Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani predstavnici nezavisnih komisija, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava četiri izveštaja i pre nego što pređem da govorim o tome, ja bih još jednom napomenuo da se radi o izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godine. Sa druge strane, izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu i naravno godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za 2020. godinu.

Reći ću da u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati pomenute izveštaje, ali dozvolićete pre nego što počnem da govorim o samim izveštajima, moram da kažem i da konstatujem da je Srbija zemlja koja ima stabilnost i sigurnost u svakom smislu. Srbija je zemlja koja ide krupnim koracima napred i kada to kažem, reći ću samo neke parametre, da je Srbija imala najbolji rezultat što se tiče privrednog rasta. Imamo i fiskalnu i monetarnu stabilnost, čak preko 60% svih investicija koje dođu na zapadni Balkan ide ka Srbiji, to govori o poverenju investitora koji imaju u Srbiju. Naš zdravstveni sistem u borbi protiv Kovida 19 se pokazao mnogo uspešnijim nego mnogi zdravstveni sistemi koji su možda pre pandemije bili mnogo bolje ocenjeni nego zdravstveni sistem Srbije. isto tako, naši građani su imali u ponudi četiri vakcine. Sa druge strane pomagali smo i zemljama u okruženju što se tiče vakcina. To su samo neki parametri koji govore o tome koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Sa druge strane, kada govorimo o tome da je neka opozicija u Srbiji, meni bi bilo razumljivo da se opozicija za vlast bori idejama, delima, programom, da sa druge strane kritikuju loše postupke vlasti, ali ja ne mogu da shvatim da prava opozicija pokušava da lažima sroza ugled institucija i države Srbije u celini. Oni sebi daju za pravo da budu i policija, daju sebi za pravo da budu i vlast, da budu tužilaštvo i daju sebi za pravo da su njihove laži jedini validni dokazi. Očigledno da pojedini kvazi političari u Srbiji ne shvataju da je narod davno prepoznao njihovu politiku koja se zasniva na tezi - što Srbiji gore, to nama mnogo bolje.

Ali, kao što sam rekao, Srbija ide krupnim koracima napred. Srbija je davno odbacila politikanstvo, u Srbiji sada vlada primenjena politika. Dobar primer za to je da danas u Jagodini moćna nemačka kompanija "Fišer" otvara fabriku za proizvodnju delova i dodatne opreme za automobile visoke klase. Dakle, biće zaposleno 350 radnika. Kada to kažem, otvaranjem još jedne moćne nemačke fabrike u Jagodini Dragan Marković Palma, ali pre svega i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokazuju put kojim Srbija treba da ide. Inače, ova moćna kompanija ima svoje fabrike i u SAD, ima svoju kompaniju u Kini, ima svoju kompaniju u Češkoj.

Sa druge strane, da još jednom podsetim da je Dragan Marković Palma u Paraliji bio domaćin delegaciji od 600 članova, od toga 500 lekara i medicinskih radnika iz 25 medicinskih centara opštih bolnica i domova zdravlja iz Srbije. I ova putovanja organizovana su u znak zahvalnosti svim našim lekarima i medicinskim radnicima koji su dali svoj maksimum u borbi protiv Kovida - 19.

Vraćajući se na same izveštaje iz ove objedinjene rasprave, treba reći da ovi izveštaji predstavljaju rad nezavisnih komisija i ovde su predstavnici. Sve ove komisije za svoj rad odgovaraju isključivo Narodnoj skupštini. Kada pogledamo izveštaje ovih komisija, možemo da zaključimo da se njihovo poslovanje bazira isključivo na usklađenosti sa propisima koji vladaju u EU. Isto tako, treba napomenuti da je rad svih ovih komisija, ali ne samo komisija, uopšte bio specifičan u ovo vreme pandemije Kovida - 19.

Na prvom mestu, kada govorimo o Komisiji za kontrolu državne pomoći, svaka zemlja koja želi da postane deo velike porodice, koja želi da postane deo EU, obavezna je da ispuni zahteve za pridruživanje. Jedan od tih zahteva je kontrola državne pomoći.

Kada govorimo o tome, sistem državne pomoći je uspostavljen u Srbiji 2010. godine donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći. Nadležnost za kontrolu državne pomoći u Republici Srbiji ima Komisija za kontrolu državne pomoći, danas imamo predstavnike ovde. Njena nadležnost je svakako dok Srbija ne uđe u EU.

Komisija je operativno nezavisno telo koje ima ista ovlašćenja u Republici Srbiji kao i Evropska komisija u odnosu na države članice EU. Ova komisija imala je važnu ulogu tokom pandemije Kovida - 19, jer je država pomogla građane, samo jedan parametar, kao pojedince. Tu ne smemo da zaboravimo ni pomoć privatnom sektoru u više navrata.

Kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, treba reći da je srpsko tržište hartija od vrednosti tradicionalno nerazvijeno i to nije nikakva tajna. Znači, to je nešto čime treba da se bavimo u narednom periodu. Razlog za to leži pre svega u tradiciji i verovatno u nepoverenju koje je dominantno u Srbiji. Građani Srbije tradicionalno primarno ulažu u nekretnine, bankarsku štednju, sa druge strane, ali i u svoje preduzetničke poslove. Mi svakako ne možemo da se poredimo sa razvijenim berzama pre svega u Americi i Aziji, ali moramo da činimo sve da tržište hartija od vrednosti u Srbiji svakodnevno raste. I to je, čini mi se, dominantan zadatak.

Bez praćenja svetske prakse i liberalizacije propisa, teško je očekivati značajniji napredak u ovoj oblasti. Dakle, kao što sam rekao, svakodnevno praćenje i rad po tom pitanju, pre svega zato što je primarno tržište hartije od vrednosti plitko, a samim tim, sa druge strane, i sekundarno tržište nema mogućnosti značajnijeg prometa što se tiče Srbije. To su objektivni uslovi u kojima se u ovom trenutku nalazi tržište hartija od vrednosti u Srbiji i u kojim se okvirima kreće. Siguran sam da u vremenu koje dolazi, uloga Komisije za hartije od vrednosti je od ključnog značaja za razvoj i regulaciju srpskog tržišta hartija od vrednosti.

