Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, ostalo mi je u ovom kratkom vremenu da vam pročitam zaključak Agencije za borbu protiv korupcije u vezi sa Predlogom zakona o dualnom obrazovanju.

„Predlogom zakona se, bez dovoljnog sužavanje diskrecionih ovlašćenja, veoma značajna uloga u oblasti dualnog obrazovanja prepušta Privrednoj komori Srbije, koja je interesna i poslovno stručna organizacija privrednih subjekata. Poseban problem predstavlja to što Predlog zakona sadrži više nedorečenih i nepreciznih rešenja koja ostavljaju prostor za različita tumačenja i koja mogu pogodovati partikularnim interesima koji su u suprotnosti sa javnim interesom.

Na kraju, Predlog zakona sadrži i druge nedostatke koji se, pored ostalog, odnose na nepostojanje uslova i kriterijuma ili elemenata kriterijuma za imenovanje članova komisija, davanje širokih diskrecionih ovlašćenja i prepuštanje ministru i Privrednoj komori da značajna pitanja uredi svojim aktom, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama.“

Još jedna rečenica, gospodine predsedavajući.
„Agencija za borbu protiv korupcije smatra da je neophodno otkloniti identifikovane nedostatke, u cilju stvaranja adekvatnog pravnog okvira u oblasti dualnog obrazovanja.“ Hvala.

Poštovani gospodine ministre, s obzirom da privodimo kraju ovu našu načelnu raspravu dozvolite da uradim i jednu sintezu onog o čemu je govorila poslanička grupa Dveri u ovim danima.

Pre svega ono što smatramo da je apsolutno ostalo nerešeno, iako ste prošli čitav jedan set prosvetnih zakona jeste da povećate plate prosvetnim radnicima čije su plate u Srbiji ispod prosečnih plata i to zaista jeste najveći jedan, od najvećih problema kojim se srpska prosveta suočava.

Drugi problem koji ste naravno propustili da rešite jer mislim niste imali snage da se suprotstavite jednoj nabujaloj korupciji u vrhu vlasti, a to je da se reše kupljene diplome i doktorski radovi koji su plagijati na čelu sa ministrom policije gospodinom Nebojšom Stefanovićem, gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim i svima onim koji su prvi na tom spisku.

Kolega Martinović je tražio od mene da mu otkrijem gde se nalazi prislušni centar Nenada Kovača i Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, ali neću sada pošto to nije na dnevnom redu, doći će Vlada pa ćemo imati i pitamo i o prislušnim centrima koji drže Vučićevi kumovi u Srbiji.
Dakle, ono što je tema jeste upravo stanje srpske prosvete i status prosvetnih radnika i nemojte gospodine predsedavajući da o tome ne sme da se priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, što se tiče ovoga zakona pre svega mislim na Zakon o dualnom obrazovanju, gospodine ministre, mislim da smo pre njega trebali da rešimo neke druge stvari koje su preduslov za uspešnost jednog ovakvog zakona, od problema bele kuge, do problema domaće privrede koja praktično ne postoji i najvažnijeg problema koji je u direktnoj vezi sa ovim zakonom, a to je što nemamo zakon o zanatstvu i što bi zanatska komora vama trebalo da bude pravi partner u dualnom obrazovanju a ne Privredna komora. Vi to dobro znate, ali vi ne možete da imate zanatsku komoru kao partnera jer ona ne postoji, jer ne postoji zakon o zanatstvu. Od 2007. godine postoji inicijativa preduzetnika u Srbiji, od 2010. godine postoji Predlog zakona. Dakle, molim da zajednički preuzmu odgovornost bivši režim DS i SPS i sadašnji režim SPS i SNS zašto nemamo zakon o zanatstvu.
Dobio sam i dopis leskovačkog udruženja zanatlija koji skreću pažnju na ovaj problem i ljudi ispravno konstatuju da bi zapravo zanatska komora bila pravi partner vašem ministarstvu za ovaj zakon o dualnom obrazovanju.
Šta su sve problemi zakona? Pod broj jedan, snižavanje opšteg nivoa obrazovanja. Pod broj dva potencijalna korupcija preko PKS koja je jedna vrlo sumnjiva organizacija sa kojom i privrednici u Srbiji…

