Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite tok ovog zasedanja Narodne skupštine, pomaže Bog svima i nadam se da će naš današnji razgovor proteći u konstruktivnim tonovima bez klasičnih prepucavanja i svega što smo gledali u prethodnim danima, pošto to savetujem, a sam sam i bio veoma konstruktivan, upravo u tom pravcu ću uputiti i pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić i kabinetu ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, gospođi Slavici Đukić Dejanović.

Naime, ovih dana smo bili svedoci da se sastao i Savet za populacionu politiku Vlade Republike Srbije ali smo dobili veoma mali broj informacija šta je taj savet uopšte zaključio. Želim da dobijem veoma detaljan izveštaj sa sastanka Saveta za populacionu politiku Vlade Republike Srbije i da čujem koje su njihove mere za rešavanje najvažnijeg državnog pitanja, pitanja svih pitanja države Srbije, a to je problem bele kuge i demografskog nestajanja našeg naroda i države.

Dovoljno je, poštovane kolege i poštovani građani, da vas podsetim na nekoliko parametara, da godišnje u Srbiji umre više nego što se rodi 35.000 građana Srbije, da isto toliko građana Srbije najmanje napusti ovu državu i ode u inostranstvo. Znači, da mi najmanje 70.000 ljudi godišnje gubimo, a cifra je verovatna i mnogo veća, jer nismo uspeli do dana današnjeg ni da je utvrdimo. Sa druge strane imamo ispod jednog deteta po bračnom paru, imamo sve veći problem sa bolestima zavisnosti, sa velikim brojem razvoda brakova, sa malim brojem sklopljenih brakova, sa staračkim i samačkim domaćinstvima, sa samohranim majkama i očevima, sa prezaduženim porodicama i posebno, ovo vas molim da obratite pažnju na jedan nov socijalni fenomen, samohranih porodica, porodicama u kojima ni jedan član nije zaposlen.

Dakle, sve su ovo problemi na koje treba da odgovori Savet za populacionu politiku, ali kao što sam video iz šturih medijskih informacija nikakve konkretne ideje nemam. Objavljena je samo informacija da je kabinet ministra bez portfelja predvideo u budžetu Vlade Republike Srbije za ovu godinu nešto manje od pet miliona evra za podsticanje rađanja, što je verujte ozbiljno vam kažem, skandalozno niska cifra da bilo šta može da se uradi u borbi protiv bele kuge. Znate šta je četiri i nešto malo više od toga miliona evra, to su vam dve rekonstruisane fontane na Slaviji u Beogradu.

Dakle, nemoguće je da za najvažnije državno pitanje, za pitanje svih pitanja, za rešavanje problema bele kuge mi izdvajamo red veličine za rekonstruisanje dve fontane u gradu Beogradu. To je neozbiljan odnos prema ovako ozbiljnom pitanju.

Da bih vam to dokazao, a to želim da postavim kao pitanje i premijeru i ministarki, u ovom trenutku ako uđete na sajt kabineta ministra bez portfelja Slavice Đukić Dejanović videćete da je aktuelan glavni dokument – Strategija za podsticanje rađanja u Srbiji, znate koji? Strategija za podsticanje rađanja iz 2008. godine koji je potpisao tadašnji predsednik Vlade Božidar Đelić. Deset godina ova država nema novu strategiju za podsticanje rađanja.

Moram da vas obavestim da nas je 400.000 manje za tih deset godina koliko ni jedna vlast nije brinula o problemu bele kuge, a odgovorno tvrdim, vrlo dobronamerno i konstruktivno, da i ova Vlada o tome ne vodi dovoljno računa i nema jasan plan populacione politike.

Mi smo predložili, a evo ja ne želim da samo kritikujem, želim da budem i veoma konstruktivan, još 17. oktobra prošle, 2017. godine deklaraciju Narodnoj skupštini Republike Srbije o zaštiti porodice u Srbiji. Da zaštita porodice mora da uđe u Ustav Srbije, da mora da se formira ministarstvo za zaštitu porodice, da nam je potreban i zaštitnike porodice pored Zaštitnika građana i da nam je neophodno da uđemo u sveobuhvatne reforme, poreske reforme koje će biti u funkciji olakšavanja života porodica. Zatim, rešavanje stambenih pitanja za mlade bračne parove, finansijske podsticaje za novorođenu decu, fleksibilno radno vreme, da se vratimo na normalno radno vreme od 7 do 15 časova, da nam nedelja bude slobodan neradan dan. Ne vidim zašto bi bilo ko imao nešto protiv ovako konstruktivnih predloga.

Poštovani predstavnici MUP, poštovane kolege narodni poslanici, imam obavezu da skrenem vašu pažnju na amandman koji je predložila poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, i još jednom ću ga pročitati, jer mislim da ne mogu da kažem ništa bolje i preciznije od onoga što je u obrazloženju ovog amandmana već rečeno.

Dakle, u okviru postojeće parlamentarne prakse ne postoje uslovi za normalan rad Narodne skupštine Republike Srbije i demokratske procedure, te smatramo da ovaj zakon ne treba usvajati ni u celini ni sa izmenama u pojedinostima dok se ne isprave ovi propusti.

Procedura donošenja zakonskih rešenja dovedena je u pitanje odsustvom javne rasprave i opstrukcijama parlamentarne diskusije od strane vladajuće većine. Ovo se posebno odnosi na zakone koji se direktno tiču problema ogromnog broja migranata koji su prošli preko teritorije Republike Srbije. Danas se na njoj nalaze u prihvatnim centrima, ili kao tražioci azila, a njih je preko 620 hiljada, mogu biti vraćeni iz zemalja EU u Republiku Srbiju.

Stoga smatramo da donošenje predloženih zakonskih rešenja treba stopirati dok se ne isprave nagomilane anomalije i nepravilnosti u funkcionisanju Narodne skupštine Republike Srbije.