Kada je reč o javnim nabavkama, otvaranjem Poglavlja 5, rezultat je promena koje su sprovedene u oblasti javnih nabavki u Srbiji, ali opredeljenjem da se kroz reformu javne uprave uskladi sistem javnih nabavki sa svim onim što vlada svakako u EU.

Ugovori o javnim nabavkama predstavljaju, kada govorimo o drugim zemljama, veliki deo bruto domaćeg proizvoda svake zemlje budžeta javne potrošnje.

Važna stvar koju danas treba da napomenemo je da je portal ubrzao proces javnih nabavki i svakako kontrolu javnih nabavki u Republici Srbiji i Kancelarija za javne nabavke svakodnevno pruža podršku korisnicima portala putem svog kol centra i svim ponuđačima i naručiocima.

Ne dužeći više, još jednom kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve izveštaje ovih nezavisnih komisija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, pred nama su dva kandidata koji ispunjavaju uslove. U danu za glasanje većinom izabraćemo jednog od ta dva kandidata. Ovim izborom stvara se uslov da Savet Regulatornog tela za elektronske medije bude popunjen sa još jednim članom.

Kada govorimo o REM-u on je funkcionalno i finansijski nezavistan od državnih organa i organizacija, pružalaca sa druge strane medijskih usluga i operatera. Za obavljanje poslova i svoje nadležnosti REM podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, a za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazovane su stručne službe. Statutom su propisana osnovna pravila o organizaciji i načinu rada Regulatornog tela za elektronske medije.

Članovi da kažem Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, na čijem je čelu Olivera Zekić biraju se na period od pet godina i postoji pravo na jedan reizbor na kraju i aktuelni predsednik, kako sam rekao, Olivera Zekić je imala reizbor i posle toga je izabrana za predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije ima devet članova i praktično od decembra meseca i ostavke Slobodana Cvejića koji je izabran na to mesto iz redova kandidata koje predlaže nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine.

Ovaj Savet ne radi u punom sastavu, a da kažem da su i ova dva kandidata koje danas imamo na predlogu predlog nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine.

Takođe je važno zbog javnosti napomenuti da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije mogao da donosi odluke za koje potrebna dvotrećinska većina, čak i sa samo šest članova. Naravno da je bolje da jedno ovakvo nezavisno telo radi u punom kapacitetu.

Zakon po pitanju šta je posao i šta su nadležnosti REM-a je sa druge strane veoma jasan. Na članovima pogotovo kada rade u punom kapacitetu je u potpunosti da poštuju sve ono što im zakon kao takav daje u zadatak.

Kada govorimo o medijskoj sferi, treba reći da je njeno uređenje od 2000. godine teklo veoma sporo. Postoje niz problema koji su pratili kako izradu zakona sa jedne strane, ali sa druge strane i njegovu primenu.

Dakle, postojala je jedna apsolutna nespremnost da se medijska scena uredi u skladu sa evropskim standardima, a u potpunosti u interesu čitave javnosti. Godine 2014. donet je zakon u oblasti medija po prvi put u potpunosti usklađen sa standardima EU. Usvajanjem nove medijske strategije stvoren je još samo jedan prostor da se zakon unapredi uvažavajući sve ono što je praksa do sada pokazala.

Veoma važan segment je medijska pismenost koje je strategijom prepoznata kao dugoročan cilj, ali ne postoje konkretne mere što se tiče ove oblasti. Sa druge, strane ne postoje istraživanja koja se u potpunosti ili bolje rečeno sveobuhvatno bave nivoom medijske pismenosti.

Zajednički zaključak svih sprovedenih istraživanja ne zalazeći u procente koji govore da je edukacija medijske pismenosti neophodna u svim segmentima i starosnim grupama društva.

Na samom kraju, kada govorimo o ovoj temi veoma važno je još jednom reći da je važno da REM radi u punom kapacitetu. Od novog člana očekivanoj, naravno i od svih članova da pored toga da poznaje medije i da svoj posao radi potpuno profesionalno.

Na samom kraju, ne govoreći više o ovoj temi želim da kažem da je politička scena i neću ništa novo reći tj. opoziciona scena dotakla dno.

Moj kolega Vojislav Vujić je danas pročitao saopštenje koje je dao Dragan Marković Palma. Dakle, Dragan Đilas i Marinika Tepić su na poziv za duel koji im je uputio Dragan Marković Palma govorili negativno tj. ne mogu da izađu, tačnije ne smeju da izađu na taj duel i da pogledaju istini u oči. To dovoljno govori o tome ko govori istinu, a ko govori laži. Oni kada govore istinu daju sebi za pravo da budu i sud i Tužilaštvo i policija. Kome oni na ovaj način lažima presude, nema pravo na odbranu, nema pravo na istinu i laž, a sa druge strane ne smeju da izađu na duel i da pogledaju u oči istini.

Ne znam dokle ćemo kao društvo tolerisati da neko zarad jeftinih političkih poena ovoliko laže, a da pri tom nema nikakvu odgovornost. Mi u potpunosti verujemo u instituciju ove države i znamo da su istina i pravda na našoj strani.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine Dačiću, poštovana ministarka Popović sa saradnikom iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je dana objedinjena rasprava više Predloga zakona. Ja ću napomenuti Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Komonvelta Dominike u saradnji u oblasti poljoprivrede, zatim tri Predloga zakona, tri ugovora između Vlade Republike Srbije i Republike Argentine o saradnji u oblasti međunarodne pravne saradnje dve države i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Republike Belorusije o izručenju.

Naravno, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve Predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, jer moram da kažem svaki sporazum, memorandum, ili sa druge strane ugovor koji Republika Srbija potpiše sa nekom zemljom otvara vrata saradnje Srbije sa tom zemljom i u drugim oblastima od interes za Republiku Srbiju.

