Hvala predsedavajuća, na demokratskom duhu i toleranciji.

Vidite, ja apsolutno prihvatam, evo odmah potpisujem formiranje svih anketnih odbora da se istraži sve ovo što ste vi o Dverima govorili. Sve ovo što ste o Dverima govorili, su laži i klevete. Ja sam spreman da se formira skupštinski anketni odbor da se to ispita. A, da li ste vi spremni? Naravno, da niste, zato što će da se dokaže da lažete.

Pazite, zamislite kolika je to kleveta da vi za nekog kažete da je on opljačkao manastir Hilandar, a onda taj neko bude primljen od igumana manastira Hilandara pre samo nekoliko nedelja na najvišem nivou sa jednom međunarodnom delegacijom prijatelja pravoslavlja, kao vođa te međunarodne delegacije uvažen na najvišem nivou manastira Hilandara. Vi hoćete da kažete da manastir Hilandar tako prima one koji su ga opljačkali?

Vi ljudi, zaista ne znam koju više monstruoznu laž možete da smislite? Razumem da je u uništavanju Dveri sve dozvoljeno, razumem da ćete najveće laži i klevete da iskoristite, zato što nemate i ne možete da nađete za Dveri ništa. Zato što Dveri podnose izveštaj o svom finansijskom poslovanju ovoj državi i Agenciji za borbu protiv korupcije, i nikada ništa nije bilo sporno u finansijskom poslovanju Dveri i vi to dobro znate. I, Dveri su čiste kao suza, i to je ono što vas boli. Ne možete Dverima da nađete bilo kakav kriminal, aferu i bilo šta sporno. Zato su Dveri za vas ogledalo u koje vi ne smete da se zagledate i da vidite vašu moralnu rugobu, vašu korupciju, vaš kriminal i vašu pljačku.

To je zapravo, poenta priče. Slažem se, gospodine Martinoviću, hajdemo onda sve anketne odbore, hajdemo anketni odbor kako je osnovana SNS. Koja je uloga Stanka Subotića Caneta, Mila Đukanovića, Mikija Rakića šefa kabineta Borisa Tadića, da vidimo ko vam je dao pare, ko vam je dao mandate, ko vam je dao prostorije u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu? Hoćemo li da ispitamo te zanimljive pikanterije iz procesa stvaranja SNS?

Poštovana predsedavajuća, ukazao bih na član 108, da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine, iz ugla da bi zaista bio red da se uvaženi prof. dr Miladin Ševarlić, njegov moralni i svaki drugi integritet, zaštiti od ovih zaista, kako da ih nazovem, bahatih i nemoralnih optužbi jednog čoveka koji bi odavno trebalo da je u zatvoru. Znam da vi znate ovo o čemu ja govorim. Znamo da je Marijan Rističević stručnjak za robne rezerve, znamo da su se njegove firme bavile tim poslovima… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, meni je izuzetno drago da ste svi bili svedoci jednog muka aktuelnog guvernera NBS, Jorgovanke Tabaković, na svih deset pitanja koja sam joj postavio. Ona odlično zna da sve o čemu sam govorio je apsolutna istina i zato ne sme da odgovori ni na jednu moju konstataciju, a kamoli na koje moje pitanje.

Meni je drago da su građani Srbije imali priliku da se uvere da Jorgovanka Tabaković nema odgovor na pitanje, zašto je Srbija jedina zemlja od 14 zemalja gde su plasirani krediti indeksirani u švajcarskim fancima u kojoj taj problem nije rešen i ti krediti proglašeni za nezakonite, ne dozvoljene, ne poštene i pljačkaške.

Zbog svega toga u ovom trenutku traje protest Udruženja bankarskih klijenata CHF Srbija na više mesta u Beogradu i završava se štrajkom glađu više od 39 hiljada porodica koje ima problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima, a videćemo koliko će porodica sada imati i zdravstveni problem od ovih 39 hiljada zato što će stupiti u štrajk glađu, jer su ljudi prinuđeni da se bore na taj način protiv sudova i NBS koja neće, koji neće da reše njihov problem, kao što je rešen u drugih 13 zemalja koje su imale ove kredite.

Naravno, kada je u pitanju bilo kakva finansijska problematika ili transakcija Srpskog pokreta Dveri, ako ima nešto sporno, učili smo od najboljih, od Srpske napredne stranke, od onih koji najbolje znaju kako se peru pare i kako 40 hiljada dinara u kešu, koje si uzeo na drugi način, daš nekom svom članu da uplati za tvoju predizbornu kampanju i tako sedam hiljada njih puta 40 hiljada dinara i dva miliona evra opereš iz crnih fondova koji si opljačkao ovaj narod i državu.

Dakle, ako neko zna kako se peru pare i izvlače iz državnog budžeta u lične stranačke, kumovske i bratske džepove, onda je to SNS i Aleksandar Vučić. Učili smo od najboljih u tom smislu.

Hvala, predsedavajuća.

Kao što vidite, sedim sam u poslaničkim klupama gde sede narodni poslanici iz Dveri zato što su ostali narodni poslanici iz Dveri upravo na protestu CHF Srbija i pružaju punu podršku njihovim opravdanim zahtevima da se konačno zaustavi bankarska pljačka svih onih koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Sam ću se lično pridružiti čim bude proglašena pauza ovom protestu i pružiti im punu podršku, kao što sam to uvek do sada činio i kao što ću to i u buduće činiti.

Što se tiče ovih drugih vaših simpatičnih izjava, evo, ja ću da vam pomognem da razumete odnos manastira Hilandara prema Srpskom pokretu Dveri i da citiram mišljenje. Ako ste ikada bili u manastiru Hilandar, a ne sećam se da je Aleksandar Vučić bio, a ne znam da li je Vojislav Šešelj bio, ali to je sada druga tema, ali ako ste bili tamo, onda ste sigurno upoznali najvažnijeg duhovnika manastira Hilandara, nedavnog upokojenog starca Kirila, koji je ovako rekao kada su Dveri ušle u politiku, šta želim Dverima i šta misli o Dverima.

Kaže: „Radi se o istinski nacionalno i duhovno odgovorno ljudima. Oni će dosledno i do kraja sprovesti program duhovne i materijalne obnove Srbije. Verujem da su ovi mladi ljudi, koji su se već dokazali na braniku vere i nacije, istinska budućnost Srbije“. Otac Kirilo, Hilandarac, za svakoga ko je ikad bio na Hilandaru najveći duhovnik ovoga manastira poslednjih nekoliko decenija, je ovo rekao o Srpskom pokretu Dveri, pa neka sada građani Srbije procene da li će da veruju Marijanu Rističeviću, koji je ovde u Narodnoj skupštini da ne bi bio u zatvoru i koji umesto da je on nosio nanogicu, dodelio je nanogicu svojoj ženi, na koju je prepisao da bude direktor njegovih lopovskih firmi ili Aleksandru Martinoviću, koji je šest puta isti svoj rad prijavljivao pod drugim imenom i tako se pravio velikim naučnikom i stručnjakom. Dakle, sa jedne strane otac Kirilo Hilandarski, s druge strane Marijan Ristićević i Aleksandar Martinović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici i građani, pomaže Bog svima.

Meni je zaista pripala retka čast i zadovoljstvo da se prvi obratim nakon ovih zaista divnih uvoda. Bilo je dirljivo slušati koliko najviše institucije ove države brinu o hudoj sudbini građana pod bankarskom pljačkom u Srbiji poslednjih decenija, ali ono što je za mene ovde izuzetno važno i što želim da naglasim jeste da je za nas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije izuzetna čast i zadovoljstvo videti guvernerku Narodne banke Srbije, Jorgovanku Tabaković posle šest godina njenog mandata i čuti da je ona evo posle šest godina, to je obično prosek koliko je potrebno SNS da nešto shvati i da nešto primeni od svojih predizbornih obećanja, konačno primetila da postoje određeni elementi bankarske pljačke u Srbiji i da bi možda eventualno nekim zakonskim rešenjima trebalo malo zaštititi građane od te bankarske pljačke.

Dakle, posle šest godina na mestu guvernera stiglo smo konačno do tog shvatanja da banke očito nešto ovde ne rade kako treba, odnosno rade na štetu svojih klijenata.

