Hvala, predsedavajući.

Da se vi ne stidite tog prefiksa „srpski“, vi bi ga stavili u ovaj naslov zakona i nazvali bi snage bezbednosti u Srbiji srpske bezbednosti, ali iz nekog razloga to ne može da prođe.

Ministar se lepo upecao na tu dilemu koju smo mu mi postavili u ovom amandmanskom dualitetu, kao što je reč „bežite“ u standardnom srpskom književnom jeziku može da se izgovara na dva načina, ali vi ćete valjda naučiti profesora književnosti i srpskog jezika kako se šta izgovara, pošto vi bolje znate od mene, ali to samo govori koliko ste neozbiljni.

Dakle, mi smo ponudili ministru dve varijante kako da se dopuni ovaj naslov. Jedna je da se kaže – pripadnici snaga bezbednosti Republike Srbije i da se tako izbegne reč srpski i drugu varijantu, a to je ovaj moj amandman, da se kaže – pripadnika srpskih snaga bezbednosti.

Vidite kako se lepo ministar upecao i opredelio za ovu komotniju i lakšu varijantu? Odmah prihvata amandman – snage bezbednosti Republike Srbije, samo da ne budu srpske snage bezbednosti, jer, ko zna, možda će ga zvati neki ambasador, možda će mu Latinka Perović napisati kolumnu u nekom dnevnom listu, možda će Sonja Liht izbegavati da se ubuduće druži sa SNS, možda neće dobiti nagradu neku za najevropljane, možda iz bilo kog drugog razloga će se uvrediti neko od vedeta jugoslovenskog komunističkog nasleđa, kojeg su pune naše političke organizacije. Dakle, gospodine ministre, ja ne vidim razlog, ako se vi ne stidite, da srpske snage bezbednosti nazovete srpske snage bezbednosti, a ne snage bezbednosti Republike Srbije.

Znači i dalje je ovo srpski problem i sada građani gledaju ovo i tačno vide kako naprednjaci vrdaju. Oni su kao patriote, ali da se kaže srpske snage bezbednosti, to kao malopre, ako je, naljutiće se neko od naših zapadnih partnera. Pa neka se naljute.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, ja sam upravo želeo da podržim sve amandmane SNS, jer smatram da je pojačani rad narodnih poslanik SNS na ispravljanju loših predloga zakona koje daje Vlada Republike Srbije veoma korisno i u tom smislu kada vladajuća većina podnese više stotina hiljada amandmana na zakone koje predlaže njihova vlast, onda to govori da njihova vlast loše radi i zaista u potpunosti podržavam sve kolege narodne poslanike iz redova vlasti koji podnose amandmane na zakonske predloge Vlade, jer time ispravljaju loša zakonska rešenja koja pomaže Vladu.

Međutim, u jednom trenutku sam se onda dvoumio da li da to ipak učinim jer sam video da u kontinuitetu Vlada odbija sve predloge amandmana koje daju narodni poslanici vlasti, iz čega sam zaključio da oni podnose neke loše amandmane, da ti amandmani ne valjaju ništa, jer nikada nijedan jedini amandman nije prihvatila Vlada i onda sam razmišljao da li da se rukovodim tom logikom, jer valjda Vlada zna šta radi, valjda Vlada zna da su ti amandmani loši, da ništa ne doprinose kvalitetu zakona, da su zapravo besmisleni, da su samo gubljenje vremena i da koriste da bi se vršila opstrukcija rada parlamenta, da opozicija ima manje vremena.

Možda građani koji gledaju ovaj prenos ne shvataju zašto SNS podnosi amandmane, ali mi smo dužni da im prenesemo da je razlog za to pojedu svo vreme koje sledi za parlamentarnu raspravu i da na jedan naš govor oni mogu da imaju 100 svojih amandmana i govora i time pojedu sve vreme za skupštinsku raspravu.

Tako da, ovde je ta ključna dilema ko je u pravu, Vlada ili vladajuća većina u parlamentu, jer oni neprestano ratuju između sebe. Vlada podnosi zakone, poslanici vlasti ispravljaju te zakone. Vlada neće da prihvati nijedan njihov amandman da je dobar, jer su očito svi loši, a oni i dalje na novim sednicama ponovo podnose amandmane.

Ne znam, gospodine Stefanoviću, raspravljate li vi na Vladi o ovim amandmanima vaših poslanika iz redova vladajuće većine? Zar nije vama čudno što vam podnose toliko amandmana? Da li razmišljate o tome da li su vam zakoni možda loši ili zapravo vi svi igrate jednu režiranu predstavu, u kojoj će svako po dva minuta da pohvali predsednika Vučića, Vladu, SNS i da glumi da je podneo amandman?

Čekajte, možda ste vi to nasledili od vašeg predsednika Aleksandra Vučića talenat za glumu i za pozorišne predstave, ali to nije parlamentarni rad.

Dakle, ono što je ovde ključno pitanje, gospodine ministre, jeste da li ovim zakonom se ispravljaju nepravde prema pripadnicima srpskih snaga bezbednosti, koje vi čak ne smete ni da nazovete srpske snage bezbednosti, koji su potpuno zaboravljeni u nekom prethodnom periodu i kojom brzinom će ta nepravda biti ispravljena? Govorim o svima onima koji su učestvovali u otadžbinskim ratovima od 1991. do 1999. godine.
Mnogi od njih do dana današnjeg protestuju. Nisu im plaćene ratne dnevnice, nemaju rešenu medicinsku i socijalnu pomoć. Mi smo jedina država u okruženju koja nema zakon koji tretira ratne vojne veterane, a evo čak i ovim predlogom zakona mi ne tretiramo tu mogućnost da eventualno do rešavanja stambenog pitanja dođu i ratni vojni veterani, porodice poginulih i ratni vojni invalidi.
Dakle, to je sada jedno veoma ozbiljno pitanje koje mislim da ste dužni da odgovorite – kada će se sveobuhvatno jednim zakonskim rešenjem, a ne leks specijalisom, kao što je ovaj slučaj, rešiti pitanje svih srpskih ratnih vojnih veterana? Vi ste na njih zaboravili. Oni jedino u Srbiji nemaju zakon koji tretira njihove probleme.
Sada se tu postavlja jedno drugo pitanje – na koji način će pripadnici aktivnih srpskih snaga bezbednosti moći da ostvare pravo na kupovinu ovih stanova, kod kojih banaka, sa kakvim provizijama, taksama, kamatama i svim drugim pljačkama koje banke vrše ovde u ovoj državi nad građanima Srbije?
Da nam se slučajno neće ponoviti krediti indeksirani u švajcarskim francima, zbog kojih danas više od 20.000 porodica u Srbiji živi u dužničkom ropstvu prema bankama? To nigde u zakonu ovde ne piše i nisam čuo u nijednom od vaših amandmana da ste to obrazložili. Gde je doprinos ovoga zakona tome da se, da kažem, dođe do lakog dobijanja kredita i kredita po povoljnim uslovima, da bi se ovakvi stanovi uopšte mogli kupiti?
Ono što je za nas ovde najspornije, a to isto nisam čuo u ovim vašim obrazloženjima amandmana i zbog toga ih na kraju neću podržati, jer računam da vaša Vlada dobro zna da su besmisleni i zato vam stalno odbija sve vaše amandmane, jeste upravo to što niste izašli u susret toj ključnoj temi zbog koje ste i došli na vlast, a to je borba protiv kriminala i korupcije? Dakle, kako će izgledati tenderi za dobijanje onih koji će graditi ove stanove? Da nam se neće ponoviti još jedan leks specijalis kakav je bio „Beograd na vodi“, koji je zapravo samo prostor za kriminal i korupciju?
Ne moramo valjda svaku dobru stvar koju želimo da uradimo, da upropastimo zato što će tu mogućnost da poslove dobijaju dobijati samo firme bliske SNS ili tako što će se moći zaposliti u ovoj državi samo oni koji su članovi SNS? Ja sam vas to pitao, gospodine ministre, i vašu prethodnicu ovde i nisam dobio odgovor na pitanje da li u Srbiji može da živi i radi bilo ko ko nije član SNS? Da li bilo ko ko nije član SNS može da zaposli u bilo kojoj javnoj ustanovi ili preduzeću?

