Poštovana predsedavajuća, pozvao bih se pre svega na dostojanstvo Narodne skupštine, na član 107, a onda i član 109. i sve što se tiče uvredljivih izraza prema kolegama narodnim poslanicima.

Evo, ja ću vas zamoliti da budete objektivni i da mi odgovorite na nekoliko navoda, a ja samo želim da istaknem šta su ovde grube neistine i laži. Ako se dokaže suprotno, da je odgovaram, a ako se pokaže kao istina ono što ovde tvrde pojedini poslanici, da onda ovde neko mora da bude odgovoran.

Kada npr. kolega Rističević kaže da sam se ja sastajao sa izvesnim američkim vojnim atašeom DŽon Kapelom, a ja se nikada sa njim nisam sastao. To je laž. Kada druge kolege narodni poslanici kažu da sam se sastao sa američkim ambasadorom, a ja se nikada u životu nikada i nigde nisam sastao ni sa jednim američkim ambasadorom. Spreman sam da se zakunem na Svetom pismu, pa da vidimo da li smeju ovi preko puta. Ili kada neko kaže da ja imam npr. neki novi stan u centru grada Čačka, a ja ga nemam. To je notorna laž. To je kleveta. To je neistina.

Tražim da me vi zaštitite od takve vrste progona, maltretiranja i laži, a da ne govorim o tome kada neko Srpski pokret Dveri nazove fašističkom organizacijom ili recimo Bugarsko političku partiju Ataka profašističkom i pronacističkom. A vas podsećam gospođo predsedavajuća, da je delegacija Bugarske Skupštine sa potpredsednikom Pavelom Šopovim, jednim od lidera Atake na najvišem nivou primljen u ovoj Skupštini i da su neki od ovih koji ih sada prozivaju su se grlili i ljubili na večeri sa predstavnicima Atake u Beogradu, a nama licemerno zameraju da se mi sastajemo. Mi se javno sastajemo sa njima i mi se ne grlimo i ne ljubimo na večerama. Dakle, ne može Ataka biti pronacistička kada se Dveri sastaju sa njom, a super Bugarska bratska i partijska stranka kada se predstavnici vlasti grle i ljube sa njom.

Pre svega bih želeo da izrazim svoje poštovanje prema još jednom velikom ratnom generalu srpske vojske, gospodinu Božidaru Deliću, ali ću se osvrnuti na prethodni amandman, koji je zapravo na dnevnom redu, koleginice iz SPS, koji apsolutno podržavam, jer smatram da je niz dobro uočenih manjkavosti u predloženim Vladinim zakonskim rešenjima. Mislim da su i narodni poslanici iz SNS i SPS dobro sagledali koliko Vlada loše radi i koliko sa preko 400 amandmana samo na jedan zakonski predlog treba ispraviti ta loša zakonska rešenja.

Međutim, gospodine ministre, želeo bih ovde da ukažem na još neke stvari koje su s tim apsolutno u vezi, a tiču se upravo vojnog obrazovanja i govorim ovde o antifašističkim tradicijama, koji su nesumnjivo važan deo naših slobodarskih tradicija, ali zaboravljamo da u te antifašističke tradicije spada i nekadašnji predavač Vojne akademije u Beogradu, đeneral Draža Mihailović, čiji se grob još uvek ne zna gde je i zahvaljujući kome mi zapravo jesmo prvi antifašitstički pokret otpora u Evropi.

Prvi, gospodine ministre, ja vas podsećam na tu istorijsku lekciju, ustanik protiv fašizma i nacizma u Evropi nije partizanski pokret, nego Ravnogorski pokret đenerala Draže Mihailovića i prosto je nedopustivo da preko 70 godina od mučeničke smrti đenerala Mihailovića, ubijenog monstruozno od strane komunista posle dolaska na vlast posle 1945, godine, mi danas ne znamo njegovo grobno mesto, kao što nismo otvorili mnoge masovne grobnice žrtava komunističkog terora posle 1945. godine, kao što srpskoj vojsci nismo vratili njena imena iz njenih svetlih tradicija pre 1945. godine, a gospoda oficiri ovde znaju o čemu govorim, jer je naša vojska bila najpoznatija na svetu upravo iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, a ne iz partizanskog perioda. Dakle, ako hoćete vojno obrazovanje, ako hoćete Vojsku Srbije na najvišem nivou, ako hoćete našu podršku, ako hoćemo da idemo putem jednog velikog profesora Vojne akademije, pokojnog prof. dr Rada Rajića, koji je doktorirao na temi vojne etike i vojne časti u oficirskom koru, onda treba da se vratimo na svetle uzore iz vremena Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ali i na tradiciju Ravnogorskog pokreta i đenerala Draže Mihailovića.

Sramota je za sve nas ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, koji ovde tvrdimo toliko da baštinimo antifašizam, što se još uvek ne zna grobno mesto đenerala Draže Mihailovića, što nisu otkrivene masovne grobnice žrtava komunističkog terora, što nisu doušnici i cinkaroši UDBA danas u zatvoru i na robiji zbog svih likvidacija tzv. narodnih neprijatelja posle 1945. godine.

Dakle, o kom mi antifašizmu govorimo ako još uvek takav status oni koji su podigli prvi ustanak u okupiranoj Evropi 1941. godine? Ja razumem da SPS i Pokret socijalista baštine komunističku i partizansku tradiciju, ali dozvolite, i mi baštinimo antikomunističku i neku drugu nacionalnu tradiciju koja je antifašistička pre vas, partizana i komunista. Vi ste igrali fudbal sa Nemcima u Beogradu i sarađivali sa Nemcima dok Sovjetski Savez nije ušao u rat sa Nemačkom, a đeneral Draža je već bio na Ravnoj Gori i podigao ustanak pre nego što ste vi, komunisti, dobili nalog iz Kominterne da podignete ustanak u Srbiji. Dakle, morate da odgovoriti sa poštovanjem prema đeneralu Draži Mihailoviću i vi iz SPS i vi iz Pokreta socijalista.

Gospodine ministre, kada se pomene ime đenerala Draže Mihailovića vi da ustanete i da se poklonite prvom ustaniku u okupiranoj Evropi pod fašizmom i nacizmom. To bi bilo poštovanje antifašističkih tradicija. Ako ste već toliki antifašista, onda treba da se poklonite đeneralu Draži Mihailoviću, treba da otkrijete njegovo grobno mesto, treba da otkrijete sve masovne grobnice žrtava komunističkog terora, treba da pošaljete na robiju one koji su ubijali posle 1945. godine, doušnike i cinkaroše koji su radili za UDBA i komunističku partiju, protiv interesa svoga naroda.

Koliko je samo srpskih političkih emigranata širom sveta ubijeno od strane UDBA? Koliko je onih kojima je oteta imovina i do dana današnjeg nije vraćena? Koliko je onih koji zapravo još čekaju pravdu posle više od 70 godina, a vi ste kao ideološki naslednici komunista i partizana još uvek na vlasti? Nisu ovde na vlasti naslednici nekoga drugog, nego vi, gospodine ministre, kao ideološki naslednih komunista i partizana.

Dakle, molim vas da ustanete, da se poklonite đeneralu Draži Mihailoviću, da se poklonite prvom ustaniku u okupiranoj Evropi, da kažete da je to vojna tradicija Srbija, da je Ravnogorski pokret deo antifašističkog pokreta i da to treba da bude nešto na čemu će se obrazovati buduće generacije polaznika Vojne akademije i kompletnog vojnog obrazovanja ili ustanite i recite nešto drugo, da vi još uvek verujete u Josipa Broza Tita, da još uvek idete u „Kuću cveća“, da se još uvek klanjate komunističkim zločincima i da konačno znamo šta je prava istina o tome šta misli ministar vojni u Srbiji. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Kaže tamo lepo – član 109. stav 7, ako se ne varam – Opomena se izriče narodnom poslaniku ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život drugih lica.

Dakle, moje izlaganje je bilo vrlo načelno, ideološko-političko, bez pominjanja bilo kojih pojedinaca, a kamoli ulaženja u nečiji privatni život.

Sa druge strane, vi ste omogućili gospodinu Rističeviću da pominje privatni život moje porodice, da monstruozno laže kako je u porodici Obradović ikada bio ikakav logor za bilo koga. To znaju svi u Čačku, u Vranićima, da je moj deda bio najobičniji nadničar, koji nikakve veze ni sa čim nije imao, a kamoli sa Komunističkom partijom Jugoslavije ili bilo čim sličnim. Znači, to je monstruozna laž.

Ja sam već dokazao za pet stvari koje je Rističević danas izgovorio da su sve laž i taj čovek bi konačno morao da odgovara, jer on laže 24 sata dnevno, a niko ga ne zaustavlja u toj laži.

