupak, bez obzira da li je taksa plaćena ili ne. Imamo astronomske sudske takse. Neko ih plati, neko ih ne plati. Onaj ko ih plati nema pojma gde su otišle. Nema samostalnog pravosudnog budžeta da se zna da su te takse u tom budžetu, da će se vratiti kroz plate i sudijama, i stručnim saradnicima, i zaposlenima u pravosuđu.
Veliki je teret u sudovima na stručnim saradnicima, to kolege pravnici, advokati, bivše sudije odlično znaju. Znaju da stručni saradnik obradi gotovo ceo predmet, sudija samo radi ono što se radi u sudnici, a plata im je negde 1,5 put veća, sudijama nego stručnim saradnicima.
Naravno, ne mislim da je plata sudijama velika. Naprotiv, veoma su male plate u pravosuđu, a videli smo i kroz budžet da nije planirano neko značajno povećanje.
Opet naglašavam, samo da se pozabavite sudskim taksama, da nam neko kaže koliko je to tačno sredstava koja bi mogla da uđu u taj budžet. Naravno, ne naplati se ni 20-30 posto taksi i onda imamo sve ove probleme koje imamo.
Dame i gospodo, naravno da ćete glasati za razrešenja, pogotovo ovih ljudi koji odlaze u penziju. Nemamo prava da njih na bilo koji način sprečavamo, mada bi bilo dobro da, kad neko odlazi u penziju, pre nego što ode, da Odbor za pravosuđe i upravu, da Visoki savet pravosuđa, da deo Ministarstva koji se bavi tim poslom, obavesti o svom prethodnom radu, da vidimo koliko te sudije koje odlaze u penziju ostavljaju predmeta u fioci, koliko predmeta su namerno sklonili, koliko je predmeta starijih, ako su parničari, 15, 20 godina, kakve "koske", kako se kaže u pravosuđu, ostavljaju kolegama koji će doći posle njih. Dakle, moramo sve to da znamo pre nego što glasamo za ove predloge.
Pogotovo insistiram i predlažem vam da ne glasate za razrešenje Gordane Mihailović, dok ovoj skupštini ne položi račune, dok ne kaže kako je radila, kako su nestale pare u Drugom opštinskom sudu, kako je naplaćivala samo SRS po sto dinara po potpisu, potpuno mimo odluke Ministarstva, kada su se sakupljali potpisi za kandidaturu za predsednika, pa je posle morala te pare da vrati zato što je doneto takvo rešenje u Ministarstvu pravde, dok nam ne kaže kako je otrcavala srpsko pravosuđe i svoje kolege po belom svetu, šta je sve radila u Društvu sudija, šta je obećala da će da uradi kada su je nezakonito vratili 2001. godine, onaj bivši sastav Skupštine.
Dakle, na mnogo pitanja ta gospođa mora da nam odgovori pre nego što joj kažemo da je razrešavamo te sudijske funkcije, jer njoj je, posle svega što je radila i kako je radila, nagrada da više ne bude sudija. Otići će u advokate, čeka je Biljana Kovačević Vučo, Kandićka, ostale. Imaće šta da radi, biće, kako oni kažu, "borkinja" za ljudska prava svih drugih osim Srba, i dalje će da priča o Haškom tribunalu ono što je do sada govorila.
Mi mislimo da ta žena ne može biti ni advokat, a kamoli sudija, ali insistiramo da položi račune pred ovim parlamentom, jer parlament je birao za sudiju, parlament će da je razreši onda kada budemo imali jedan ozbiljan razgovor s njom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi o ovom zakonu u ime SRS govorili su doktori, profesori univerziteta i očigledno da su našli zajednički jezik sa ministrom, jer je ministar prihvatio dobar broj amandmana SRS i, zaista moram da kažem, pokazao jedan pravi odnos ministra prema narodnim poslanicima, odnosno prema amandmanima koji su zaista u ovom slučaju svi bili smisleni i dobronamerni.