Poštovani građani Srbije, opljačkani i ojađeni pod vlašću SNS i SPS, meni je izuzetno drago da vodim polemiku sa ministrom Šarčevićem, jednim od retkih ministara u aktuelnoj Vladi koji je izneo poneku dobru ideju za vreme svog mandata. Kada ga kritikujem, i to veoma oštro, on odlično zna da sam uvek bio prvi da podržim dobre stvari koje je rekao ili uradio, od uvođenja đačkih uniformi do nekih drugih tema, tako da je ovo jedna otvorena polemika između njega i mene i mislim da je to korisno za opšte dobro. Tako ću i nastupiti. Reći ću šta je dobro i šta je loše i mislim da je to jedini pravi pristup koji treba da ima neko ko predstavlja opoziciju u Srbiji u ovom trenutku.

Gospodine ministre, ono što je osnovni problem sa čitavim ovim setom prosvetnih zakona, a vi ste i tu pokazali da ste brži, jači, bolji, spretniji od ostalih ministara kojima trebaju godine da donesu bilo kakav sistemski zakon u ovaj dom Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste barem iskoračili i rekli – evo ja mislim to i ovo je moj set zakona, a da li je dobar ili loš, to ćemo da vidimo. Ja vam u tom smislu zaista čestitam, jer za razliku od drugih ministara u Vladi Republike Srbije, koji su godinama ministri, a nikada nisu doneli ni jedan sistemski zakon u svojoj oblasti, vi ste to uradili za nekih godinu dana svoga rada.

Ono što je ovde međutim problem jeste što vi niste smeli, umeli ili mogli iz bilo kog razloga, da se suočite sa pravim prosvetnim problemima. Vi ste praktično izbegli prave probleme da biste se bavili drugim problemima, odnosno bavite se drugim problemima da biste izbegli prave probleme.

Naravno, osnovni problem s kojim se suočava država Srbija jeste bela kuga i demografsko nestajanje srpskog naroda. Drugi najveći problem jeste odlazak mladih, visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih ljudi u inostranstvo.

Meni je inače bila genijalna nedavna izjava ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, da je ona dolaskom na to mesto prvi put saznala da mi imamo problem demografske katastrofe, što samo govori o kadrovima koji su nam danas ministri, koji se prihvataju određenih ministarskih zaduženja o kojima ništa ne znaju. Zato skrećem pažnju da mi najpre treba da rešimo taj problem, pa onda da se bavimo bilo kojim drugim problemom.

U sferi ovih ovde zakona o kojima vi ovde govorite imamo i niz drugih izuzetnih problema koje vi niste ni pomenuli. Primera radi, u predškolskom obrazovanju mi imamo problem sa grupama dece u vrtićima, koje su prekobrojne, o veoma teškim uslovima rada vaspitačica u vrtićima, malim platama vaspitačica u vrtiću. Naravno, ogroman broj je sa nedovoljnim brojem mesta u vrtićima u predškolskom obrazovanju. To su pravi problemi, posebno recimo u Beogradu, u Novom Sadu, velikim gradovima, koji jednostavno nisu još uvek rešeni.

Jedan od najvećih problema svakako srpske prosvete je i visina zarade koju imaju prosvetni radnici u Srbiji, kao najobrazovaniji sloj stanovništva u Srbiji, koji na žalost još uvek ima prosečnu platu ispod prosečne plate u Srbiji, što je skandal nad skandalima i to samo govori o odnosu ove države, odnosno vlasti prema prosveti u Srbiji.

Dve stvari vi svakako niste smeli da dodirnete, a to su kupljene diplome i doktorski i drugi radovi koji su plagijati, zato što imate kolege u Vladi Republike Srbije koji su uradili plagijate svojih doktorskih radova i naravno da niste smeli da dodirnete ovo osinje gnezdo istine o kupljenim diplomama u vrhu SNS.