Morate razumeti, zaista se radi o uvredi moje porodice i moram biti emotivan, ali ću se prilagoditi.
Dozvolite samo onda da pojasnim u čemu se urušava dostojanstvo ove Narodne skupštine.
Nijednog trenutka nisam negirao drugi antifašistički pokret otpora u Srbiji, a to je Partizansko-komunistički pokret. Samo sam govorio o nečemu potpuno drugom – da ako se ističe antifašizam, a treba da se ističe, zašto se zaboravlja đeneral Draža Mihajlović? Zašto ne znamo njegov grob?
Pazite, ako imamo vremena, a nemamo i neću da zloupotrebljavam povredu Poslovnika, možemo da govorimo o tome kako su se Draža i LJotić ujedinili u Sloveniji protiv komunizma 1945. godine, za one koji to ne znaju, pa da izvedemo tu vezu kako se zapravo jedan veliki nacionalni front stvorio protiv komunističke opasnosti koja je došla i odnela sa sobom desetine hiljada života, streljanih, posle oslobođenja 1945. godine.
Dakle, hajmo da budemo objektivni…
(Predsedavajući: Kolega Obradović, privodite kraju.)
Gospodine predsedavajući, samo to tražim na kraju, da budemo objektivni. Ako je nešto bilo dobro u komunizmu, bilo je dobro. Ali, ako je neko streljao u komunizmu, to nije dobro i to mora konačno da se raščisti i reši.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, prvo pitanje upućeno je direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, predsedniku Vlade Republike Srbije i nadležnom resornom ministru, a tiče se statusa zaposlenih u odvojenom preduzeću iz „Telekoma“, koje je pre godinu dana počelo da posluje na teritoriji Kosova i Metohije, a čijim zaposlenima od 1. maja ove godine, za nekoliko dana, preti opasnost da ostanu potpuno bez ikakve egzistencije i radnog mesta.

Oni su, inače, i do sada bili u problemu sa penzionim i zdravstvenim osiguranjem. To je jedan dobar primer kako se država Srbija, nažalost, postepeno odriče državnosti na Kosovu i Metohiji, kada je pristala da izdvoji jedno preduzeće iz „Telekoma Srbije“ i da to preduzeće bude registrovano na teritoriji Kosova i Methoije po zakonima tzv. nezavisne države Kosovo, čime ogroman broj zaposlenih došao u problem, pa molim da se odgovori kakav je trenutni status ovih zaposlenih i šta država radi da stane u njihovu zaštitu?

Drugo pitanje usmereno je ka ministru bez portfelja, za demografiju i populacionu politiku, gospođi Slavici Đukić Dejanović, i samoj premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se, naravno, za nas najbolnije i najvažnije teme, a to je tama rešavanja problema bele kuge i porodične politike u državi Srbiji.

Odmah moram da kažem da sam pozitivno iznenađen i zahvalan i premijerki i ministarki što u poslednje vreme dobijamo intenzivne odgovore na naša pitanja koja se tiču problema bele kuge i porodične politike.

Prvi put za dve godine našeg rada kao narodnih poslanika dobili smo odgovor Vlade na jedan predlog deklaracije Dveri. Radi se o deklaraciji o zaštiti porodice, gde smo predvideli niz mera porodične politike. Iako je Vlada odbila taj naš predlog, ipak u jednom odgovoru i konstruktivnom razgovoru vidi se da promišljaju ono o čemu smo mi mislili i predlagali. To je jedan, rekao bih, iskorak u odnosu između vlasti i opozicije ovde u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Slično je i sa ministarkom Slavicom Đukić Dejanović, koja nam je dva puta odgovorila u poslednjih mesec dana na naša vrlo konkretna pitanja, iz čega zaključujemo da je i ona shvatila da su ove naše diskusije dobronamerne, konstruktivne i da imaju za cilj samo da poboljšaju postojeću politiku Vlade Republike Srbije po pitanju nataliteta.

Dakle, mi smatramo da se nešto radi po pitanju demografije i populacione politike, ali da se nedovoljno radi po pitanju demografije i populacione politike.

Da vam navedem i konkretan dokaz. S obzirom da Vlada Republike Srbije za šest godina aktuelne vlasti SNS i SPS nije bila sposobna i kadra da se uhvati u koštac sa belom kugom, morao je i predsednik države lično, Aleksandar Vučić, da se uključi u taj problem iako to nije u opisu posla njegove predsedničke dužnosti.

Da li to znači da su kadrovi u Vladi nesposobni da rešavaju ovaj ključni državni prioritet, pa je morao i lično predsednik da se uključi, ja ne znam, ili je predsednik, prosto, izabrao da sve što je dobro i pozitivno, bude njegov rad i njegov kvalitet, a sve što je loše i negativno u Srbiji, da to bude rad Vlade Republike Srbije i ministara, ali ako se i to dosetio, onda se mudro dosetio da on prigrabi ono što je dobro, a Vladi prepusti ono što je loše trenutno u državi Srbiji.

U tom smislu, tražio bih od ministarke Slavice Đukić Dejanović da mi dostavi imena i kontakte, kako ona navodi ovde u svom odgovoru, većine od ukupno 169 lokalnih samouprava u Srbiji u kojima postoji osoba koja je zadužena za pitanje demografije i populacione politike? Dakle, želim da dobijem imena svih tih osoba u svim lokalnim samoupravama sa kontaktima koji su zaduženi za pitanja demografije i populacione politike, jer želimo da se uključimo i da im pomognemo na nivou svih lokalnih samouprava gde smo takođe predložili deklaracije o zaštiti porodice i vrlo konkretne lokalne mere podrške porodici, mladim bračnim parovima, porodicama sa više dece, samohranim majkama i očevima i drugim ugroženim socijalnim slučajevima i porodicama u Srbiji danas uopšte.

Ne zaboravite, danas su porodice ugrožene po raznim osnovama. Da li su to krediti indeksirani u švajcarskim francima, što je neviđena bankarska pljačka, da li su to komunalne policije, parking servisi, da li su to privatni izvršitelji koje treba ukinuti, jer su najobičniji pljačkaši koji oduzimaju narodu imovinu, a da nema ni pravosnažnih presuda u bilo kojim slučajevima itd.

U tom smislu želim na kraju da istaknem da se sporimo sa Vladom Republike Srbije o tome da li treba formirati posebno ministarstvo za brigu o porodici, za šta Dveri smatraju da treba, pa molim premijerku da još jednom obrazloži zašto to nije dobro rešenje da imamo jedinstveno ministarstvo za brigu o porodici. Hvala.

Gospodine predsedavajući, moraćete razumeti moju tremu. Ja ovo nisam doživeo za dve godine, od kada sam narodni poslanik, da mogu da postavim pitanja Vladi. (Isključen mikrofon.) Sedam sati je. Hvala svima.

Da li se čujemo, gospodine predsedavajući?

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, zaista, velika čast je posle dve godine na mestu narodnog poslanika dobiti priliku da se postavi pitanje Vladi, pa mi dozvolite da odmah krenem sa pitanjima.

Pod jedan, da li će Vlada Republike Srbije potpisati pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo, kojim će se Kosovu omogućiti ulazak u UN? Da ili ne? Nema potrebe za duže odgovore.

Pod dva, koje kontramere je donela Vlada Republike Srbije nakon hapšenja i maltretiranja njenog visokog funkcionera Marka Đurića? Zašto odmah nisu prekinuti pregovori u Briselu, poništen antiustavni Briselski sporazum i zatražena hitna sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj bi se tražio povratak teme Kosova i Metohije i UN i sprovođenje Rezolucije 1244, po kojoj imamo pravo na povratak do hiljadu pripadnika srpskog državnog osoblja na teritoriju Kosova i Metohije?

Pod tri, pošto je to tema svuda u svetu, kada će tema Kosova i Metohije biti tema i sednice Narodne skupštine Republike Srbije?

Pod četiri, kada će domaći privrednici moći da računaju na smanjenje poreza na zarade i druge olakšice, a domaći poljoprivrednici na veće subvencije od ovih katastrofalno malih subvencija u ovome času?

Pod pet, da li Vlada Republike Srbije razmišlja o poreskim reformama u korist porodice na taj način da se stupanjem u brak i dobijanjem dece smanjuje porez na zaradu i porez na imovinu svakoga člana te porodice?

Pod šest, kako je moguće da je Srbija jedina država u Evropi u kojoj nije rešen problem porodica, preko 20.000 njih, koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, što je neviđena bankarska pljačka i lopovluk koji dozvoljava Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije.

Pod sedam, šta ćete učiniti da izađete u susret prosvetarima koji su tražili jedinstvene platne razrede i dvostruko povećanje plata od 10% na jučerašnjem protestu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ispred Vlade Republike Srbije?

Pod osam – kada će se konačno isplatiti svim radnicima, a preko 100 hiljada njih je u pitanju, sve što im je oteto u pljačkaškim privatizacijama od neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža i neisplaćenih otpremnina?

Pod devet – kada će se konačno doneti zakon o ratnim vojnim veteranima, rešiti pitanje boraca učesnika oslobodilačkih i odbrambenih ratova od 1991. do 1999. godine?

Na kraju – kada će se konačno završiti, posle 16 godina, proces za špijunažu gospodinu Momčilu Perišiću, potpredsedniku Vlade, koji je 2002. godine uhvaćen kako predaje državne… (Isključen mikrofon.)

Hvala predsedavajući.