Ono što mogu da kažem pozitivno, a uvek sam spreman da prvo kažem ono što je pozitivno i dobro, a ima ga u ovim predloženim zakonima, jeste pre svega ovaj predlog da se izbor novog funkcionera NBS mora izvršiti najkasnije do isteka mandata funkcionera kome ističe mandat, kako bi novi funkcioner počeo da obavlja funkciju odmah po prestanku funkcije njegovog prethodnika.

Nadam se da će tako biti i sa vama, gospođo guvernerka, čiji mandat uskoro ističe, a videćemo, je li, rezultate vašega rada. Ono što sigurno znam da jedan od rezultata vašeg rada to je da vam je „Telekom“ otkupio stan, tj. platio dug od osam hiljada evra, ili me vi demantujte ako to nije tačno, stan koji ste dobili za vreme vlasti još 2000. godine, kad ste onako šakom i kapom delili stanove državnim funkcionerima, kao da je to vaše nasleđe, vaša babovina, pa ćete vi dobijete državne stanove. Zašto običan drugi čovek ne može da dobije državni stan?

Ono što je ovo dobro jeste što vi konstatujete konačno, posle šest godina vašeg mandata na jednom mestu, da sada brinete o tome što se stvara rizik da će korisnik bez potrebnih objašnjenja izabrati finansijski proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije i konstatuju o ovim predlozima zakona.

Posle šest godina vašeg mandata vi shvatate konačno da postoje korisnici kojima banka, bez potrebnih objašnjenja, nudi određene proizvode, obavezuje ih ugovorom koji ne odgovaraju njihovim potrebama? Vi sad meni recite kako prosečan čovek da zaštiti svoj interes pred bankarskom mafijom, pred bankarskim kartelom koji ga pljačka? On mora da bude doktor pravnih nauka da bi mogao da savlada ugovore lopovske i sve druge načine funkcionisanja banaka u Srbiji. Gde je Narodna banka Srbije kada prosečan građanin Srbije strada pod ovim bankarskim prevarantima i lopovima?

Naravno, vi počinjete sada ovim određenim predlozima zakona, posle šest godina vlasti, da nešto kao menjate. Sve je to onako flaster na duboku ranu. Mi imamo kancer u našem bankarskom sistemu. Naš bankarski sistem je kancerogen, a vi dođete u Narodnu skupštinu i kažete – evo, imam flaster i kad zalepim ovaj flaster na ovaj kancer, verujte, osećaćete se kao bolesnik bolje. Pa, ne može flasterom gospođo Tabaković da se rešava problem kancera, bankarske pljačke ovog naroda, ove privrede i ove države. O tome ću, naravno, nešto više detaljnije.

Kažete vi, i ovo su stvari koje ja podržavam, da se razumemo, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama utvrđuju se pravila kojima će se dodatno unaprediti informisanje i transparentnost u vezi sa naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju građanima i privredi.

Predložena je i obaveza pružaoca platnih usluga da svojim korisnicima, pazite ovo, najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostavi izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom. Šta to znači? Pa, jel do sad nisu imali nikakvu obavezu, pa su mogli da naplaćuju kakve god hoće naknade, da su mogli da pljačkaju ovaj narod, a da ste vi spavali i primali platu od pet hiljada evra u Narodnoj banci Srbije?

Nemojte da se smejete. Neki su ljudi izvršili samoubistvo u ovoj državi zato što su ih banke opljačkale, zato što su ostali bez svojih stanova i kuća, zato što su ih javni izvršitelji izbacili na ulicu. To nije smešno, gospođo Tabaković. To je tragično.

Ne govorim ništa slučajno i napamet, govorim veoma konkretno i precizno. Evo i nekih podataka, a vi me demantujte.

Da li je tačno da su provizije na elektronsko plaćanje u Srbiji šest puta veće nego u Evropskoj uniji? Da li je tačno da postoji oko 500 različitih provizija na bankarske transakcije za privatna i pravna lica? Da li je tačno da jedna trećina prihoda banaka u Srbiji potiče od raznih vrsta naknada i provizija koje ne mogu biti naplaćivane, a naplaćuju se? Da li je tačno da su banke u prošloj 2017. godini u Srbiji ostvarile 500 miliona evra profita. U Srbiji siromašnoj, ojađenoj, uništenoj, sa ovakvom privredom, 500 miliona profita?

Što veća kriza, to banke ostvaruju veći profit. Da nije to malo neobično, gospođo Tabaković? Čiji ste vi eksponent na mestu guvernera NBS? Da li vi radite za građane Srbije, koji vam daju platu, ili vi radite za banke? Za koga vi radite?

Znate šta, ja nemam ništa protiv, vi zaslužujete platu od 5.000 evra, ali ne da vam plaćaju građani Srbije, nego da vam plaćaju banke, koje vi štitite vašim ne radom i ne činjenjem u NBS. Neka vam one plate platu od 5.000 evra, jer vi radite za njih.

Može se tu naći još po neka stvar, koju vi posle šest godina shvatate da bi eventualno mogli da zaštitite građane Srbije od bankarske pljačke, pa kažete na jednom mestu – novina je to što u slučaju da je nekom ukradena platna kartica, da je potom zloupotrebljena, korisnik odgovarati samo do iznosa od 3.000 dinara, a preko tog iznosa svu odgovornost snosiće banka i moraće da mu nadoknadi gubitak.

Na drugom mestu kažete da pokušavate da izađete u susret i što se tiče platnih usluga i sniženja cena prihvatanja platnih kartica za trgovce, a samim tim i potrošače, s obzirom da se visoki troškovi koje trgovci imaju po ovom osnovu, po pravilu, preko viših cena roba i usluga prelivaju na krajnje korisnike. Dobro jutro, Kolumbo.

Naravno, još jedna dobra stvar, kažete da se Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, što je za pohvalu, ova oblast konačno uređuje na mnogo kvalitetniji način nego što je to bilo do sada i omogućava otvaranje novih mogućnosti rada, što je važno za naš IT sektor i što zaista omogućava neka bolja prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenja sredstava komunikacije na daljinu, interneta, mobilnih telefona itd.

Tu se otprilike završava sve što mogu da kažem pozitivno, ali to nije pozitivno, jer vam je trebalo šest godina da ove minimalne stvari na korist građana Srbije uradite, ali ste zato za banke uradili sve. Banke su zaštićeni beli medvedi u državi Srbiji. Niko im ne može ništa, a oni nama mogu da rade šta god hoće.

Sada, tu mi dolazimo do tog ključnog pitanja. Vi kažete, i tu se ja s vama slažem, da je zrelost domaćeg tržišta za primenu određenih zakona ključ. Hoćete li da citiram upravo nešto o čemu je drugi ministar govorio, da citiram šta kaže obrazloženje za potvrđivanje zajma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj?

Kaže ovako - u srpskom finansijskom sektoru dominira bankarski sektor sa snažnom prisutnošću inostranih banaka. Čuj snažno, sa preovlađujućom, sa monopolskom prisutnošću stranih banaka. Na drugom mestu kaže – bankarski sektor u državnom vlasništvu nastavlja da se suočava sa gubicima. Recite mi zašto onda ozbiljne države, poput Kanade, ograničavaju procenat stranog bankarskog učešća na njihovom tržištu? Mislite li da su one glupe? Zašto mi to nemamo? Zašto kod nas može bankarski sektor da bude potpuno u vlasništvu stranog kapitala? Pa zato da bismo bili kolonija, da ne bismo bili suverena, nezavisna i samostalna država, da ne bismo mogli da razvijamo domaću privredu i poljoprivredu, da bi banke držale monopol i ucenjivale finansijski krvotok ove države.

e lopovske strane banke, koje pljačkaju i deru kožu s leđa građana Srbije sa najvećim kamatnim stopama i provizijama u Evropi, što i vi sami priznajete, kao što je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić priznao, to je velika stvar, da oni neće da ulažu u našu privredu, da oni neće da daju povoljne kredite za naša mala i srednja preduzeća, da one imaju samo motiv da učestvuju u onim transakcijama gde lako i brzo ostvaruju ekstra profit, bez ikakvog rizika po njihov posao. Zato, gospođo Tabaković, je važna domaća banka, zato što ona sme i može da rizikuje, posebno kada je u državnom vlasništvu, u interesu svojih građana, u interesu svoje privrede. Stranu banku to ne zanima, onu stranu banku iza koje vi stojite i koju vi favorizujete i koju vi ovde štitite vašim ne činjenjem. Samo državna banka, određena „Razvojna banka“, određena „Agrobanka“ može da ima interes da po povoljnim kamatnim stopama kreditira domaću privredu i poljoprivredu.