Takođe niste smeli da se dotaknete teme partijskog zapošljavanja, pa i u prosveti i nametanje homoseksualizma, rodne ravnopravnosti i seksualne orijentacije kao nečega bitnog, o čemu nema uopšte ni pomena u Ustavu države Srbije. Naravno, i tu imate problem u Vladi, pa ne možete govoriti protiv nečega što je osnovna orijentacija Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, a to je promocija homoseksualizma.

Dakle, ono što je izuzetno važno jeste da mi donesemo jedan zakon koji bi zabranio promociju homoseksualizma maloletnim licima u Srbiji, ali ja sam siguran da vi to ne smete nikada inicirati. Prosto, vi ste jedna gej-frendli Vlada i nije realno da vi sprečite ono što zapravo treba sprečiti, a to je upravo promocija …

Hvala, predsedavajući.
Razumem da se vi stidite što ste gej-frendli Vlada, ali vi jeste takva Vlada i ja ne vidim … (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajući.
Meni je drago da građani Srbije mogu da vide o čemu ne sme da se govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Gospodine ministre, ono što je zapravo osnovni problem sa zakonom o dualnom obrazovanju, jeste snižavanje nivoa opšteg obrazovanja i pismenosti naših đaka.
Ne bih voleo da vi krenete jednim putem zapadnog obrazovanja koje je uništilo državno obrazovanje, svelo ga na nivo krajnje nepismenosti osnovnog obrazovanja u državnim školama, da bi zapravo profitirale privatne škole i da bi privatne škole bile škole za elite, a u državnim školama se školovala samo sirotinja i oni koji treba da budu buduća jeftina radna snaga u neoliberalizmu i kapitalizmu.
Mislim da vi ovim zakonskim rešenjima i te kako radite na snižavanju opšte pismenosti obrazovnog nivoa i društva znanja i obrazovanosti nacije koje je predviđeno Strategijom o obrazovanju.
Praktično, vi odustajete od Strategije o obrazovanju i ulazite u jednu potpuno drugu sferu time što, primera radi, u srednjem stručnom obrazovanju dajete maksimum 30% opšteobrazovnim predmeta u trogodišnjem srednjem stručnom obrazovanju, a maksimum 40% opšteobrazovnih predmeta u četvorogodišnjem srednjem stručnom obrazovanju. Dakle, manje od polovine obrazovanja naše dece će biti posvećeno opšteobrazovnim predmetima, što jasno govori da vi imate tendenciju da oni budu manje obrazovani, odnosno da budu više prilagođeni tržištu jeftine radne snage kod stranog gazde.
Mislim da je takođe veoma sporno ovih 80% stručne nastave koja će se odvijati van škole. Šta će raditi škola ako će 80% stručne nastave da se odvija van škole? Isto tako, sporna je i uloga Privredne komore, koja preuzima ulogu ministarstva i počinje praktično ona da se bavi pedagoškim i prosvetnim radom, što je nezamislivo i nelogično, kao i uloga tog inspektora koga ste predvideli.
Jedno veliko i važno pitanje – na čiji teret će ići ovo obrazovanje i ova stručna nastava kod poslodavca? Da li na teret poslodavca ili na teret države? I jedni i drugi su u problemu da budu dodatno opterećeni.
Ono što ste vi svakako mogli da primetite jeste da Srpski pokret Dveri, odnosno naša poslanička grupa, nije podnela amandmane tipa – briše se ili tome slično, kada je u pitanju zakon o dualnom obrazovanju, zato što mi nismo u načelu protiv tog zakona. Mi jesmo protiv načina kako vi sprovodite taj zakon i nizom amandmana smo ukazali na sve što je tu problematično. Da, treba spojiti školu sa privredom. Da, treba prilagođavati obrazovne procese tržištu rada. Da, treba imati što više stručne prakse, kako bi se mladi ljudi osposobljavali da što pre dođu do zapošljavanja. Sve je to u redu. Problem je samo kako ćete vi to ovim zakonom da sprovedete.
Gde vam je, gospodine ministre, domaća privreda? Gde su vam naučni domaći instituti koji su ugašeni u nekom prethodnom periodu i uništeni na svaki način, da bi strane kompanije i da bi strana roba i da bi strane tehnološke inovacije mogle da preplave naše tržište, a da mi ne budemo konkurentni ni u jednoj oblasti domaće privrede intelektualnog razvoja?
Dakle, ne možete primeniti dualno obrazovanje u domaćoj privredi, već jedino kod stranog gazde, odnosno kod stranih kompanija koje vaša Vlada favorizuje u Srbiji, dajući im novac iz budžeta, strancima koji dolaze, za svako novootvoreno radno mesto.
Ja sam uvek postavljao veoma jednostavno pitanje – zašto te naše pare iz budžeta ne date našim domaćim privrednicima, pa da onda oni imaju neku vrstu obaveze da uđu u sistem dualnog obrazovanja, da i oni nešto vrate svojoj državi, da ovaj instruktor koji će se baviti ovim detetom u školi bude motivisan da se njime bavi, a ne da mu potpisuje da je nešto završio a da ga nije ni video.