Ovaj amandman na član 46, samo ću kratko da prokomentarišem, govori o istraživačko-razvojnom institutu, koji može obavljati naučnoistraživačku delatnost radi ostvarivanja opšteg interesa ako, pa između ostalog, ima u radnom odnosu na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, najmanje 12 istraživača, kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanje sedam istraživača u naučnim ili nastavnim zvanjima, i u amandmanu stoji, mi smo dodali reči - od kojih je najmanje jedan sa zvanjem višeg naučnog saradnika i pet istraživača u zvanju istraživača saradnika ili višem zvanju.
Sličan amandman je ovaj koji je Odbor prihvatio i ministar je saglasan sa njim, u stvari jedan deo mog amandmana je sadržan u ovom amandmanu Vlade.
Sada kada bih bila cepidlaka, kada bih to htela, onda bi rekla da insistiram na mom amandmanu, ali zaista nema razloga, jer je kroz sve ovo prihvaćen i moj amandman.
I dobro je da je to tako, jer smo mi amandmanom u stvari hteli da zaoštrimo kriterijume za osnivanje naučnoistraživačkih organizacija i svakako da je to očigledno namera i ministra, i što mi u SRS mislimo da je dobro, jer na taj način ćemo izbeći situaciju da akademik političar npr. osnuje naučnoistraživačku organizaciju. Ili ono što je zamalo danas moglo da se desi, i meni je zaista drago da je to povukao gospodin predsednik Skupštine, sada se izvinjavam i predsedniku Skupštine, nije tu, dobro, čuće me, i ministru što mu uzimam vreme, ali moram vrlo kratko da se vratim na taj zakon, jer nisam imala priliku da govorim o ovom predlogu zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
Dakle, zamalo se desilo da taj zakon prođe proceduru, da bude usvojen i onda bi se, dame i gospodo, desilo da Orden cara Dušana ponese neko ko je pozvao Srbe da na KiM izađu na izbore i na taj način legalizovao institucije takozvanog Kosova, odnosno kosovske institucije. Taj orden bi poneo onaj koji je pozvao papu Benedikta u Srbiju, bez saglasnosti Srpske pravoslavne crkve, koji je izjavio da Albanci imaju pravo na samoopredeljenje i samootcepljenje, odnosno da se otcepi Kosovo od Republike Srbije. Onaj ko je tražio podelu KiM, ko je rekao da njemu ne treba Ustav, jer on ima direktnu vezu sa narodom, a sećate se da su tako govorili Hitlerovi nacistički ideolozi u ono vreme, a taj neko je, valjda vam je svima jasno, Boris Tadić.
Šta bi se dalje desilo? Boris Tadić je kao predsednik Republike u ovom zakonu koji, hvala bogu, neće biti u tom tekstu donet, bio predviđen kao poglavar rimokatoličke crkve, izvinjavam se, tamo je stajalo - poglavar svih ordena, ali mene to asocira na poglavara rimokatoličke crkve. I šta bi se onda desilo? Onda bi poglavar Boris Tadić, verovatno dao orden svom prijatelju Bogoljubu Kariću, a Bogoljub Karić i Boris Tadić ovih dana rade jedan veoma opasan posao, u jednoj su veoma opasnoj misiji po Srbiju. Njih dvojica, potpomognuti finansijski od strane Tačija, i Ekrema Luke i šiptarskog lobija, saizvršioci su u rušenju države Srbije. To rade, nažalost, upravo preko ovog parlamenta, odnosno preko nekih ljudi iz ovog parlamenta.
Mi smo o tome govorili dosta ovih dana, ali jednostavno i posle onoga što se ovih dana u medijima, pogotovo na toj televiziji šiptarskoj, kako malo pre Krasić reče, a zove se BK televizija, sada se pokušava preko te televizije i preko Soroševe B92 da se nametne javnosti Srbije stav da su u stvari u pravu i Tadić i Karić, da poslanici jednostavno mogu da preleću sad ovde, sad onde, i da ruše Vladu, državu.