To strana banka nema interes. Neće da rizikuje, a i što bi razvijala našu privredu i poljoprivredu kada ima interes da razvija svoju, tj. našu konkurenciju.

Dakle, stvari su tu veoma jednostavne, ali je problem u tome što vi ovde ne dolazite u Narodnu skupštinu Republike Srbije da nikada ne bi pred javnošću mogle da se pokrenu te tabu teme. Tabu teme.

Valutna klauzula, gospođo Tabaković. Pljačka na valutnim klauzulama. Hoćete da vam samo navedem kredite indeksirane u švajcarskim francima? Kada ste odgovorili na mnogobrojne zahteve udruženja građana koji su oštećeni, poput Efektive, ili CHF? Bio sam zajedno sa njima ispred vašeg sedišta na protestu u više navrata. Pravite se ludu, jedini u Evropi, da ne rešite kredite indeksirane u švajcarskim francima za više od 20 hiljada porodica koje su opljačkane.

Zamislite da vi imate kredit, da 10 godina otplaćujete kredit i da posle 10 godina otplate kredita imate da vratite više nego na početku kreditnog zaduženja. Kako se to zove, gospođo Tabaković? Pljačka. Lopovluk, dranje kože s leđa građana. To vi dozvoljavate u NBS.

Ovo što ja pričam, nisam ja izmislio, evo vam kolege Viktora Orbana u Mađarskoj. Ukinuo valutnu klauzulu. Sve kredite indeksirane u stranim valutama prebacio u domaću valutu. Znači, može.

Evo vam primer kolega u Poljskoj, dodatno oporezivanje stranih banaka. Ne mogu da ostvaruju ovoliki ekstra profit u vremenu svetske ekonomske krize. Ne mogu da pljačkaju ovaj osiromašeni narod. Mislite da bi otišli iz Srbije? Nije njima nikad dovoljno profita. Ako ostvaruju 500 miliona na godišnjem nivou, da im pola uzmemo, opet će da ostanu da tih pola zarađuju. Ali, moramo da malo naučimo banke da podele teret krize sa građanima i privredom, tj. da ih dodatno oporezujemo.

Da ne govorim o onome što smo ovde pričali godinama, i kroz rad našeg antikorupcijskog tima, da banke imaju specijalne, povoljne ugovore o određenim specijalnim VIP kreditima, za sudije u različitim sudovima u Beogradu, i da te sudije posle, kako mislite da će da sude oštećenim bankarskim klijentima u nekim specifičnim situacijama? Naravno, onako kako je interes banke od koje su dobili povoljne kredite. Jel, to kriminal, jel, to korupcija? Pa, naravno da je kriminal i korupcija na najvišem državnom nivou, gde banke potkupljuju sudije u ovoj državi.

Vi to gledate i ćutite, a znate da je ovo tačno. Odlično znate da sudije najvažnijih sudova u Srbiji, na prvom mestu u Beogradu, imaju specijalne bankarske kredite sa bankama, koje ne može da dobije ni jedan drugi građanin Srbije. Mislite da im banke to daju zato što vole sudije u Srbiji? Ne, nego da ih korumpiraju, gospođo Tabaković, ali vi to gledate i trpite i ćutite.

Da se ne vraćam sada na privredni genocid nad domaćim bankarstvom, na sve ono što je urađeno od 5. oktobra 2000. godine, na uništenje svih domaćih banaka i na sve ono što je zapravo, omogućilo da mi danas smo u sopstvenoj državi robovi stranog monopolskog bankarskog sistema.

Pogledajte, šta rade ostale države sveta. Kada je kriza spašavaju svoje domaće banke, jer znaju da bez domaćeg bankarstva, nema generatora obnove i razvoja domaće privede i poljoprivrede. To jedino očito vi ne shvatate. Jedino vi radite za interese stranih banaka.

Ne bih se vraćao ni na ono što smo takođe govorili kroz aferu „Dveriliks“, kako banke u Srbiji peru pare, posebno od trgovine narkoticima, kako je njihovo učešće u pljačkaškim privatizacija, itd. Vi to odlično znate, ali ćutite, zato što ste vi lobista za banke na čelu NBS, a ne lobista i onaj koji štiti građane Srbije od bankarske pljačke, što bi trebalo da bude vaša osnovna kontrolno-nadzorna uloga NBS.

Vi sada ukidate i Upravu za nadzor nad finansijskim institucijama, koja bi valjda trebalo da zaustavi te banke od te pljačke. Vi, praktično, ovde priznajete da su sva vaša dosadašnja uputstva bila beskorisna, beznačajna i bez ikakve funkcionalne koristi, jer morate zakonski malo da pritisnete banke koje vas ništa ne slušaju i koje rade šta hoće.

Vi im kažete – hajte malo da te naknade smanjite, hajte, malo da sve to ide u okvire kamatne stope, a ne dodatno da pljačkate građane na 500 različitih provizija i naknada. Oni ništa. Sada morate zakonski da ih pritisnete. To ste mogli i pre šest godina, ali niste uradili. Šest godina vi ste odgovorni za bankarsku pljačku građana Srbije, a mogli ste da je zaustavite.

Zašto danas tek donosite ove zakone? Zato što ste šest godina pustili da nas pljačkaju. Koju korist vi od toga imate, ja to ne znam, to možemo da razmotrimo takođe.

Dakle, ono što je ovde za nas izuzetno važno, kada govorimo o Zakonu o finansijskom obezbeđenju, ovim zakonom, što je posebno interesantno vi omogućavate da naš dug bude preprodat nekoj drugoj finansijskoj instituciji, da se jedno jutro probudimo da smo uzeli kredit ovde i da treba da vratimo taj kredit, odnosno dug ovde, ali da je on to preprodao nekome drugome i da smo mi odjednom robovi nekog drugog, ali nismo se tako obavezali na početku priče.

To je isto jedna od stvari za koju vi dugujete odgovor, kao što dugujete odgovor zašto niste rešili probleme 20 hiljada porodica koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Takođe, može biti problem da se po novom Zakonu o stečaju omogući isto tako tim trećim licima i svim drugim, pravo preče naplate potraživanja u stečajnim postupcima. Na osnovu čega? Zato što su banke? Zato što po vašem ovom novom Zakonu o finansijskom obezbeđenju oni imaju mogućnost da poseban režim namirenja za poverioce čija su potraživanja obezbeđena finansijskim obezbeđenjem, novčana sredstva na računu, itd.

Gde su radnici? Opet na poslednjem mestu, kao i do sada. Znači, da se banke namire, da se finansijski poverioci namire, a radnici i sve drugo to uvek može da bude na poslednjem mestu u Srbiji.

Ja vas pitam, kada ćete vi da vratite radnicima koji su opljačkani u pljačkaškim privatizacijama ono što im sleduje? Sve neisplaćene zarade, sva neisplaćena druga njihova potraživanja, sav nepovezan radni staž, itd. To vas ne interesuje, ali vas interesuje da banka slučajno i druge finansijske institucije ne ostane nešto oštećena u stečajnom postupku, ne daj Bože.

Malo su nas opljačkali pa da ih zaštitimo, da ne dozvolimo da oni nešto slučajno propadnu u ovom vremenu. Malo je 500 miliona evra godišnjeg profita banaka, hajmo još da imaju veći profit. Gde je privreda? Gde je poljoprivreda? Gde su građani? To je za vas nebitno pitanje.

Vas, uostalom, i ne interesuje dužničko ropstvo naših građana. Vas ne interesuje to što javni izvršitelji izbacuju porodice na ulicu zbog određenih nemogućnosti da vraćate određene bankarske kredite.

Ono što vama sigurno tek ne pada na pamet, jer ne vidimo da za šest godina niste se udostojili to da analizirate. Zašto je bio dobar sistem SDK? Zašto je bio dobar sistem Zavoda za obračun i plaćanje? Zašto je bolje da država u svojim rukama drži svoj platni promet, a ne da ga predaju u ruke stranih banaka?Izvinite gospođo Tabaković, kada vi primite vašu platu na vaš tekući račun, on nema razloga da bude u stranoj banci. Zakonom treba da napravite da on mora da bude u domaćoj banci.