Poštovani predstavnici ministarstva, poštovani predstavnici Vojske Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite tok ovog našeg današnjeg zasedanja, pre svega bih želeo da pozdravim časne oficire Vojske Srbije i da izrazim svoje duboko poštovanje srpskoj vojsci i u ime čitave poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, za sve ono što je naša Vojska učinila u odbrani naše zemlje u otadžbinskim ratovima od 1991. do 1999. godine. Mislim da nikada ne možemo dovoljno i da nismo dovoljno istakli ulogu naše vojske, koja nije slučajno najomiljenija i najpoštovanija institucija srpskog naroda pored SPC.

Ono što je veoma važno, a o tome smo često govorili i inicirali razna rešenja da se to istakne, pa između ostalog da se ovde donose i jedna deklaracija o izražavanju počasti svima onima koji su davali svoj život za otadžbinu, jeste nešto što mislimo da uvek treba iznova naglasiti, jer mi danas ne bismo živeli u miru da neko u svoje vreme u otadžbinskim ratovima nije bio spreman da da svoj život za našu slobodu i za naš današnji mir.

Osećao sam jednu dužnost i obavezu da u ime poslaničke grupe Dveri ovo kažem, jer su inače vojničke tradicije srpskog naroda svetle i zaista mogu da nam služe za ponos kao narodu. Zato, naravno, pristupamo ovoj raspravi sa najvećim mogućim poštovanjem ove teme i želimo da damo određeni doprinos u konstruktivnom smislu, kako bismo, je li, pohvalili sve što je dobro, a naravno pokušali da ispravimo, a to smo učinili kroz određene amandmanske predloge, nešto što smatramo da je nedovoljno dobro ili loše.

Kao što sam to činio i ranije, prvo bih krenuo sa dobrim stvarima. Dakle, nisu sve stvari loše kada govorimo kao opozicija protiv vlasti i bilo bi nepošteno reći da je sve loše što radi vlast, ali isto tako moramo to da kažemo, a vi se ljutili ili naljutili, nije ni sve dobro što radi vlast.

U ovom smislu ovde želim pre svega da istaknem Sporazum sa Republikom Srpskom. To je jedna stvar koja bi na svakom zasedanju Narodne skupštine trebalo da se nađe na dnevnom redu, da uvek iznova proširujemo naš sporazum o specijalnoj saradnji sa Republikom Srpskom. Ovde je u pitanju samo vazduhoplovstvo, odnosno obučavanje pilota, remont helikoptera i druge važne stvari, ali ja vas molim, gospodine ministre i sve druge ministre u Vladi Republike Srbije, da intenziviramo do maksimalno specijalne veze između Srbije i Republike Srpske.

Ja vam, evo, kažem – računajte, uvek ćete imati glas poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri za svaku inicijativu koja se tiče specijalnih veza između Srbije i Republike Srpske, bez obzira što smo mi opozicija ovde u Domu Narodne skupštine.

Druga stvar koju naravno podržavamo javno i kako god hoćete jeste modernizacija, naoružavanje i bolje opremanje Vojske Republike Srbije. Dakle, uvek tu možete računati na našu podršku i mislim da je to od izuzetnog značaja jer je odbrambena bezbednost zemlje nešto što mora svakako da bude među prioritetima državne politike.

Takođe nešto što mi apsolutno podrazumevamo, čisto da se zna da ističemo nešto što je dobro u radu Vlade Republike Srbije, jeste što nismo postali član zločinačkog i agresivnog NATO pakta i što smo značajno proširili i produbili vojnu saradnju sa Rusijom i Belorusijom. To je nešto što se, naravno, nalazi u programu Srpskog pokreta Dveri i, u tom smislu, sve dok ova država i ova Vlada ne ide ka definitivnom članstvu u NATO i ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, to je nešto što će apsolutno uvek imati podršku Dveri.

Naravno, tu se negde i završavaju, da tako kažem, dobre ili pozitivne stvari koje bih mogao da kažem o Vladi Republike Srbije po svim ovim pitanjima i otvaram sada niz drugih pitanja za koja smatram da su izuzetno problematična.

Da krenemo redom, od Vojske Srbije, gde je mnogo stvari, gospodine ministre, problematično. Problematične su, pre svega, plate, odnosno primanja pripadnika Vojske Srbije i to je nešto što vi to bolje znate od mene, a ja bih voleo da taj podatak saopštite i javno, koliko je pripadnika Vojske Srbije napustilo Vojsku Srbije u poslednjih nekoliko godina. Nađite mi neki vremenski interval koji vama odgovara.

Moji podaci govore da je to nekoliko hiljada pripadnika Vojske Srbije, ali, evo, dajte nam vi tačan podatak i koji su razlozi napuštanja pripadnika Vojske Srbije u toliko nenormalno velikom broju, a radi se o više hiljada pripadnika Vojske

Srbije.

Drugo veliko i problematično pitanje jeste penzionisanje naših ratnih oficira, koji su elita Vojske Srbije, koji su, da tako kažem, prošli sva ratišta od 1991. do 1999. godine i oni predstavljaju jednu vrstu stručnog i kadrovskog blaga Vojske Srbije, pa i Ministarstva odbrane. U tom smislu trebalo bi voditi računa da oni treba da budu na neodređeni način reaktivirani i stavljeni u funkciju maksimalne stručne i svake druge osposobljenosti Vojske Srbije.

Ono što je takođe važno jeste Savez organizacija rezervnih vojnih oficira i vojnih starešina uopšte, jer je to najznačajnije, po našem mišljenje, imamo jedan amandman na tu temu, obratićete pažnju sigurno na njega, jedno od udruženja od posebnog značaja koje vi tamo predviđate u zakonu je sigurno to i treba, naravno, da igra značajnu ulogu u sistemu Ministarstva odbrane.

Ima tu i niz drugih problematičnih stvari oko kojih sada ne bih trošio previše vremena, ali sam dužan da vas podsetim na to da u Ministarstvu odbrane od 2000. godine do danas neprestano imamo tu čudnu Kancelariju NATO i ne znamo koliko smo mi bezbednosno probušeni i kontrolisani od strane NATO koji nam sedi u Ministarstvu odbrane, u Generalštabu ili gde god već da sede ti predstavnici NATO u državi Srbiji, što je apsolutno nedopustivo. Da li smo mi suverena država ili smo mi okupirane od strane NATO?

Podsetio bih vas, gospodine ministre, da se deo naše teritorije nalazi pod okupacijom, to je Kosovo i Metohija, da mi nikada nismo završili rat sa NATO paktom. Mi smo samo sklopili primirje 1999. godine. Taj rat još uvek praktično traje, jer je Kosovo i Metohija pod okupacijom NATO trupa.

Naravno, podsetio bih vas da nikada nije okončan proces za špijunažu koji je proistekao iz jedne od najvažnijih i najboljih ikada urađenih aktivnosti vojne službe bezbednosti, kada je u svoje vreme 2002. godine uhapšen tadašnji potpredsednik Vlade i bivši načelnik Generalštaba Momčilo Perišić, kako direktno predaje vojne tajne tadašnjem šefu CIA za Balkan DŽonu Neiboru. Da li je moguće da 16 godina nemamo završen sudski postupak protiv nekoga ko je izdavao državne, vojne tajne agentima strane obaveštajne službe i da li se takve stvari možda danas iznova dešavaju?

Ono što ovde želim da kažem i vrlo konkretno o određenim zakonskim rešenjima, a počeću od multinacionalnih operacija. Polemisali smo i prošle godine ovde u Domu Narodne skupštine. Mi smo apsolutno protiv korišćenja pripadnika Vojske Srbije u bilo kakvim stranim tzv. multinacionalnim operacijama i bilo kakvim kriznim i ratnim žarištima u svetu. To nije naša uloga. Mi ne treba time da se bavimo. Mi imamo svoja žarišta, imamo svoje probleme. Imamo malo vojske u kopnenoj zoni bezbednosti, na našim granicama. Inače, imamo malo pripadnika redovnog vojnog sastava i moram da vam skrenem pažnju na ono o čemu su Dveri ranije mnogo puta govorile, a to je povratak redovnog služenja vojnog roka kao izuzetno važna stvar.

Gospodine ministre, volim da čujem vaše mišljenje, šta vi mislite da li neko ko nije služio vojsku treba da radi u državnoj službi? Da li neko ko nije služio vojsku treba da se nađe na najvišim državnim funkcijama? Da li neko ko nije bio spreman da služi svojoj otadžbini može da vodi ovu državu na bilo koji način? Recimo, voleo bih da čujem vaše mišljenje po tom pitanju.

Zašto su za nas sporne ove mirovne operacije? Evo, ovde recimo, vi navodite u jednom od ovih materijala da civilna misija EU za upravljanje krizama uspostavlja na osnovu odluka Saveta EU takve multinacionalne operacije, a naše Ministarstvo unutrašnjih poslova planira angažovanje, a u skladu sa potrebama pozivom EU. Dakle, šta to znači? Da li smo mi vazali EU? Zašto mi koji nismo član EU smo nešto dužni EU, zašto smo mi deo njihovih mirovnih operacija?

Druga stvar su humanitarne operacije. Ovde stoje i humanitarne operacije i imamo apsolutnu spremnost da vas podržimo u slanju pripadnika Vojske Srbije i MUP u humanitarne operacije. Mimo humanitarnih operacija nemate našu podršku.

