Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, zaista na kraju ove rasprave u pojedinostima dolazimo do suštine onoga o čemu smo vam govorili svih ovih dana, a to je da SNS postoji isključivo u političkom futuru.
(Isključen mikrofon.)

Idemo iz početka.
Dakle, podržavam amandman kolege narodnog poslanika Zorana Živkovića, iz prostog razloga što želim da se suprotstavim politici Vlade Republike Srbije koja neprestano odlaže sprovođenje najvažnijih aktivnosti u borbi protiv korupcije i kriminala. Vrlo je jednostavna stvar.
Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, pre pet godina obećala nam je borbu protiv kriminala i korupcije. Sada je odlaže ovim zakonom za još dve godine. Dakle, to je ukupno sedam godina koliko u Srbiji neće biti borbe protiv kriminala i korupcije, dok je ova Vlada na čelu, sa ovim predsednikom Vlade koji je već pet godina na vlasti.
Šta kaže ovaj amandman? Amandman kaže da se jednostavno smanji taj rok, da brže počnu da rade ta vaša specijalizovana tužilaštva i sudije, da se ubrza borba protiv kriminala i korupcije. A vi kažete – ne, nema potrebe da to ide brzo, može to i za dve godine. Znači, vi navodite neverovatnu stvar, da se ovaj zakon počinje primenjivati od 1. marta 2018. godine. To znači da Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem odlaže borbu protiv kriminala i korupcije do 1. marta 2018. godine, u skladu sa zakonom.
Šta zapravo to u praksi znači? To znači da vi posle pet godina vlasti priznajete da ništa niste uradili u borbi protiv kriminala i korupcije, što reče sada ministarka – nemate obučene sudije, nemate obučene tužioce, nemate obučene policajce. Ispada da je pet godina vaše vlasti iskorišćeno ni za šta. Nikoga niste obučili da se bori protiv kriminala i korupcije, a svi se sećamo one čuvane udarne grupe koju je Aleksandar Vučić formirao još u vreme kada je bio potpredsednik Vlade Republike Srbije, a valjda niko ne veruje u ovoj sali da je Ivica Dačić ikada bio predsednik Vlade Republike Srbije, naravno da je Vučić već treći put predsednik Vlade Republike Srbije, tada nam je obećao udarnu grupu, tada je obećao borbu protiv kriminala i korupcije, a evo, pet godina toga nema. Sada kada ste se rešili da donesete zakon, posle pet godina, sada njegovu primenu odlažete za još dve godine. E, to je taj politički futurizam o kome sam govorio, koji konkretno znači – evo, samo što nismo nešto rešili, pa ne možemo sedam godina to da rešimo.
Dakle, sedam godina bez borbe protiv kriminala i korupcije, to vi ovim zakonom potvrđujete. Vi ćete da usvojite da sedam godina nema borbe protiv kriminala i korupcije u Srbiji i da potvrdite da i ovih pet godina što je izgubljeno, nije ništa strašno, da možemo da izgubimo još dve godine. I onda kada vam opozicija predloži amandman u kome kaže – hajde, ljudi, ubrzajte malo ovo, može li brže da se stavi u funkciju ovo što vi sami predlažete, od specijalizovanih sudova, tužilaštava i ne znam kojih obuka policije, vi kažete – nema potrebe. Nema potrebe, čemu žurba, nek se malo baškare i opuste svi tajkuni, svi kriminalci, sve koruptivne radnje neka cvetaju još godinu i po, dve, dana, pa ćemo onda da primenimo ovaj zakon. Ja stvarno vas ne razumem, gde je kraj tom vašem političkom futurizmu?
Pazite, ja tu moram da se pozovem na uvaženog kolegu Aleksandra Martinovića koji je u svoje vreme bio recezent knjige pod naslovom – Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić i portparol… (Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedavajući, vi znate dobro da mi je ostalo još malo vremena, pa bih želeo da ga iskoristim, a da me baš ne prekinete u pola rečenice. Dakle, ja se pozivam na autoritet šefa Poslaničke grupe Srpske napredne stranke i upravo hoću da kažem da ovo što Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, radi u borbi protiv kriminala i korupcije, poslednjih pet godina, a neće raditi ni naredne dve godine, podseća na Barona Minhauzena. Ko je bio Baron Minhauzen? Jedan od velikih lažova i prevaranata koji je preuveličavao velike priče da bi zapravo zasenio prostotu. To nisam rekao ja, da mene opomenete, to je rekao Aleksandar Martinović o Aleksandru Vučiću.
(Isključen mikrofon.)
(Boško Obradović, s mesta: Šta sam sada uradio?)