Dakle, apsolutno podržavam napore SNS i njihove amandmane da ispravljaju loša zakonska rešenja koja daje Vlada Republike Srbije. Ne mogu da razumem samo zašto Vlada Republike Srbije nikada nije prihvatila nijedan amandman od tolikih hiljada amandmana SNS? Pa, zato što su loši i besmisleni.
Dakle, nisam ja rekao da su vaši amandmani loši i besmisleni. To je rekla vaša Vlada, koja vam je odbila sve vaše amandmane i svaki put vam odbija sve vaše amandmane zato što su loši i besmisleni. Da je jedan bio dobar, Vlada bi ga prihvatila. Znači, nemate vi problem sa opozicijom kada vam kažemo da su vam amandmani besmisleni i loši, nego sa Vladom, sa ministrom Stefanovićem.
Evo vam ga ministar ovde. Što ga ne pitate što vam stalno odbijaju amandmane? Zato što su loši i besmisleni, zato što služe samo za to da se vrši opstrukcija u radu parlamenta.

Hvala predsedavajući.

Vi konstantno kršite član 27. koji u stavu 2. kaže da predsednik Narodne skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika. Vi to jednostavno ne radite, jer dozvoljavate, ne samo vi, nego svi predsedavajući Narodne skupštine već mesecima i godinama unazad ovde da moje ime i prezime, moja porodica i moje dostojanstvo budu vređani na sve moguće načine i to zamislite na koji način. Ne ovako ljudski i parlamentarno u jednoj diskusiji i u jednoj ozbiljnoj debati, nego kroz formu povrede Poslovnika.

Dozvoljavate da se javi, ne znam, deset narodnih poslanika iz vlasti u formi povrede Poslovnika, a da kroz to se bave Boškom Obradovićem, mojom porodicom, mojim zaposlenjem i da na najrazličitije načine kleveću i lažu.

Pazite, to ste dozvolili i gospodinu Aleksandru Martinoviću koji je javno slagao gde ja danas radim, iako kao predsednik Administrativnog odbora, preko koga mi svi kao poslanici ostvarujemo sva svoja prava, odlično zna gde ja danas radim. Uopšte nije problem da javno slaže u direktnom televizijskom prenosu gde ja danas radim.

Znači, takva vrsta beskrupuloznosti, nemorala i bezobrazluka da jednostavno vi javno lažete nešto što odlično znate da nije istina. To govori o tome da je sve dozvoljeno.

Gospodine predsedavajući, ako je sve dozvoljeno, onda vas molim, dozvolite i nama da bude sve dozvoljeno, jer ne možete vi dozvoliti da neko vređa i pominje neprestano ovde o Dverima sve najneverovatnije laži. Nikad nije dokazana ni jedna od njihovih tvrdnji. Ne postoji nikada ni jedan jedini dokaz. Dveri nikad niko nije procesuirao. Nikad nas niko krivično nije gonio. Nema iza nas ni jedne afere ni mrlje, ali kada to neko 24 sata ponavlja u Skupštini, na „Pinku“, „Hepiu“ i ne znam gde sve, narod možda može u to da poveruje, ali barem vi zaštitite naše dostojanstvo i dozvolite, ako ne možete ništa drugo, barem da odgovorimo kroz repliku, a kako ako nemamo pravo na repliku, na povredu Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani, pomaže Bog svima.

Zaista želim da izrazim jedno, da tako kažem zadovoljstvo, mada to nije odgovarajuća reč, što se konačno na plenumu Narodne skupštine Republike Srbije našla ova velika i tragična tema, jer su posledice bombardovanja Srbije od strane NATO pakta toliko ogromne da nikada ni jedna komisija koju mi možemo formirati to neće moći da obuhvati i da prouči do kraja. Jer su posledice NATO bombardovanja i ekonomsko privredne u razaranju naše privrede i u razaranju naše putne i svake druge infrastrukture u razaranju, kao što vidimo zdravlja našeg stanovništva i kompletne ekološke situacije u državi Srbiji.

Dakle, važno je, veoma je važno i dobro što smo konačno pokrenuli ovu temu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kao što ste videli, poslanička grupa Dveri je glasala za to da se ova tačka nađe na dnevnom redu po hitnom postupku i poslanička grupa srpskog pokreta Dveri glasaće za formiranje ove komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja i naravno, ako nam to bude ponuđeno, dati i svog člana u tu komisiju.

Ono što jeste problem i koji mora da se postavi, kako smo došli u situaciju da tek posle 19 godina od NATO bombardovanja, mi uopšte počinjemo da istražujemo posledice NATO bombardovanja? Kako smo došli u situaciju da šest godina posle dolaska SNS na vlast, tek prvi put ova tema dolazi na dnevni red skupštinskog zasedanja? I kako smo došli u situaciju da tek posle četiri godine na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije predlagač ove komisije, Maja Gojković se seti da bi ovo konačno trebalo da dođe na dnevni red?

Dakle, realno gledano, zašto je sada takav hitni postupak, a nije bio prethodnih 19, šest ili četiri godine? Znači, neka je zadrška postojala, neko se plaši otvaranja ove teme, neko je imao neku obavezu prema nekome da se ova tema u Srbiji na neki način zatvori i ne zna.

Ono što mislim da je veoma važno pitanje i na neki način naša obaveza, kao jedne generacije koja je pripadala mladim ljudima koji su u svoje vreme bili protiv režima Slobodana Miloševića, a zaista pripadam toj generaciji, smatrali smo da je to bio jedan loš režim koji je doveo našu zemlju u ekonomsku i socijalnu katastrofu, da je to bio jedan režim koji je prave vrednosti gurnuo u drugi plan, a nakaradne vrednosti stavio na čelu, da je to bio jedan režim u kome je cvetao i vladao kriminal i da je to bio režim koji je u mnogim segmentima, gde je trebalo da zaštiti srpske, nacionalne i državne interese, njih izdao. Zato smo bili borci protiv tog režima.

Međutim, kada smo videli šta je došlo posle režima Slobodana Miloševića, 5. oktobra 2000. godine, mnogi od nas su u određenom procentu promenili mišljenje o Slobodanu Miloševiću, posebno nakon njegovog držanja u Haškom tribunalu, gde je zaista na kraju i ubijen zato što je branio interese države Srbije i srpkog naroda. Mislim da je došlo vreme da se uspostavi jedan balansiran odnos prema sada već istorijskoj figuri Slobodana Miloševića, koja nije ni samo pozitivna, ni samo negativna, već treba videti šta je bilo dobro i šta je bilo loše, a ono što je svakako bilo dobro jeste što se tada mnogo više vodilo računa o državi, nego što se o državi vodilo računa posle 5. oktobra 2000. godine.