Dakle, da biste tražili nešto od domaćeg preduzetnika, morate nešto i da mu date. Šta ste mu dali od kad je Aleksandar Vučić došao na vlast? Ja ću da vam kažem. Dali ste milijarde evra iz našeg budžeta stranim kompanijama koje su došle u Srbiju, a mrvice ili gotovo ništa domaćoj privredi i poljoprivredi, koja zapravo treba da bude temelj ovoga društva.
Ovom državom vladaju strane banke. Uništili ste kompletno domaće bankarstvo, koje nema nikakvu podršku ove države. U takvom jednom ambijentu ne može da vam uspe dualno obrazovanje, odnosno u takvom jednom ambijentu dualno obrazovanje, gospodine ministre, je dualno obrazovanje za jeftinu radnu snagu vaših stranih prijatelja iz multinacionalnih kompanija, koji ovde dolaze sa najnižim radnim mestima, za koje vi zapravo počinjete da školujete jeftinu radnu snagu.
Znači, vaša ideja dualnog obrazovanja jeste da Srbi budu roblje kod stranog gazde, odnosno da se čitava Srbija pretvori u zemlju u kojoj ćemo svi raditi kao jeftina radna snaga kod vaših prijatelja Arapa, Nemaca i drugih, kojima poklanjate ne samo pare iz našeg budžeta, nego i naše poljoprivredno zemljište, besplatnu infrastrukturu, oslobođenje od plaćanja poreza i, što je posebno važno, ne naplaćujete im porez na ekstra profit koji iznose iz ove države i čak lažno prikazuju svoje poslovanje sa gubitkom i iznose pare u inostranstvo, a ova država to dozvoljava, zato što ne smete da se suprotstavite vašim prijateljima stranim gazdama. To je problem sa vašim konceptom dualnog obrazovanja. Mi zato ne možemo da ga podržimo u ovim pojedinostima.
U načelu možemo da se složimo sa tim da imamo što više stručne prakse, ali to se, gospodine ministre, radi na jedan drugi način. To se radi putem zakona o zanatstvu, koji ova Vlada već šest godina ne može da donese. Jedina smo država u Evropi koja nema zakon o zanatstvu, koja nije rešila problem zanatskih udruženja, koja nije rešila problem zanatske komore. Preko toga se rešava dualno obrazovanje, gospodine ministre, a vi to niste ni predvideli, niti imate u vidu, zato što vi ovde favorizujete Privrednu komoru, koja je stranačka organizacija SNS-a, koja je inače služila svim vlastima, pa tako služi i vašoj vlasti i preko Privredne komore vi ćete imati kontrolu ovoga sistema, umesto da to date onima koji su zapravo najbliži sistemu dualnog obrazovanja, i vama je to jasno, to su zanatlije, to su zanatska udruženja, to su zanatske komore, to je zakon o zanatstvu, koji vi niste doneli jer ste jedna nesposobna vlast.
Ono što je dodatni problem, gospodine ministre, sa dualnim obrazovanjem jeste kako ćete ga sprovesti u malim sredinama. Kako u onim uništenim lokalnim samoupravama koje nemaju nikakve firme, nikakve fabrike, nikakva industrijska postrojenja, praktično, nikakvu privredu, kako ćete tamo organizovati dualno obrazovanje? To je ono o čemu vam govorim. Prvo treba demografski obnoviti Srbiju, da uopšte imamo đaka, pa onda treba obnoviti domaću privredu i poljoprivredu, da imamo radnih mesta i domaće proizvodnje, pa tek onda obnoviti zanatstvo i uvesti dualno obrazovanje koje bi onda tek imalo smisla. Ovako, vi samo školujete decu za jeftinu radnu snagu kod stranog gazde.
Na kraju, još dve stvari koje su meni bile vrlo karakteristične i dužan sam da o tome kažem koju reč. Prva se tiče onoga što ste vi juče pomenuli, da ćete usklađivati zdravstveni sistem sa osnovnom školom i obavezama koje škola treba da ima prema tome, pa ste pomenuli vakcinaciju, što je meni bilo vrlo karakteristično. Ja moram da vas obavestim, gospodine ministre, u ime ogromnog broja roditelja u Srbiji, da smo mi veoma, veoma skeptični prema sistemu vakcinacije u Srbiji iz veoma jednostavnog razloga. Nema nijednog normalnog roditelja u Srbiji koji ne bi želeo da vakciniše svoje dete protiv zaraznih bolesti, takvog nema. Šta je problem? Problem je što roditelji u Srbiji nemaju poverenje prema vakcinama koje dolaze iz inostranstva, koje ovde ne prolaze nikakvu kontrolu referentnih laboratorija, zato što nemamo domaće vakcine i što ne možemo biti sigurni u kvalitet vakcina koje nam se uvoze iz inostranstva.
Dakle, morate da razumete nepoverenje i sumnju roditelja u Srbiji prema vakcinaciji, ne zato što su roditelji protiv zdravlja svoje dece, nego zato što su… (Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedavajući, razumem da kada kritikujem Vladu da se meni čudesno isključuju mikrofoni, ali hajde da razumemo da je ovo stvarno bila greška.