Zašto bi ste vi primali vašu platu na tekući račun u stranoj banci? Nema razloga za to. Državni platni promet mora da bude u državnim rukama. Vi ste sve oslobodili da banke mogu da imaju monopol i da mogu da nastave na svaki način da pljačkaju ovaj narod i ovu državu.

Naravno, što se tiče ovih zajmova, to je tek komedija za sebe. Mi uzimamo zajmove da reformišemo naša javna preduzeća, naše finansijsko poslovanje, sve ono što bi Vlada republike Srbije trebalo da uradi za platu koju prima državna administracija, nabujala u ovoj državi.

Mi sada uzimamo zajam da nam stranci valjda pomognu u tome, a oni će opet uzeti veći deo tih para koje mi od njih pozajmljujemo za svoje usluge konsultacija i ko zna čega.

U tom smislu, ja mogu samo da zaključim da ovo što ste vi stavili u osnovne ciljeve koji će se ostvariti predloženim izmenama i dopunama zakona, bolje informisanog korisnika platnih usluga, kao preduslov za veću zaštitu njihovih prava, lakšu uporedivost naknada u odnosu sa drugim bankama, smanjenje troškova korišćenja usluga povezanost platnim računima, sve to je bio vaš posao i pre šest godina.

Vi treba da odgovarate što ste za ovih šest godina dozvolili da se banke bogate a da građani Srbije siromaše. Ništa ovo stavljanje flastera na kancer neće pomoći da se sakrije vaša odgovornost za ono što ste uradili na čelu NBS.

Poštovani predsedavajući, pa, evo da jednom izbrišete listu i zbog nas iz opozicije, a ne samo zbog Marijana Rističevića.

Inače, kolega predsedavajući, povređen je član 108. stav 1. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, tj. vi, jer maltene svako javljanje po povredi Poslovnika kolege Marijana Rističevića je povreda Poslovnika, pa vas preporučujem da na to obratite pažnju.

Sad mogu da vam pojasnim u ovom slučaju kako je to izgledalo. Dakle, ovde je jedan narodni poslanik opozicije sasvim normalno, parlamentarno i demokratski govorio o kandidatu za ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Vi ste onda dozvolili jednom narodnom poslaniku vladajuće većine da govori o narodnom poslaniku opozicije, koji je govorio o kandidatu za ministra finansija, kroz lažnu formu povrede Poslovnika i da time uvredi, praktično, ne znam koliko stotina hiljada ljudi koji rade u državnom sektoru, u javnom sektoru države Srbije, između ostalog i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji nikada nije radio ništa drugo sem na državnoj plati.

Dakle, dozvolili ste da se vređa i predsednik Srbije i svi drugi zaposleni u javnom sektoru, nekakvom tiradom lažnog, ovde narodnog poslanika, koji inače lično je umešan u brojne kriminalne afere i da ne govorim šta sve ne i ne bi smeo da se javi na reč uopšte kada bi neko moralno dostojanstvo i neki moralni karakter vladao u Narodnoj skupštini.

Dakle, molim vas, sledeći put kada se javi Marijan Rističević, da odmah obratite pažnju da se javio da bi kršio poslovnik o radu Narodne skupštine i da bi prozivao opoziciju, jer mu je to zadatak i zato ne nosi on nanogicu, nego njegova žena.

Poštovani predsedavajući, ja bih takođe ukazao na povredu Poslovnika članova 106. i 107. jer mislim da u kontinuitetu predsednik Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, vređa dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i ne govori o tačkama dnevnog reda, odnosno tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Naime, ona to radi na nekoliko načina. Probaću da vam na to skrenem pažnju. Prvo, ona ne odgovara na pitanja narodnih poslanika, dakle, ona priča o svemu sem o onome što je narodni poslanici pitaju. Druga stvar, ona komentariše rezultate izbora, a sama nikada nije učestvovala ni na jednim izborima i ne vidim odakle joj pravo da komentariše ona rezultate izbora. Došla je na vlast u Srbiji a da nikada nije dobila podršku građana Srbije za to.

Treća, veoma važna stvar jeste da smo je čak uhvatili u nekoliko navrata da govori neistinu. Kada je rekla da je u vreme u Agenciji za privatizaciju bio Siniša Mali, nisu izvršene pljačkaške privatizacije, a izvršene su. I kada je rekla da su komisije o njegovom doktoratu radile svoj posao, a nisu radile svoj posao i nikada ni jedna komisija nije donela nikakav zaključak.

Dakle, ovo je zaista prevršilo svaku meru. Razumem, da mi kao narodni poslanici treba da poštujemo predsednika Vlade kada dođe u parlament, to je potpuno u redu, ali bi morao i predsednik Vlade da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, ne može da govori neistine, ne može da govori van tačke dnevnog reda, ne može da priča o izborima na kojima nikada nije učestvovala i da glumi nešto što ona nije. Izvor njene političke moći nalazi se na Andrićevom vencu. Ona nikakvu svoju političku moć i u tom smislu, autoritet nema. Ona je postavljeno lice od strane nekoga ko jeste pobedio na izborima, ali to nije ona.

Samo sam želeo da ukažem, poštovana predsedavajuća, na ova kršenja Poslovnika. Hvala.

Ako je istina uvreda, onda…

Poštovani predsedavajući i poštovani predstavnici vlasti, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima. Ja ću možda delovati za vas iznenađujuće kada kažem, evo, iako dolazim iz redova opozicije, smatram da je predlog za budućeg ministra finansija apsolutno na mestu. Dozvolite da to obrazložim.

Počevši od oblačenja kolege Siniše Malog, koje mi se dopada, jer ima taj staromodni stil, koji me neodoljivo podseća na film „Kum“ Frensisa Forda Kopole, pa do toga, da, evo, po ko zna koji put na visoke državne funkcije dolaze ljudi koji nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom nemaju.

Dakle, nesumnjiva je sposobnost, kako gospodina Siniše Malog tako i Ane Brnabić da dođu na najviše državne funkcije, mimo stranke na vlasti, a da nemaju dana bilo kakvih političkih aktivnosti u toj stranci. I tu se onda postavlja jedno za mene bolno pitanje - da li je moguće da SNS nema nijednog svog kandidata iz redova SNS za ministra finansija? Čime se bavi, recimo, Ekonomski savet SNS gde ima uglednih i ozbiljnih ljudi? Zar je moguće i da za šest godina vi ne možete da iznedrite nijednog kadra iz redova SNS, već neprestano morate da posežete za ljudima iz paralelnog sistema vlasti u Srbiji, ljudima koji nikada nisu svoj autoritet proverili na izborima, ljudima koji dolaze po privatnim, a rekao bih i nekim stranim linijama, a koji svakako ne dolaze iz redova SNS?

Dakle, ko bi od pristalica SNS i SPS glasao za vas da je znao da će Ana Brnabić biti predsednik Vlade, a Siniša Mali ministar finansija? Pa retko ko i od onih koji su članovi SNS i SPS. Oni su glasali za nešto drugo, a dobili su ovo.

Ono što je ovde vrlo zanimljivo i karakteristično, jeste da se vi neprestano i ja vas u tome apsolutno podržavam, pozivate na to da je neko upropastio državu Srbiju pre vašeg dolaska na vlast. Ja se sa tim slažem, da se razumemo. I, evo, vi već punih šest godina popravljate to što je neko pre vas upropastio.

Međutim, ima tu jedna sitnica, ko je bio to pre vas? Da nije bio SPS sa kojim ste sada u vlasti? Da nije bio Aleksandar Vulin sa kojim ste sada u vlast? Da niste i vi, oličeni o Aleksandru Vučiću 90-ih bili na vlasti i upropaštavali ovu državu? Pa, onda oni koji su bili od 2000. godine na ovamo i koji sa vama sede u vlasti, kao Dragan Marković Palma, kao Rasim LJajić, jel su oni upropastili beše ovu državu, pa vi sada to popravljate? Čisto da građani znaju na koga tačno mislite kad kažete da su oni pre vas upropastili.

Mislim da vi mislite i na određene vaše sadašnje koalicione partnere i u pravu ste, potpuno ste u pravu. Ali, tu dolazimo do najzanimljivijeg dela priče, vaš kandidat za ministra finansija, gospodin Siniša Mali je simbol te vlasti protiv koje se vi borite. On je simbol te pljačkaške vlasti posle 5. oktobra, koja je uništila domaću privredu, domaće bankarstvo i sve ono što je bio ekonomski domaći interes države Srbije.