Inače, da bi javnost bila bolje upoznata, 700 pripadnika Vojske Srbije i 11 pripadnika MUP učestvuje u multinacionalnim operacijama. Da li je to previše, gospodine ministre? Ko će ovde da se bavi određenim potrebama Vojske Srbije?

Sa druge, strane novac. Dozvolite, 1,8 milijardi dinara iz budžeta države Srbije ide na naše učešće u multinacionalnim operacijama. Mi imamo mnogo većih potreba da uložimo tu 1,8 milijardi dinara, gospodine ministre. Zašto bismo ih mi bacali na strane multinacionalne operacije? Je li smo mi izazvali te krize, je li smo mi napravili te probleme u Africi, je li smo mi uzročnici tih ratova ili bilo kakvih drugih katastrofa? Zašto mi da rešavamo te probleme? Imamo mi dovoljno svojih problema.

Naravno, ovo što ste sada uveli ovim izmenama zakona, da sada, praktično, nastavljaju naši pripadnici angažovanje i u sledećoj godini do usvajanja godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Šta to znači? Evo, polovina godine, mi nismo usvojili plan, a neko već će nastaviti da to radi po toj inerciji. Šta to znači, da Narodna skupština gubi svoju funkciju, pola godine neko već učestvuje u nekim multinacionalnim operacijama bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije? To je, verujte, apsolutno nedopustivo.

Ono što takođe želim da istaknem kao pozitivno, ali samo u načelu, jer imam ovde određene primedbe, jesu ovi drugi sporazumi sa Grčkom, Rumunijom i Izraelom, mada ima problematičnih mesta, moram priznati, gospodine ministre. Oko Republike Srpske apsolutno smatram da je ispravno sve, dok, recimo, u slučaju memoranduma o saradnji sa Grčkom, tamo se pominje takođe to da se angažuju multinacionalne snage u operacijama predvođenim EU, što je za nas dakle sporno i samim tim je i taj memorandum sporan iz tog ugla.

Pogledajte šta piše u članu 8. statusa sporazuma sa Rumunijom – dok borave na teritoriji države strane primaoca status predstavnika države strane pošiljaoca reguliše se na osnovu odredbi sporazuma između država članica Severnoatlanskog ugovora i država učesnica u partnerstvu za mir. Šta to znači, da mi radimo po pravilima NATO pakta, da mi sklapamo sporazume sa Rumunijom po pravilima NATO pakta? Da li je to onaj čuveni Sofa sporazum, kao što se ovde navodi, potpisan u Briselu 19. juna 1995. godine, po kome kada pripadnici NATO snaga prolaze teritorijom Republike Srbije ne moraju da plaćaju nikakve troškove, ne odgovaraju ni za kakva učinjena krivična dela, koriste, da kažem, kapacitete Vojske Republike Srbije i, generalno, mogu da rade šta hoće? Da li je to taj sporazum, pa treba po njemu da se rukovodimo u saradnji sa Rumunijom?

Naravno, pitanje Izraela, je ozbiljno pitanje, saradnja apsolutno da, ali je ovo ozbiljna saradnja, saradnja u oblasti vojnoj, odbrambenoj, odbrambeno industrijskoj. Verujete, to su osetljive stvari, posebno u ovim kriznim momentima, kada, kao što vidite, po pitanju Sirije, postoji velika zaoštrenost između raznih međunarodnih faktora i činilaca, u čemu naravno, učestvuje i Izrael.

Ono što bih sada želeo da istaknem, a veoma je značajno, jeste ono što je vezano za tzv. privatizaciju ili, kako vi ispravno kažete, dokapitalizaciju naše namenske industrije. Ne mogu da razumem, gospodine ministre, zašto se to radi. Pitao bih vas vrlo konkretno – zašto smo do sada izuzimali namensku industriju iz privatizacije? Pa, zbog nacionalne bezbednosti. Ko je sada smislio i iz kog razloga da to više nije tema nacionalne bezbednosti, nego sada možemo da dokapitalizujemo, odnosno da privatizujemo do 49% vlasništva našu namensku industriju? Pazite, a druge naše firme iz oblasti namenske industrije koje nisu deo grupacije odbrambena industrija Srbije mogu se privatizovati i sa preko 50% kapitala u vlasništvu stranaca. Da li je to tačno? Koje su to, dakle, firme, koje podležu kupovini u većinsko vlasništvo od strane stranaca, a iz oblasti su namenske industrije u Srbiji?

Dakle, ozbiljna je stvar i nije za igru. Ne vidim, voleo bih da mi objasnite, ako su profitabilna naša preduzeća u oblasti namenske industrije, zašto ih dokapitalizujemo kada ostvaruju tako ogroman profit i kada dobro funkcionišu? Zar ne treba sva ta sredstva da ostanu u našim rukama, prvo pitanje?

Drugo pitanje – da li shvatate da 49% tajnosti podataka dajete nekome ko će postati suvlasnik namenske industrije u Srbiji? Možete li mi objasniti, evo, iz ugla Ministarstva odbrane koji je naš interes tu da mi otkrivamo tajnost naših podataka, da mi ugrožavamo nacionalnu bezbednost, da nam stranac ulazi u sva naša preduzeća namenske industrije? Čekate, molim vas, hoće li oni nama dati da mi uđemo u njihova preduzeća da vidimo šta oni rade u sistemu namenske industrije bilo koje druge države?

Ono što bih ovde takođe još istakao, naravno, mislim da, gospodine ministre, vi nedovoljno obraćate pažnju na aktivnosti Vojnog sindikata Srbije. Mislim da se radi o veoma časnim i ozbiljnim oficirima Vojske Srbije, da su njihovi zahtevi veoma opravdani, posebno kada se tiče primanja i materijalnog statusa pripadnika Vojske. Mislim takođe da je ovaj progon Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata Srbije, nedopustiv i da je to jedna vrsta odmazde i verbalni delikt, koji je praktično uveden u Vojsci Srbije. Mislim da ne biste smeli na taj način da se obračunavate sa časnim oficirima Vojske Republike Srbije, samo zato što su rekli i primetili korupciju u Generalštabu ili u vrhu Vojske, ili zato što su rekli da imaju minimalna primanja, da vojnici po ugovoru napuštaju Vojsku Srbije, da postoje brojni problemi sa vojnom opremom, da nema dovoljno redovnog vojnog sastava itd, itd.

Znači, oni vama ukazuju na probleme i nepravilnosti u Vojsci Srbije. To nije razlog da Vojni sindikat trpi bilo kakav progon, a njegov predsednik nekakve odmazde.

Naravno, na kraju jedna tema, koja je svakako ovde već pomenuta i o kojoj ćemo se svi složiti da je veoma osetljiva, to je tema BIA. Mi smatramo neprihvatljivim usvajanje odredbe koja predviđa da akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade istina, jer će ista dati preširoka ovlašćenja političkih subjektima u pitanjima kadrovske politike.

Zašto vam to kažem, gospodine ministre? Zato što je već sam direktor Agencije, čovek bez ikakve veze sa obaveštajnim sektorom do sada, čovek koji nikada nije radio ni u jednom segmentu bezbednosti u Srbiji, niti u vojsci, niti u policiji, niti je čak i pravnik, niti ima bilo kakve veze sa tim sektorom, on je tamo postavljen kao poverljiva osoba predsednika Srbije, predsednika SNS i kao dotadašnji uspešni partijski aparatčik SNS. Ako je to kriterijum za biranje direktora Agencije, navedite mi u kojoj još državi sveta je to kriterijum, da vi svog partijskog poslušnika postavite za direktora najvažnije Bezbednosno informativne agencije? Koja je njegova stručnost? Na osnovu koje njegove stručnosti će on onda postavljati bez konkursa i bez pitanja bilo koga dalje zaposlene u BIA? Verujte, to zaista deluje neozbiljno.

Takođe, predložena amandmanska izmena, a videćete da smo tu, da kažem, na više mesta intervenisali i štiteći zapravo javni interes da se spreči dodatna politizacija BIA. Ono što je naš stav, apsolutno, ovo su osetljiva i važna bezbednosna pitanja i u slučaju neadekvatne kadrovske politike ugrožava se bezbednost države Srbije. Dakle, ne možemo bilo kome dati da vodi BIA. Ne možemo bilo kome dati da on onda zapošljava kako god hoće u BIA. Ne možemo dozvoliti da ta Agencija bude predmet partijskog zapošljavanja članova SNS ili drugih činilaca vladajuće koalicije. Ako to dozvolimo, to je ugrožavanje bezbednosti države Srbije.

Navikli smo da vladajuća SNS, većina politizuje sve javne službe i bez konkursa zapošljava partijske poslušnike u svim granama državne službe, ali smatramo da je poigravanje sa osnovnim bezbednosnim interesima, radi ostvarivanja onih sitno sopstveničkih partijskih previše čak i za SNS.

I, na kraju, gospodine ministre, nešto što je zaista bolno pitanje, bio sam prisutan na zajedničkoj sednici više skupštinskih odbora, na temu bezbednosnog incidenta koji se desio prilikom hapšenja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića na KiM. Naravno, obavezao sam se na poštovanje tajnosti podataka koje sam tom prilikom imao na uvid na toj zatvorenoj sednici, što ću naravno ispoštovati, ali sam dužan da vam postavim nekoliko pitanja koja se tiču ozbiljno bezbednosne situacije na KiM.