Na samom početku, pre nego što govorimo o samim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, želim da kažem, a svedoci smo u poslednje vreme, da je opoziciona borba za golu vlast dotakla dno u Srbiji. Mogu da razumem kada to kažem da se opozicija za vlast bori delima, idejama, programom, na kraju krajeva i ako vlast ne radi nešto dobro, bori se da kritikuje ali ta loša dela, ali ministarka zaista ne mogu da shvatim da se opozicija bori kada lažima pokušava da sroza ugled institucija Republike Srbije, a sa druge strane ugled čitave Republike Srbije. Kada to kažem, mislim da politička grupacija okupljena ili bolje rečeno interesna organizacija okupljena oko Dragana Đilasa je na račun Dragana Markovića Palme iznela niz najbrutalnijih laži, neprizemnih, koje običan čovek ne može ni da zamisli, a kamoli da izgovori.

Sa druge strane, oni sebi daju za pravo kada izgovaraju svoje laži da su i policija i sud i tužilaštvo i njihove laži su za njih jedini validni dokazi. Kada iznesu te laži, za njih je to presuda, niko nema pravo na odbranu, nema pravo na čast, nema pravo na istinu.

Ministarka, zaista se pitam dokle ćemo mi kao društvo biti spremni da tolerišemo da neko zarad najjeftinijih političkih poena iznosi ovakve laži, a da pri tome nema nikakvu odgovornost.

Dragan Marković Palma je protiv svih lica koja su iznela ove neistine podneo krivične prijave. Znamo da je istina i pravda na našoj strani, ali sa druge strane, ministarka u potpunosti verujemo u institucije države i moram da kažem da se nadamo da će u najskorije vreme svi oni koji su izneli ovakve laži, odgovarati u skladu sa zakonom.

Vraćajući se na same teme iz ove objedinjene rasprave, najpre kada je reč o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede, ovaj ugovor je potpisan 2019. godine u Beogradu. On obuhvata stepen saradnje koji je između dve zemlje u oblasti poljoprivrede, ali moram da kažem da bilateralna saradnja između dve zemlje je u usponu i postoji obostrana želja da i u mnogim drugim oblastima Srbija i ova država imaju dobru saradnju.

Isto tako, što je veoma značajno za nas, za Srbiju, posvećeni smo aktivnostima u okviru regionalnih organizacija. Kada to kažem, ova država je punopravni član organizacije koja se zove Karipska zajednica, veoma važna za nas i ono što je na kraju važno, kada govorim o ovoj državi, da je ona povukla priznanje naše južne pokrajine Kosova i Metohije kao nezavisne države.

Kada je reč o tri ugovora u oblasti međunarodne pravne saradnje između Republike Srbije i Republike Argentine, važni su jer kriminal kao društvena pojava ne poznaje granice. Ovde je reč o ugovorima o transferu osuđenih lica i saradnje o izvršenju krivičnih sankcija, o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i o izručenju.

Svakako da će ovi ugovori imati veoma veliki značaj u borbi protiv organizovanog kriminala i uticati na njihove izvršioce. Srbija je prva zemlja u regionu koja je potpisala jedan ovakav ugovor sa Argentinom i ono što je veoma značajno, ovi ugovori treba da budu podsticaj da još i u drugim oblastima napravimo ugovore sa ovom zemljom od značaja za Srbiju. Svakako puna zahvalnost Argentini na svom čvrstom i principijelnom stavu po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Na samom kraju, kada je reč o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije, o izručenju, potpisan je u okviru zvanične posete predsednika Belorusije Lukašenka Srbiji, dakle u Beogradu 2019. godine. potpisan je u cilju učvršćivanja i dalje saradnje u oblasti pravne pomoći u krivičnim stvarima i regulisanja saradnje u pogledu izručenja okrivljenih i osuđenih lica. Dakle dve zemlje se obavezuju da će između sebe sva lica koja se nalaze na njihovoj teritoriji izručiti radi krivičnog gonjenja i izvršenja presude.

Bilateralna saradnja između Srbije i Belorusije je na najvišem nivou i zasniva se na tradicionalnom prijateljstvu, kulturnoj, istorijskoj, jezičkoj i verskoj bliskosti između dva naroda. Između Srbije i Belorusije postoji 51 bilateralni sporazum do sada, naravno, postoji mogućnost saradnje i u drugim oblastima, ali, evo, pomenuću samo neke od sporazuma koji su veoma značajni za Srbiju – Sporazum o slobodnoj trgovini i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane.

Na samom kraju, ne dužeći više, da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre sa saradnikom iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas u ovoj objedinjenoj raspravi tri predloga zakona, bolje da kažem tri sporazuma, prvi između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, drugi između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske i treći između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Na samom početku reći ću da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge iz ove objedinjene rasprave, tj. sve sporazume.

Na samom početku, pre nego što govorim o samim predlozima zakona, moram da se osvrnem na to da smo danas svedoci da je u Srbiji opoziciona borba za golu vlast dotakla dno. Kada to kažem, imam na umu da je Marinika Tepić, a kada neko govori laži, moram da kažem gospođa laž, na račun Dragana Markovića Palme, koji je čovek koji je sa jedne strane sin, suprug, otac, ali sa druge strane i deda petoro unučadi, a za mene koji ga dobro poznajem i za sve one koji ga dobro poznaju dobar čovek, za koga je porodica svetinja, iznela niz najprizemnijih laži koje običan čovek ne može ni da zamisli.

Ne znam do kada ćemo kao društvo biti spremni da tolerišemo da neko zarad jeftinih političkih poena, da neko zarad političkog marketinga se koristi ovakvim brutalnim lažima i da pri tome nikako i ni za šta ne odgovara.

Sa druge strane, građani Jagodine, za koje se oni tobože zalažu, su pokazali koliko veruju brutalnim lažima. Na političkom mitingu, koji su neuspešno organizovali u Jagodini, bila je prisutna grupica njihovih botova i bukvalno osam Jagodinaca. Toliko o tome koliko im građani veruju. Očigledno da pojedini kvazi političari definitivno ne mogu da shvate da ih je narod pročitao, da je shvatio njihovu politiku koja počiva na tezi – što Srbiji gore, to nama bolje.

Jedinstvena Srbija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom ima preko sto hiljada članova i mi u potpunosti verujemo u nezavisnost sudstva, u samostalnost tužilaštva, jer to je, na kraju krajeva, preduslov vladavine prava. Znamo da ćemo u ovoj hajki na Dragana Markovića Palmu izaći kao pobednici, jer istina i pravda su na našoj strani.