Jedna veoma važna stvar – nema nikakve veze Slobodan Milošević i tadašnji njegov režim sa NATO bombardovanjem, tj. nismo mi krivi zato što nas je neko bombardovao, već krivicu za NATO bombardovanje treba pripisati onome ko je prekršio međunarodno pravo i bez dozvole Saveta bezbednosti UN zapravo na prostorima srpskih zemalja prvi put primenio NATO intervencionizam i osvajačku politiku koja je potom proširena čitavim svetom.

Ono što ja imam obavezu ovde da kažem, iako to neće biti delokrug rada ove komisije, gospodine budući predsedniče, treba imati u vidu da nije prvo NATO bombardovanje bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. godine, već bombardovanje Republike Srpske 1995. godine i kasnije učešće NATO i američkih generala u etničkom čišćenju Srba iz Republike Srpske Krajine u „Bljesku“ i „Oluji“. Dakle, mnogo je šira tematika NATO bombardovanja i NATO okupacije Srbije i onoga što smo mi iz Dveri još pre 10 godina u specijalnom tematu časopisa „Dveri srpske“ nazvali – NATO genocid nad srpskim narodom 1995-1999. godine.

Ono što se postavlja kao jedno važno pitanje jesu motivi ili ciljevi rada ove komisije. Dakle, vi našu podršku za rad ove komisije imate. Ali, poverenje u vas mi nemamo. Zašto?

Stvar je veoma jednostavna. Kada se uzme u obzir da govorimo o posledicama NATO bombardovanja iza koga stoje zapravo vaši veliki prijatelji, Gerhard Šreder koji je govorio na predizbornom skupu Srpske napredne stranke, Toni Bler, koji je vaš savetnik u Vladi Republike Srbije ili možda Bil Klinton koji se onako očinski grlio sa vašim predsednikom na sastanku „Fondacije Klintonovih“ u Americi, dakle, da li su ti ratni zločinci, a ja ih tako nazivam, zapravo vaši drugari? I kako smo došli u tu situaciju da oni koji su odgovorni za ekonomsko, ekološko i svako drugo uništavanje države Srbije, a pre svega uništavanje zdravlja stanovništva u ovoj državi, postanu vaši veliki zapadni prijatelji? To je vrlo neobično. Kako se dogodilo da onaj koji je odgovoran i kriv za ubistvo jednog deteta na noši, od tri godine, bude dočekivan u ovoj državi sa hlebom i sa solju?

Ono što mislim da je ovde važno pitanje jeste da li će posle završetka rada ove komisije za dve godine, odnosno tog prvog velikog njenog izveštaja, Klinton, Šreder i Bler ponovo biti dobrodošli u ovoj državi? I da li ćete ih i dalje smatrati za vaše prijatelje, partnere, savetnike i mentore?

Ono što proističe zapravo iz poente rada ove komisije jeste – kakav je zapravo vaš stav prema NATO paktu, koji nas je bombardovao i čije posledice mi trpimo?

Gospodine predsedavajući, ja sam vas više puta molio i ponoviću da ubuduće vi spremite meni govor, da ja govorim samo ono što ćete vi da odobrite da može da se govori, a ne ono što ja mislim.
Nikoga niste prekidali od šefova poslaničkih grupa, svako je govorio o čemu god je želeo, jedino moj govor je vama sporan. Zbog čega? Što vas podsećam da imate sporazume sa NATO paktom? Nisam ih potpisao ja, vi ste ih potpisali. A sada istražujete posledice bombardovanja NATO pakta. Da to nije malo kontradiktorno, gospodine predsedavajući?