Pre svega, šta planira Vojska Srbije i šta planira Vlada Republike Srbije u slučaju pokušaja nasilnog zauzimanja severa KiM ili bilo kog drugog incidenta na teritoriji KiM pod okupaciju?

Podsetiću vas da smo samo dva puta imali upad tzv. specijalnih jedinica tzv. nezavisnost Kosova, Rosu na sever KiM i oba puta je to isprovocirao Marko Đurić. Prvi put kada je krenuo vozom iz Beograda, a drugi put kada je ušao na prostor KiM, a da nije imao nikakvu bezbednosnu procenu kako će se ta njegova opasna avantura završiti.

Sada vas pitam – da li je to normalno da bilo koji činovnik i visoki funkcioner Vlade Republike Srbije ode na KiM bez saglasnosti BIA, bez saglasnosti vojnih službi bezbednosti, bez bezbednosne procene šta će mu se tamo desiti, bez obezbeđenja i mogućnosti da se zaštiti, jer njegovo onakvo vodanje i hapšenje nije sramota Marka Đurića, nego države Srbije i svih službi bezbednosti koje su to dozvolili. Dakle, ili mora da odgovara neko iz službi bezbednosti ko je uradio lošu procenu i nije zaštitio visokog državnog funkcionera ili odgovara visoki državni funkcioner koji je tamo otišao bez procene bezbednosti i bez podrške službi bezbednosti.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite rad Narodne skupštine, pomaže Bog svima.

Moja pitanja danas su usmerena ka predsedniku Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić i tiču se tri socijalne kategorije stanovništva u Srbiji koje su zaista ozbiljno ugrožene pod, ne samo ovom, nego i prethodnim vlastima, jer njihovo pitanje jednostavno nije rešeno. Molio bih da mi se veoma precizno, jasno i brzo odgovori - da li ova Vlada uopšte namerava u ovoj tekućoj 2018. godini da se bavi rešavanjem ova tri izuzetno važna pitanja?

Prvo pitanje je status ratnih vojnih veterana, porodica poginulih i invalida rata u otadžbinskim ratovima od 1991. do 1999. godine. Dakle, neverovatno je da smo mi jedina zemlja u regionu koja nije rešila status svoji ratnih vojnih veterana i da oni, koji su u svoje vreme bili spremni da daju svoj život za ovu državu da bismo mi danas živeli u miru, nisu dobili odgovarajuće privilegije ili bilo kakvo zakonsko tretiranje od strane sopstvene države za koju su bili spremni da daju život.

Dakle, od 1999, iduće godine navršiće se 20 godina od završetka ratnih dejstava na prostorima bivše Jugoslavije, a da ni jedna vlast nije bila sposobna da donese ozbiljan zakon koji bi rešio i tretirao uopšte pitanje ratnih vojnih veterana, porodica poginulih i invalida rata.

Drugo pitanje, i te kako bolno za više od 100 hiljada radnika u Srbiji, koji su u pljačkaškim privatizacijama ostali bez posla, jeste kada će njima biti isplaćene zaostale zarade, otpremnine koje im nisu isplaćene ili povezan radni staž koji im je još uvek nepovezan? Dakle, radi se o više od 100 hiljada radnika u Srbiji. Računajte koliko je to onda ljudi zajedno sa njihovim porodicama koje su na neki način žrtve tranzicije, žrtve pljačkaške privatizacije za koju, usput budu rečeno, do dana današnjeg po srpskim zakonima niko nije odgovarao.

Ovde govorim o odgovornosti svih vlasti od 5. oktobra 2000. godine do danas koje su bile odgovorne za pljačkaške privatizacije ili za ne sprovođenje krivične odgovornosti za sve one koji su opljačkali ovaj narod i državu u prethodnih 20 godina. Dakle, kada će radnici, koji su ostali bez primanja, bez staža, bez otpremnina, konačno dobiti mogućnost da im to sve bude isplaćeno?

Skrećem pažnju, naravno, i gospodinu Šešelju da nema razloga da ometa rad drugih narodnih poslanika koji nisu ometali njegovo postavljanje poslaničkih pitanja, ali to je pitanje kulture i vaspitanja i ne bih u to dalje ulazio.

Ono što je treća kategorija kojoj se ovde obraćam i o čijim problemima želim da ukažem Vladi Republike Srbije, a to su preko 20 hiljada porodica koje imaju neku vrstu dužničkog ropstva prema bankama, jer imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima. Neverovatno je, drage, poštovane kolege, da smo mi jedina od 13 zemalja u Evropi i svetu gde su ikada izdavani krediti u švajcarskim francima, a da nije rešila problem svojih građana koji su opljačkani ovim štetnim i lopovskim kreditima. Jedina smo država koja nije rešila problem svojih građana. Uveli smo ih u rizik, nismo im dali nikakvu pravnu pomoć šta ih čeka sa tim rizičnim kreditima. Kada su ti nepošteni, lopovski krediti utvrđeni da su takvi na svim sudovima u Evropi, mi jedini nismo utvrdili da su to lopovski i štetočinski krediti i nismo dali šansu našim građanima da izađu iz te vrste dužničkog ropstva.

Pazite, banka je obezbeđena hipotekama, obezbeđena državnim jemstvom kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Čime su obezbeđeni bankarski klijenti koje banka pljačka na naknadama, na provizijama, na svim vrstama ovih štetočinskih i lopovskih kredita? Da li to znači da su banke zaštićeni beli medvedi u ovoj državi, da oni mogu da pljačkaju narod i privredu, a da njima niko ne može da uđe u trag i da im stane na put? Odgovornost je, naravno, pre svega, na Narodnoj banci Srbije koja bi trebala da kontroliše rad poslovnih banaka.

Dakle, pitanja za Vrhovni sud, na kraju, su sledeća – kada će zauzeti stav o nezakonito indeksiranim kreditima, o efektivnom povraćaju novca za jednostrano izmenjene kamate, o efektivnom povraćaju novca za troškove obrade i, naravno, za nezakonito plaćanje naknade? Dakle, kada će se rešiti problem porodica koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima?

Gospodine predsedavajući, zbog galame nisam čuo koju od moje dve dopunske tačke ste pročitali? Izvinjavam se.

Hvala.Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji pratite ovu sednicu Skupštine Srbije, mnogo je važnih tema danas u Srbiji, mnogo bolnih egzistencijalnih pitanja, mnogo ekonomskih i socijalnih problema, pa je nekako kultura i pitanje identiteta i očuvanja našeg identiteta uvek nekako u drugom planu i veoma često i lako se zaboravi.

Sa ove dve dopunske tačke dnevnog reda koje kandiduje poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, vraćamo pažnju javnosti i Narodne skupštine Republike Srbije na značaj kulture očuvanja našeg nacionalnog i kulturnog identiteta, a dve teme su tu pod posebnim fokusom, a to su pitanja jezika i pisma.

Među osnovnim tačkama identiteta svakoga naroda na svetu, jesu upravo pitanja njegovog maternjeg jezika i njegovog nacionalnog pisma.

U ovoj prvoj dopunskoj tački, koja je sada ovde pred vama, mi predlažemo jednu deklaraciju o zaštiti srpskog jezika. Naime, mi smatramo da je srpski jezik u savremenim okolnostima veoma ugrožen, da se manipuliše srpskim jezikom, da se izmišljaju novi jezici na teritorijama bivše Jugoslavije, koji zapravo nisu ništa drugo nego varijante srpskog književnog jezika. Dolazimo u situaciju da naš jezik može na neki način biti ugrožen i raznim tuđicama i raznim novokomponovanim izrazima i raznim, da tako kažem, upadima sa strane koji kvare naš jezik.

Neophodno je da skrenemo pažnju javnosti na značaj jezika. Mi smo to učinili u ovoj deklaraciji u nekoliko tačaka.

Pre svega, želimo da zaštitimo sve što je ikada napisano na srpskom jeziku bez obzira na kom je pismu napisano, bez obzira da li je napisano u Srbiji, u bivšim jugoslovenskim republikama, u regionu ili dijaspori. Dakle, sve što je nastalo na srpskom jeziku spada u srpsku književnu baštinu i mi treba to da čuvamo i o tome da brinemo.

Sa druge strane, za nas je izuzetno važno da se brine o čuvanju srpskog jezika u dijaspori, da se brine o dopunskim školama, jer jedan od najvećih problema srpskog naroda u dijaspori je asimilacija i gubljenje identiteta, a među njima najveći problem gubljenja jezika. Dakle, država Srbija kao matica svih Srba koji žive u regionu i rasejanju, mora da brine o očuvanju njihovog nacionalnog identiteta i pre svega o očuvanju njihovog jezika.

Na kraju nešto što odavno predlažemo, evo predloga i za ministra kulture, da se oformi jedan dom srpske dijaspore u Beogradu. Da se tu sačuva sve ono što je srpska politička emigracija, posle 1945. godine i dijaspora u celini napravila, i da se vrati i pripada ponovo kulturnom blagu srpskog naroda u celini.

Dakle, to je ono što je naša poruka, da sačuvamo srpski jezik.

Hvala predsedavajući.