Jedan od prvih uslova je svakako ostavka predsednika Narodne skupštine, Maje Gojković, hitno zakazivanje sednica na aktuelne teme. Samo Dveri su tražile 11 posebnih sednica na aktuelne teme. Nijedna do sada nije održana, iako je obaveza da bude makar jedna mesečno zakazana, kao i uvrštavanje u dnevni red zakonskih i drugih predloga opozicionih poslaničkih grupa. Ovaj dom Narodne skupštine nije samo dom vlasti, već u njemu podjednaka prava imaju narodni poslanici iz redova opozicije.

Dakle, upravo bih želeo da ukažem javnosti na ovaj apel kolege prof. dr Miladina Ševarlića, da se reši, gospodine ministre i ovaj problem sa saobraćajnim tablicama, jer nije u redu da građani plaćaju greške ministarstva koje sada ukida neka latinična slova, koja nikada nisu trebala da se nađu na našim saobraćajnim tablicama, jer je ćirilica zapravo, glavno državno pismo. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da, gospodine ministre i uvaženi predstavnici MUP, sam dužan da još jednom ukažem na zaista jednu, rekao bih, kontradikciju koja ovde traje već nekoliko dana u ovoj našoj parlamentarnoj raspravi, a zbog koje smo mi morali da podnesemo amandmane da se brišu članovi predloženog zakona.

Naime, ako ja dobro shvatam parlamentarnu demokratsku proceduru, gospodine ministre, Vlada u ime vladajuće većine predlaže određene zakone. Vi ste se konsultovali sa svojim narodnim poslanicima, sa svojim strankama i kada ste sve to osmislili izašli ste pred Skupštinu i rekli ste – ovo je taj najbolji mogući zakon.

Čemu onda 350 amandmana vaših narodnih poslanika vladajuće većine, koji ispravljaju vaš zakon. Niste se konsultovali, ne pričate između sebe, u svađi ste? Koji je vaš problem? Dakle, zbog čega vi, narodni poslanici vladajuće većine, ispravljate vladin predlog zakona sa 340 amandmana? Da li je loš predlog zakona? Recite tako, gospodine ministre. Nema veze što je gospodin ministar, šta već, u SNS, recite mu – izvinite, gospodine ministre, loš predlog zakona, morali smo da predamo 350 amandmana da bismo vam pokazali kako se piše zakon.

Ako je varijanta da Vlada na svaki vaš amandman odgovori odbijanje i kaže – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što jednostavno nemate pojma o materiji ovoga zakona, onda ste, gospodo narodni poslanici iz vladajuće većine, u problemu, vi onda očito negde grešite, ne razumete se u proceduru podnošenja amandmana, ne shvatate zakon, niste se razumeli sa sopstvenom Vladom, i to je taj paradoks na koji mi ovde ukazujemo.

Možda sve to radite da biste opstruirali rad Skupštine i ugušili glas opozicije podnošenjem besmislenih amandmana. Pazite, mora nešto od toga biti. Znači, moj je samo apel taj, veoma korektan i veoma pošten prema javnosti, dakle, ako Vlada radi dobro svoj posao, pa što podnosite 350 amandmana?

Nikada niko nije sa 350 amandmana menjao zakon koji predloži Vlada, jer to govori o tome da Vlada ne radi dobro. Ako Vlada radi dobro, ima dobre zakonske predloge, onda vi ne radite dobro, jer je vaša Vlada odbija sve vaše amandmane.

Moram da ponovim za javnost, Vlada Republike Srbije odbila je sve amandmane koje je predložila vladajuća većina SNS u Narodnoj skupštini Republike Srbije i time poslala jasnu poruku – izvinite, narodni poslanici iz vlasti nemaju pojma, nemaju pojma. Ili, u redu je, priznajte, kao Marijan Rističević, koji je jedini izašao i rekao otvoreno, da javnost može da čuje – mi ovo radimo namerno da bismo uzeli svo vreme u skupštinskoj raspravi, da opozicija ne bi mogla da govori, da mi jednostavno opstruišemo rad Skupštine, a priznajemo da su ovi amandmani besmisleni i da nemaju nikakvog smisla.

Moj cilj je da prosto raščistimo stvar, nemam nikakav drugi cilj. Ministar je tu veoma korektno došao, izlaže priču oko važnog zakona, sporimo se oko odnosa prema migrantskoj krizi, on tvrdi, mi tvrdimo drugo i to je prava tema skupštinske rasprave koju vi opstruišete besmislenim amandmanima. Ministru ne treba vaša pomoć, mislim da gospodin Nebojša Stefanović je mogao da dođe ovde i da se sa nama raspravlja potpuno kompetentno i normalno bez pomoći vaših 40 amandmana na svaki član kojima vi ne dozvoljavate da opozicija govori više sa ministrom. Tu želim da poentiram.

Ako vi, gospodine ministre, imate dobar zakon i dolazite sa ponosom u Narodnu skupštinu i vi jedva čekate da vam se ja obratim da biste mi dokazali koliko je zakon dobar …

Hvala.
Ne treba vam pomoć besmislenih amandmana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, predstavnici izvršne vlasti, pomaže Bog svima. Znam da sam vam nedostajao pošto me više meseci nije bilo na zasedanjima Narodne skupštine Republike Srbije, ali evo vraćen sam posle višemesečnog isključena sa zasedanja Narodne skupštine. Nadam se da se takvo ponašanje vlasti neće ponavljati u nekom nastupajućem periodu i da će opozicija imati pravo da kaže drugačije mišljenje, jer valjda je drugačije mišljenje i sloboda govora osnov demokratije svuda u svetu.