Moram da kažem, govoreći o ovome, da je Srbija prelepa zemlja, Srbija u svim segmentima ide krupnim koracima napred i ne smemo da dozvolimo da zarad jeftinih političkih poena neko pokušava da od Srbije napravi zemlju u kojoj se nevinost dokazuje, a krivica sa druge strane podrazumeva.

Vraćam se na predloge zakona. Najpre, Predlog zakona, prvi, između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o saradnji carinskih administracija dve zemlje. Svakako da će se njegovom primenom saradnja između dve zemlje podići na još viši nivo. Ovim sporazumom carinske administracije Srbije i Kine nastavljaju odličnu saradnju koja se prethodnih nekoliko godina odvijala i kroz okvirni Protokol za saradnju i olakšavanje postupaka carinjenja između Kine, Mađarske, srpske i makedonske carine. Ovaj sporazum potpisan je u Beogradu 2014. godine, u okviru samita Kine i zemlje centralne i istočne Evrope.

Važna stvar za nas je da Kina principijelno podržava stav da naša južna pokrajina ne može da bude član Svetske carinske organizacije, kao i drugih međunarodnih organizacija. Odnos dve zemlje karakteriše intenzivan politički dijalog posete na najvišim nivoima.

Srbija, još jednom da kažem, pridaje veliki značaj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom i 2016. godine imali smo prvu posetu kineskog predsednika posle čak 30 godina. U toj poseti odnosi dve zemlje podigli su na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Da kažem da obim robne razmene između dve zemlje u 2020. godini iznosio je nekih 3,2 milijarde evra, naravno da postoji prostor za još veću saradnju. Isto tako, dve zemlje ostvaruju veoma dobru projektnu saradnju u oblasti infrastrukture i energetike. Da kažem, neki od najznačajnijih projekata su Pupinov most, dakle, Zemun-Borča, deonica puta „Miloš Veliki“, zatim rekonstrukcija Termoelektrane Kostolac, a neki od najvećih kineskih investitora u Srbiji su kompanije „Ziđin“, koja je 2018. godine investirala u RTB „Bor“, kao i kompanija „Hestil“, koja je izvršila akviziciju Železare Smederevo. Isto tako, pomenuo bih, kada govorim o ovome, da je u Kragujevcu 2019. godine otvorena kineska fabrika „Jang Feng“ za proizvodnju komponenata za unutrašnjost automobila.

Kada je, sa druge strane, reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekta u Republici Srbiji, Francuska potvrđuje svoje interesovanje da podrži prioritetne strateške projekte u Srbiji i Francuska je veoma važan partner za Srbiju i njen dalji razvoj. Ovaj sporazum je važan korak za dalju saradnju dve zemlje koje imaju zajedničku istoriju, prijateljstvo još iz Prvog svetskog rata.

Dakle, ovim sporazumom najveći deo novca biće izdvojen za metro, a drugi deo za projekte unapređenja energetske efikasnosti. Oba projekta su od izuzetnog značaja za ekonomski napredak Srbije. Izgradnja metroa je i deo plana o kojem je ministar pričao „Srbija 2025“. Inače, ukupna ekonomska saradnja Srbije i Francuske se ocenjuje kao dobra, ali svakako da postoji ogroman potencijal da se ta saradnja proširi i da postane još mnogo, mnogo veća.

Poseta predsednika Francuske Makrona Srbiji u 2019. godini bila je prva poseta posle 18 godina jednog francuskog predsednika i ta poseta dala je veliki doprinos intenziviranju i unapređenju svih segmenata bilateralne saradnje između dve zemlje. Potpisano je preko 25 sporazuma, što je veoma značajno, u Srbiji danas posluje, ministre, ako se ne varam, preko 25 francuskih kompanija i zapošljavaju otprilike preko 12.000 radnika. Između ostalog, francuska kompanija dobila je i tender za koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ na 25 godina.

Na samom kraju, kada je reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država, ovaj Sporazum o podsticaju investicija omogućava Američkoj razvojnoj banci da upotrebi pun opseg svojih finansijskih proizvoda u Srbiji. Dakle, postoji veliki potencijal da se pomogne pokretanju novih investicija koje otvaraju, što je veoma važno, nova radna mesta i daju podršku privrednom razvoju naše zemlje.

Ali, ono što treba reći, po američkom zakonu, svaka zemlja mora da potpiše ovakav sporazum kako bi Razvojna banka DFC mogla da ponudi ceo spektar svojih finansijskih proizvoda. Inače, zaključivanje ovog sporazuma zapravo predstavlja ispunjenje Sporazuma iz Vašingtona i predmetni novac biće na raspolaganju privrednicima, malim i srednjim preduzećima za obrtna sredstva i za investicije. Namera je da krediti budu na period duže od 10 godina, što u garantnoj šemi koja je trenutno na snazi nije slučaj.

I na samom kraju, želim da kažem još jednom da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona ili bolje rečeno sve sporazume iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovač, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, pred nama su danas dve odluke – o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu i o izboru sudija koji se biraju po prvi put na sudijsku funkciju. Reč je o 37 kandidata koje je predložio Visoki savet sudstva.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje svakako će podržati pomenute odluke, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, ali, s druge strane, moram da kažem da se Jedinstvena Srbija zalaže za jačanje ukupnog kapaciteta našeg pravosuđa, jer poznato je da pravosuđe čini prvi stub vladavine prava.

Na samom početku, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije čestitke na izboru predsednici Vrhovnog kasacionog suda. Mi smo pre izvesnog vremena dobili iz reda sudija članove Visokog saveta sudstva. Ovom odlukom o izboru za kasacioni sud kompletirali smo sastav Visokog saveta sudstva.

To je veoma bitno i o tome što danas govorimo, iz redova od Visokog saveta sudstva dobijamo sudije koji će biti na kraju izabrani u ovom visokom domu.

Srbija je u prethodnih deset godina napravila krupne iskorake unapred, što se tiče reformi sudstva, a sve u cilju nove organizacije sudova koji treba da iznesu teret reformi.