Dakle, ako ste protiv žutog preduzeća, kako ga nazivate, ako ste protiv te vlasti pre 2012. godine, pa kako čoveka koji je simbol te vlasti, koji je bio pomoćnik ministra privrede 2001. godine, koji je bio direktor Centra za privatizaciju unutar tog ministarstva 2001. do 2003. godine, danas predlažete, verovali ili ne, za šta? Za ministra za finansije. A, evo, fotografije iz te 2001. godine, Siniša Mali, Mirko Cvetković i Aleksandar Vlahović, tada na čelu Ministarstva privrede i privatizacije u Srbiji. One pljačkaške privatizacije koju vi sa pravom ističete ovde svaki put da je bila grobar srpske ekonomije. Molim vas da objasnite prvo vašim članovima, članovima SNS i SPS zašto grobare srpske ekonomije danas birate za ministre finansija?

Nije stvar u tome, što se tiče lažnih diploma i tu je gospodin Siniša Mali simbol vaše vlasti i treba da dođe na ovom mestu, jer ako već se favorizuju oni sa kupljenim diplomama i doktoratima koji su plagirani, on je odličan kandidat. Znači i iz tog ugla gledano, on zaslužuje da dođe na to mesto.

Ja sam već rekao i ponoviću, naš predsednik Vlade Ana Brnabić je danas ovde uhvaćena kako govori neistinu, da u vreme kada je gospodin Siniša Mali bio na čelu Centra za tendere i čitavog tog procesa privatizacije od 2001. do 2003. godine, znači kompletno zakonodavstvo, pljačkaške privatizacije, kompletna primena pljačkaške privatizacije je delo vašeg budućeg ministra finansija.

Od predsednika Vlade smo čuli da on u to vreme nije učestvovao ni u kakvoj problematičnoj privatizaciji. Onda se ispostavilo da je u to vreme privatizovan „Sartid“, „Večernje novosti“, „Keramika“ Kanjiža, „Jugoremedija“ i druge sporne pljačkaške privatizacije. Ko je to radio? Siniša Mali.

Sledeći put vas molim, kada budete tražili odgovornost onih koji su uništili državu pre vas, da se javite vašem budućem ministru finansija.

Sada dolazimo do sledeće problematike. Ne bih se vraćao na onih 300 univerzitetskih profesora koji traže da se poništi doktorat Siniše Malog, na sve dokaze koji govore o tome da nijedna komisija na nivou univerziteta nikada nije formirana da proveri njegov doktorat, što je takođe neistina, ono što je govorila predsednik Vlade na tu temu, ono što je važno, gospodin Mali je zaista slučaj za tendere, još iz tog vremena žutog preduzeća, on je zapravo izučio kako se organizuju tenderi za novogodišnje rasvete, kako za jelke od 83.000 evra. Znači, on je došao pripremljen na funkcije na koje ste ga vi postavili. On je izučio školu u vreme DS, a primenio u praksi u vreme SNS.

On je simbol te simbioze bivšeg i sadašnjeg vašeg režima. On zato treba da dođe na mesto ministra finansija, jer je to dokaz onoga što mi tvrdimo, da se ništa u Srbiji nije promenilo i da oni koji su ranije vladali i uništavali, evo ih, dolaze ponovo, vladaju i uništavaju. Zato podržavam njegov izbor, jer će to da razotkrije vaše laži u smislu da ste doneli nešto novo i vi ste sada nešto promenili, a isti kadrovi koji su uništili državu, sada su vaši kadrovi.

Naravno, ono što je ovde veoma interesantno jeste kada je gospodin Siniša Mali odgovarao na pitanje od čega plaća 60.000 evra godišnje školarine svoje dece i rekao da to finansiraju određeni njegovi prijatelji iz inostranstva, što je legitimno, imate prijatelje oni finansiraju školarinu vaše dece. Jedino što niste rekli ko su vam ti prijatelji. Pa bih ja voleo da postavim pitanje – da nije jedan od tih prijatelja i Stanko Subotić Cane, jedan od osnivača SNS, kome ste inače bili konsultant u njegovoj firmi „Futura plus“, ako se ja ne varam, a vi potvrdite da li je to istina ili nije? Da nije možda Stanko Subotić Cane, koji je bio gonjen krivično za šverc cigareta u ovoj državi pre dolaska na vlast SNS, a po dolasku SNS na vlast naprasno oslobođen tih optužbi, možda izvor političke moći preko koje vi dolazite polako na određene funkcije u ovom društvu, prvo gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija, mimo SNS, koja vas nikada nije predložila ni na jednu funkciju,

Da bih to dokazao, evo najboljeg primera. Jedino što smo čuli od predsednika Vlade kao argument da vi postanete ministar finansija jeste vaš rezultat u Beogradu. A ja vam kažem – vi se stidite vašeg gradonačelnika Beograda, jer ga niste stavili čak ni na prvo mesto na lokalnoj gradskoj izbornoj listi za izbore u Beogradu i sada ga skidate sa mesta gradonačelnika, jer da je on dobro radio, pa vi biste ga valjda ostavili još jedan mandat, da završi taj dobar posao. Ne, nego sad će on da ode sa tog mesta na drugo mesto, jer je dobro radio. Pa što ste onda stavili javne ličnosti dr Zorana Radojičića i druge na čelo te liste, kad ste imali tako vrhunskog gradonačelnika? Pa zato što ste se stideli Siniše Malog i što ste se krili iza javnih ličnosti, inače biste nazvali vašu lokalnu gradsku listu na izborima u Beogradu Srpska napredna stranka – dr Siniša Mali, a nešto nisam video da ste je tako nazvali, jer niti je doktor, niti ga hvalite i ponosite se njime, nego se krijete iza javnih ličnosti i naravno Aleksandra Vučića.

Ono što je vrlo karakteristično u bogatoj biografiji pljačkaških privatizacija budućeg ministra finansija jeste jedna od prvih privatizacija Fabrike vagona „Bratstvo“ iz Subotice, koji je na jedan veoma simpatičan način u svoje vreme prodao, zamislite kome, svom ocu. Onda je ta firma, posle samo nekoliko godina, propala, a oni izvukli novac, dali hipoteke na određene potencijale te fabrike i obogatili se, a vratili državi vlasništvo nad ovom fabrikom iz Subotice i to je samo jedna od stotina neuspešnih privatizacija u Srbiji. Sada čovek koji sa svojim ocem nije mogao uspešno da vodi jednu firmu koju je privatizovao na krajnje sumnjiv način za vreme dok je bio savetnik, odnosno direktor u Agenciji za privatizaciju, nama treba da bude ministar finansija, a firmu koju je privatizovao on i njegova porodica doveo je do stečaja, poništenja privatizacije i vraćanje u državno vlasništvo, da država vidi šta će sa tim. Ja se nadam da neće tako i kada prestane da bude ministar finansija da nam vrati državu Srbiju, da mi vidimo šta ćemo sa njom nakon njegovog mandata.

Ovde je naravno bilo puno reči o raznim zanimljivim stvarima kada se tiče bogate biografije gospodina Siniše Malog, o tome da je imao 45 bankovnih računa, da se od toga 17 vodi na njegovo ime, a 21 na ime njegove supruge. Prosto, za šta vam, gospodine budući ministre, treba 45 bankarskih računa? Čime se vi to, je li, bavite? E, to je ovako zanimljiva tema i o tome bi mogla da se kaže koja reč. Kako ste, recimo, 15. novembra 2012. godine uplatili 67.000 evra u kešu na svoj račun? Kako je vaša supruga na svoj bankovni račun položila 125.000 evra u gotovini od 2006. do 2013 godine, da nikada niste objasnili poreklo vaše imovine, da nikada niste objasnili poreklo toga keša? To je problem države Srbije. Nemamo zakon o ispitivanju porekla imovine političara i tajkuna, koji te obećali pre šest godina i, evo, nema ga. Zašto? Pa zato što bi prvi morao da bude Siniša Mali predmet ispitivanja porekla imovine i ovog keša.

Naravno, već smo čulu o ofšor kompanijama, o 24 stana u Bugarskoj, istina, nismo čuli o ova tri stana u luksuznom kompleksu „Oaza“ u centru Beograda. Možda predsednik Vlade može da nam kaže nešto o tome otkud gospodinu Siniši Malom tri luksuzna stana u centru Beograda. Verovatno od plate gradonačelnika od 100.000 dinara, pretpostavljam, ili je možda kao vi uštedeo u međuvremenu, pa kao vi kupio stan od pola miliona evra na Dedinju, a plata vam samo 100.000 dinara, pa valjda vraćate kreditnu ratu od 150.000 dinara, od te plate od 100.000 dinara.