Naravno, moram da se osvrnem veoma kritički na predloženi amandman od strane kolege Vladimira Orlića, jer je poznato da Srpski pokret Dveri i naša ekonomska politika smatra da je subvencionisanje stranih firmi jedan poguban ekonomski model koji nas je skupo koštao u prethodnom periodu. Ova zakonska rešenja, bez obzira što su ovi vaši amandmani zapravo amandmani za ubijanje vremena za raspravu i oduzimanje vremena opoziciji, zapravo svedoče da vi želite da nastavite tu pogrešnu politiku.

Naime, kako izgleda odnos prema stranim investitorima u Srbiji, a kako izgleda odnos prema domaćim privrednicima? To je ono što zbog čega mi apsolutno protiv jednog ovakvog vašeg amandmana.

Kada strani investitor dođe u Srbiju, klanjaju mu se svi od predsednika države do predsednika opštine. Otvorena su mu sva vrata, zaštićen je kao beli medved. Dobija besplatno gradsko građevinsko zemljište, dobija besplatne priključke za struju, vodu i gas. Dobija više desetina hiljada evra za svako novootvoreno radno mesto u Srbiji, dobija oslobođenje od poreza često, a dešava se na kraju, i to smo dokumentovali, da određeni broj stranih investitora čak ne prikazuje svoje poslovanje onako kako je pošteno, tj. prikazuje ga sa gubitkom, kako ne bi platio porez na ostvarenu dobit u Srbiji. Sad zamislite, mi im dajemo naše pare, mi im dajemo sve pogodnosti, oni ne ulažu praktično ništa i na kraju čak prikazuju svoje poslovanje sa gubitkom, iznose profit u inostranstvo lažnim fakturama i ne plaćaju porez na ostvarenu dobit u Srbiji.

Kakav je za to vreme, drage kolege i poštovani građani kojima se posebno obraćam, a posebno poštovani domaći privrednici, vama se posebno obraćam, kakav je za to vreme odnos vlasti prema domaćim privredniku i poljoprivredniku? Može li domaći privrednik da dobije besplatno gradsko građevinsko zemljište? Može li domaći privrednik da dobije besplatan priključak za struju, vodu i gas? Može li da dobije iste ovakve uslove za poslovanje kao što ima strani investitor u Srbiji, koji je ovde zaštićen kao beli medved?

Politika Srpskog pokreta Dveri je upravo suprotna ovom vašem amandmanu i vašoj ekonomskoj politici. Kada se Dveri budu pitale i odlučivale, kada bude važila jedna nova ekonomska politika, domaći privrednik će biti onako zaštićen kako je u vaše vreme zaštićen strani investitor. Svaki predsednik države, pa do predsednika opštine moraće da se pokloni domaćem privredniku i domaćem poljoprivredniku, jer oni pune budžet ove države, jer oni ostvaruju zapravo ključni uspeh za funkcionisanje ove države. To je razlog zbog koga mi insistiramo da je ovo loš amandman. Ovaj amandman nastavlja pogubnu ekonomsku politiku od Mlađana Dinkića do Aleksandra Vučića, ekonomsku politiku koja favorizuje strance, a ubija konkurentnost domaćeg privrednika i poljoprivrednika.

Mislim, poštovane kolege, a siguran sam da će se sa ovim složiti i privrednici i poljoprivrednici koji glasaju za SNS i za SPS i za druge stranke vlasti, da nije rešenje davati naše pare iz budžeta stranim firmama, one su dobrodošle, nek ulože svoje pare, a naše pare iz budžeta da idu domaćem privredniku i poljoprivredniku. Zato sam duboko uveren da je to jedina ispravna ekonomska politika koja kad-tad mora pobediti ovu katastrofalnu politiku podrške stranih firmi. Zato moram biti protiv ovog amandmana kolege Vladimira Orlića, jer jasno govori da vi ne želite da odustanete od te pogrešne ekonomske politike, a zapravo ste samo nastavili ono što je radio DOS, ono što je radio Mlađan Dinkić i nikakve suštinske razlike u ekonomskom pogledu nema između vas i prethodnog režima. Vi i prethodni režim imate potpuno istu ekonomsku politiku, a politika Dveri u tom smislu je potpuno suprotna svemu onome što vi radite.

Dakle, naša ekonomska politika je veoma jednostavna. Radili bismo sve suprotno od onoga što vi radite u ekonomiji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, tražio sam repliku, ali računajući da ću je teško dobiti, nije sporno da koristim i vreme ovlašćenog, tj. šefa poslaničke grupe.

Dakle, ne vidim razlog da se kolege iz vlasti ljude ako u Narodnoj skupštini Republike Srbije čuju drugačije mišljenje. To je jedna potpuno normalna stvar. Videli ste kako je ministar reagovao potpuno normalno. On je čuo jedan drugačiji pogled na ekonomiju i u svom odgovoru je pokušao da obrazloži zašto misli da je politika subvencionisanja stranih firmi ispravna.

Po mom mišljenju, njegov odgovor je bio dosta tanak, iz razloga što zaista nema dovoljno argumenata zašto bi se sponzorisale strane firme, a ne domaća privreda, ali to je poenta jedne skupštinske parlamentarne rasprave.

Samo moram da skrenem pažnju javnosti na nekoliko važnih i suštinskih stvari koje govore u prilog ekonomskoj politici Dveri.

Za vreme vlasti SNS a i ranije je bilo slično, više milijardi evra je dato za strane firme koje dolaze u Srbiju. Koje su plate u tim stranim firmama najniže u čitavoj Srbiji? Kakvi su uslovi rada? Da li može da uđe bilo koja inspekcija, ekološka ili inspekcija rada? Kakva je, recimo, situacija sa osnovnim sindikalnim pravima u tim stranim firmama?

I, naravno, ono što je za mene ključno pitanje, zašto mislim da je potpuno suprotna ekonomska politika ispravna, to je što vi dovođenjem strane konkurencije, ubijate konkurenciju domaćeg proizvođača, a poenta ekonomije jeste kako zameniti uvoz domaćom proizvodnjom. Kako, dakle, sponzorisati više domaću privredu i poljoprivredu? Jer je poenta da profit ostaje u ovoj državi a ne da se iznosi u inostranstvo. I, tu je moj zaključak sa ovom temom.