Danas kada govorimo o reformi u sudstvu, ja ne mogu da ne kažem da je Srbija zemlja koja je ekonomski sigurna, politički stabilna, zdravstveno bezbedna i Srbija u mnogim oblastima ide krupni koracima napred i, recimo, u ovo vreme pandemije Kovida-19 naš zdravstveni sistem beleži odlične rezultate, pokazali smo se kao mnogo uspešniji nego mnogi zdravstveni sistemi koji su pre ove pandemije možda bili mnogo bolji ocenjeni nego zdravstveni sistem u Srbiji.

Kada govorimo o zdravstvenom sistemu, jedna delegacija, koju predvodi Dragan Marković Palma, otišla je, delegacija koju čini preko 100 lekara, preko 100 zdravstvenih radnika, u Egipat, u glavni grad regije Crvenog mora, u Hurgadu i kada govorimo o lekarima govorimo da su oni naši heroji, da su spasili mnogo života. U ovoj delegaciji, koju čine zdravstveni radnici, su ljudi koji su sa prve linije fronta odbrane od Kovida-19.

Sa druge strane, kad govorimo o uspesima Srbije, blizu tri miliona vakcina, blizu milion i 200 revakcinisanih. Srbija je, što se tiče privrednog rasta, dominanta. Sa druge strane, preko 60% investicija koje dolaze u region Zapadnog Balkana ide na Srbiju i nijedan investitor koji dolazi u Srbiju nije odustao. To govori o tome koliko imaju poverenje u Srbiju, ispod 10% nezaposlenost, i to su samo neki od pokazatelja koji govore koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Sa druge strane, svaka država, pa i naša, koja pretenduje da bude demokratska, a Srbija svakako jeste demokratska država, mora da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri pokazatelji za ostale stubove vladavine prava. Srbija je svakako zemlja koja tome teži i principi sudske nezavisnosti i nepristrasnosti predstavljaju temelj za jedno demokratsko i moderno društvo u kome se teži vladavini prava. Tu, sa druge strane, ne sme da dođe ni do kakvih zloupotreba, jer jedini interes ove države mora i jeste da bude ravnopravnost za sve građane. Dobar sudija, koji je položio zakletvu, mora da sudi po pravdi i zakonu, koji nije potčinjen samovolji, već pošteno i časno radi svoj posao.

S druge strane, gospodine Pantiću, moram da kažem da više nikada ne smemo da se vratimo u vreme kada smo u jednom danu ili u dva dana izgubili ili je dobilo otkaz blizu hiljadu sudija i tužilaca bez zakonom predviđene procedure, objašnjenja ili prava na žalbu. Napravljena je velika šteta za čitavo društvo, a to nas je koštalo, reizbor, građane Srbije je koštalo 44 miliona evra.

S druge strane, govorimo o tome koliko je značajno da skratimo dužinu sudskih procesa. Ovo je svakako uticalo na određene sudske procese da se oni produže. Kada već govorimo o dužini sudskih procesa, Vrhovni kasacioni sud nadzire sprovođenje Nacionalnog programa za smanjenje broja zaostalih predmeta, i to svakako ima uticaj na efikasnost sudova i pogled u broj starih predmeta.

Definicija starih predmeta sada podrazumeva neku vreme od tri godine, ako se ne varam, i vi ćete se složiti sa mnom ako kažemo da je stvarno apsurdno da pojedini predmeti traju više decenija. Gospodine Pantiću, zamislite, recimo, kada neko dobije nasledstvo, uz to nasledstvo dobije i nasleđeni sudski proces, stvarno apsurdna situacija.

Ja sam o tome govorio, ali da ukažem na značaj ulaganja u pravosudnu infrastrukturu. Veoma je značajno da na jednom mestu imamo sve sudove, da imamo tužilaštva, to govori o brzini svih sudskih procesa.

Podsetiću još jednom da je u Kragujevcu izgrađena moderna Palata pravde. U prethodnim decenijama, čini mi se, najznačajniji objekat, i to govori o tome da na jednom mestu imamo sve pravosudne organe, tužilaštva i koliko to ide u prilog tome da sami procesi budu brži, a pravda dostupnija za svakog građanina i svakako brža. Ne treba da kažem, sa druge strane, recimo, za sam Kragujevac, za čitav region, koliko znači takav jedan objekat u jednom gradu.

Na samom kraju želim da kažem da se JS, još jednom, zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, jer to sve čini vladavinu prava. Ono što ovde moram da kažem na samom kraju jeste da to ne znači da jačanje tužilaštva, sudstva znači odaljavanje od naroda, već upravo suprotno. To sve znači odaljavanje od neprimerenih uticaja. U danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće pomenute odluke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o prestanku funkcije najpre predsednika Osnovnog suda u Kruševcu, predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru, kao i predsednika Prekršajnog suda u Negotinu.

Naravno, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće Predlog ove odluke, jer najpre dvojici sudija koji su predsednici osnovnih sudova prestaje funkcija, prvom zbog izbora za sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu, a drugom zbog sudije Višeg suda u Novom Pazaru. Naravno, predsedniku Prekršajnog suda u Negotinu prestaje funkcija na lični zahtev, zbog navršenog radnog veka.

Danas kada govorimo o ovoj veoma važnoj temi da kažem da poslanička grupa JS, uopšte JS se zalaže za maksimalno ojačavanje sudstva, nezavisnost tužilaštva kao osnov ili preduslov vladavine prava. Nezavisan sudija daje garanciju da će se zakon primenjivati jednako, nepristrasno i da u svim postupcima neće biti privilegovanih. Sa druge strane moram da kažem da to ne znači, da maksimalno ojačavanje sudstva, nezavisnost tužilaštva znači da je to udaljavanje od naroda, već, potpuno suprotno, odaljavanje i tužilaštva i sudstva od neprimerenih uticaja.

Sa druge strane, želim da ukažem na značaj ulaganja u pravosudne infrastrukturne objekte. Danas kada je Srbija, kada je čitav svet suočen sa velikom ekonomskom krizom mnoge velike ekonomije su na kolenima usled pandemije korona virusa. Srbija je u delu, kada je reč o pandemiji korona virusa, naš zdravstveni sistem se pokazao kao mnogo uspešniji nego mnogi zdravstveni sistemi koji su možda pre pandemije bili mnogo bolje ocenjeni nego naš.

Zatim, želim da ukažem na broj vakcina. Ceo region se vakciniše.