Koliko još imam vremena, vaša milosti?

Hvala puno.
Dakle, ili je Aleksandar Martinović u pravu zaista je Aleksandar Vučić srpski Baron Minhauzen kao što se ja sa njim slažem ili vi zapravo morate da priznate da je vaša borba protiv kriminala i korupcije velika prevara i laž, da je to najveće prekršeno vaše predizborno obećanje, da ste vi prevarili građane Srbije, da se vi ne borite protiv kriminala i korupcije.
Ne samo da se niste borili pet godina, nego ne želite ovim zakonom da se borite ni naredne dve godine, odlažete primenu zakona i praktično ozakonjujete da nema borbe protiv kriminala i korupcije u Srbiji. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Pre svega želim da kažem jednu važnu stvar da se ne bih ogrešio o sve one časne srpske policajce, tužioce i sudije koji dobro rade svoj posao, nije problem u njima, problem je u političkoj volji da se zaista sprovede borba protiv kriminala i korupcije, a tu političku volju nema SNS već pet godina, a sada tu političku volju za ozbiljniju, strožiju borbu protiv kriminala i korupcije odlaže za još dve godine.
Ja razumem da vas izuzetno boli kada vam neko kaže da ste petu godinu mandata na vlasti u trećoj Vučićevoj vladi, jer onda građani Srbije ovako direktno gledajući ovaj prenos kažu – ovi su bre pet godina na vlasti, a ništa nisu uradili. Pet godina vlasti prazne priče, pet godina prazna obećanja, pet godina velike reči. A rezultati? Da li je uhapšen neki političar koji nas je opljačkao. Da li je uhapšen neki tajkun ili je na višegodišnjoj robiji koji nas je opljačkao? Ništa od toga, a dobili izbore pre pet godina da će se oni boriti protiv kriminala i korupcije, a pet godina nisu na osnovu pravosnažne presude poslali na višegodišnju robiju jednog, jedinog tajkuna ili političara koji nas je opljačkao u prethodnih 26 godina.
Kažu - jeste uhvatili smo neke sitne ribe, pa vi da verujete da je to borba protiv kriminala i korupcije. To nije borba protiv kriminala i korupcije. Mlađan Dinkić je borba protiv kriminala i korupcije. Nešto se ućutaste. Čak ste ga uzeli u Vladu. Sada ste ga uzeli za savetnika. Pa malo vam je on, nego sada i njegovu ženu, ne znam koliko kadrova G-17+ počev od Ivice Kojića, koji od šefa kabineta Mlađana Dinkića postao šef kabineta Aleksandra Vučića.
Koji još dokaz da navedem da vi zapravo ništa niste promenili nego ste nastavili onu pogubnu politiku koju ste toliko kritikovali kada ste bili opozicija?