Dakle, hajde jednom konačno da utvrdimo poreklo imovine političara, evo, ja prvi da budem predmet tog zakona, pa onda svi ostali. Znači, hajde da vidimo odakle, bre, vama političarima pare, odakle vama ministrima pare, odakle vama tolike stotine hiljada u kešu koje vi polažete u banku ili, kao što je lepo objasnio gospodin Siniša Mali, da je to njegova supruga nasledila od oca, našla gotovinu u nekoj fioci i u porodičnoj zaostavštini. Pa ko može da veruje u te bajke, gospodine Mali? Ko može da veruje u te bajke? Vi ste u svoje vreme čak dobili na poklon državno zemljište koje je kasnije Privredni sud u Pančevu morao svojom presudom da vrati državi, jer ste raznim malverzacijama prisvojili 10 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta i počeli da proizvodite na njemu. Pa čekajte, hajde svi da prisvojimo državno poljoprivredno zemljište, da počnemo da proizvodimo na njemu. Ili to može samo Siniša Mali i njegova porodica u ovoj državi.

Kažu – tajkuni. To je, inače, jedan od meni omiljenih političkih delova programa SNS. Kaže predsednik Aleksandar Vučić, u svoje vreme – problem u Srbiji predstavljaju Mišković i njegovi tajkuni. Onda na proslavi 25 godina Delte, počasno mesto pored Miroslava Miškovića, jel prepoznajete ko je? Siniša Mali, budući ministar finansija u Vladi Republike Srbije. Pa čekajte, jesu li problem tajkuni i Mišković? Ja ne razumem više. Ili je Mišković dobar, čim šaljete Sinišu Malog, vašeg glavnog čoveka, da sedi na počasnom mestu na proslavi Delta holdinga? Ili je Mišković loš, pa treba da završi u zatvoru? Ali, ne može i jedno i drugo. Ne može Mišković da služi za reklamu Aleksandru Vučiću i da se bori protiv tajkuna, a posle toga da pošalje Sinišu Malog na proslavu 25 godina Delta holdinga i da sedi na počasnom mestu pored Miroslava Miškovića. Čekajte, ljudi, malo šizofrenično, priznaćete.

Dakle, ono što je ovde problem, problem je što je i naš predsednik Vlade uvažena Ana Brnabić poslovala sa Sinišom Malim, u svoje vreme, čak su imali i zajedničku firmu koja je osnovana 2015. godine, „Energy and Innovation“, sa kontroverznim beogradskim advokatom Igorom Isailovićem, najpoverljivijim advokatom Siniše Malog koji je učestvovao u svim njegovim poslovnim aktivnostima. Dakle, oni ne samo da su školski drugovi, Brnabić i Mali, oni su imali i zajedničke firme iz kojih su se sada povlačili da bi glumili da nemaju nikakve veze i da mi ne možemo onda da otkrijemo poreklo njihovog keša koji oni polažu u banke. Ne možemo, zato što nemamo zakon o ispitivanju porekla imovine, koji vi nećete da donesete već šest godina. Ali, bilo bi zanimljivo da nam objasnite te vaše poslovne zajedničke aktivnosti.

Ili, recimo, da nam objasnite doprinos Siniše Malog, verovali ili ne, u desetinama upravnih odbora u kojima je on sedeo, a i danas sedi, u desetinama upravnih odbora. Pazite ovo, Siniša Mali – predsednik Upravnog odbora u „Fijat automobili Srbije“, predsednik Upravnog odbora u Komercijalnoj banci, član Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, trenutno predsednik Nadzornog odbora kompanije „Er Srbija“. Gospodine Mali, pa vi ste supermen. Vi toliko imate vremena da vi možete da vodite ovolike kompanije, da budete svuda predsednik upravnog i nadzornog odbora, da radite privatno, da ste se obogatili. Da vam ja na kraju objasnim zašto ste se vi vratili u Srbiju. Zato što u Srbiji može lakše da se krade nego na zapadu i ne možete na zapadu da se obogatite tom brzinom kojom ste se obogatili u Srbiji. Zato ste se vi vratili, a ne zato što volite Srbiju. Vi volite pare koje mogu da se opljačkaju od ovoga naroda i države preko monopola onih koji su na vlasti.

Nemojte mi samo pričati o Beogradu i o vašim uspesima u Beogradu. Evo, da vam ja navedem primer, 295 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve Vlade Republike Srbije za izvršavanje obaveza Grada Beograda usled smanjenog obima prihoda budžeta u prošloj godini. Tri puta ste dobili pare od Vlade, u oktobru 110 miliona dinara, u decembru 185 miliona dinara, plus ste dobili koliko stotina novozaposlenih i koliko vanredne socijalne pomoći da biste kupili izbore u Gradu Beogradu. Dakle, to su vaši rezultati i sa tim se ja slažem. Znači, ja u vašu sposobnost da vi dođete na vlast i da sa vlasti iznosite novac iz raznih monopolskih i političkih šema i kombinacija ne sumnjam.

Znači, iz tog ugla gledano, vi zaista treba da budete to što predlažu vas. Ali, zašto vi to treba da budete? To je ono završno ključno pitanje. Evo, fotografije naslovne strane hrvatskog nedeljnika „Globus“ sa naslovom „Siniša Mali Vučićev broj jedan“. Naime, intervju koji je sa vama radio poznati hrvatski publicista Darko Hudelist, kada ste postali gradonačelnik 2014, a podsetiću šta je najveći od svih Srba, Aleksandar Vučić, rekao o Darku Hudelistu: „Darko Hudelist nije lažov, Darko Hudelist je, za ljude koji ne znaju, najpoznatiji hrvatski publicista“.

E, u intervjuu tom najpoznatijem hrvatskom publicisti vi ste rekli jednu genijalnu stvar, da ste vi postali predsednik, tj. gradonačelnik Beograda, zahvaljujući tome što vas je preporučio Andrej Vučić, brat Aleksandra Vučića. Ne SNS, ne glavni odbor, predsedništvo SNS, nego čovek bez funkcije. Zato, kako ste vi u tom intervjuu rekli, citiram: „Stvar je u tome što su Vučićev rođeni brat Andrej i moj mlađi brat Predrag Peđa najbolji prijatelji i ja sam im uvek pomagao.“ Dobro, odlično, znači ovo je kontra usluga. Aha, znači, sad sam razumeo poentu zašto ste vi kandidat za ministra finansija. Vi ste njima nešto pomagali, pa su oni vama vratili tako što su vas postavili za gradonačelnika Beograda i sada ministra finansija. Možda bi predsednik Vlade, Ana Brnabić, mogla nešto da kaže o Predragu Malom, bolje nego da ja o tome govorim.

Ono što je zaključak priče, vi dolazite iz paralelnog centra moći u ovoj državi, vi ne dolazite iz političkog sistema. Vas predlaže brat predsednika države i šalje vas na određene funkcije, čak ne ni predsednik države, nego njegov brat koji je dobar drug sa vašim bratom. Pa, su čak zajedno dobili batine od žandarmerije na onoj jednoj gej paradi na kojoj ste se pojavili vas dvoje zajedno, kao pristalice promocije ideologije homoseksualizma u Srbiji.

Ključno pitanje za kraj jeste – gde je vaš program? Kako ćete da rešite problem oštećenih radnika u pljačkaškim privatizacijama za koje ste vi odgovorni? Kako ćete da rešite problem bankarske pljačke i posebnog kredita indeksiranih u švajcarskim francima? Kako ćete da rešite problem da naše pare iz budžeta konačno idu domaćoj privredi i poljoprivredi, a ne stranim investitorima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje prvo pitanje za danas ide ministru za zaštitu životne sredine i glasi:

Da li je tačno da u Pančevu u nekadašnjoj staklari firma „Promist“ bez dozvole gradskih, republičkih nadležnih institucija lageruje 36.000 tona veštačkog đubriva, na bazi amonijum nitrata? Da li je tačno da lagerovanje tako opasnih materija nije dozvoljeno u naseljenim područjima, a pogotovo ne u neposrednoj blizini stambenih blokova, bazena, škola i vrtića, kao što je slučaj u Pančevu? Da li će biti pokrenuta istraga ko to nije radio svoj posao i time izložio nepotrebnom i opasnom riziku građane Pančeva?