Dakle, gospodine predsedavajući, mnogo je šira problematika koja proističe iz rada ove komisije, a ja želim da ovde kandidujem dodatne ciljeve rada ove komisije.
Primera radi, da vam odmah to konkretno i navedem. Da li to znači da kada mi završimo rad ove komisije, treba da obnovimo tužbe protiv zemalja NATO pakta? Da li mi treba na osnovu svega što je uništeno u ovoj državi da tražimo ratnu odštetu? Da li mi treba da tužimo sve zemlje koje su učestvovale u progonu Srba i evropskog hrišćanskog nasleđa na Kosovu i Metohiji u više navrata?
Zašto mi sa njima imamo sada zajedničke vojne vežbe? Zašto agenti NATO pakta sede u Ministarstvu odbrane Republike Srbije? I brojna druga pitanja koja zapravo govore o kontradikciji da, sa jedne strane, vi maltene samo što niste ušli u NATO pakt i ostvarili ste sve do stepena članstva, ostalo je samo golo članstvo. Sa druge strane, što mi podržavamo, da se razumemo, podržavamo i dižemo obe ruke da glasamo „za“, konačno, posle 19 godina, jedna vlast kreće u istraživanje posledica NATO bombardovanja.
A kad smo tu, kod konkretnih informacija, ja ću biti veoma precizan, ali ću krenuti od Republike Srpske, jer mislim da smo to dužni svima onima koje u svom izveštaju komandant glavnog štaba Vojske Republike Srbije, general Ratko Mladić, od 26. septembra 1995. godine navodi i kaže: „U vazdušnim napadima NATO pakta na Republiku Srpsku učestvovalo je 3.200 vazduhoplova koji su istresli preko 10 hiljada tona eksplozivnog materijala, od čega je stradalo 152 civila a 273 ih je lakše i teže ranjeno. Samo u Srbinju, u igri pored mosta, smrtno je stradalo dvoje dece, a petoro teže ranjene dece prebačeno je na VMA u Beogradu. Pričinjena je ogromna materijalna šteta koja se meri milijardama dolara. Učinjeno je to da se razori telekomunikacioni informativni sistem, sistem poštanskih veza, razruše centrale i dalekovodi i narod ostavi u mraku, unište vodovod i spreči snabdevanje pitkom vodom, unište skladišta hrane, ekonomije, stočne farme i stanovništvo ostavi bez hrane, unište brojni stambeni, medicinski i javni objekti i time srpski narod stavi u bedu i potpunu izolaciju“.
Ovo što je u svoje vreme naveo na konferenciji za medije u Banja Luci, general Ratko Mladić, je definicija genocida nad jednim narodom. To je upravo bilo bombardovanje NATO pakta i 1999. i 1995. godine. Evo šta kaže temat časopisa „Dveri srpske“ kada je u pitanju 1999. godina. Kaže – u toku agresije NATO pakta na Srbiju, koja je trajala 78 dana, a koja je vođena u cilju uspostavljanja nezavisnog Kosova, da se podsetimo poente zapravo iz političkog ugla, na Srbiju je bačeno 21.700 tona najrazornijeg eksploziva, 35.450 kasetnih bombi, 2.900 bombi i projektila i 1.000 krstarećih raketa.
Ono što bih ovde još izdvojio kao bitan podatak i bitnu informaciju jeste sledeće, da je za 78 dana bombardovanja stradalo 2.300 civila i 1.002 vojnika, a pet hiljada ljudi je osakaćeno. Izvršeno je 36.219 naleta vojnih aviona.
Konačno jedna tema koja je, mislim, veoma važna za predsednika buduće komisije, koju ćemo formirati, jeste šta mi u tim zaključcima, gospodine predsedniče, možemo učiniti da se, da tako kažem, spreče te posledice. Jedno je da mi konstatujemo šta su oni uradili i šta ćemo mi sve imati kao negativne posledice po zdravlje stanovništva, po ekologiju i po sve druge da tako kažem posledice, a drugo je šta mi možemo da učinimo da sprečimo.
Evo nekih od predloga koje smo mi izneli u ovom tematu časopisa „Dveri srpske“ još pre deset godina kada smo pokrenuli ovu temu, kao prilog, konstruktivni prilog vašem budućem radu. Kaže se da se može još mnogo govoriti o osiromašenom uranijumu, posledicama njegove primene, kršenju međunarodnog prava i običaja rata, ali akcenat treba staviti na mere koje mogu da dovedu do sprečavanja potpune ekološke katastrofe koja nam preti.
Predlažemo čitav niz mera koje je neophodno sprovesti u tom cilju, kao što su izolacija kontaminiranih područja, precizno utvrđivanje nivoa kontaminacije na svim područjima na kojima je dejstvovala NATO avijacija, izrada i primena programa dekontaminacije, uspostavljanje monitoringa tj. nadgledanja životne sredine u ovim područjima, izrada studija praćenja parametara uticaja na zdravlje ljudi, kao i registra za rak. Posebno se treba baviti aktivnom prevencijom zdravstvenih posledica kod najugroženijih lica, odnosno odložiti pojavu znakova i simptoma bolesti, zatim sprečavanje pojave genetskih malformacija kod potomstva, a naravno problem mora da se tretira i sa pravne tačke gledišta budući da je jasno da se radi o ratnom zločinu.
Važno je znati da eventualna tužba naše države protiv NATO pakta nema za cilj samozadovoljenje pravde, već i materijalnu dobit. Ovo je od suštinskog značaja, jer dekontaminacija zemljišta od osiromašenog uranijuma zahteva ogromna finansijska sredstva.
Jedan strani centar tvrdi da je za dekontaminaciju ovolike količine radioaktivnog uranijuma potrebno oko četiri milijarde dolara. Imajući ovaj užasan podatak u vidu, jasno je da Srbija mora obnoviti tužbu protiv NATO pakta, kako zbog zadovoljenja pravde, tako zbog obezbeđivanja makar malog dela finansija neophodnih za sprečavanje daljeg razvoja ekološke katastrofe.
Dakle, politička dimenzija rada ove komisije je, takođe, priznaćete, tema. Dakle, osnovni cilj NATO bombardovanja bila je okupacija Kosova i Metohije. To je valjda važno. Samo što u ovoj našoj komisiji nema kao teme političkih posledica NATO bombardovanja. To bi bilo veoma važno da bude deo cilja rada ove komisije. Znači, koje su političke posledice NATO bombardovanja, okupacija Kosova i Metohije, progon srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije i da li mi danas, zapravo, živimo finale svega toga kada u ovom trenutku se od nas očekuje da tamošnja NATO okupatorska vojska zaokruži tu šiptarsku nezavisnost i formira tzv. vojsku Kosova.
Da li se od nas danas, dakle, 19 godina posle tog bombardovanja, očekuje da potpišemo pravno-obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo i praktično priznamo tu nezavisnost? Da li vi pokrećete sve ovo možda da biste kamuflirali i da planirate potpišete taj pravno-obavezujući sporazum, pa sa druge strane želite da popravite vaš narušeni patriotski rejting i imidž i da na neki način, eto, kažete – pa mi nešto radimo protiv onih koji su nas bombardovali, dok sa druge strane potpisujete praktično predaju Kosova i Metohije i priznanje nezavisnog Kosova. Pazite, to su legitimne političke teme. Jer, dozvolićete, vi da ste ovo iskreno mislili, vi bi ovo pokrenuli pre šest godina kada ste došli na vlast. Zašto ste ćutali šest godina, kada je ovo ovoliko važna tema za hitni postupak? Pa, zar nije bilo hitno i pre šest godina što se tiče zdravlja stanovništva i ekološke katastrofe, gospodine Laketiću? Dakle, molim vas, ovo je ozbiljna tema i vi ste zapravo odgovorni što ovo nije do sada bilo na dnevnom redu i što mi kasnimo 16 godina sa utvrđivanjem istine o posledicama NATO bombardovanja, 19 godina. Svi režimi koji su do sada bili na vlasti su odgovorni. Zašto, dakle, deo ciljeva rada ove komisije nije političke prirode?
Naravno, ja ću pomenuti da je bilo ljudi koji su se i te kako bavili ovom temom. Jedan od naših najpoznatijih naučnika u svetu uvažena prof. dr Jasmina Vujić, koju ste toliko puta ovde pominjali u negativnom smislu, prva se mnogo pre vas bavila ovom temom. Napisala je niz članaka gde je po prvi put progovorila o zdravstvenim i ekološkim posledicama NATO bombardovanja. Evo, da vam navedem jedan od citata iz njenih članaka, koji govori o jednoj međunarodnoj konferenciji još iz 2001. godine, gde se u tom trenutku sastalo više desetina svetskih i domaćih naučnika koji su otvorili temu koja upravo govori o ovoj problematici. Dakle, grupa naših stručnjaka i naučnika iz rasejanja u septembru 2001. godine organizuje Međunarodnu konferenciju o ekološkom oporavku tadašnje Savezne Republike Jugoslavije na kojoj su bila predstavljena 142 rada od 320 autora iz 21 zemlje i obrađene teme – uticaj ratnih dejstava na životnu sredinu, ekološke posledice uništavanja industrijskih postrojenja, zagađenja voda, vazduha i zemljišta toksičnim hemikalijama i teškim metalima, kao i medicinski efekti i psihosomatske i socijalne posledice bombardovanja, izvanredan zbornik na 1.000 strana na engleskom jeziku.
Dakle, neki ozbiljni ljudi, poput jednog od najpoznatijih srpskih naučnika u svetu i velikog srpskog rodoljuba prof. dr Jasmine Vujić, bavili su se ovom temom daleko pre vas i ove vaše komisije, koja toliko tragično kasni 19 godina. Mislim svih vas koji ste bili na vlasti jer priznaćete da mi iz Dveri na vlasti bili nismo i ne možemo snositi odgovornost za ovo nečinjenje.
Naravno, najbolniji deo priče jesu posledice porasta kancerogenih oboljenja, od 1990. godine da ih je bilo 9.899, pa 2000. godine 22 hiljade i nešto, pa 2011. godine više od 33 hiljade i, naravno, porast smrtnih slučajeva, kao posledica svega toga. Dakle, mi ovde ne možemo da guramo glavu u pesak i da se pravimo da ne znamo ko nas je bombardovao, da onoga ko nas je bombardovao proglašavamo prijateljem srpskog naroda, da ga gostimo i pozdravljamo kada nam dođe u Srbiju, da sa njim sklapamo sporazume i idemo na vojne vežbe, da sa njim pregovaramo o potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo i da na bilo koji drugi način relativizujemo ovaj NATO genocid nad srpskim narodom. Znači, ključno pitanje za nas je – koje će biti političke posledice rada ove komisije? Da li će ova komisija da donese određenu analizu i da zaćuti ili će ova komisija tek kada uradi analizu da progovori ono što dugujemo žrtvama NATO genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj i u Srbiji već 19 i više godina, da pokrenemo novu tužbu protiv zemalja NATO pakta, da tražimo ratnu odštetu, da na svaki drugi način pravimo pokušaj da sprečimo ove negativne posledice ove ekološke i zdravstvene katastrofe? Molim vas da odgovorite i na to pitanje, da ne bi važila ova sumnja da sve ovo radite zato što ste malo potrošili vaš patriotski oreol stranke, pa sada pokušavate da se vratite na patriotske staze, a mi posle šest godina vašeg boravka na vlasti prosto vama ne možemo da verujemo i morate razumeti naše sumnje.
Da se razumemo, mi nikakav rat ne želimo. Mi želimo i našoj i svoj drugoj deci sveta mir, ali mi ne želimo ni dalje ponižavanje Republike Srbije, otimanje Kosova i Metohije i nastavak praktično NATO okupacije na Kosovu i Metohiji. Ne zaboravite, NATO je i dalje na Kosovu i Metohiji kao okupator dela naše državne teritorije i to je nešto što mi danas moramo da konstatujemo. Ovo nije tema od pre 19 godina, ovo nije davno prošlo vreme, ovo je realnost. Mi smo danas pod okupacijom na Kosovu i Metohiji i mi danas imamo problema sa NATO paktom koji drži deo naše državne teritorije pod okupacijom. O tome bi morala da se odredi Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Pa, tako ste vi bili ponosni i na prijateljstvo na Gerhardom Šrederom koji je govorio na predizbornom skupu SNS u Beogradu, pa ste bili ponosni na Tonija Blera, koji vam je sa najvećim počastima dolazio da vam uređuje kako da radi Vlada Republike Srbije. Pazite, onaj koji nas je bombardovao, ratni zločinac da nam uredi kako da nam radi naša Vlada. Pa, ste platili pare da gostujete na godišnjem sastanku fondacije Klintonovih u Americi i postoji ona čuvena slika zagrljenih Bila Klintona i Aleksandra Vučića.