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, Pomaže Bog svima, ja bih želeo, pre svega da, postavim pitanje predsedniku Vlade Srbije, Aleksandru Vučiću, u vezi sa upravo tekućom posetom predsednika Vlade Mađarske i čitave Mađarske vlade, da li je predsednik Vlade Srbije iskoristio priliku da Viktora Orbana pita kako je u Mađarskoj urađeno nešto za šta se Dveri godinama unazad zalažu, a za šta Vlada Republike Srbije nema hrabrosti da uradi u Srbiji.
Pod broj jedan, da li ga je pitao kako se zahvalio na saradnji MMF i proterao je MMF iz Mađarske?
Pod dva, da li ga je pitao kako je ukinuo sve kredite indeksirane u stranim valutama i prebacio kredite u domaću valutu? Kako je dakle, zaštitio građane Mađarske od pljačke na valutnim klauzulama od strane bankarskih derikoža?
Zatim, da li ga je pitao kako je formirao Ministarstvo za brigu o porodici i kako je izdvojio najveći mogući budžet u Evropi za podršku rađanju i borbi protiv bele kuge. I, konačno da li ga je pitao kako je zaštitio bezbednost svojih građana od migrantske najezde?
Dakle, da li je Vlada Republike Srbije iskoristila priliku da na zajedničkoj sednici sa Vladom Mađarske nešto nauči od Viktora Orbana, ili je nastavila sa potpuno suprotnom politikom od one za koju se zalaže Viktor Orban.
Drugo pitanje, postavljam svim nadležnim državnim institucijama, počevši od MUP, preko Ministarstva pravde do raznih poreskih inspektora, a tiče se poslovanja kompanija „Rističević kompani“, „Seljak Zeka kompani“, koje su u stečaju više godina unazad, koje duguju milione i milione za porez državi Srbiji, koje imaju niz krivičnih prijava za utaju poreza, i koje zapravo govore o tome da neko štiti narodnog poslanika Marjana Rističevića, od državnih organa. Pa, me interesuje dokle su stigli postupci i kakav je status firmi „Rističević kompani“ i“Seljak Zeka“ koje očito imaju problem sa zakonom i imaju problem sa ovom državom, ali valjda zahvaljujući tome što Marjan Rističević izabran na listi - Aleksandar Vučić Srbija pobeđuje, tako dobro i vredno napada i vređa opozicione poslanike dobija oslobođenje ili indulgenciju, s obzirom daje predsednik poslaničke grupe za saradnju, odnosno prijateljstvo sa Vatikanom, dobija indulgenciju od Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije da njegove firme mogu da duguju za porez i rade šta hoće u ovoj državi.
Takođe, me interesuje na osnovu kojih kvalifikacija narodni poslanik Marijan Rističević, koji je bio učesnik jedne od najsmešnijih, najmonstruoznijih i najprostačkijih rijaliti šoua pod nazivom „Farma“, može da bude uopšte predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu? Po kojim kvalifikacijama može uopšte da bude u Odboru RFZO i tamo prima dodatnu platu i po kom osnovu uopšte ima on ikakve veze sa Grupom prijateljstva sa Vatikanom?
Dakle, ko štiti Marjana Rističevića, i da li Marijan Rističević govori ono što Aleksandar Vučić misli i želi da kaže, ali ne sme, s obzirom da glumi tu protestantsku prepodobnost.

Pitam, dakle, nadležne državne organe, ministra policije, ministra pravde i ministra finansija, odnosno sve one koji su nadležni, posebno poreske inspekcije.
S obzirom da firme „Rističević kompani“ i „Seljak zeka“…

To sam za kraj sačuvao za vas.
Dakle, za predsednika Narodne skupštine, gospođu Maju Gojković, pre svega, treću nedelju za redom, pitam, kada će biti zakazane posebne sednice na aktuelne teme, bezbednosno i ekonomsko socijalna situacija u Srbiji u vezi sa migrantskom krizom. Da li pored ovih međusobnih ubijanja treba migranti da počnu da ubijaju i građane Srbije da biste vi zakazali tu sednicu na bezbednosnu temu? Međunarodni pritisci na državne organe Republike Srbije u vezi sa pregovorima i situacijom na Kosovu i Metohiji?
Dakle, po članu 209. Poslovnika Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom. Prošao je čitava oktobar, prošao je i čitava novembar, vi gospođo predsednice, izbegavate da ovde zakažete sednice na aktuelne teme i time kršite Poslovnik, član 209? S tim u vezi, me interesuje da li ćemo u četvrtak, pošto je ovo poslednji četvrtak u mesecu imati sednicu na kojoj ćemo moći da postavimo Vladi poslanička pitanja ili ćete izbeći da ovaj poslednji četvrtak u mesecu možemo da postavimo pitanja, kao što ste izbegli prošli put.

Da, i četiri najveće opozicione grupe nisu imale prilike da mu postave pitanje. Kako se to zove? Izbegavanje.

Nije tačno, ne znate.

Ja sam sledeći.

Jesam, pogledajte spisak.