Drugo pitanje ide ministrima pravde, privrede i odbrane, a tiče se jednog slučaja od pre nekoliko dana, kada su javni izvršitelji krenuli da oduzimaju imovinu fabrike reznog alata u Čačku. Naime, sve u ime navodno novog vlasnika jednog dela pogona ove fabrike. Ono što je ovde posebno bitno, jeste da i pored više dopisa iz Ministarstva odbrane da je u pitanju fabrika od vitalne važnosti za odbrambenu bezbednost zemlje i u sistemu namenske industrije, ipak se čačanski sud oglušio i prodao ovaj deo fabrike reznog alata, što je protivzakonito i protiv interesa bezbednosti zemlje, s obzirom da zakon ne dozvoljava bilo kakva sudska potraživanja, kada su u pitanju fabrike iz oblasti namenske industrije.

Dakle, da li će 500 radnika fabrike reznog alata ostati bez posla u vremenu velike priče o zapošljavanju u Čačku i u čitavoj Srbiji?

Treće pitanje ide ministru za telekomunikacije, kao i ministru za kulturu i informisanje, a to je da li je moguće da već četiri dana ne mogu da zakažu sastanak sa Majom Pavlović, vlasnikom novosadskog Kanala 9, koja štrajkuje glađu sve ove dane, zato što je isključen signal televiziji K9 iz Novog Sada, gotovo retkoj i jedinoj televiziji novosadskoj i šire gledano u Vojvodini, na kojoj može da se čuje drugačije mišljenje i glas opozicije uopšte.

Kada će ona dobiti priliku da razgovara sa nadležnim resornim ministrima i da razreši šta ona duguje državi, a šta država duguje njoj, kao i brojnim drugim lokalnim medijima u Srbiji koji su pod ogromnim pritiskom ove vlasti? Drugi takav slučaj je u Kraljevu, gde je bahata vlast SNS dala 80 puta više sredstava iz budžeta televiziji bliskoj SNS u odnosu na druge kraljevačke televizije, osam miliona dinara za jednu televiziju, a po 100 hiljada dinara za druge televizije.

Zbog toga su u Kraljevu svake srede u toku protesta građana, protiv ove bahate i korumpirane vlasti SNS, koja pare građana deli ne samo nenamenski kada su u pitanju mediji, nego i kada su u pitanju sportska udruženja, udruženja građana itd.

I, konačno, pitanje za predsednika države, predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine - kada će na dnevni red Narodne skupštine konačno doći tema Kosova i Metohije, o kojoj inače raspravlja čitav svet, pa i Savet bezbednosti UN na svaka tri meseca, ali, evo, za dve godine našeg ovog novog saziva nijednom u plenumu tema Kosova i Metohije?

O čemu trenutno raspravlja i sa kim pregovara predsednik države Aleksandar Vučić? Čiji je mandat dobio da može da pregovara o Kosovu i Metohiji? Kada smo mi ovde o tome raspravljali? Da li su ti pregovori van Ustava Republike Srbije i van Rezolucije 1244? I kako se zapravo desilo da mi danas imamo kontradiktorne izjave vodećih državnih zvaničnika, jedni kažu da nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, a drugi kažu da moramo da potpišemo pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo zato što je to uslov za ulazak Srbije u EU.

Da li ste vi gospodo na vlasti svesni da kada ispunite taj uslov i odreknete se Kosova i Metohije zarad ulaska Srbije u EU, sutradan ćete dobiti novi uslov i novu ucenu iz EU? Ono što je činjenica da se godinama unazad država Srbija odriče svojih državnih institucija na Kosovu i Metohiji i da među građanima Kosova i Metohije vlada sve veći strah i osećaj da ih je država napustila.

Ono što ovde jeste ključna odgovornost, to je odgovornost predsednika države koji je rešio sam da rešava pitanje Kosova i Metohije, što je nedopustivo. U tom smislu upozoravam predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će on biti izvor konflikta i sukoba unutar ovoga društva ako misli da sam rešava pitanje KiM i da ništa ne pita Narodnu skupštinu Republike Srbije. U tom smislu, mislim da je došlo vreme da se ta tema nađe na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani predsedavjući, povredili ste više članova, ali evo neka bude član 106. stav 1, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, čega su se narodi poslanici Srpskog pokreta Dveri strogo pridržavali u slučaju ove rasprave o pojedinostima, za razliku od poslanika vladajuće većina kojima ste dali mogućnost da vređaju dostojanstvo Narodne skupštine i poslanice Srpskog pokreta Dveri.

Dakle, mi ovde dve godine trpimo tu vrstu ponižavanja, vređanja i gaženja našeg ličnog dostojanstva. Nema šta o nama nije rečeno, vulgarno, bezobrazno, netačno, lažno i tako dalje. Nema ko drugi da nas zaštiti gospodine predsedavajući izuzev vas. Ja vidim da vi uživate u tome kad nas neko vređa i to je vaše pravo da budete licemerni i da dozvoljavate nekome da nam radi šta hoće i da se na nama iživljava, jer mi nećemo dobiti nikada priliku da odgovorimo. To nije neko junaštvo, ali ako vi smatrate da je to junaštvo, vi ste onda veliki junak gospodine predsedavajući.

Ja vam sada kažem jednu stvar, mene lično, pa i druge narodne poslanike Srpskog pokreta Dveri možete da vređate koliko god hoćete, pa čak i naše porodice da vređate, ali ovaj bezobrazluk da se Dveri dovode u bilo kakvu vezu sa fašizmom, a mi pripadamo narodu koji je stradao od fašizma i to među najviše stradalim narodima u Evropi, to je toliko velika lična uvreda da vas ja molim i upozoravam svakoga ko proba da ponovi da na taj način razgovara sa narodnim poslanicima srpskog pokreta Dveri da će imati ozbiljan problem sa nama.

Nikada nikoga nisam na taj način lično vređao, uvek sam politički govorio bez ikakvih ličnih uvreda i molim da me zaštitite od takvog ličnog vređanja. Ja nisam fašista, ja sam antifašista i bude li još ko ponavljamo o Srpskom pokretu Dveri, o našim narodnim poslanicima takve etikete i laži, imaće ozbiljan problem sa nama, ja mu to obećavam. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, saradnici drugog ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani, pomaže Bog svima. Smatrao sam da je veoma važno da u Srbiji prekinemo jednu veoma lošu praksu, da se stidimo toga što smo Srbi, da se stidimo nacionalnih prefiksa u nazivima javnih institucija, evo, da se stidimo i na neki način zaboravimo da i pripadnike naših snaga bezbednosti definišemo.

Ovde se kaže u nazivu naslova ovoga zakona, da je to zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Ne kaže se koje i čije pripadnike snaga bezbednosti, srpske, hrvatske, američke, NATO pripadnike snaga bezbednosti, ili već ko zna koje pripadnike snaga bezbednosti.

Zato mi u ovom amandmanu jasno predlažemo da se doda reč srpske pripadnike snaga bezbednosti, ili u drugim amandmanima predlažemo da to bude pripadnike snaga bezbednosti Republike Srbije, ali ne vidim zašto bi se stideli ovog nacionalnog prefiksa. Primera radi, mi smo Vojska Srbije, nismo srpska vojska, imao radio televiziju Srbije, nemamo srpsku radio televiziju. Ja tu muku mučim još od studija na Filološkom fakultetu univerziteta u Beogradu, gde so se stalno nekako stideli nacionalnog prefiksa u ključnim predmetima na našem fakultetu. Pa, tako mi tamo studiramo narodnu književnost, ne kaže se kog naroda. Pa, studiramo srednjevekovnu književnost, a ne kaže se kog naroda. Zašto ne srpska narodna književnost, zašto ne, srpska srednjevekovna književnosti, zašto ne, dakle, srpski pripadnici snaga bezbednosti.

Gospodine ministre, vreme je da vi prihvatite ovaj amandman, da raskinemo to, da li je to stid, da li je to izbegavanje, da li iz bilo kojih razloga mi jednostavno ne smemo u Srbiji da kažemo da smo mi Srbi, da se mi ponosimo time, evo prilike da to krenemo da ispravljamo. Hvala.