Nadamo se da je tako, da je slučajna greška.
Dakle, gospodine ministre, ja se nadam da ćete vi razumeti ovo o čemu sam govorio u ime ogromnog broja roditelja u Srbiji koji su zaista s pravom zabrinuti kakva je ispravnost vakcina u Srbiji, koje su to nove vakcine koje se uvode, a o kojima veoma malo znamo i kako da se vratimo na proizvodnju domaće vakcine, jer ne zaboravite kakav je odziv bio za vakcinaciju kada smo imali domaću vakcinu.
Naravno da smo svi za vakcinaciju naše dece protiv zaraznih bolesti, ali domaćom vakcinom za koju pouzdano znamo kakav je njen kvalitet i da li je ona ispravna.
Na kraju, jedna veoma važna stvar. Moram da vas obavestim, gospodine ministre, kao profesor srpske književnosti i jezika da bošnjački jezik ne postoji, uostalom, kao što ne postoji ni crnogorski, ni hrvatski, ali to je sada jedna druga tema. Sve su to varijante srpskog jezika.
Ja vas molim da uzmete u obzir situaciju koja se upravo dešava u Raškoj oblasti i da nikada tu oblast ne nazivate Sandžakom, jer je to jedan okupacioni termin iz vremena turske vlasti. U pitanju je Raška oblast i raški upravni okrug države Srbije, kako nalaže naša teritorijalna organizacija države. I da vas obavestim, veliki problem koji imaju i nastavnici i deca i u Novom Pazaru i u Sjenici i u Tutinu, zato što su nastavnici srpske nacionalnosti obavezni da predaju na izmišljenom bošnjačkom jeziku, kao što su i deca srpske nacionalnosti obavezna da prisustvuju predavanjima na izmišljenom bošnjačkom ili bosanskom jeziku.
Meni je svejedno kako ga zovu, on ne postoji, to je samo varijanta srpskog jezika, i to znaju svi lingvisti sveta, to je osnovna istina nauke o jeziku. Samo političari, koji su dozvoliti da jedan izmišljeni jezik postoji u obrazovnom i prosvetnom sistemu Srbije, mogu sebi da dozvole, rekao bih, takvu naučnu glupost, da izmišljaju jezik koji ne postoji.
Dakle, u tom smislu molim vas da u ovoj priči o maternjim jezicima ili jezicima nacionalnih manjina zaista uzmete u obzir lingvističke činjenice, a ne samo političke činjenice kada neko želi da izmišlja jezik za svoje izmišljene nacije i izmišljene države. Dakle, molim vas da se tu držimo osnovnih lingvističkih i naučnih činjenica o jeziku. Naravno da svaki od tih izmišljenih jezika ima neke svoje posebnosti, ali samo kao varijanta srpskoga jezika.
U tom smislu, mislim da sam bio veoma otvoren da kažem šta je dobro i šta je možda dobra zamisao, ali praksa ostvarenja onoga što vi radite je veoma problematična. Pre svega, zato što ste limitirani, jer sedite u jedno Vladi koja nije srpska Vlada, već Vlada koja deluje isključivo u interesu stranih kompanija, stranih banaka, stranih ambasada i zato ne možete samostalno ni da vodite prosvetni sistem Srbije, ni da rešavate ova nagomilana pitanja, već morate da radite onako kako vam se kaže, a u ovom trenutku vam je rečeno: stranim kompanijama u Srbiji treba jeftina radna snaga, školujte decu da bi bila jeftina radna snaga kod stranog gazde. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, najpre pitanje za vas, ako sam od petorice prethodnih govornika pomenut i prozvan po imenu i prezimenu, koliko imam replika pravo?