Ako se vi toga sada stidite gospodine Martinoviću, to je dobro. Ako ste vi promenili mišljenje i ponovo se setili da su to ratni zločinci, a ne srpski prijatelji to je važno za ovu državu. Mnogo je opasno da vladajuća stranka veruje da su oni koji su nas bombardovali naši prijatelji. Ako ste se vi ponovo vratili na ove patriotske izvore politike, to je ogroman napredak, jer vi zapravo samo glumite patriotizam, a iza toga radite sve isto što je radila DS. Ne znam otkud vama pravo da kritikujete DS, jer ste vi nastavili politiku DS.

Koja je razlika između vas i DS? Jel idu u EU? Idu, i vi idete. Jer potpisuju sporazume sa NATO paktom? I, vi potpisujete. Jer pregovaraju sa Šiptarima? I, vi pregovarate, hoćete čak da odete dalje i od Borisa Tadića da potpišete pravno-obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo. Hoćete da odete, ono što je bilo nezamislivo da DS uradi, da priznate nezavisno Kosovo. Samo tražite da vam se bilo šta da za uzvrat. Šta da vam se da za uzvrat? Ko je vama dozvolio da vi dajete Kosovo i Metohiju bilo kome zarad pogubnog puta Srbije u EU po svaku cenu. Dakle, ovo su ozbiljna pitanja. Ne možete pobeći od toga.

Što se tiče ratnog angažmana vašeg predsednika Aleksandra Vučića ja se jedino sećam onog stana koji je dobio od Vlade Republike Srbije dok su momci ginuli na Košarama i ni jedan stan nisu dobili.

Hvala.

Između Aleksandra Martinović i Petra Drugog Petrovića NJegoša, ja ću se opredeliti za NJegoševo mišljenje o Dositeju. Ni Vuk Karadžić, ni Dositej nisu svetitelji. To su izuzetno velike i veličanstvene ličnosti srpske kulturne istorije, ali su imali i ozbiljne mane u svom prosvetiteljskom delovanju. Ja sam samo o tome govorio i govoriću, zato što su nas te mane koštale određenih duhovnih i jezičkih revolucija koje su nanele štetu srpskom narodu. Recimo, Vuk Karadžić je obogaljio srpski književni jezik odbacivanje kompletne srednjovekovne jezičke tradicije. To nas je mnogo koštalo dok nismo uspeli da se nekako obnovimo nakon te pogubne strane njegove inače veoma uspešne istorijske reforme.

Dakle, stvari nisu jednostavne. A, oni koji ih ne poznaju, ne bi trebalo o tome da pričaju.

S druge strane, ono što vi dobro znate, znate ko je stvorio SNS, a to je DS. Znate da je nastala u dogovoru Aleksandra Vučića i Mikija Rakića, šefa kabineta tadašnje DS i Borisa Tadića. Dakle, nemojte vi nikome drugom pričati o finansiranju od strane DS. Vi ste stvoreni od strane DS. To je smešno.

Naravno, ono što je vaša tehnika, sve što je pozitivno u vezi sa Dverima, vi pokušavate narodu da predstavite suprotno. Ako smo mi porodični pokret, onda bijemo žene, ako smo mi patriote, onda smo agenti CIA, ako mi bilo šta dobro uradimo, onda mora da se smeni predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu mr Ivan Kostić, zato što je odlično radio svoj posao, da ne bi narod čuo da Dveri i opozicija imaju nekoga ko dobro radi, ko vrhunski radi, ko kvalitetno radi. Znači, mora da se smeni. I, danas, ni jedan predsednik skupštinskog odbora u ovom sazivu parlamenta nije iz redova opozicije. To je dokaz vaše demokratske kulture.

Što se tiče Kosova, dogovoreno je sa Tačijem, evo ovih dana, da ćete potpisati izdaju Kosova za par meseci.

Gospodine predsedavajući, ja sam ovlašćeni predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri i, molim vas, kada tražim reč – da je i dobijem, jer to važi za sve šefove poslaničkih grupa ovde.

Odlično, samo vam skrećem pažnju da sam tražio mnogo ranije. Ne možete dozvoliti da me neko proziva deset puta u replici i pominje moje ime sto puta, a da nijednom ne dobijem reč.

Dakle, ovde je stvar veoma jednostavna. Boško Obradović nije ljotićevac nekog profesor srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću, koji je za svoj diplomski rad proučavao kompletnu srpsku kulturnu i književnu istoriju između dva svetska rata, pa i nasleđe političke organizacije „Zbor“ Dimitrija LJotića. Ja se toga ne stidim, ja sam na tome diplomirao. Ja sam za tu knjigu i za taj rad dobio nagradu Zadužbine Miloša Crnjanskog za najbolju knjigu eseja napisanu na srpskom jeziku od 2003. do 2005. godine. Dakle, ja sam akademski građanin, bavim se istraživanjem prošlosti, to mi je struka. Nemojte da neko ko se ne razume u te stvari o tome govori.

Druga stvar, mi ovde nikoga nismo vređali niti zamerali SNS zato što je ova tema došla na dnevni red, to smo pohvalili i podržali, mi samo govorimo o kontradikcijama u vašim stavovima, jer se jedan dan slikate sa ratnim zločincima i zovete ih na vaše predizborne skupove, a drugi dan utvrđujete komisiju koja utvrđuje njihove zločine. To je malo šizofreno, priznaćete.