Vi smatrate da su izjednačeni domaći i strani investitori. Ja tvrdim da nisu izjednačeni, već da su strani investitori favorizovani u Srbiji. Čak i da su izjednačeni, ja se ne slažem sa tim. Ja mislim da domaći privrednik i poljoprivrednik treba da budu favorizovani u ovoj njihovoj državi, onako kako su domaći privrednik i poljoprivrednik favorizovani u Francuskoj, u Nemačkoj, u Holandiji, i u bilo kojoj drugoj državi. Zar mislite da oni tamo ne štite svog privrednika i poljoprivrednika, pre nego stranog investitora? Naravno da to rade.

Dakle, kada se suočite sa argumentima, nemojte se ljutiti, prosto je drugačije mišljenje osnovno demokratsko i parlamentarno pravo. Građani pažljivo slušaju ovu raspravu. Ministar je pokušao da ponudi argumente, ali su bili tani.

Poenta priče je, svaka ozbiljna država na svetu, podržava na prvom mestu svoju privredu i poljoprivredu, a ne strane investitore i ni jednu državu na svetu nisu razvili strani investitori, oni ovde dođu da uzmu jeftinu radnu snagu, da uzmu naše pare i da iznesu profit u inostranstvo.

Ne dolaze strani investitori, drage kolege narodni poslanici, i poštovani građani, ne dolaze strani investitori u Srbiju da nas razvijaju. Nije valjda da vi imate tu iluziju? Oni dolaze ovde samo da nas očerupaju, da uzmu što mogu više para i da iznesu što veći profit u inostranstvo.

Ja opet kažem, nemam ništa protiv stranih investitora, ako donose svoje pare, ali da mi naše pare damo stranoj firmi, umesto domaćem privredniku i poljoprivredniku, ja sam protiv toga.

Sada vi morate građanima, evo i kolega, gospodin ministar, može da objasni građanima zašto naše pare daju stranoj formi, umesto firmi? To je celo pitanje. To je cela razlika između našeg i vašeg ekonomskog modela.

Mi smatramo sve naše pare, poreske podsticaje, subvencije, olakšice, sve što može domaćoj privredi, domaćoj poljoprivredi, da obnovimo poljoprivredno-industrijske kombinate, da obnovimo industriju domaće poljoprivredne mehanizacije, da obnovimo zadrugarstvo, da uložimo u svaku porodičnu firmu, da smanjimo porez na zarade. To od vas očekuju privrednici u Srbiji.

Vi za šest godina niste uradili tu najvažniju stvar, da smanjite poresko opterećenje domaćem privredniku, da mu date vazduha da može da diše i da radi, pa će on da otvori novo radno mesto, pa će da uloži u novu tehnologiju, pa će da proširi svoje kapacitete. Vi ste sve to zanemarili i sve karte bacili na stranog investitora. To je greška. To je ekonomska greška koja nas skupo košta. Ja vam samo na to ukazujem. Nema razloga da se ljutite. Ovo je samo drugačije mišljenje.

Ako ste toliko uvereni da je to dobro, vi ćete nastaviti tim putem, ali ja vam kažem – to nije dobro. Treba sve naše pare da date domaćem privredniku i poljoprivredniku i to oni od vas očekuju. Oni pune taj budžet i oni očekuju da im sopstvena država pomogne, a ne da ih sopstvena država zgazi taksama, porezima, PDV-ima, svim vrstana opterećenja, pritisaka, inspekcija, napada, upada i svega onoga što država radi prema domaćem privredniku i poljoprivredniku.

A, stranac, stranac zaštićen kao beli medved, dođe ovde pokupi naše pare, kad završe subvenciju on ode na drugo mesto, a ostadoše prazne hale. Dakle, poenta priče – ulagati u domaće, a ne u strano, što nam iznosi profit i odlazi odavde.

Poštovani gospodine predsedavajući, ja se upravo vama obraćam. Povredili ste, odnosno prekršili član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

Dakle, nekoliko puta sam tražio repliku. Jedini sam ovde predstavnik opozicije koji je polemisao sa predstavnicima vlasti. Više predstavnika vlasti je govorilo upravo o mom izlaganju, pogrešno ga tumačilo, vređalo me i direktno i indirektno. Evo, da se dogovorimo onako kulturno, ne morate mi dati svaki put repliku kad me neko uvredi ili pogrešno protumači moje izlaganje, ali dajte mi, recimo, posle pet takvih napada jednu repliku ili posle deset takvih napada jednu repliku, evo, koliko vi odredite, gospodine predsedavajući, ja ću biti zadovoljan, recimo, posle 50 njihovih napada jednu repliku. Ali, molim vas da mi to samo javno kažete da znam, da mogu da se pripremim kad ću doći na red na repliku i da javnost zna da li opozicioni poslanici, koje neprestano vređaju predstavnici vlasti, pogrešno tumače njihovo izlaganje, ikada mogu da dobiju pravo na repliku.

Dakle, vrlo bi važno bilo da to znamo, jer je to jedna osnovna parlamentarna stvar i time grubo kršite Poslovnik o radu Narodne skupštine. Dakle, mogu da razumem da ste vi vlast, mogu da razumem da je ovde velika vladajuća većina, da ima mnogo više vremena nego što imamo mi iz opozicije i to je sve u redu, ali to malo vremena što imamo po Poslovniku da odgovorimo kada nas neko vređa ili kada neko pogrešno tumači naše izlaganje, nemojte nam uskraćivati. To je onako baš, ne bih da dajem kvalifikacije šta je u pitanju. Mislim da i vi to osećate i molim vas da vi odredite meru. Evo, ne ja, ne Poslovnik koji kršite, nego vi da odredite meru, jer je vama Poslovnik dao mogućnost da vi tumačite Poslovnik i da vi lepo odredite meru posle koliko uvreda nama sledi replika.