Dakle, njih pet me je prozvalo, očekujem da ću imati priliku za pet replika, svakome od njih.

Pre svega, ono što je meni najinteresantnije i najvažnije jeste ova polemika koju sam vodio sa ministrom i drago mi je da je ministar prepoznao u mojim rečima i dosta konstruktivnog i pozitivnog, a posebno mi se svidela ona njegova metla koju želi da zavede u srpskoj prosveti prema kupljenim diplomama, ali kao što sam rekao, gospodine ministre, vi ne smete da krenete unazad jer biste morali da krenete od Vlade Republike Srbije u kojoj sedite i to je problem. Vi ste limitirani. Vi ne smete da sprovedete čak i ono što biste želeli i to je vaš glavni problem.

Drugi vaš glavni problem je što vi praktično školujete decu da budu radnici ili u inostranstvu ili jeftina radna snaga kod stranog gazde. Vi školujete medicinske sestre koje onda besplatno šaljete u Nemačku. Dakle, to je problem vašeg dualnog i svakog drugog obrazovanja.

Koliko je domaćih firmi od tih 1800 poslodavaca koje pominjete i kako uopšte domaća firma da funkcioniše u Srbiji kada sve pare iz budžeta dajete stranim investitorima? Ja jesam zatvarao tu tzv. fabriku stranog investitora, ne sutradan, nego isti dan, kada je Aleksandar Vučić otvarao, iz razloga što je bila laž da će se tu uopšte zaposliti neki novi radnici i sve je zapravo, kao i uvek kada je u pitanju Aleksandar Vučić, jedna velika gluma i medijska predstava.