Naš predlog je amandmanskog tipa, a ne možemo da predložimo amandmane na ovu odluku, ako možemo, vi nam recite, pa ćemo predložiti, da se dodaju i političke posledice NATO bombardovanja, okupacija Kosova i Metohije i trenutak u kome vi danas u Sofiji razgovarate sa ratnim zločincem i teroristom Hašimom Tačijem o tome kako da se potpiše pravo obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo u roku od narednih šest meseci. To su opasne političke posledice NATO bombardovanja. Komisija treba i o tome da zauzme svoj stav.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predstavnici, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite rad našeg današnjeg zasedanja, pomaže Bog svima.

Iskoristio bih priliku na početku da svima nama i svim građanima Srbije čestitam jedan veliki i značajan jubilej koji danas obeležavamo, a to je 170 godina od stvaranja Srpske Vojvodine. Tačno na današnji dan navršilo se 170 godina od Majske skupštine i tog velikog događaja kojim je formirana Srpska Vojvodina koja je 70 godina kasnije, a pre tačno 100 godina, završila epohalnim istorijskim delom prisajedinjenja Srema, Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Mislim da je važno da se u srpskom parlamentu, dakle na republičkom nivou, ovo danas pomene. Hvala vam, predsedavajući, na razumevanju.

Bio sam danas na svečanoj proslavi u Sremskim Karlovcima, ali smatram da to nije samo proslava za pokrajinski nivo vlasti, već da čitava Republika Srbija treba da slavi Srpsku Vojvodinu i njeno prisajedinjenje Kraljevini Srbiji.

Što se tiče aktuelnih zakona koji su na dnevnom redu, zaista moram da konstatujem da vlast napreduje i da nekako konačno dolazi u vezu sa svojim imenom Srpske napredne stranke, jer uvažava i shvata koliko smo mi iz opozicije konstruktivni i koliko su naše ideje i naša rešenja ispravni i dobri.

Evo, navešću vam i nekoliko primera. Pre svega, Vlada Republike Srbije i njen predsednik shvatili su značaj porodične politike Srpskog pokreta Dveri i postavili to danas kao državni prioritet broj jedan, istina, tek posle šest godina vlasti, ali bolje ikad nego nikad. Slično je i sa temom konačnog rešavanja, barem dela, nerešenih stambenih pitanja pripadnika snaga bezbednosti, a nedavno smo ovde, pre 15 dana ili koliko je bilo, kritikovali ministra Vulina što je to samo jedno u nizu lažnih obećanja aktuelne vlasti da će doći do tih jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a sa tim se godinama kasni. Evo konačno i tog zakona na dnevnom redu i to je takođe dobra stvar.

Dobra je stvar i komisija o kojoj ćemo govoriti u 2. tački dnevnog reda, o kojoj takođe ne znam zašto se čekalo šest godina da bi došla na dnevni red ove Narodne skupštine, odnosno 20 godina nakon NATO bombardovanja, ali to sve govori da je otprilike prosek obećanja SNS da nešto uopšte pokrene da uradi od onoga što je obećala najmanje šest godina. Čisto da znamo, kada vam SNS nešto ubuduće obeća, računajte da nema ništa ispod šest godina da uopšte kreće da se realizuje.

Ono što je meni najinteresantnije i moram priznati, to je jedan novi fenomen koji je zaista uspešno profunkcionisao, kada opozicija predloži kvalitetne i dobre amandmane, onda Vlada Republike Srbije odbije kvalitetne i dobre amandmane, samo iz jednog jedinog razloga – zato što dolaze iz redova opozicije. A šta je novo? Nov je fenomen da Vlada posle nekoliko nedelja isti taj predlog opozicije predloži kao svoj predlog, kroz izmene i dopune određenih zakona.

Evo da vam navedem jedan konkretan primer. Amandman na Predlog zakona o dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja predložila je poslanička grupa Dveri 6. marta 2018. godine, da se brzina na našim autoputevima podigne sa 120 na 130 kilometara na sat. Pre dva meseca Vlada Republike Srbije odbila je ovaj amandman, iz nepoznatih razloga, a evo posle dva meseca Vlada Republike Srbije sama predlaže isti taj amandman koji su Dveri predložile pre dva meseca kao veliki iskorak u novim izmenama istog zakona.

Čekajte, šta se promenilo za dva meseca na putevima Srbije? Jel su oni toliko poboljšani da sada može da se vozi 130 na sat, a nije moglo pre dva meseca, kada smo mi to na isti način obrazlagali da je to praksa koja postoji u brojnim državama regiona i Evrope?

Dakle, apelujem na vlast da nije teško biti fin i priznati da kada opozicija predlaže dobre stvari, da su to dobre stvari. Kako nama nije teško da kada vlast predlaže nešto dobro, kažemo – ovo je dobro? Tako ni vama ne bi trebalo da bude teško kada opozicija predlaže nešto dobro, da kažete da je to dobro i da usvojite.

Evo, ja ću poći od Zakona o železnici, za koji smatram da je kruna jedne reforme sistema srpskog železničkog saobraćaja, koja nisam siguran da je dobro osmišljena. Evo koji su problemi u čitavom tom konceptu.

Dakle, podela nekad jedinstvenog železničkog preduzeća automatski slabi našeg nacionalnog železničkog prevoznika i atomizira mogućnosti ulaganja i jačanja. Mi smo u tom velikom procesu podele železničkog nacionalnog prevoznika na četiri različita preduzeća. Pojedinačne kompanije koje su izašle iz tog jedinstvenog preduzeća samim tim su i slabije i nekonkurentnije. Jedini ekonomski isplativ deo ostaje teretni saobraćaj, a ostali su izgleda prepušteni propasti ili prodaji nekim velikim železničkim igračima iz inostranstva. U prednosti će, naravno, biti najveće i najsnažnije železničke kompanije iz EU kojima se na ovaj način omogućava još jedan dodatni monopol, kada ta tema dođe na dnevni red.

Naše je mišljenje, mišljenje Srpskog pokreta Dveri, da država ne sme nikako prepustiti državnu železničku infrastrukturu, niti sme ukidati delove železničkih pruga zbog tzv. nerentabilnosti i nadam se da se to ovim zakonom konačno i zaustavlja.

Ono što su posledice koje mogu biti opasne, a ako se ne varam, vi ste sve to radili, gospođo ministre, na osnovu izvesnog elaborata na 130 strana koji je uradila izvesna konsultantska firma i za kojeg ste izgleda platili ogromne novce, a vi biste mogli reći koliko ste davali u svoje vreme za to prepisivanje zapadnih ideja kako podeliti našeg nacionalnog železničkog prevoznika, a inače su sve te ideje na samom zapadu odbačene kao potpuno besmislene i pogrešne, a oni ih i dalje uvoze nama ovde kao nekoj koloniji i nekim domorocima koji treba da uzimaju njihove pogrešne ideje koje se više ne primenjuju ni kod njih samih. Dakle, problem je uništavanje uspešnog sistema i pripremanje terena za nelojalnu konkurenciju iz inostranstva, a problem je i mogućnost prodaje delova velikog sistema koji su profitabilni, a druge delove ostaviti državi da ih ona finansira ili da budu ugašeni.

Ono što takođe želim da istaknem a tiče se verovatno ovde i za našu današnju raspravu najvažnijeg zakona – Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji toliko godina, između ostalog, kasni, želim da istaknem da postoje dobre i važne stvari i da postoje ozbiljno problematične stvari u vezi sa ovim Predlogom zakona.