Zatim, dominantan privredni rast ili pad, kako hoćete, preko 60% ukupnih investicija koje dolazi na zapadni Balkan ide na Srbiju. To govori o poverenju koje ljudi imaju u Srbiju. Zato nisam ni čuo da bilo koji investitor koji je došao u Srbiju, i pored pandemije, je odustao od ulaganja u Srbiju.

Zatim, kilometri auto-puta, nezaposlenost ispod 10%. Sve su to parametri koji govore koliko krupnim koracima Srbija ide napred.

Zato sam i ukazao i na ovaj značajan segment, segment ulaganja u infrastrukturu. Ja dolazim iz Kragujevca. Kragujevac je nekada bio prestonica Srbije. Sa druge strane, gde je 1835. godine pisan Ustav koji je bio temelj moderne srpske državnosti.

Danas se u Kragujevcu gradi savremena palata pravde, na preko 25 hiljada metara kvadratnih, gde će biti smešteno svih 11 organa pravosudnih, tužilaštava, sa preko 800 zaposlenih.

Ovo je svakako jedna od najvećih investicija koja je došla, koja je izgrađena u Srbiji u zadnjim decenijama, ali ono što treba ovde da ukažem kao Kragujevčanin na značaj ovakve investicije za Kragujevac, i svakako za čitav regiona, a pogotovo ako kažem da su u Kragujevcu pravosudni organi bili više rasuti, u više objekata, a sa druge strane najlošije su radili prekršajni i privredni sud.

Danas u Srbiji pravosuđe, nema boljeg objekta od ovog, od palate pravde u Kragujevcu.

Ono što želim da istaknem da svi pravosudni organi, biće na jednom mestu i samim tim pravda i brzina pravde će biti dostupnija za sve kragujevčane, ali i za sve građane čitavog regiona.

Na samom kraju, samo još jednom da kažem da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje, podržati pomenutu odluku.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče skupštine, poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Odluke i Sporazuma o zajedničkom vazdušnom evropskom prostoru, veoma važna odluka i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona, ili pomenutu odluku.

Ministre, na samom početku da kažem da dolazim iz Kragujevca i drago mi je što ste pomenuli investicije koje će doći u Kragujevac i uopšte investicije koje dolaze u Srbiju. To je veoma značajno za sve regione u Srbiji.

Vraćajući se na sam Predlog zakona da kažem kada je reč o sporazumu, on funkcioniše tako da našu zemlju prepoznaju kao deo evropskog zajedničkog prostora, ali samo pod jednim uslovom, ako u potpunosti primenjujemo sva pravila koja su postavljena pred nas.

Naše zakonodavstvo, ministre, je u potpunosti usaglašeno sa evropskim zakonodavstvom, tako da nemamo nikakav problem da u jednom delu, da kažem, aneksiramo ovaj sporazum. Kroz aneks 1 sporazuma definisani su i neki ciljevi, kada govorimo o ovoj temi, o ovom sporazumu, dakle slobodni pristup tržištu, sloboda osnivanja preduzeća, uslovi konkurencije, upravljanje zajedničkim saobraćajem, zajednička pravila u oblasti vazduhoplovne sigurnosti.

Poslednji put ovaj sporazum je aneksiran 2009. godine i od 2009. godine do sada zaista prošlo je dosta vremena, mnoge stvari su se promenile. Dakle, ovom novom odlukom danas donosimo nove propise koji su podeljene u dve grupe. Prvi se tiču direktnog civilnog vazduhoplovstva, a drugo čine pravila koja se primenjuju indirektno, tiču se socijalnog apsekta.

Ono što je veoma važno, malo pre ste i o tome malo pričali, o tome gde je trenutno „Er Srbija“, ali moram da kažem da je ova pandemija korona virusa, koja je zahvatila ceo svet, donela apokalipsu, slobodno mogu da kažem, a čini mi se, složiće te se sa mnom, u vazduhoplovnom saobraćaju na globalnom nivou. Dakle, korona virus je gurnuo u probleme ceo svet, mnoge velike ekonomije su na kolenima, a prema procena stručnjaka najviše su pogođena avio-kompanije.

Poslednja projekcija Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj govori da je broj putnika u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu smanjen za čak blizu 50%, što govori, prema nekim podacima, da je broj putnika u 2020. godini, u odnosu na 2019. godinu, smanjen za blizu tri milijarde putnika. Dakle, prema procenama iste, ako se ovako nastavi, neka vraćanja na staro, koje smo imali pre korona virusa, biće moguće tek 2024. godine.

Isto tako, pojedine kompanije nisu mogle ni da opstanu, smanjivale su svoje finansijske obaveze, broj radnika su smanjivale, neke nisu mogle da opstanu, tako da i veliki proizvođači aviona, danas smo to već čuli, poput američkog „Boinga“, evropskog „Erbasa“, morali su da rade na smanjenju radnika.

Dakle, u borbi sa posledicama korona virusa na poslovanje, gašenje radnih mesta i smanjenje plata, nije zaobišlo nijednu kompaniju u globalnom vazduhoplovstvu ili da kažem u vazduhoplovnoj industriji, pa ni našeg srpskog nacionalnog avio-prevoznika „Er Srbiju“.

U odnosu na godinu pre pandemije, naša kompanija deluje samo sada sa 40%, ako se ne varam, ministre, ali tu je država. Znači, „Er Srbija“ je značajna za Srbiju, da u potpunosti pomogne u svakom delu.

Isto tako, s druge strane, treba reći da kod nas postoje dve organizacije koje se bave bezbednosti vazdušnog saobraćaja i pružanjem usluga iznad našeg vazdušnog prostora. Prva je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, državna agencija za pružanje usluga kontrole letenja u vazdušnom prostoru. Dakle, pokriva Srbiju, Crnu Goru i deo Bosne. Mislim da je to oko 55% prostora BiH. S druge strane, Direkcija civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je javna agencija koja obavlja poslove koji su joj povereni i Zakonom o vazdušnom saobraćaju usmerena je ka što pouzdanijem i efikasnijem razvoju sistema vazdušne, plovidbe i bezbednosti.