Povreda Poslovnika, gospodine predsedavajući.

Dakle, gospodine predsedavajući, zanemeo sam. Dakle, čitava javnost, svako ko je gledao direktan prenos, video je da je u pitanju…

Prethodni član, koji ste već kršili nekoliko puta, 104. stav 1.

Dakle, gospodine predsedavajući, svako ko je gledao direktan prenos, video je da je kolega Veroljub Arsić u okviru svog izlaganja čitavo izlaganje posvetio replici i odgovoru na moje izlaganje i kritiku ekonomskog sistema Vlade, pod jedan.

Pod dva, pomenuo me je imenom i prezimenom, pomenuo poslaničku grupu Dveri i vi to niste čuli. Znate šta, gospodine predsedavajući, dakle, prvo je bitan bio izgovor vašeg prethodnika da ne mogu da dobijem repliku zato što me niko nije pomenuo po imenu i prezimenu niti je pomenuo poslaničku grupu Dveri. Sada me je narodni poslanik iz vlasti pomenuo po imenu i prezimenu, pa još na to pomenuo i poslaničku grupu Dveri, a ja sam šef poslaničke grupe Dveri i opet ne mogu da dobijem repliku.

Sada, ja vas molim da mi protumačite Poslovnik i da odgovorite na jedno vrlo jednostavno pitanje, kada bilo koji narodni poslanik opozicije uopšte može da dobije repliku? Možda kada ste vi raspoloženi ili kada niste raspoloženi ili kada vam se manje krši Poslovnik ili kada se više krši Poslovnik? Prosto, jel ima nekog reda u ovoj Skupštini? Ili mislite da možete na taj način da gazite dostojanstvo svakog od nas narodnih poslanika, zato što ste većina i prosto, može vam se?

Dakle, ne možemo da dobijemo repliku, recite gospodine Marinkoviću, nije to toliko strašno. Recite, nikada nećete dobiti repliku gospodine Obradoviću. Recite, vi iz opozicije nemate pravo na repliku. Recite, mi vladajuća većina ukidamo glas opozicije u Skupštini, ali budite toliko pošteni da to otvoreno kažete.

Znači, nemojte lagati, jer čuli ste da je pomenuo i mene lično i poslanički klub Dveri. Hoćete da gledamo stenogram?

Hvala.

Ja, naravno, ne mogu da podržim navedeni amandman kolege Mihaila Jokića, ali on mi je posebno drag kolega, jer je čovek dosta otvoren i iskren u svojim izlaganjima. On je u petak ovde veoma otvoreno rekao da nama iz opozicije treba zabraniti da uopšte možemo da govorimo u Narodnoj skupštini i ja ga cenim zbog toga. On prosto otvoreno kaže ono što čitava vlast misli i po tome je jedan pošten, iskren i otvoren čovek.

Zašto ne mogu da podržim njegov amandman? Zato što postoji jedan veliki problem u čitavom ovom spektru amandmana, gospodine ministre, koje su predložili narodni poslanici iz vaše vladajuće većine. Evo, ja ću probati da vam objasnim u čemu je to problem, pa to onda univerzalno važi za sve amandmane.

Naime, ako vi, gospodine ministre, kao predstavnici Vlade, predložite jedan zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je normalna parlamentarna procedura, ako na taj zakon, samo jedan, vi dobijete 340 amandmana iz vaše vladajuće većine, a podsetiću vas, gospodine ministre, da su amandmani ispravke na loša mesta u zakonu ili dopune zakona sa nekim boljem rešenjem, šta to znači? To znači da ste vi, gospodine ministre, napravili loš zakon. Čitava vladajuća većina skočila da menja vaš zakon, podnela 340 amandmana. Morate ozbiljno, gospodine ministre, da se zamislite da li vi uopšte više imate podršku vaše vladajuće većine, jer oni očito misle da vi loše radite vaš posao.

Pazite šta se dalje dešava. Postaje sve zanimljivije. Na te podnete amandmane od strane poslanika vaše vladajuće većine odgovarate vi, odnosno Vlada, i npr. konkretno kolegi Mihailu Jokiću kažete – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona i ponizite sopstvenog narodnog poslanika i otprilike, u prevodu mu kažete – gospodine Jokiću, vi nemate pojma. Podnosite amandman koji nije predmet ovog zakona. Podnesite ostavku na mesto poslanika, vi ne znate da radite svoj posao, ili idite na obuku za narodnog poslanika da biste znali da predložite amandman koji je predmet, odnosno materija tog zakona koji je na dnevnom redu.

Onda imamo sledeću situaciju. Ako vladajuća većina ovde u Narodnoj skupštini podrži ove sopstvene amandmane, a 340 njih su to uradili, onda ja mislim da treba da se ovde glasa o poverenju Vladi Republike Srbije. Vlada loše radi svoj posao. Poslanici su nezadovoljni. Pazite, svaki vaš zakon, gospodine ministre, vaša vladajuća većina ispravlja sa preko 300 ili više stotina amandmana. Vaši poslanici misle da vi loše radite, smatraju da su vaši zakonski predlozi loši, moraju da ih dopunjavaju sa više stotina amandmana.

Dakle, gospodine ministre, ja bih predložio da mi ovo rešimo na jedan džentlmenski način. Ako Vlada Republike Srbije loše radi svoj posao, da Vlada Republike Srbije podnese ostavku, a vaša vladajuća većina, koja bolje radi od vas, ispravlja vaše zakone, da ona izabere novu Vladu, jer ova Vlada loše radi. Ili, imamo drugu opciju koju vam takođe predlažem, mislim da je krajnje korektna ponuda sa moje strane, vrlo konstruktivna, pošto Vlada dobro radi svoj posao, a narodni poslanici su nesposobni da podnesu ispravan amandman i Vlada ih direktno prozove u tom smislu, da promenite narodne poslanike, pošto očito ne znaju da rade svoj posao.