Naravno, da ne budem pogrešno shvaćena, ne bi meni bilo žao da se sruši Vlada Vojislava Koštunice, jer mi iz SRS radimo sve upravo da to uradimo, ali mi to želimo da uradimo samo onako kako dozvoljava Ustav, kako dozvoljavaju pozitivni zakoni. Nikada nikakvim lopovlukom, nikada nikakvom prevarom.
A ono što rade Boris Tadić i Bogoljub Karić, oni kradu. Onaj ko krade, u našem narodu se naziva lopovom. Onaj ko krade mandate i ruši državu na taj način zove se izdajnikom svoje države i svog naroda. Zato kažem da je dobro što je onaj prethodni zakon skinut sa dnevnog reda, a što se tiče ovog amandmana, pošto je predložen od strane Odbora, mislim da će i ministar da ga prihvati, nemam razloga više da ga obrazlažem. Hvala.

Dame i gospodo, meni je žao što ne mogu da koristim svih 90 minuta koji su na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS, jer najmanje toliko vremena bi trebalo da se priča o korupciji kao tekovini demokratije od 2000. godine do dana današnjeg.
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, to je naslov ovog akta o kojem mi danas govorimo i o kojem treba jednog dana da se izjasnimo, i ovde smo čuli različite i razne stavove, uglavnom je nepodeljeno mišljenje da korupcije zaista ima na svim nivoima i na svakom mestu. Ali smo čuli i jedno, hvala bogu, jedino mišljenje, da je korupcija u Srbiji prisutna kao posledica srpskih običaja. Ovo je zaista neverovatno da neko vidi u srpskim običajima uzrok korupcije, žao mi je što nije tu koleginica da nam objasni šta je mislila kada je to rekla.
Vlada kaže u ovoj nacionalnoj strategiji da je korupcija jednako štetna pojava u društvima na svim nivoima razvoja. Moram da vam kažem da ovo nije tačno. Korupcija jeste štetna kao pojava, jeste štetna na svakom nivou, ali je najštetnija kada je u vrhu vlasti, a to je aktuelno sada i to je aktuelno u prethodne dve vlade.
Dalje, kažete da se korupcija javlja tamo gde postoje, pod a) mogućnosti i pod b) interes. Kako je ovo visokoumno rečeno. Naravno da na svakom mestu postoji mogućnost korupcije, svako ima interes ko se upusti u taj posao da bude korumpiran i zaista ne vidim zašto ste to morali ovako da visokoumno objašnjavate.
Doduše, kada sam videla da je ovu strategiju, odnosno odluku o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije potpisao Miroljub Labus, tu sam već u startu bila skeptična da Vlada ima uopšte zdrave namere da se upusti u koštac na pravi način sa korupcijom.
Imamo ovde, između ostalog, uzroke korupcije, kaže pod b) politički: zastareli i neodgovarajući Ustav. E pa recite mi, molim vas, da je zastareli i neodgovarajući Ustav uzrok korupcije u Srbiji, pa da samo neko objasni na koji to način Ustav, kako vi kažete, zastareli i neodgovarajući, može biti uzrok korupcije. To je neverovatno.
Ustav je zastareo samo u delu društvene svojine, a to svakako nije razlog. Dok je bila društvena svojina, nešto i nije bilo korupcije koliko od kada se privatizuje. Naravno, nemam ništa protiv privatizacije, ali o tome ću govoriti u nekim konkretnim stvarima.
Kažete, dosledna primena principa rada državne uprave, pa onda kažete da je to depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija, modernizacija itd, a mi vam već mesec ili dva dana, kada smo ovde imali ove zakone o Vladi, o državnim službenicima, pričamo da donosite zakone koji stvaraju partijsku državu. Ni reči, ni blizu ove depolitizacije, profesionalizacije itd.
Podsetiću vas na one državne sekretare i razne vladine službenike, sa mandatom od pet godina, znači više od Vlade, s tim što ćete ih imenovati sada, već jeste, pa će onda Vlada da ode iduće godine, a svi sadašnji vladini državni sekretari će da vladaju još pet godina. E, tako ste vi depolitizovali državu i na taj način pokušavate da se borite protiv korupcije.