Mislim da je poseban problem ovo o čemu je govorio uvaženi kolega iz Raške oblasti, jer on bi trebao da zna da ne postoji ni američki, ni australijski jezik, već isključivo engleski jezik u njegovim varijantama, u SAD i u Australiji, ne postoji ni austrijski jezik, već isključivo nemački jezik, tako ne postoji ni hrvatski, ni crnogorski, ni bosanski jezik, već su to varijante srpskoga jezika i to znaju svi lingvisti sveta.

Slažem se da ne postoji bošnjačka nacija, to je isto ispravno mene citirao, iako to nisam rekao, iz prostog razloga što su to Srbi muslimanske veroispovesti, a izmišljena politička nacija bošnjaštva jeste samo jedan politički projekat koji nam se nameće.

Nadam se da ću sada dobiti i drugu repliku.

Hvala predsedavajući.

Zaista ne razumem zbog čega se uznemirio muftija Muamer Zukorlić kada sam samo rekao nekoliko osnovnih stvari, koje pretpostavljam da misli većina ljudi koja drži do svog nacionalnog i državnog dostojanstva, pa tako i ova Narodna skupština Republike Srbije.

Kada neko govori o Sandžaku mi moramo svi da ustanemo i da kažemo da takav termin je u Srbiji ne prihvatljiv i ne može da postoji. To je okupacioni termin iz vremena Turske carevine, iz vremena koje je ostalo samo po zlu upamćeno u srpskom

narodu i srpskoj istoriji. Prema našoj trenutnoj teritorijalnoj organizaciji države ne postoji nikakav Sandžak, već Raški upravni okrug, to je prva stvar.

Što se tiče jezika, mislim da ne govorim jezikom mržnje, nego govorim jezikom lingvističkih i naučnih činjenica da bosanski ili bošnjački, kako god, jezik ne postoji, već je to isključivo jedna varijanta srpskog jezika, kao što su to i hrvatski i crnogorski jezik.

To sam naveo i na konkretnom primeru nepostojanja američkog, australijskog ili tome sličnih jezika, već je u pitanju varijanta engleskog jezika. Isti je slučaju i sa austrijskim jezikom koji ne postoji, već je samo u pitanju varijanta nemačkog jezika. Dakle, to su lingvističke naučne činjenice i od njih se ne može poveći.

Razumem da neko želi da izmisli političku naciju i da sa te pozicije stvara neku poziciju za sebe i za svoje bavljenje politikom, ali to je drugo pitanje. Razumem da je muftija Zukorlić napravio dil sa aktuelnom vlašću, da je napravio dogovor sa Aleksandrom Vučićem, ali iz svojih veoma bliskih kontakata sa mnogim prijateljima Muslimanima u Raškoj oblasti, znam da oni ne podržavaju Aleksandra Vučića. Kakav je odnos Dveri prema drugim verama i nacijama, najbolje se vidi iz skupštinske deklaracije koju smo predložili o izražavanju počasti svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali život za Srbiju.

Gospodine predsedavajući, mogu da razumem vašu obavezu da vodite sednicu onako kako odgovara vladajućoj većini, pošto iz nje dolazite, ali ste prekršili član 104. stav 1. i 2. ovog Poslovnika, jer u izlaganju ovlašćenog predstavnika SNS u više navrata se govorilo o govorniku koji je govorio pre njega, a to sam ja… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, moja obaveza je da u ime više od 100 hiljada radnika u Srbiji koji imaju neku vrstu neisplaćenih potraživanja na osnovu izvršnih presuda po kojima im se duguje za neisplaćene, zarađene zarade, za neisplaćene otpremnine ili za nepovezan radni staž, da u njihovo ime ovde postavim određena pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije i ministrima privrede i finansija.

Prvo i najvažnije pitanje glasi – kada će najmanje 100 hiljada radnika u Srbiji, sa neizmirenim obavezama društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa dobiti ono što im se duguje, imajući u vidu da su predstavnici aktuelne vlasti u više navrata za ovih šest godina vlasti Srpske napredne stranke obećavali da će ova potraživanja biti ispunjena?