Dakle, ne može, gospodine ministre, da ostane ovako kako je trenutno. Znači, ili Vlada loše radi, pa mora da se podnese 340 amandmana samo na jedan vaš zakon koji ste vi predložili, i to ne iz opozicije, verovali ili ne, nego od strane vlasti 340 amandmana na jedan vaš zakon, pa vidite koliko loš zakon ste predložili, gospodine ministre. Ili narodni poslanici loše rade, pa onda Vlada, citiraću još jednom, gospodine predsedavajući, kaže sledeće – Vlada ne prihvata ovaj amandman koji je predložio poslanik vlasti. Zašto? Iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona. Vlada elegantno kaže – ovi naši poslanici u Skupštini nemaju pojma, ne znaju ljudi šta je predmet ovog zakona, a podnose amandman, i tako 340 njih.

Pa, čekajte ljudi, smenite sopstvene poslanike, vidite da ne znaju svoj posao. Ili, gospodo poslanici, drage kolege, ja bih se radovao više ovom drugom scenariju, smenite Vladu koja podnosi tako loše zakone da vi morate da podnesete 340 amandmana da ispravljate loš zakon koji je podneo jedan vaš ministar.

To je poenta moje poruke. Mislim da sam konstruktivan. Nema razloga da se ljutite. Ovo je zbog unapređenja rada naše državne uprave. Ne valja nam ili Vlada ili vladajuća većina u Skupštini. Ili da promenimo Vladu ili da promenimo vladajuću većinu ili da vi priznate da ste ove amandmane podneli da biste pojeli vreme opozicije, da opozicija ne može da govori i da samo vi govorite. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovu skupštinsku raspravu u pojedinostima, dužan sam da vam, pre svega, pročitam kako tačno glasi obrazloženje ovog našeg amandmana koji smo inače ponovili i u drugim članovima prva tri zakona, jer smatramo da može da se jednostavno primeni na sve njih.

Evo tog obrazloženja. „U okviru postojeće parlamentarne prakse ne postoje uslovi za normalan rad Narodne skupštine Republike Srbije i demokratske procedure, te smatramo da ovaj zakon ne treba usvajati ni u celini, ni sa izmenama u pojedinostima dok se ne isprave ovi propusti. Procedura donošenja zakonskih rešenja dovedena je u pitanje odsustvom javne rasprave i opstrukcijama parlamentarne diskusije od strane vladajuće većine. Ovo se posebno odnosi na zakone koji se direktno tiču problema ogromnog broja migranata koji su prošli preko teritorije Republike Srbije, danas se na njoj nalazi u prihvatnim centrima ili kao tražioci azila mogu biti vraćeni iz zemalja EU u Republiku Srbiju. Stog, smatramo da donošenje predloženih zakonskih rešenja treba stopirati dok se ne isprave nagomilane anomalije i nepravilnosti u funkcionisanju Narodne skupštine Republike Srbije.

Jedan od prvih uslova je svakako ostavka predsednika Narodne skupštine Maje Gojković, hitno zakazivanje sednica na aktuelne teme, kao i uvrštavanje u dnevni red zakonskih i drugih predloga opozicionih poslaničkih grupa. Ovaj dom Narodne skupštine nije samo dom vlasti, već u njemu podjednaka prava imaju, odnosno bi trebalo da imaju, i narodni poslanici iz redova opozicije. Došli smo u situaciju da je Narodna skupština ukinula svoju kontrolnu funkciju nad radom izvršne vlasti i da izvršna vlast vodi zemlju bez podnošenja izveštaja o svom radu i nadzora parlamenta.“

Ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, koristiću još malo vremena koje imam kao ovlašćeni, da pojasnim još jednom šta smo ovim želeli da kažemo.

Dakle, Srbija ima ogroman problem, jer su praktično sve institucije ove države dovedene u pitanje, pre svega, Narodna skupština kao najvažnija državna institucija, zatim, mediji, odnosno sloboda medija, fer i pošten izboran proces na svim nivoima i, naravno, uopšte parlamentarna demokratija kakvu je poznajemo poslednjih 30 godina. Za nas je od izuzetnog značaja da kroz ove naše amandmane ukažemo na to kompletnoj javnosti da bi ljudi stekli zapravo pravu sliku o tome šta se u Narodnoj skupštini Republike Srbije događa.

Primera radi, navešću vam jedan veoma konkretan primer. Vi, kao predstavnici aktuelne vlasti, hvalite se dobrim odnosima sa Mađarskom. Ističete da je gospodin Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske, vaš veliki prijatelj. Ja mislim da je to dobra stvar i da se mnogo dobrih stvari može naučiti od Viktora Orbana. Problem je samo što ono što se radi u Mađarskoj, ne radi se u Srbiji, a to je brana ogromnoj migrantskoj navali koja dolazi na teritoriju Evrope.

Ako pratite pažljivo republičke izbore koji su upravo u toku u susednoj državi Mađarskoj, ključna parola Viktora Orbana jeste – manje migranata, a više dece u Mađarskoj, upravo ono što vam, poštovane kolege narodni poslanici, mi iz Srpskog pokreta Dveri ovde pričamo godinama unazad, da je problem bele kuge najveći problem ove države, da je podrška rađanju mladim bračnim parovima i porodicama sa više dece ključno pitanje, a ne zbrinjavanje migranata, na kome vi zapravo insistirate. Vi čak menjate zakone da biste ih uskladili sa direktivama EU.