Šta je dobro? Dobro je da konačno krenemo u rešavanje određenog broja stambenog pitanja za pripadnike srpskih snaga bezbednosti. Oni su to odavno zaslužili. Zašto Vlada koja je već šest godina na vlasti tek posle šest godina pokušava da reši ovo pitanje, to je dobro pitanje za Vladu?

Druga dobra stvar je državna bezbednost i vi ste to dobro napomenuli u obrazloženju ovoga zakona, da se time, naravno, podiže naša državna bezbednost i da se pomažu pripadnici snaga bezbednosti, što je uvek dobro i što ćete uvek imati podršku u Srpskom pokretu Dveri.

Dobro je i nešto što bismo mi nazvali državni kapitalizam, ili kako to nedavno reče kolega Dragan Đilas pozivajući se na ekonomski program Dveri – ekonomski patriotizam, time što država ulazi na tržište, država investira, država pokreće zamajac domaće privrede, država rešava stambena pitanja svojih pripadnika snaga bezbednosti. Dakle, proglašavam mrtvim neoliberalni koncept ekonomije koji je državu izbacio sa tržišta i čestitam Vladi Republike Srbije što priznaje da su Dveri i u ekonomskom smislu sve ove godine bile u pravu i što vraćate državu kao investitora, što vraćate državu kao nekoga ko igra ulogu u privredi i što vraćate državu kao nekoga ko rešava određene važne nacionalne stvari. Opet su Dveri u pravu godinama unazad i konačno se Vlada Republike Srbije vraća na državni kapitalizam i direktno postaje investitor u izgradnji velikog broja stambenih jedinica za pripadnike snaga bezbednosti.

Naravno, posledica svega toga – pokretanje domaće privrede. To je izuzetno dobra stvar, pre svega građevinske operative i ono što ste vi ovde u obrazloženju istakli, a ako bude tako, verujte, ja ću prvi da slavim i da častim, gospođo ministre, a to je obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata. Ako vam je trebalo 18 godina neoliberalizma, uništavanja svega što je domaći ekonomski interes, favorizovanja stranaca, stranih firmi i njihovih monopola, da shvatite da poenta jedne Vlade jeste podrška domaćoj privredi i favorizovanje domaće privrede, onda je to zaista previše. Ali, opet, bolje ikad nego nikad.

Dakle, ne obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata, kako vi ovde kažete, nego isključivo pravo, monopol, domaćeg privrednog proizvođača, odnosno privrednog subjekta, da realizuje iz državnog kapitala investiranu proizvodnju. To je program Srpskog pokreta Dveri i hvala bogu i Vlada Republike Srbije postepeno dolazi na pozicije Srpskog pokreta Dveri, ne samo po pitanju porodične politike, nego, evo, kao što vidimo, i po pitanju ekonomske politike.

Trebalo vam je vremena, niste nas pažljivo slušali na vreme, dugo vam objašnjavamo. Mislili ste da je sve što sa zapada dolazi lepo i sjajno. Konačno ste počeli neke stvari da shvatate, da je važniji domaći ekonomski interes nego neoliberalna ekonomija, strani investitori, strane banke i njihovi monopoli i njihova pljačka, iznošenje ekstra profita iz države Srbije.

Ono što nije dobro, a dozvolite da u radu Vlade Republike Srbije po nešto i nije dobro i nemojte nam zameriti što kao opozicija radimo svoj posao i kritikujemo vlast, nije dobro da nam se ponovi „Beograd na vodi“, na koji se inače vi pozivate u ovom obrazloženju i to je skandal sam po sebi, kada vi kažete ovde da napomene radi, pazite, napomene radi, „pri realizaciji drugih značajnih projekata za Republiku Srbiju već se pristupalo ovakvim i sličnim rešenjima“, pa primer projekat „Beograd na vodi“. To nemojte nikad više da navodite kao primer, jer je taj leks specijalis bruka i sramota ovoga parlamenta, ove države i vaše vlasti, i načina na koji ste dali monopol jednom privatnom investitoru na strateški najvažnije mesto za izgradnju u gradu Beogradu, je simbol korupcije, kriminala, lopovluka i svega drugog najgoreg u ovome društvu i državi. Ne daj bože da izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti liči na „Beograd na vodi“. Ne daj bože da se „Beograd na vodi“ ponovi u Kraljevu, Kragujevcu, Vranju, Novom Sadu ili Beogradu.

Naravno da ne bismo voleli da izgradnja ovih stanova završi kao novi primer korupcije, kriminala, lopovluka i burazerske ekonomije u redovima Srpske napredne stranke. Lepo je to što vi kritikujete Demokratsku stranku, ne znam samo što niste poslali u zatvore sve one koji su opljačkali Srbiju za vreme vlasti Demokratske stranke? Ali, vi ne možete da sakrijete činjenicu da u vašim redovima sede mnogi kadrovi Demokratske stranke i da se u vašim redovima mnogi bave kriminalom i korupcijom, do samog vrha aktuelne vlasti.

Šta je opasnost ovoga zakona? Da vi time suspendujete neke druge zakone u Republici Srbiji, da pravite monopol kako ćete vi deliti poslove unutar izgradnje ovih stanova, da te poslove dobijaju samo vaše firme, odnosno firme bliske SNS. Kao što je, primera radi, u Kraljevu pre neki dan pare na konkursu za dodelu sredstava medijima dobila samo vaša televizija, a sve druge televizije nulu. Da ne bude tako i sa firmama domaćim koje će raditi ove stanove, da će samo firme bliske SNS dobijati poslove a svi drugi biti odbačeni, da uopšte dobiju mogućnost da rade u Srbiji ako nisu deo stranačko parazitskog sistema SNS?

Ja vas molim, gospođo ministre, da obratite pažnju da u državi Srbiji žive i rade ljudi koji nisu članovi SNS. Ne znam da li razumete o čemu pričam? Dakle, u Srbiji žive i rade ljudi, porodice, građani Srbije koji nisu članovi Srpske napredne stranke, nisu deo naprednjačkog kartela. Mnogi su u opoziciji. Mnogi se ne bave politikom. Ali, trebali bi da imaju pravo na rad i na život dostojan čoveka i da mogu da rade, a ne samo da u Srbiji mogu da rade i da se zapošljavaju članovi Srpske napredne stranke i firme bliske Srpskoj naprednoj stranci.

Ja vas molim i preklinjem da ta burazerska ekonomija koju ste vi nasledili od DS ne bude primenjena na ovoj izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Ono što je ovde meni bilo vrlo simpatično, moram priznati da je to još jedan originalni doprinos našem parlamentarizmu od strane SNS, to je vaše obrazloženje zašto nismo mogli da imamo javnu raspravu po pitanju ovoga zakona. To je inače sjajna stvar.

Pa kaže - Vlada Republike Srbije javne rasprave u vezi sa Nacrtom zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova, za pripadnike snaga bezbednosti nisu sprovedene, budući da sam Nacrt zakona sadrži podatke u vezi sa podacima koji su od interesa za Republiku Srbiju, a čijim bi otkrivanjem nastala potencijalna šteta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno za bezbednosno i obaveštajne poslove organa javne vlasti.