Uvaženi gospodine ministre, razočarali ste me. Očekivao sam da ćete vi na prvu da prihvatite ovaj amandman i da kažete – evo, iz opozicije dolaze konstruktivni predlozi, slažem se sa mišljenjem uvaženog kolege iz opozicije, i zaista pripadnike naših snaga bezbednosti treba nazvati pripadnici srpskih snaga bezbednosti. Ja ne znam čiji su pripadnici, jel, su oni neki drugi pripadnici ili srpskih snaga bezbednosti. Ne vidim razlog zašto vi to izbegavate u nazivu zakona, u naslovu zakona, jel se mi stidimo što su to naše srpske snage bezbednosti? To nikakve veze nema sa tim što te snage bezbednosti čine pripadnici i nacionalnih manjina.

Mi smo ovde u domu Narodne skupštine predložili deklaraciju o posebnom izražavanju počasti svim građanima Srbije nesrpskog porekla koji su dali svoj život za slobodu u svim otadžbinskim ratovima 1991. do 1999. godine. Dakle, izuzetno cenimo pripadnike nacionalnih manjina, dakle, sve građane Srbije koji su se borili za ovu državu. Ali, dozvolite, ovo je država srpskog naroda i dozvolite ovde nacionalni prefiks ne treba da bude nešto čega se mi stidimo. Možda vi to pominjete negde u nekom članu zakona, ali zašto se to ne pominje u naslovu zakona. Kojih snaga bezbednosti?

Mi smo vam ponudili i alternativu – snaga bezbednosti Republike Srbije, ali ja nisam takav amandman predložio zato što smatram i ceo život se za to borim da se ne stidimo toga što smo Srbi. Dakle, srpskih snaga bezbednosti. Šta je sporno? Da li ima neko ovde u ovom domu Narodne skupštine da mu je to sporno. Da li ima neko ko živi u Srbiji da ima nešto protiv Srba i srpskog naroda, protiv srpskih snaga bezbednosti, protiv srpske Vojske, protiv srpske radio televizije, protiv srpske narodne književnosti.

Dakle, ovde je to dilema, da li mi u Srbiji smemo da kažemo da smo Srbi, smemo da dodamo nacionalni prefiks našim javnim institucijama, pa i naslovima zakona ili bi mi morali uvek od nečega da se stidimo. Ili smo Jugosloveni, ili smo komunisti, ili smo evrounijate, ili moramo da se, ne znam, dodvoravamo NATO paktu i EU, ili moramo da se dodvoravamo drugoj Srbiji i nemam pojma kakvom građanističkom sloju ovog društva. Dakle, ima li ovde mogućnosti da se kaže, izvinite ovo su srpske snage bezbednosti, kao što su američke snage bezbednosti, kao što su hrvatske snage bezbednosti. Mislite da se Amerikanci, Hrvati, Nemci, Jevreji ili Rusi stide da stave nacionalni prefiks. Pa, ne pada im napamet. Tamo je hrvatska televizija. Znači, nije tamo radio televizija hrvatske, nego hrvatska radio televizija. Dakle, nacionalni prefiks je normalan. Kao što je „Dojče bank“, a ne banka Savezne Republike Nemačke, nego nemačka banka. Dakle, šta je problem u Srbiji, pa dokle više taj strah, dokle više ta autocenzura. Dokle više taj pritisak i unutrašnji i spoljni da mi ne smemo da se izražavamo kao Srbi u 21 veku i da naše javne institucije ne mogu da imaju nacionalni prefiks.

Gospodine ministre, ako ste vi saglasni sa mnom, onda vi lepo prihvatite ovaj amandman i dokažete da vi barem, kao pojedinac ili član ove Vlade, ili Vlade u celini, nemate problem sa tim nacionalnim prefiksom – srpski. Dakle, srpske bezbednosne snage, srpska televizija, srpska Vojska. U državi Srbiji je potpuno normalna stvar. Izvinite, dokle mi da se više toga stidimo. Da li smo mi nekome nešto dužni? Da li smo se mi o nekoga nešto ogrešili? Gde najbolje žive nacionalne manjine, ne na Balkanu nego maltene u čitavoj Evropi? U Srbiji. Ima li neko nekakav problem da se izražava sa svojim verskim i nacionalnim različitostima u Srbiji? Nema nikakav problem. Imamo mi Srbi problem. Mi Srbi u Srbiji imamo problem što se nedovoljno poštuje naš nacionalni identitet, naša tradicija, naša kultura, naša vera, naš sistem moralnih vrednosti, u našoj državi se nedovoljno poštuje. Dakle, mi Srbi smo najugroženija nacionalna zajednica u našoj državi Srbiji, mi Srbi, jer uvek kada se može radi se na našu štetu, a poštuju se svi drugi dok se ne poštuje većinski srpski narod.

Molim vas, gospodine ministre, da dokažete da to nije tako i prihvatite ovaj amandman gde će se snage bezbednosti u državi Srbiji nazvati, pripadnicima srpskih snaga bezbednosti. Hvala vam.

Poštovane kolege i poštovani građani, Srbija je propala kao država, zato što su je vodili političari koji su razmišljali kao uvaženi kolega Vladimir Marinković.

Dakle, uvek kada su mogli, odrekli su se srpskog nacionalnog interesa, srpskog nacionalnog identiteta i ovog prefiksa – srpski. Uvek kada su mogli, kada su bili pritisnuti i kada su bili spremni da žrtvuju sve što je srpsko, zarad nekakvih utopističkih projekata ideologija.

Prvo su se Srbi odrekli svega što je srpsko, da bi ušli u jugoslovensko, ne znam, kakvo bratstvo i jedinstvo. Onda su se odrekli svega što je srpsko, da bi ušli u komunističko bratstvo i jedinstvo. A danas se od nas traži da se odričemo svega što je srpsko, da bismo ušli u evropsko bratstvo i jedinstvo, ili evrounijatsko bratstvo i jedinstvo, kako ga mi nazivamo.

Dakle, ta ideja da nije bitno to – srpski, verujete, to je tragična politička ideja. To je politička ideja koja nas je mnogo koštala u poslednjih 100 godina. Uvek kada smo rekli istorijski, nije bitno to – srpski, završili smo u jamama, završili smo u krahu raznih utopija od jugoslovenske do komunističke koje su se jedino obile o glavu srpskog naroda.

Kolega Marinković, naravno, citirao je Hrvate, potpuno sa pravom, ali je zaboravio SAD i genocid koji su recimo učinili Amerikanci nad tamošnjim domoradačkim stanovništvo, pa nije naveo taj primer kako se u Americi drži do tog američkog i nacionalnog, kako tamo mora u kadru svakog filma da bude američka zastava, kako deca u školi moraju da pevaju himne i podižu zastave. Pa nije naveo taj primer kao primer patriotizma. Šta Amerikancima nije stalo do ekonomije i boljeg života i do izgradnje stanova? Pa što drže do patriotizma? Zato što je to bitno, zato što u nazivima se svuda stavi – američki, a mi ne možemo – srpski, da stavimo?

U naslov zakona, a zbog čega? Zato što se neko stidi, zato što se neko plaši da se nekom ne zameri, zato što, ne znam, je navikao kroz jugoslovenstvo, kroz komunizam, i slugeranstvo EU da sve što je srpsko, treba da ide u drugi plan, a neprestano da se veruje u nekakve nove utopije i nove ideologije?

Došlo je vreme da neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nastupi drugačije i da kaže, dosta nam je jugoslovenstva, komunizma, evrointegracija i svih utopija koje su nas skupo koštale.

Znači, srpski nacionalni interes, srpski nacionalni identitet, to je tema, a ne ovaj fajnal for evrolige. To nije patriotizam, to je možda turizam, u najboljem slučaju. Patriotizam je nešto drugo. Patriotizam je kada se ne stidiš sebe i svoga, kada braniš svuda i na svakom mestu svoje srpske, nacionalne i državne interese.

Mi ih branimo i u naslovu zakona. Dakle, snage bezbednosti u državi Srbiji su srpske snage bezbednosti. Ako vi ne želite to da stavite, evo, neka građani Srbije procene zbog čega. Jel to neki preveliki zahtev sa naše strane? Jel to nešto što je nekonstruktivno? Šta je problematično u tome? Zašto vi kao vlast ne prihvatate ovaj amandman? Šta smeta da se na snage bezbednosti doda reč – srpske snage bezbednosti? Ne može „srpske“? Objasnite narodu što ne može.