Kada govorite o medijima, kažete, između ostalog, preporuke su - obezbeđivanje nezavisnosti novinara u profesionalnom radu, uz dosledno sprovođenje odgovornosti za povrede etičkog kodeksa novinarstva ili implementacija principa nespojivosti rada novinara i njihove političke aktivnosti.
Sada ću da vam navedem jedan najsvežiji primer Soroševog novinara Jugoslava Ćosića, koji je skoro u jednoj emisiji, čini mi se da se zove "Poligraf", gospodinu Tomislavu Nikoliću rekao da ima stan u Ulici Svetog Save, čini mi se, da je dobio od Partizana.
I naravno, vrlo brzo smo došli do pravih podataka čiji je to stan, da je to stan porodice Tomislava Nikolića koji je umro pre mnogo godina.
Ali, zašto sve ovo spominjem. Zato što je taj novinar Jugoslav Ćosić, taj Sorošev novinar, kaže da on možda može da se izvini porodici tog pokojnog Tomislava Nikolića, što ga je spominjao u ovom kontekstu, ali da on nema potrebu da se izvini ni SRS, ni Tomislavu Nikoliću. Dakle, toliko o aktuelnom stanju u ovoj oblasti.
Ovde ste vrlo interesantno učešće građana i civilnog društva u borbi protiv korupcije napisali, jer navodite - nevladine organizacije i kažete da moraju da zasluže legitimitet otvorenošću, hrabrošću i kvalitetom svog delovanja.
Aman ljudi moji, pa zar ste vi mislili da u borbu protiv korupcije ovde uključite ove, kako one sebe zovu, borkinje za ljudska prava, Biljanu Kovačević, Sonju Biserko, Sonju Liht, Natašu Kandić i one vama služe da o njima na ovaj način pričate u nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije. To je prosto neverovatno.
Kada je ministar ovde, ni kriv ni dužan, obrazlagao ovu temu, rekao je da je od mogućih otkrivenih ili već naznačenih korupcionaških afera procesuirano 15%. E sad, ne znam na šta se to odnosi, ako svi znamo da najveće afere korupcionaške nisu procesuirane, da su sve bile po principu - tresla se gora rodio se miš. Podsetićemo vas na neke.
Govorili smo mi ovih dana o korupciji u Vladi preko Ministarstva zdravlja. Gospodin Paja Momčilov jedva čeka da govori o tome, pa neću da mu uzimam ni vreme ni temu. Govorili smo o Nacionalnoj štedionici, o tome kako je Dinkić opljačkao Nacionalnu štedionicu i onda na naslovnim stranama svih novina piše - uhapšen inspektor budžetske inspekcije, čini mi se u Požegi, da ne pogrešim sada da nekoga neopravdano ne oklevetam, uhapšen zato što je uzeo 50 evra, neverovatno.
Naravno, ne sme da uzme 50 evra, ne sme da uzme ni 50 para, to jeste krađa, to jeste korupcija. Ali, u poređenju sa njegovim ministrom, koji je uzeo Nacionalnu štedionicu, opljačkao onako kako je opljačkao, mi govorimo o nekim potpuno banalnim stvarima.
Imamo neviđeno pranje para preko Narodne kancelarije. Da li je procesuirana ta korupcija, da li se tu poveo postupak da se vidi koje pare i kakve pare prolaze kroz Narodnu kancelariju, kroz sve mesne kancelarije, Narodne kancelarije u svim opštinama gde DS drži vlast. Na koji način se finansira predsednik Republike iz donacija, da li ima negde u nekoj državi da se predsednik Republike finansira iz donacija? Već se unapred nekome prodaje, odnosno neko ga kupuje. To nije interesantno, naravno.
Govorili ste mnogi iz SRS o korupciji u pravosuđu, a kolege iz vladajuće koalicije takođe o korupciji u pravosuđu, ali o tome kako su neke sudije već pohapšene i protiv nekih se vodi postupak itd. U redu je, to tako i treba.