Drugo pitanje glasi – koliko radnika je do sada umrlo nedočekavši isplatu zarađenih primanja u firmama koje su propale u pljačkaškim privatizacijama, a za koje do danas niko nije odgovarao, iako je Srpska napredna stranka obećala borbu protiv kriminala i korupcije?

Treće pitanje – da li nadležna ministarstva finansije i privrede imaju konačan predlog propisa za rešavanje ovog pitanja i da li postoji plan isplate u nastupajućem periodu?

Četvrto pitanje – gde su završila sredstva od 17 milijardi dinara, obratite pažnju, 17 milijardi dinara, koja su u budžetu za 2014. godinu bila predviđena za isplate zaostalih potraživanja radnika, a nikada im nisu isplaćena?

Peto pitanje – da li deo ovih potraživanja može da se reguliše tako što bi bili otpisani dugovi koji ovi radnici imaju prema komunalnim preduzećima, prema svojim komunalnim dugovanjima za struju ili grejanje ili nešto drugo? Dakle, ako država nije u mogućnosti da im isplati zarade, da li može barem da im otpiše dugove, jer su brojne porodice pale u prezaduženost i postali socijalni slučajevi u međuvremenu od kada su ljudi ostali bez posla u pljačkaškim privatizacijama?

Šesto pitanje – da li ovim vajnim stranim investitorima koji dobijaju naše pare iz budžeta da bi otvorili nova radna mesta u Srbiji, možemo da naložimo da makar 10% novozaposlenih o našem trošku u njihovim stranim firmama dobije nalog da budu ljudi stariji od 50 godina, koji su ostali bez posla i koji jednostavno ne mogu više da nađu posao? I na kraju, ko će, ako ne Vlada Republike Srbije, da brine upravo o svemu ovome i da zaštiti radnike u Srbiji.

Da bih vam dokazao, kao prilog svemu ovome što tvrdim i postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, navešću samo nekoliko dokumenata koji potkrepljuju ono što govorim, a to je da su u poslednjih šest godina vlasti Srpske napredne stranke, vodeći funkcioneri ove stranke najmanje pet puta obećavali da će rešiti ova pitanja. Tako je 10. decembra 2012. godine Ivica Kojić, sadašnji šef Kabineta predsednika države Aleksandra Vučića obećao rešavanje ovog pitanja na sastanku sa sindikatima.

Evo ga drugi dokaz, kako je sadašnji predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, u svoje vreme, kao ministar privrede, takođe obećao da će se isplatiti potraživanja radnika.

Onda imamo jedan izuzetno važan i dragocen dokument koji govori o Zakonu o budžetu iz 2014. godine, gde je predviđeno u onoj visini koju sam vam pominjao, od 17 milijardi, da će biti isplaćena ova potraživanja, koja nikada nisu isplaćena.

Dalje imamo jedan veoma važan dokaz koji potpisuje državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović, da su zakonski propisi koji treba da reše problem radnika koji imaju potraživanja, povučeni iz procedure, tj. da ste odustali od isplate ovih potraživanja radnika i evo kako vaše ministarstvo potvrđuje da je odustalo od svega ovoga.

Ono što je veoma važno, još iz 2012. godine, ja pred vama ovde pokazujem Uredbu Vlade da se popišu svi radnici koji su oštećeni u pljačkaškim privatizacijama i da Vlada hitno reši način isplate njihovih potraživanja i mi, evo, imamo već punih šest godina Vlade Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije i u više navrata jedno veliko, da tako kažem, varanje građana Srbije koji su opljačkani u pljačkaškim privatizacijama, da će njihova primanja ikada biti isplaćena.

Poslednji put je Aleksandar Vučić bivšim radnicima više propalih preduzeća iz Niša obećao da će neizmirene zarade biti isplaćene do kraja 2016. godine. Ovo je kraj 2017. godine i građani Srbije treba da čuju i da znaju – sve što im ikada kaže Srpska napredna stranka, to je najobičnija laž.