Obrazloženje amandmana koji smo podneli je u duhu toga da je dosadašnja praksa ukazala da funkcionisanje sličnih grupa za koordinaciju i saradnju nije davalo željene rezultate i da ih otuda ne treba ni formirati.
Ovde imamo dva problema. Prvi je da, kada neko želi da sakrije neki problem ili kada želi da izbegne pravo rešavanje tog problema, onda formira razne komisije, koordinacije, saradnje, i to je uvek bio u Srbiji najbolji način da se problem ne rešava. Još od čuvene udarne radne grupe za borbu protiv korupcije, koju je formirao Aleksandar Vučić, kada je došao na vlast i od koje, kao što vidimo danas, nema ništa, tako se i u ovom slučaju to prebacuje nekako u koordinaciju i saradnju. Upravo u jednom drugom obrazloženju zašto je odbijen jedan drugi amandman, Vlada i sama kaže da dolazi često do prenormiranja određenih zakona, pa ću da citiram taj deo: „Prihvatanjem amandmana učinilo bi zakon nedovoljno jasnim i prenormiranim.“
Predlagač zakona je na stanovištu da je bolje ostaviti slobodan prostor za saradnju, nego propisati rigidna pravila koja su po svojoj prirodi takva da mogu da dovedu do nesporazuma u praksi. Prema koncepciji zakona nadležni policijski službenik i javni tužilac, odnosi se na to amandman, jesu u stalnoj vezi i mogu se donošenjem hitne mere konsultovati pre nego što ona bude izrečena.
Dakle, na jednom mestu imamo prenormiranje i tražimo grupe za saradnju i koordinaciju, tražimo nešto što oni po prirodi svog posla već treba da rade i niko ih ne sprečava u tome da budu u saradnji i koordinaciji, ali mi donosimo zakon kojim ih teramo da budu u saradnji i koordinaciji, odnosno ovde se vraćamo na onu načelnu primedbu koju su Dveri imale u vezi sa čitavim ovim zakonom - da li je ovo zakon koji samo tera državne organe da budu u saradnji i koordinaciji, a oni su i bez ovog zakona morali biti u saradnji i koordinaciji? Da li je ovo prenormiranje zakonske norme i, u tom smislu, da li je Vlada kontradiktorna u zavisnosti kako joj odgovara? Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Naime, u obrazloženju zašto treba brisati tri stava u ovom članu zakona, naveli smo da gore navedeni stavovi samo opterećuju zakon nepotrebnim organizacionim pitanjima. Ko će biti zadužen za vezu međudržavnim organima, ko rukovodilac ne predstavlja zakonsku materiju, već unutrašnje organizaciono pitanje Ministarstva i njegove međusobne koordinacije rada. Ti oblici saradnje mogu biti daleko razuđeniji od predloženih u ovom zakonu. Ova pitanja se, po prirodi stvari, mogu normirati podzakonskim propisima.
Dakle, mi smo ovde postavili jedno principijelno pitanje – da li ovaj zakon zapravo priznaje da naša ministarstva nemaju nikakvu koordinaciju i komunikaciju između sebe i unutar sebe, da li je ovaj zakon morao doći zapravo kao jedan veliki dokaz sloma državne uprave koja ne radi svoj posao? Da li vi, gospodo naprednjaci, ovim zakonom priznajete da je kompletna državna uprava loša, da između nje nema nikakve koordinacije, da unutar ministarstava nema koordinacije, da vi morate da donesete poseban zakon kojim ćete ljude naterati da sarađuju, da koordiniraju, da imaju zajednički nastup po pojedinim pitanjima?
Ja ne verujem da je naša državna uprava toliko loša i toliko ne koordinirana. Smatram da je ovakva stvar mogla da se reši, kao što se kaže u obrazloženju, određenim podzakonskim aktima. Zašto biste zakonom uređivali funkcionisanje unutar ministarstva ili između ministarstava, definisali način njihovih veza, kontaktiranja, saradnje i svega ostalog?
Dakle, nisam razumeo, gospođo ministar, da li su naša ministarstva loše radila do sada, da li su imali totalno katastrofalnu koordinaciju, pa vi morate zakonima da je rešavate ili, ako to nije slučaj, zašto niste to rešili podzakonskim rešenjima, zašto niste lepo određenim uredbama i drugim aktima rešili to bolje funkcionisanje? U ovih pet godina, koliko ste na vlasti, vi jeste možda nov ministar, ali stranka iz koje dolazite je odavno na vlasti u Srbiji i nikako da ponese odgovornost za to.