Da li ima potrebe da vam čitam odeljke iz svakog vašeg zakona? Svaki vaš zakon sadrži potpuno istu formulaciju - cilj ovog zakona je usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti legalnih i regularnih migracija npr. sa direktivama EU koje uređuju ovu oblast. I u svakom zakonu koji donosite u Narodnoj skupštini Republike Srbije stoji da se on donosi po direktivi EU. Pazite, nijedna druga reč, nego prava reč – po direktivama EU. Da li Narodna skupština Republike Srbije služi da bi donosila zakone po direktivama EU ili može na dnevni red ove Narodne skupštine ikada da dođe bilo koja aktuelna tema? Da li je moguće da ovaj dom Narodne skupštine Republike Srbije nije raspravljao o ubistvu Olivera Ivanovića ili nije rešavao problem ubistva Zorana Đinđića, primera radi, čiju godišnjicu danas obeležavamo, odnosno podsećamo se da je ubijen predsednik Vlade Republike Srbije, a da to ubistvo još uvek nije rešeno i da ne znamo ko tačno iza njega stoji i iznutra, a i posebno spolja, pre 15 godina?

Dakle, to je naš apel ovde, da prestanemo da glumimo zakonodavnu funkciju, a da ne može nijedna aktuelna tema da dođe na dnevni red Narodne skupštine. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da je opravdana bojazan da migrantska najava na teritoriji Evrope nosi brojne negativne posledice i mislim da se ne možemo igrati sa bezbednosnim pretnjama koje je migrantska kriza donela Evropi.

Podsetio bih javnost i sve vas, uvažene kolege poslanici, da svi oni koji su vršili terorističke akte širom Evrope su migranti koji su prošli teritorijom Republike Srbije. Dakle, stvar uopšte nije naivna i nije za šalu i nije slučajno što je mađarski premijer Viktor Orban čitavu izbornu kampanju posvetio borbi da zadrži svoju politiku zatvaranja mađarskih granica za migrante. U tome, verujte, uopšte nije usamljen u savremenoj Evropi. Sa njim se slažu i Poljska, i Češka, i Slovačka, i ne samo zemlje Višegradske grupe, nego i brojne druge zemlje. Kao što znate, na svim izborima u Evropi, to je jedna važna i velika tema, sve više pobeđuju i dobijaju glasove upravo političke opcije koje upozoravaju na opasnost migrantske krize. Znači, nemojte da se igramo sa tim.

Šest stotina dvadeset hiljada migranata je tražilo azil ili izrazilo želju da traži azil u Srbiji. Svi oni ovde mogu biti vraćeni, kako kaže kolega ministar Stefanović, direktivom EU koja nije direktiva, nego ne znam šta je i ne znam šta u srpskom jeziku znači reč direktiva, izuzev naredba onoga ko vlada Srbijom putem kolonijalne uprave koja je ovde na vlasti. Dakle, centralnog komiteta iz Brisela.

Dakle, mi smatramo da migranti nisu naša tema, da mi ne treba time da se bavimo, da treba da se bavimo našim građanima, da treba da pomažemo i podržavamo naše građane i da u tom smislu pazimo da se nama ne obije o glavu migrantska kriza kao bezbednosna pretnja broj jedan u savremenoj Evropi.

Hvala predsedavajući.

Zamoliću vas, naravno, da vi obračunate moje vreme. Mislim da mi je ostalo još oko tri minuta.

Ono što želim ovde da kažem, pre svega, ministar Nebojša Stefanović rekao je jednu istinu, ja, iako sam ozbiljna opozicija aktuelnoj Vladi, to moram i hoću da priznam, on zaista dolazi na sednice skupštinskih odbora i zaista podnosi izveštaj o svom radu, ali isto tako je istina da gotovo ni jedan drugi ministar u Vladi Republike Srbije to ne radi, niti podnosi izveštaj o svom radu, na svaka tri meseca, kako nalaže Poslovnik o radu, niti dolazi na skupštinske odbore da odgovara na pitanja narodnih poslanika, inače bismo imali ovako plodonosnu raspravu kao što je sada slučaj.

Gospodine ministre, gde su naše sumnje? Rekao bih da su veoma opravdane, da bi EU u jednom trenutku zatvaranjem svojih granica, kao što je to uradila recimo Mađarska, mogla da ima višak migranata koji žele negde da distribuira, odnosno da ih vrati na početne pozicije. Vi kažete – zašto ih ne bi vratila u Grčku? Zato što je Grčka u EU, a mi nismo u EU, pa bi nama to moglo biti ispostavljeno kao uslov ili ti ucena na putu Srbije u EU, da moramo da prihvatimo određeni broj migranata, da moramo da postanemo najveći azilantski centar u Evropi itd. itd.

Dakle, EU ima mehanizam ucene i neprestano ga iznova koristi na putu Srbije u EU. Jedan od tih uslova, odnosno ucena je i da se Srbija na tome putu odrekne svoje teritorije, odnosno KiM. Dakle, možda deo građana ne razume probleme koje nosi migrantska kriza, jer ih nema u svojoj sredini, ali građani iz, recimo, Subotice ili Šida ili Preševa ili niza drugih mesta u Srbiji, gde su napravljeni azilantski centri, odlično razumeju o čemu ja govorim. Znaju koliko je bilo pljački, koliko je bilo raznih incidenata, koliko je bilo pokušaja silovanja, koliko je bilo raznih problema sa tom migrantskom populacijom i nema razloga da se te informacije kriju od javnosti.

Dakle, mi nismo zlonamerni. Ni jedan čovek koji je došao u Srbiju nikada nije isteran iz Srbije. Svakome smo pomogli i znamo šta je sudbina izbeglica. Mi smo najveći izbeglički narod u Evropi u ovom trenutku. Preko milion Srba je moralo da napusti svoja ognjišta na prostorima bivše Jugoslavije. Mi znamo šta je ta muka i svakome od tih ljudi smo s pravom pomogli, ali to ne znači da mi sebi smemo da dozvolimo da radimo sve po direktivama EU, da budemo obična kolonija Brisela, da slušamo svaku njihovu naredbu i da na taj način rizikujemo bezbednost građana Srbije. Dakle, mi nismo izazvali ratove, mi nismo odgovorni za sudbinu migranata, mi treba da se ponašamo onako kako to radi, recimo, Mađarska, a vi se kunete u Mađarsku, u prijateljstvo sa Viktorom Orbanom, a ne radite ono što vam on savetuje i što on radi, štiti interese svojih građana, štiti bezbednost svojih građana i samo na to apelujem. Niste mi odgovorili zašto je tu Viktor Orban u krivu, a vi ste u pravu? Zašto neko ko je član EU radi tako, a vi koji niste član EU radite drugačije?