Evo, poštovane kolege narodni poslanici jedne teme oko koje sam zaista duboko uveren da nema niti jednog jedinog razloga da svi zajedno nestanemo u odbranu srpskog nacionalnog pisma ćirilice. Ovo nije tema vlasti ili opozicije, ovo nije tema za naša politička nadgornjavanja i sukobe, imamo dovoljno drugih tema, red je valjda da se jednom oko neke teme od izuzetnog nacionalnog značaja i objedinimo i zajednički donesemo određene stavove.

Ja nemam nikakav problem da povučem ovaj predlog deklaracije o zaštiti ćirilice, da vladajuća većina predloži isti ili sličan ili kakav god se dogovorimo predlog o zaštiti ćirilice i da mi glasamo za to kao za predlog vladajuće većine.

Dakle, ne mislim da se bavim monopolom na temom ćirilice ili bilo kojom drugom temom od velikog nacionalnog značaja. Molim vas da obratite pažnju na ovaj naš predlog da zajedničkim snagama ga stavimo na dnevni red, da ako treba izmenimo nešto u tekstu ove deklaracije o zaštiti ćirilice i da jednoglasno u Narodnoj skupštini Republike Srbije stanemo u zaštitu našeg nacionalnog pisma.

Ćirilica nestaje, ćirilica se gubi, ćirilica postaje manjinsko pismo u Srbiji, ćirilica je nezaštićena i mi moramo da je zaštitimo i ta zaštita ćirilice mora da krene iz doma Narodne skupštine Republike Srbije.

Moramo da promenimo Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Moramo da uvedemo kaznene odredbe za one koji ne poštuju ćirilicu. Moramo sve javne natpise da stavimo na ćirilici, moramo na neki način mlade da naučimo da iz savremene informacione tehnologije mogu i te kako da budu na ćirilici, da je ćirilica najsavršenije svetsko pismo, da je grafički jedno od najlepših svetskih pisama, da je potpuno u skladu sa savremenim informacionim tehnologijama i da motivišemo sa državnog vrha sve izdavače, sve kulturne delatnike, sve institucije, sve medije, da pre svega emituju svoje programe, svoja izdanja na ćirilici, poštujući naravno nacionalne manjine, njihov jezik i njihovo pismo, ali moramo da poštujemo i sebe i svoj jezik i svoje pismo.

I zaista ne vidim niti jedan razlog, mogu da vas molim, mogu da vas preklinjem, recite šta treba da uradimo, ali ćirilica je ugrožena u Srbiji, jedino mi iz doma Narodna skupštine Republike Srbije možemo da zaustavimo njeno propadanje. Nema ko drugi da je zaštiti i u tom smislu svo srpsko književno blago, koje je pritom nastalo ne samo na ćirilici, nego i na latinici treba da bude u korpusu istorije srpske književnosti, da bude sačuvano, jer dešava nam se da se u raznim svetskim forumima književna dela nastala na latinici tretiraju kao hrvatska kulturna baština i kao nečija tuđa kulturna baština zapravo pripadaju srpskoj književnoj i kulturnoj baštini.

Ovo je tema koju jedino mi ovde možemo da pokrenemo i apelujem na vas da podržite da ova deklaracija dođe na dnevni red, da možemo zajedno izmeniti…

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji pratite zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, pomaže Bog svima i Hristos Vaskrse. Nije bilo prilike da čestitamo svim građanima Srbije ove velike hrišćanske praznike, ali ovo je univerzalni hrišćanski pozdrav kojim možemo započeti i ovo naše današnje zasedanje.

Ono što ovog puta želim da postavim kao pitanje jeste nadležnost ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, jer zaista smatram da je tema rešavanja problema bele kuge i tema porodične politike najvažnija državna tema danas.

Ministarki ide veoma jednostavno pitanje – u kom pravcu ona kao resorno zadužena i Vlada Republike Srbije u celini, planiraju da pomognu mala mesta u Srbiji, naše manje opštine, seoske pasivne krajeve i na koji način tamo uopšte misle da zadrže stanovništvo?

Pod 1), kako da reše problem bele kuge koji je tamo i te kako prisutan, kako da reše problem odseljavanja iz malih mesta u veće gradove, kako da zadrže mlade na selu i na koji način uopšte može da se pomogne život na selu u 21. veku? Dakle, kako da se pomogne žena koja živi na selu, kako da se pomognu socijalno ugroženi poljoprivredni penzioneri koji žive na selu, kako da se otvore nova radna mesta na selu, jer kada vidimo da Vlada Republike Srbije govori o otvaranju novih radnih mesta, vidimo da su uvek u pitanju gradovi.

Nisam odavno čuo da je Vlada Republike Srbije uticala na otvaranje novih radnih mesta u selima, da ima ozbiljnu podršku prema domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji, prema industriji domaće poljoprivredne mehanizacije, prema zadrugarstvu ili prehrambeno-prerađivačkoj industriji koja bi trebala da bude sigurno jedna od najvažnijih razvojnih grana u našoj privredi.

Dakle, na koji način konkretno se pomaže u borbi protiv bele kuge i odseljavanja sa sela, manjih, pograničnih pasivnih krajeva Srbije?

Evo da biste videli na jednom primeru koliko je to dramatično, ja ću vam navesti samo primer opštine Lučani i njene demografske situacije. Dakle, 400 stanovnika manje na godišnjem nivou, 2.000 stanovnika manje na nivou pet godina, 4.000 stanovnika manje na nivou dva popisa, 10 godina. Kada opština Lučani ima 20.000 stanovnika, onda možete zamisliti šta za nju znači kada za 10 godina izgubi 4.000 stanovnika i možete lako izračunati, za koliko decenija neće više u Srbiji postojati opština Lučani. Veoma dramatična situacija. Godišnje se rodi između 125 i 150 beba, a umre 400 stanovnika, još toliko sigurno posebno mladi i visokoobrazovanih napusti ovu opštinu.

Inače, opština Lučani je značajna po tome što ima tri važna centra. Jedan je sama varošica Lučani koja je industrijski centar, drugo je Guča, poznata po saboru trubača kao ugostiteljski i turistički centar i treće je, Kotraža, kao jedan poljoprivredno-trgovinski centar ove opštine.

Kako dakle u jednoj takvoj opštini može da se izbori lokalna samouprava kada država ne pruža adekvatnu podršku, a kada lokalne vlasti na čelu sa SNS i SPS nemaju sluha za dobre predloge opozicije. Primera radi navešću nekoliko primera, već četiri godine opština Lučani izbegava da podrži predlog odborničke grupe Dveri da se poveća iznos naknada za svaku sledeću bebu u porodici, kao i da se odvoje veća sredstva kod vantelesne oplodnje. Sa druge strane, nedavno je predložena porodična deklaracija sa setom mera konkretne podrške porodici od strane odborničke grupe Dveri u opštini Lučani, a što je vrlo zanimljivo, opštinsko veće ove opštine je usvojilo Predlog porodične deklaracije, a onda je Skupština opštine odbila predlog ove porodične deklaracije sa konkretnim porodičnim merama.

Sada vi meni kao vlast objasnite kako je to moguće da Vlada Republike Srbije podržava populacionu politiku, a da vaše lokalne vlasti odbijaju.

Konačno, ključno pitanje jeste zašto se problemom bele kuge bavi predsednik države, a ne Vlada Republike Srbije? Da li je to zapravo dokaz da smo u pravu mi iz Dveri koji smo toliko puta kritikovali ministarku Slavicu Đukić Dejanović, da ona nije ostvarila rezultat, da je morao lično predsednik države da se uključi i da se bavi problemom populacione politike, a imamo nadležno Ministarstvo i čitavu Vladu Srbije?

Konačno, predsednik države je imao priliku pet godina kao premijer da se dokaže, videli smo da nije uspeo i kako sada misli sa pozicije predsednika države da rešava problem bele kuge, ako nije rešio sa pozicije predsednika Vlade Republike Srbije?

Hvala.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nisam siguran sa jedne strane koliko su ova dva prisutna ministra policije i rada nadležni za teme koje su na dnevnom redu i gde su nam ministri finansija i drugi nadležni ministri u Vladi Republike Srbije. To je pitanje više za predsednika Vlade Republike Srbije i za predsednika Skupštine, zašto ovde nisu oni koji treba da budu danas da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Drugo pitanje koje građani Srbije ne mogu da znaju, jeste da je Narodna skupština, to jest predsednik Narodne skupštine iz vladajuće većine, 20 različitih predloga zakona i odluka stavio voljom, preglasavanjem vladajuće većine u jednu tačku dnevnog reda. Sada umesto da mogu o svakom predloženom zakonu da govorim 20 minuta, ja sada o svim 20 predloženih zakona mogu da govorim ukupno 20 minuta, što jasno znači da imam manje od minuta po predloženom zakonu. Dakle, to građani ne znaju, pa sam dužan da ih obavestim zašto neću moći o svemu detaljno da govorim, zato što je voljom vladajuće većine ukinuto pravo opozicije da govori o svakom zakonu pojedinačno, po 20 minuta šef poslaničke grupe.

Naravno, kao i do sada nemam problem da kažem šta je dobro u predloženim zakonima, to ću i ovog puta učiniti i naravno da ukažem na neke stvari koje su sporne.