Šta je to nacionalna bezbednost u izgradnji stanova? Dakle, ja vam predlažem jedno originalno rešenje, uvek kada je neka tema škakljiva da opozicija ne bi mogla da govori, da se ne otvaraju javne rasprave, vi proglasite da je to bitno za nacionalnu bezbednost. Znači, svaku kriminalnu aferu u vrhu vaše vlasti. Vi takođe proglasite da to ne sme da se istražuje zato što je to bitno za nacionalnu bezbednost i zabranite javnu raspravu.

I naravno, jedna takođe simpatična stvar, vi ovde navodite, citiraću vašu izjavu, kažete – biće to stanovi, a kojim sve lokacijama u više gradova, a što se tiče Beograda, ostale lokacije su već spremne, kaže, dok se za Beograd čeka da se konstituiše nova gradska vlast, pa da počnemo razgovore o tome, kaže ministar Zorana Mihajlović.

Četiri godine bili na vlasti u Beogradu, četiri meseca ne mogu da konstituišu novu vlast u Beogradu. Zbog toga se ne znaju lokacije gde mogu da se grade stanovi u Beogradu, zbog toga kasne stanovi za pripadnike snage bezbednosti u Beogradu. Kako se to zove? Javašluk, nesposobnost i neozbiljnost. Ako ste pobedili ubedljivo na izborima, pa tri dana je trebalo da vam bude dovoljno da formirate novu gradsku vlast u Beogradu.

Ja ne znam da li vi svi koji ste članovi SNS shvatate kako vas ponižava predsednik vaše stranke, Aleksandar Vučić. On sad sve kandidate sa liste na beogradskim izborima drži na leru ko će biti gradonačelnik Beograda i četiri meseca moraju da mu idu svi na poklonjenje i da ga mole da neko od njih bude gradonačelnik Beograda, a on će onda da im da milost carsku, pa evo ti ćeš biti Gorane Vesiću ili ti Irena Vujović, jer svakako neće biti niko od onih poznatih javnih ličnosti koje su samo glumile na listi SNS.

Nemojte dozvoljavati to ponižavanje od strane Aleksandra Vučića. Jeste li vi efikasni? Jeste li vi dobra vlast? Jeste li vi sposobni? Tri dana posle ubedljive pobede na beogradskim izborima morala je biti formirana nova beogradska vlast, jer četiri meseca kasni lokacija, plus četiri godine lažnih vaših obećanja da danas neki pripadnik srpskih snaga bezbednosti bude sa pravom, recimo, da su mu ovaj dan uručeni ključevi stana u koji je trebalo da se useli. Zbog koga? Zbog Aleksandra Vučića koji ne može da se opredeli ko će biti gradonačelnik Beograda, pa ko će više da mu se ulizuje četiri meseca, pa ko će više para da mu da da bi on bio gradonačelnik, pa ko će više da mu bude veći sluga na čelu Beograda?

Molim vas, to je poniženje za sve vas u SNS. To je poniženje za Beograd. To je poniženje za pripadnike snaga bezbednosti.

I, konačno, gospođo ministarka, vi znate da ja vas izuzetno cenim, uvek su mi simpatični ovi naši, da kažem, parlamentarni okršaji, vi ste uvaženi član „Ist vest bridža“, poznate međunarodne organizacije, dela trilateralne komisije, vi najbolje sprovodite zapadne interese u Srbiji. Ja to i cenim kod vas.

Vi se uopšte ne krijete da ste vi lobista zapadnih interesa u Srbiji, za razliku od drugih koji pokušavaju da se sakriju, kao ne znam, Dragan Šormaz, lobista za NATO ili neko drugi. Ne, vi otvoreno kažete ja lobiram za interese zapada, ja sam član stranih međunarodnih organizacija.

(Isključen mikrofon)

Hvala predsedavajući.
Niko nije pomenuo izdaju, ali ako ste vi tako razumeli da lobisti zapadnih interesa u Srbiji izdaju nacionalne interese države Srbije, ja se sa vama slažem.
Ono što je za kraj pitanje za gospođu ministra, kako će izgledati ti stanovi koji će vredeti, odnosno biti plaćeni do 500 evra po kvadratu od strane onih koji će ih kupiti?
Pazite, nije isto cena i kvalitet izgradnje stanova. Molim vas da to ne budu stanovi sa kojima će njihovi vlasnici posle godinu dana imati probleme jer su nekvalitetno izgrađeni.
Druga stvar, kako će izgledati ti krediti? Kod kojih banaka će ti krediti biti uzimani? Vi kažete – biće mnogo povoljniji nego do sada. Što svi mi građani Srbije ne možemo da uzmemo te povoljnije kredite? Gde će da budu ti povoljniji krediti? Kod domaćih banaka, kod stranih banaka? Koga država podržava? Domaće banke? Strane banke? Da li će, recimo, moći tu da reše neka pitanja i ratni vojni veterani i porodice poginulih i ratni vojni invalidi, da li su oni obuhvaćeni ovim zahtevima?
Nemojte molim vas, to je za kraj apel, nemojte molim vas da bude kao sa stambenim kreditima u švajcarskim francima, da ih reklamirate, a posle da se to obije o glavu građana Srbije, 20 hiljada porodica koje su u ovom trenutku u dužničkom ropstvu zato što je ova država dozvolila da strane banke pljačkaju građane Srbije kreditima indeksiranim u švajcarskim francima i pljačkom na valutnim klauzulama.
Ja vas molim da napravimo jedan sistem koji će omogućiti tim budućim vlasnicima stanova da ne budu bankarski robovi do kraja svoga života. Hvala.

Pa, ja se zaista ovako radujem što sve veći broj tačaka programa Srpskog pokreta Dveri objavljenog kada smo ušli u politiku 2011. godine realizuju razni predstavnici vlasti. Ja ne znam koliko puta sam, i to je u pravu gospodin Marković, samo za ovom skupštinskom govornicom preklinjao da domaće firme dobijaju poslove i imaju prednost i monopol u odnosu na strane firme.

Onda mi vi navedete da ste u zakon stavili ono za šta se Dveri zalažu sedam godina, istina, tek posle šest godina vaše vlasti, da 80% materijala u izgradnji tih stanova bude domaćeg porekla. Pa, šta se čekalo, gospodo vlastodršci? Pa, prvog dana kad ste došli na vlast morali ste to da donesete. Prioritet, ja ću to da ponavljam dok me grlo ne izda, u ovoj državi moraju da imaju domaći privrednici, domaći poljoprivrednici, domaći preduzetnici uopšte.

Kao što se vi još uvek, na čelu sa vašim predsednikom, klanjate stranom investitoru, od predsednika države do predsednika opštine i dajete mu besplatno gradsko građevinsko zemljište, kao u Čačku četiri miliona evra, dajete mu subvenciju u desetinama hiljada evra, dajete mu razna oslobođenja od poreza, dajete mu mogućnost da mu inspekcija nikada ne ulazi, da ne znam koliko stotina žena ide u jedan toalet ili ne znam kakvu drugu vrstu maltretiranja trpi. Šta ima domaći privrednik i domaći poljoprivrednik u Srbiji? Samo PDV, takse, akcize, inspekcije, maltretiranje i sve drugo čemu je izložen, i reketiranje od strane SNS da bi mogao uopšte da živi i radi u Srbiji.

Ja vas molim, ključno pitanje je – hoćemo li svi zajedno mi ovde stati iza domaće privrede, a ne više iza stranih investitora? Ako je ovo početak toga, imate našu podršku, ali nemojte da bude kao „Beograd na vodi“.