Hvala.

Poštovani građani Srbije, obaveza narodnih poslanika je da predstavnicima najviše vlasti postavljaju pitanja u vaše ime i ja ću danas postaviti, pre svega, pitanje predsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću i ministru pravde Neli Kuburović u vezi sa jednom zaista bolnom temom koja opterećuje život više od 22.000 porodica u Srbiji, a to su krediti indeksirani u švajcarskim francima.

Dakle, nedavno smo čuli vršioca dužnosti predsednika Vlade Anu Brnabić da naši nacionalni sudovi treba da se izjasne po tom pitanju. Postavljam pitanje – kada će se to desiti? Evropski sud pravde je 20. septembra ove godine doneo odluku po pitanju zaštite potrošača u slučajevima kredite u švajcarskim francima. U presudi Evropskog suda stoji da je ugovorna odredba o isplaćivanju duga po trenutnom kursu švajcarskog franka deo glavnog predmeta ugovora o kreditu i da se njena nepoštenost može ispitati ukoliko nije sastavljena jasno i razumljivo. Na nacionalnom sudu je da proveri da li su potrošaču bili saopšteni svi elementi na osnovu kojih bi mogao da proceni ukupan trošak svog kredita i ako nisu, ova ugovorna odredba se proglašava ništavnom.

Na osnovu navedenog, postavljam pitanje Ministarstvu pravde – da li su domaći sudovi dužni da postupaju u skladu sa ovom odlukom Evropskog suda pravde i kada će ona početi da se primenjuje u praksi?

Dakle, evo nekoliko konkretnih podataka, 22.000 porodica u Srbiji ima kredite indeksirane u švajcarskim francima. To vam je jedna vrsta zelenaških kredita i prezaduženosti u kojima je praktično više od 100.000 građana koji pripadaju ovim porodicama. Dve i po hiljade ovih klijenata banaka je pokrenulo sudske postupke protiv banaka, ročišta se zakazuju tek za godinu dana, svako sledeće za šest do dvanaest meseci. Imate situaciju da su mnoge države u Evropi rešile ovaj problem, od Poljske, preko Mađarske, do Hrvatske. Jedino u Srbiji naši prezaduženi građani ne mogu da se oslobode ovog bankarskog ropstva u kome se nalaze.

Probaću onda da postavim pitanje u kontekstu – zašto se to dešava? Zato što upravo sudovi koji treba da sude ovim bankarskim klijentima imaju posebne VIP ugovore sa bankama o specijalnim kreditima, koji su samo dostupni sudijama u Srbiji, da bi sudije izbegavale da sude po zakonu i da donesu presude koje moraju biti u korist bankarskih klijenata koji su oštećeni, ne samo kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, nego kompletnim valutnim klauzulama i kompletnim provizijama i drugim naknadama koje banke uzimaju nezakonito, jer bi sve svoje troškove morale da uračunaju u ono što je rata za kredit, tj. u ono što je osnovna stvar koju treba vraćati u svakom kreditu, a ne naknado uvek nova i nova provizija, dodatni i dodatni trošak.

To pitanje se, naravno, odnosi i na guvernera Narodne banke Srbije - kada će neko stati na put bankama u Srbiji i kada će neko zaštiti građane od ovih bankarskih zelenaša koji deru kožu s leđa građanima u Srbiji?

Sledeće pitanje se odnosi na, takođe, važnu sferu, a to su javni izvršitelji koji se bogate pljačkajući sirotinju u Srbiji. Milione i milione zgrću javni izvršitelji tako što iz porodičnih domova izbacuju sirotinju koja nije platila struju u visini od nekoliko stotina evra ili neke druge komunalne usluge, pa zbog toga biva izbacivana iz svog porodičnog doma.

Zato pitamo Ministarstvo pravde, koje kontroliše rad javnih izvršitelja, da nam dostavi izveštaj o evidenciji pritužbi građana na rad i postupanje javnih izvršitelja i kakvi su odgovori samog ministarstva i Komore javnih izvršitelja po ovim pritužbama?

Na kraju pitanja za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Maju Gojković. Da li je tokom svog mandata na mestu gradonačelnika Novog Sada zaključila ugovor sa Žeravić Stevanom iz Sremskih Karlovaca, kojim je ugovoreno obavljanje poslova obezbeđenja i drugih poslova za naručioca, iako joj je on bio dodeljen kao službenik MUP-a radi poslova obezbeđenja i koje to dodatne poslove on radio za Maju Gojković i da li i danas Maja Gojković eventualno daje dodatne plate nekim službenicima zato što su joj po nekom osnovu simpatični ili dragi?

Drugo pitanje za predsednika Narodne skupštine Maju Gojković - kada ste postali gradonačelnik Novog Sada, koliko ste novca u gotoviti zatekli u sefu gradske kase Novoga Sada i koliko ste novca potrošili za prva tri meseca vašeg mandata gradonačelnika Novog Sada?

Na kraju, u ime brojnih građana Srbije koje interesuje ova tema, da li u Srbiji postoji državna institucija koja može na stručan način da odgovori na pitanje mnogih zabrinutih građana - šta se dešava na srpskom negu? Kakvi su to tragovi koji se vide svakoga dana? O kakvoj vrsti zaprašivanja se radi i kakvim materijalima? Da ljudi ne bi bili zbunjeni i sumnjičavi po ovom pitanju? Hvala.