Primera radi dobro je da, u vezi sa poreskom administracijom, da imamo ove nove predloge koji se tiču objavljivanja najboljih poreskih platiša, prinudne naplate poreza, štednih naloga dužnika, ali i uvođenja grejs perioda za najugroženije poreske obveznike. To su dobre stvari. Znači, mi ako smo opozicija Vladi Republike Srbije mi nismo opozicija državi Srbiji. Kada Vlada Republike Srbije predloži dobar zakon, imaće našu podršku, nije malo puta bilo kada smo kao opozicija glasali za dobre predloge Vlade. Problem je što je tih dobrih predloga Vlade malo i što su većinom predlozi Vlade loši, ali evo, uvek kada su dobri imate našu podršku i ja to javno istaknem.

Druga stvar, recimo, koja je ovde dobra, a tiče se pooštravanja određenih mera kada su u pitanju osnivači ili vlasnici određenih preduzeća, recimo, koja se bave računovodstvom, ili koja se bave igrama na sreću u Zakonu o igrama na sreću, gde se jasno u predloženim izmenama propisa zabranjuje krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima da budu osnivači vlasnici preduzeća na koje Srbija može preneti pravo na priređivanje igara na sreću ili, recimo, koje se bave računovodstvom da ne sme biti prethodno pravosnažno osuđen za krivična dela koja se odnose na zakone o radu, pravosuđu i investicionim fondovima. To je dobro. Znači, mora se pooštriti mogućnost da ne bude zloupotreba i da ljudi koji su za nešto krivično odgovarali ne mogu, jednostavno, na taj način dalje da posluju i da funkcionišu.

Naravno ima i onih tradicionalnih problema sa mnogobrojnim predlozima zakona od strane Vlade Republike Srbije. Evo, kaže se npr, Zakon o PDV-u, kojim Ministarstvo finansija od nas traži da ga uskladimo sa direktivama EU. Ponavljam da zaista mi nismo Narodna skupština koja treba da deluje po direktivama EU. Ne može biti smisao Narodne skupštine Republike Srbije da ispunjava direktive iz Brisela. Dakle, ako vi mislite da je svaki zakon koji dobijete kao direktivu iz Brisela dobar, onda se grdno varate. Svaki zakon treba da bude dobar i u interesu građana Srbije, a ne u interesu Brisela i EU.

Dakle, Vlada Republike Srbije kad predlaže zakone, a mi kao narodni poslanici, kada ih usvajamo, treba da vodimo računa o interesima građana Srbije, a ne da ispunjavamo direktive iz Brisela.

To je ono što se mi ovde neprestano suočavamo kao problem sa većinom zakona koji nam dolaze u Narodnu skupštinu. Uvek je obrazloženje Vlade Republike Srbije da je to direktiva iz Brisela i da mi moramo da ispunimo tu direktivu.

Sada mi vi recite, poštovani ministri, zbog čega mi moramo da ispunimo tu direktivu? Jesmo li mi članica EU? Kada budemo članica EU, onda treba da postupamo po pravilima EU. Dok nismo članica EU, zašto bismo mi primenjivali uslove, pritiske, ucene, naredbe i direktive iz Brisela. Na putu Srbije u EU po svaku cenu, mi otprilike treba da sprovedemo svaku direktivu.

Ako nam EU kaže, morate da se odreknete KiM, mi treba da se odreknemo KiM zato što nam je to rekla EU? Naravno da ne treba.

Ako nam EU kaže, rasprodajte sva vaša preduzeća, ukinite domaću proizvodnju, uvozite samo našu robu iz EU, da li i to treba da radimo? Naravno da ne treba.

Tako isto i za ove zakone. Ako vam je nešto stiglo kao direktiva iz EU, dobro razmislite pre nego što to predložite Narodnoj skupštini, jer jedno je interes Brisela, a drugo je interes građana Srbije. Ti interesi su često suprotstavljeni jedni drugom. Brisel gleda interes EU, njihovih multinacionalnih kompanija, njihove privrede, politike, njihovih međunarodnih odnosa.

Mi treba da gledamo naše interese, našu privredu, našu ekonomiju, naših saveznika u svetu, a ne da gledamo interes Brisela koji ovde treba da bude primenjen po svaku cenu.

Dakle, molim vas kada kao Vlada Republike Srbije sarađujete sa EU, gledajte šta je interes Srbije, a ne šta je interes EU.

Dakle, mi kao Dveri nemamo problem da se sarađuje sa EU, sa svim evropskim zemljama. To je normalna stvar i ekonomski i politički i na svaki drugi način, ali da nas neko ucenjuje, da nam neko iz Brisela daje direktive, da nas neko tera da radimo nešto što je protiv naših državnih i ekonomskih interesa, ne vidim zašto bismo to radili, jedino ako smo „bana država“. Jedino ako smo uslovljeni i ucenjeni od strane Brisela, jedino ako je naša vlast došla na vlast podrškom iz EU, pa je sada dužna da nešto zauzvrat vrati toj EU.

Dakle, direktive iz EU su nešto što je neprihvatljivo za poslaničku grupu Srpskog pokreta Dveri i ne možemo na taj način podržati nijedan zahtev i nijedan zakon kao što je ovaj zakon o PDV-u, kada on znači direktivu EU.

Sada da pređemo na set zakona koji se tiče novih zajmova, koje vi ovde predlažete da mi usvojimo. Ja inače, gospodo ministri, želim da vas obavestim da po analizi koju je radio ekonomski tim Dveri, mi od ove tri banke koje su na dnevnom redu, a u pitanju su Evropska investiciona banka, Nemačka razvojna banka i Evropska banka za obnovu i razvoj i do sada imamo 26 zajmova i 39 državnih garancija za razne zajmove koja su uzela javna preduzeća u Srbiji. To je ukupno 65 različitih zajmova, samo kod ove tri strane finansijske institucije.

Dakle, mi smo u ozbiljnom dužničkom ropstvu, mi smo se ozbiljno zadužili kod stranih međunarodnih monetarnih institucija i to treba da vraćaju naši potomci.

Visina samo kod ove tri međunarodne finansijske institucije, a trenutnih naših zaduženja je preko 2,5 milijarde evra. Dakle, prvi problem koji imamo sa zaduživanjem jeste koji je smisao daljeg zaduživanja? Ukoliko novo dužničko ropstvo nas u sve to uvodi, koliko će naših budućih generacija morati da vraća te zajmove? Najvažnije pitanje, koji je smisao tih zajmova? Da li su oni zaista na korist razvoja naše infrastrukture, privrede, poljoprivrede, lokalnih samouprava, što je ovde u obrazloženju razlog zašto mi te zajmove uzimamo?

Mogu da razumem putnu infrastrukturu, jer ona nam je potrebna i korisna, ali sve drugo za šta se zadužujemo, ima smisla da radimo samo ako je direktna investicija u domaću proizvodnju, samo ako će od te domaće proizvodnje da se puni naš budžet, samo ako će to da donese otvaranje novih radnih mesta. Da, evo imate obe moje ruke i čitavu poslaničku grupu Dveri za svako zaduživanje, koje otvara nova radna mesta, koje je direktno upumpavanje para u domaću proizvodnju, koju preko novih poreza i doprinosa puni budžet države Srbije, a zaduživanja da mi radimo razne investicione projekte koji su samo dodatno opterećenje na zaduženost države Srbije, jeste nešto što po našem mišljenju nije pravi razlog da bismo se dodatno zaduživali i upadali u dužničko ropstvo.

Ima tu niz i drugih konkretnih pitanja koja moramo ovde da postavimo, a neke kolege iz opozicije su već postavile.

Dakle, ko su oni koji uzimaju provizije prilikom dobijanja ovakvih kredita i ovakvih zajmova, ko je tačno imenom i prezimenom onaj ko će uzeti proviziju, ko je posredovao da dobijemo taj zajam, koja je visina te provizije koja njemu ide, da vidimo koliko zarađuje onaj ko nam posreduje u ovome? Da li je to neko iz domaćeg kruga, da li je to neko iz inostranstva, ko je onaj ko se bogati na našim uzimanjima zajmova?

Gospodine ministre, nemojte samo naokolo okolo, nego direktno. Ovaj zajam, provizija je tolika, ime i prezime onoga ko uzima tu proviziju. Drugi zajam, provizija je tolika, ime i prezime onoga ko uzima tu proviziju. Nemojte da mi nekome nameštamo poslove i da peremo pare preko ovih provizija. Nemojte, recimo, da finansiramo nekog marketinškog stručnjaka za potrebe SNS koji će uzeti proviziju, pa nećete vi kao stranka da mu platite marketinške usluge, nego mu plaća država Srbija ili ne znam kakve druge stranačke i poslovne i druge potrebe.

Još dva važna pitanja zbog ovog zaduživanja, a tiču se toga, koga angažujemo kao konsultantske usluge? Bilo je reči ovde i o tome. Tačno ime i prezime, firma, ko nosi te milione evra da bi dobio konsultantske usluge, da bi se realizovali određeni zajmovi, da bi se realizovao drugi infrastrukturni i investicioni projekat. Jesu konsultantske usluge domaće firme i domaće neke ličnosti, ili su konsultantske usluge strane firme stranih ličnosti, a posebni onih koji nam daju zajam?