Sada, ministre, jednu važnu temu, kada govorimo o ratnom vazduhoplovstvu i PVO, danas se navršava 22 godine od kada je 19 moćnih zemalja izvršilo agresiju na našu zemlju. Dakle, 78 dana bombardovanja, preko dve i po hiljade žrtva, a od toga veliki broj dece i preko 12.500 ranjenih, isto veliki broj dece. Sve ovo govorim, posledica je bio Račak, niko nikad nije procesuiran zbog Račka. Znači, jedna izmišljena, da kažem, stvar i samo želim da kažem da do sada za sve to što je urađeno Srbiji niko nije odgovarao.

Bombardovali su i ubijali Srbiju samo zato da bi joj oduzeli Kosovo. Ministre, mislili su da su to 2008. godine potpuno završili, ali posle mnogo godina Srbija stoji uspravno i idemo krupnim koracima napred. Vi ste malopre govorili o tome u kojim segmentima smo sve napravili iskorak. Da ne pominjem još jednom, najbolji smo u Evropi što se tiče vakcinacije. Naš privredni rast je najveći u Evropi. S druge strane, procenat nezaposlenosti je ispod 10%. Preko 60% investicija koje dolaze u ovaj region ide ka Srbiji. Sve su to rezultati Srbije.

Ono što je važno, tu je predsednik Skupštine, nekadašnji ministar spoljnih poslova, čak 18 zemalja je povuklo priznanje te, da kažem, kvazi države, samoproglašene i u ovom trenutku oni nemaju većinu što se tiče UN.

Moram da kažem da moramo da se sećamo ovoga. Ne smemo da zaboravimo, ali moramo da idemo napred da bi Srbija išla napred.

Pomenuo sam malopre, ministre, kada je reč o ratnom vazduhoplovstvu i PVO, moram ovde i to da kažem, Srbija, da se ne ponovi ono vreme kada naše nebo nije bilo branjeno. Nismo imali nijedan avion. Danas nebo Srbije štiti 14 modernih MIG-ova 29, helikopteri Mi-17V, Mi–35M, H-145M, kao i bespilotne letelice. Pored PVO sistema Kub i Neva, koje smo imali, nabavili smo i jedan moćni sistem Pancir S1 i nadam se da u nekoj budućnosti možda dobijemo i sistem možda S300, S400 ili možda kineski sistem FK1.

Sve ovo govorim jer Srbija danas ozbiljno štiti svoje nebo, svoje granice i garantuje bezbednost svoje zemlje.

Još jednom na samom kraju da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas najpre Predlog Odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i drugo, Predlog kandidata za izbor članova veća Agencije za sprečavanje korupcije. Odmah ću reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute kandidate.

Na samom početku kada govorimo o Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge, čini mi se da nije na odmet ponovo reći da je delokrug delovanja te Agencije veliki, ona se bavi javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge, javne mobilne telekomunikacije, regularne roming usluge, široko pojasni pristup internetu, distribuciju medijskih sadržaja, različite pakete usluga kao i tržište poštanskih usluga i drugo.

Ministarka, ono što je, čini mi se, poseban zadatak, ne samo ove Agencije, nego čini mi se i svih nas, juče smo govorili o tome, dosta se priča u medijima o tome je zaštita građana.

Pre svega, kada je u pitanju svaki vid digitalnih usluga, pre svega mislim na internet. Kako vreme prolazi, pojavljuje se veći broj, da budem blag, pa da u ovom trenutku kažem, nebezbednosti. Dakle, to je jedan zadatak o kome zaista trebamo da mislimo u narednom periodu.

Inače, kada je reč o poslovanju Agencije, ona je u prethodnom periodu bila uspešna, o tome govori činjenica da je u 2019. godini imala dobit od milijardu 90 miliona. Naravno, to je uplaćeno u budžet Republike Srbije.

Isto tako pomenuo bih, da ne pričam o svim segmentima delovanja, ali pomenuo bih samo jedan segment delovanja te Agencije, to su poštanske usluge. Imali smo u 2019. godini, 59 poštanskih operatera i oni su ostvarili 309 miliona poštanskih usluga što je, otprilike 124 usluga po jednom domaćinstvu.

Ovo sve govorim, jer su posebno oni imali teške uslove povodom Kovida – 19, bili su izložene i kurirske službe, i oni ljudi koji rade na šalterima i na drugim mestima.

Kada govorim o ovoj temi, da kažem poseban akcenat bacio bih na saradnju RATEL-a i Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Zašto to kažem? Pomenuo bih ovde dva značajna projekta, prvi izgradnja širokopojasne komunikacione mreže u seoskim područjima i drugi projekat „Povezane škole“.

Kada govorim o prvom projektu, ništa novo neću reći, kada kažem da se mi iz JS zalažemo za ravnomeran razvoj sela i grada. Dobar primer je Jagodina, ali ovo pričam u svim segmentima i pričam o ovom segmentu o kojim danas govorimo.

Zato u potpunosti podržavam izgradnju širokopojasne komunikacione mreže u seoskim područjima što je od ključnog značaja za uključivanje svih građana u digitalno društvo.

Dakle, sa jedne strane, mladima donosi mogućnost savremenog obrazovanja, a sa druge strane, tamošnjim privrednicima daje, da kažem, mogućnost, boljeg i uspešnijeg poslovanja.

Ovaj projekat je planiran i da se završi 2022. godine i u prvoj fazi uključeno je čak 600 naselja sa oko 90.000 domaćinstva.

Drugi projekat „Povezane škole“ koje u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predviđa sveobuhvatno unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture u svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji.

Dakle, šta su ciljevi ovog projekta? Prvo, u suzbijanje digitalnog jaza, podizanje digitalne pismenosti i podizanje konkurentnosti mladih generacija i omogućavanje baze rasta IT industrije.

Kada je reč o Predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, rekao sam već ministarka, da će JS u danu za glasanje podržati ove kandidate.

Srbija ide krupnim koracima napred, dakle, u svim segmentima iako je, vi znate prisutna svetska kriza zbog pandemije Kovid-19, Srbija ima rezultate u svim oblastima, dakle, privredni rast, sa jedne strane je najveći, sa druge strane nezaposlenost ispod 10%, sa druge strane, čak 60% svih investicija koje dolaze u region ide na Srbiju.