Ali, to nije nešto čime treba da budemo ponosni i zbog čega treba da budemo srećni. Samo pitam da li imamo podatak, mi imamo, a da li je neko ovde objavio podatak od kada su uglavnom izabrane te sudije koje su sada pod krivičnom istragom? Uglavnom su sve sudije posle 2000. godine.
Nismo dobili sudski epilog Labusovih afera, a vezano za "Knjaz Miloš", ni šećer, čuli ste danas ovde, ni za kompletnu ekonomsku izdaju zemlje koju Miroljub Labus trenutno vodi, odnosno već nekoliko meseci je to prisutno na delu. Tu nemamo nikakvih zvaničnih informacija.
Ne znamo šta je sa postupkom protiv Marije Rašete-Vukosavljević. Sećate se, to je ona ministarka iz Tadićeve DS, koja je fikus na aerodromu plaćala 70 hiljada dinara, a kašičicu za kafu 650 dinara. Dva dana je to bilo aktuelno u novinama, sada je ponovo aktuelna. Vidim, obilazi neke modne revije koje tamo organizuje gospođa Tadić. Dakle, ništa se nije desilo. Ukrala žena, koliko danas reče, proneverili 18 miliona evra. Nikom ništa. To nema veze sa borbom protiv korupcije.
Korupcija u postupku privatizacije, u postupku javnih nabavki, u postupku pranja novca, to je nešto o čemu zaista ne mogu, ovako nabacujem temu po temu, jer nemam vremena sve da spomenem, a kamoli o svemu da govorim. Najnovija korupcija koja se dešava, a vezana je za vlast u Surčinu, za nereagovanje ministra iz DSS, gospodina Lončara, na stanje u Surčinu i na obaveznost njegovu da uvede prinudnu upravu u tu opštinu.
Naravno, sve je to vezano za trange-frange poslove, one o kojima se ovde govorili kada je u pitanju trgovina poslaničkim mandatima. Nemam vremena o tome da govorim. Mnogo toga na tu temu ima da se kaže i više od onoga što je govoreno danas.
Danas je Vlada Republike Srbije dobila jedno pismo, gde se sa molbom obraćaju mali akcionari FMP-a, između ostalog, nemam vremena da sve čitam, kažu oni i mole "da nam u skladu sa svojim ovlašćenjima pomognete u sprečavanju nelegalnog preuzimanja, kažu, otimanja fabrike metalnih proizvoda, AD FMP Beograd je sa 60% u vlasništvu malih akcionara kojih je 2.180, a 40% je državno vlasništvo. Razlog zbog čega vam se obraćamo je sledeće: od 1. jula 2004. godine do danas otpušteno je 70 od ukupno 290 radnika, otpremnine za ispraćaj su isplaćene u minimalnom iznosu od 35 hiljada. Inače, svih 290 radnika su od 1. jula radili za minimalac, jer su kažnjeni."
Kaže, "istovremeno je od Fonda za razvoj Republike Srbije uzeto 20 miliona dinara, od čega je pet miliona isplaćeno otpuštenim radnicima, pet miliona su plaćeni računi FMP BS i Roto koš. Milion i 200 hiljada plaćena je stipendija Tijani Čović na tajni račun, ćerki Nebojše Čovića."
Sve ćerke ovih korumpiranih političara izgleda vole da se školuju u inostranstvu. Osam miliona i 800 hiljada, opet kao donacija za otkup FMP. Spominje se neki hotel, košarkaška hala, kafići, šta je sve prodato u Železniku? Nemam vremena, ali nekom drugom prilikom ćemo sve ovo pročitati.
Dame i gospodo, ovo o čemu danas raspravljamo je mrtvo slovo na papiru. Primenjujte zakone, gospodo, zakoni su, kakvi god su, jedini garant za borbu protiv korupcije. Nažalost, zakoni koje vi donosite, a mi vas ovde uporno upozoravamo, donosite neprimenjive zakone, donosite zakone sa puno rupa, koji otvaraju mogućnost korupcije. To jeste istina i ovo vam zaista neće pomoći.