Sada vidite gospodo ministri u čemu je tu problem, razumem interes stranih međunarodnih monetarnih institucija, jer oni prvo nama daju zajam i zarađuju na kamatama. Drugo, onda oni vrše konsultantske usluge pa zarađuju time što vrate dobar deo para na te konsultantske usluge koje nam daju.

I na kraju, mi njihovim firmama dajemo najunosnije poslove u realizaciji tih kredita u velikim infrastrukturnim investicijama. Pogledajte kako su oni dobri, zarađuju na kreditu, na konsultantskim uslugama, zarađuju njihove firme na realizaciji tih projekata.

Oni imaju sve interese ovog sveta da uđu u ove zajmove, a vi meni recite koje mi interese imamo, gde ovde zarađuju naše konsultantske firme, gde rade naše domaće firme, gde ovde mi upumpavamo pare u domaću proizvodnju i otvaramo nova radna mesta. Evo navedite mi od ovih 65 zajmova, koji je bio da mi napravimo našu industriju u poljoprivrednoj mehanizaciji? Koji je bio da mi razvijemo velike zadruge i otkupna mesta u Srbiji? Koji je bio da mi napravimo velike poljoprivredne industrijske kombinate? Koji je bio da mi razvijemo bilo koju granu naše domaće privrede koja bi bila zamena za uvoz, građevinska operativa, tekstilna industrija, bilo koja druga industrija, i gde smo uzeli zajmove da razvijamo našu privredu?

Šta, nije dozvoljeno da mi uzmemo te zajmove? To bi mi recimo bilo logično, jer što bi oni nama davali zajmove da mi razvijamo našu privredu? Bolje da mi uvozimo proizvode njihovih stranih multinacionalnih kompanija, da uvoznički lobi se ovde bogati i da ubijamo konkurentnost naše domaće proizvodnje.

Ja razumem interese našeg zajmodavca, ali ne razumem naše interese u svemu tome i to vas molim, gospodo ministri, da mi objasnite. Možda ima neki interes koji ja ne vidim, ali ono što vidim jeste da onaj ko nam daje pare odlično prolazi, on, njegovi konsultanti, njegove firme, a kako mi prolazimo i šta će naša deca morati da vraćaju od ovih 65 zajmova u visini od više od 2,5 milijarde evra, to ćemo da vidimo.

Sada prelazim do kraja svog govora na jednu temu koja je mnogo važna, samo je jedna od ovih 20 tačaka, za ostale prosto neću imati vremena. Ja sam se odlučio da ovoj temi posvetim malo više vremena, a tiče se izbora predsednika i Saveta DRI. To je jedna izuzetno važna institucija, koja analizira kako se troše pare građana Srbije i kako se koristi imovina države Srbije.

Verujte, lično smatram da u ovom trenutku nema važnijeg posla u državi Srbiji od toga da se utvrdi ko krade pare iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta lokalnih samouprava i kako se koristi imovina koja je u vlasništvu države, odnosno lokalnih samouprava. Taj koji to utvrdi i pošalje u zatvor sve one koji su se ogrešili o javna sredstva, taj će uraditi revolucionarno veliko delo u istoriji Srbije.

Ja nisam primetio da je za ovih 6, 7 godina vlasti SNS bilo ko ko je opljačkao ovaj narod i državu u prethodnih 30 godina završio u zatvoru na višegodišnjoj robiji na osnovu pravosnažne presude, a vi mi navedite jednog političara ili jednog tajkuna, a vidimo da je skoro i najveći kriminalac i trgovac drogom, kao što je Dragoslav Kosmajac, po rečima Aleksandra Vučića, završio na slobodi. Dakle, recite mi i jednog velikog političara, jednog velikog tajkuna, jednog trgovca drogom koji u ovom trenutku na višegodišnjoj robiji na osnovu pravosnažne presude leži u zatvorima Srbije. Gde je Mišković? Na slobodi. Gde su Karići? Na slobodi. Gde je Stanko Subotić Cane i ostala ekipa duvanske mafije? Na slobodi. Gde je Mlađan Dinkić? U Vladi Republike Srbije, kao i njegova žena.

LJudi koji su nas upropastili, optuženi za najteža krivična dela, za najveći kriminal, za najveće pranje para, za najveće krađe, svi su na slobodi, a vi se kao borite protiv kriminala i korupcije? Šta bi radili da se ne borite protiv kriminala i korupcije kada je ovako kada se borite?

Dakle, hajde da se vratimo na DRI, jer od nje zapravo zavisi da li neko kontroliše krađu državnih, narodnih, javnih para. Evo da vidimo koliko vi brinete o DRI i onda ćemo preći na kandidate.

Naime, mandat članova Saveta prestao je 25. septembra 2017. godine, pre više od šest meseci. Narodna skupština Republike Srbije ne bira najvažniju nezavisnu Državnu revizorsku instituciju više od šest meseci ja mogu da razumem da samo iz jednog motiva – da DRI ne bi radila svoj posao i utvrđivala ko zloupotrebljava i krade narodne javne pare. Ja ne vidim drugi motiv da vi šest meseci ne birate članove Saveta DRI.

Naravno, sve poslaničke grupe imale su mogućnost da daju predloge svojih kandidata i tako su poslaničke grupe vlasti dali svoje kandidate, poslaničke grupe opozicije dali svoje kandidate. Bilo je sučeljavanje kandidata na nadležnim, resornim skupštinskim odborima i da li građani Srbije treba da pogađaju ko je predložen ovde za članove Saveta DRI? Naravno, oni koje je predložila SNS i SPS, a nije prešao ni jedan kandidat koga je predložila opozicija, iako se videlo na skupštinskim odborima koliko su određeni kandidati koji su došli iz opozicionih redova nadmoćniji, stručniji, sposobniji, sa jačim biografijama. Ako hoćete možemo i da ih upoređujemo ovde javno i da ih pozovemo ovde javno na sučeljavanje od kandidata vlasti. Dakle, jedan kandidat dolazi iz redova SPS i tu još dodatno četiri kandidata, računajući i predsednika Saveta DRI dolazi iz redova SNS.

Kako će oni koji su bliski SNS i SPS, koje ste vi predložili u DRI da kontrolišu vaše kadrove u Vladi Republike Srbije i vaše kadrove na nivou lokalnih samouprava, imate gotovo kompletnu vlast u Srbiji ili na nivou pokrajine? Dakle, da li je to logično? Pa nije logično. Jedino bi logično bilo da nekoga iz opozicije postavite u DRI da bi se kontrolisao rad vaših kadrova od republičkog, preko pokrajinskog do lokalnog nivoa.

Da li bilo ko u Srbiji ima iluziju da će ovi koje vi izaberete kao vaše predloge u Savet DRI vas kontrolisati? Naravno da neće. Da li hoćete da vam navedem dosadašnji rezultat kontrole? Evo jedan veoma precizan podataka za vas. U periodu od 2008. do 2014. godine nenamenski, obratite pažnju građani Srbije, za šest godina, pola vlast DS, pola vlast SNS, u obe vlasti SPS, nenamenski potrošeno na osnovu izveštaja DRI 5.881 milijarda dinara ili 59 milijardi evra. Nenamenski potrošeno? Dalje, podneto 1.364 krivične i prekršajne prijave i sve je završilo u fioci. Da li je neko odgovarao za nenamensko trošenje 59 milijardi evra? Da li znate nekoga ko je odgovarao? Da li je neko na robiji zbog toga?

Posebna priča je trošenje tekuće budžetske rezerve na koju Vlada ima diskreciono pravo i za koju praktično retko ko zna šta ta Vlada sa svim tim radi.

Na kraju ću vam navesti samo ono što je uradio ekonomski tim Dveri na čelu sa dr ekonomski nauka, dr Predragom Mitrovićem, a na bazi izveštaja same DRI. Znači, gde se sve kradu pare i na koje sve načine se kradu pare? Evo ovako, na uređenju internih akata lokalnih samouprava, raznih zloupotreba, službeni telefoni, službena vozila, službena putovanja, reprezentacija itd. Pogledajte ovo, u segmentu prihoda 22 modaliteta nepravilnosti i zloupotreba. U segmentu rashoda 42 modaliteta nepravilnosti i zloupotreba u korišćenju budžetskih sredstava. Molim vas, u oblasti javnih nabavki 41 modalitet nepravilnosti i da ne govorim o tome da nije popisana imovina, da ne govorim o tome da 59 milijardi evra neko ko je na vlasti troši nenamenski, a nije završio u zatvoru. Od 2008. do 2014. godine pola vlast DS, pola vlast SNS, u oba termina u obe vlasti SPS i neko je pokrao 59 milijardi evra za koje nikada nije odgovarao.

Gospodine predsedavajući, dakle, ne znam po kom osnovu je Aleksandar Martinović dobio reč da 15 minuta govori protiv Dveri.

(Predsedavajući: Kao predlagač akta.)

Dveri nisu tačka dnevnog reda Narodne skupštine Republike Srbije. Da li ja imam 15 minuta da odgovorim na ove napade i klevete? Da li imam tih 15 minuta?