Dakle, to govori o velikom poverenju koje Srbija ima u svetu. Ali, da bi se sve to nastavilo u tom smislu, da bi Srbija nastavila ekonomski da napreduje, da plate i penzije rastu, država mora imati nultu toleranciju na korupciju.

Korupcija je bolest koja ugrožava čitavo društvo, da kažem, svako društvo u svetu. Zadaje snažan udarac ekonomije i uništava privredu i pravi nestabilno tržište.

Sa druge strane, praktično zemlje u kojima cvetaju mito i korupcija, daje signal investitorima da preskoče na svojoj investicionoj mapi te zemlje.

Mi moramo da maksimalno radimo na povećanju svesti svih građana što se tiče korupcije. Sa druge strane, institucije moraju biti jedinstvene i snažne u rešavanju problema sa kojima se suočava, ne samo naša zemlja, nego svako društvo u svetu.

Na samom kraju, još samo da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge koje smo danas imali na ovoj raspravi.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, prvi između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i drugi između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane.

Na samom početku reći ću da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona o potpisivanju sporazuma jer moram da kažem na samom početku da svaki sporazum koji Republika Srbija potpiše sa nekom zemljom on dodatno otvara vrata saradnje Srbije sa tom zemljom i u drugim oblastima od značaja za našu zemlju.

Kada je reč o prvom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije da kažem da je on nastao kao plod želje i jedne i druge države da se ova oblast još više unapredi, da se dodatno ojača borba protiv krijumčarenja migranata.

Kada je reč o migrantskoj krizi moram reći da se u toj oblasti Srbija pokazala kao organizovanija, humanija i sigurnija od mnogih zemalja EU. Ali, ono o čemu bi danas hteo posebno da govorim i da bacim akcenat na to jeste prvo i ova oblast saradnje između Republike Srbije i Severne Makedonije i oblast pomoći Srbije u borbi protiv Kovida 19 kada je Srbija dala osam hiljada vakcina govori o potrebi saradnje Srbije i zemalja okruženja, zemalja koje pripadaju Zapadnom Balkanu, jer samo kada sarađujemo … u svim tim oblastima mnogo smo jači ne samo prema EU, nego i prema drugim međunarodnim akterima jer zajednički nastup, da kažem, ministre, u svim oblastima doprinosi boljitku svih zemalja Zapadnog Balkana. Pojedinačno, mala tržišta svakako da nemaju neku veliku šansu ili nemaju nikakvu šansu na ujedinjenom tržištu EU, a sve zemlje Zapadnog Balkana su male zemlje i kada sarađujemo u bilo kojoj oblasti možemo da damo rezultate i ova inicijativa mini Šengena, inicijativa koja u svakom smislu menja Zapadni Balkan. Dakle, ovom inicijativom olakšava se protok ljudi i robe i kapitala sa jedne strane, a sa druge strane razvijaju se u svim oblastima dobrosusedski odnosi između zemalja Zapadanog Balkana.

Ovde kada kažem zemlje Zapadnog Balkana moram da kažem da mislim na svih pet zemalja Zapadnog Balkana, mislim na Srbiju sa svojom južnom pokrajinom, na Crnu Goru, na Severnu Makedoniju, BiH i Albaniju. Ovde potpuno otvoreno treba reći da mnoge zemlje Zapadnog Balkana nisu baš toliko sigurne da ova inicijativa može da nas dovedete i do toga da nas malo i udalji od EU, a mislim da je istina potpuno na drugoj strani, da nas ova inicijativa dodatno približava EU.

Sa druge strane, želim da kažem da EU treba da bude iskrena prema nama, da nam kaže šta je budućnost Zapadnog Balkana i sa druge strane da li računa na nas ili stalno postavlja neke kriterijume koje smo mi davnih dana ispunili. Ministre, siguran sam da se slažete sa mnom kada kažem da smo mi davnih dana sve te kriterijume još jednom ispunili.

Sa druge strane, kada govorimo o Srbiji, da idemo krupnim koracima napred ne upoređujući rezultate između nas i zemalja EU, ali da kažem samo neke parametre – prvo, privredni rast je dominantan kod nas, sa druge strane, borba protiv Kovida 19 i da ne idem dalje. Samo da kažem jednu važnu stvar, mi od EU tražimo samo jedno, a to je da nam kaže šta je jasnoća i dalekovidosti i ništa više.

Kada je reč o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Lesoto da kažem da je reč o prijateljskoj zemlji, zemlji koja je u potpunosti podržala suverenitet i integritet Republike Srbije time što je povukla priznanje lažne nepriznate kvazi države Kosovo.

Srbija kako prema Lesotu, tako i prema drugim zemljama Afrike gaji, baštini tu nekadašnju politiku nekadašnje Jugoslavije, politiku prijateljstva i mi imamo želju da još više jačamo te prijateljske odnose, političke odnose, kulturne odnose i svake druge odnose kako sa Lesotom, tako i sa ostalim zemljama Afrike.

Na samom kraju samo da kažem da će Poslanička grupa JS podržati oba predloga iz ove rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Viskog saveta sudstva, dame gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izbor sudija koji se danas po prvi put biraju na ovu visoku funkciju i naravno poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve ove predloge koji su danas pred nama.

Na samom početku želim da kažem da JS maksimalno podržava ojačavanje nezavisnosti sudstva, jačanje samostalnosti tužilaštva, kao osnov vladavine prava.

Sa druge strane, ono što je veoma važno, što ja želim ovde da istaknem, to ne znači da maksimalno ojačavanje sudstva predstavlja otuđenje od naroda, već sasvim suprotno, otuđivanje od neprimerenih uticaja na sudije. Nezavisni sudija sa druge strane je garant da se zakoni primenjuju jednako, nepristrasno i da nema privilegovanih uticaja što se tiče suđenja.

Sada, sa druge strane želim da, da kažem, bacim akcenat na nešto što je veoma važno, pogotovo što ja dolazim iz Kragujevca. Zašto to kažem i šta je to važno, jeste ulaganje u pravosudnu infrastrukturu, izgradnju značajnih objekata što se tiče pravosuđa. Kažem, ja dolazim iz Kragujevca, a u Kragujevcu se danas gradi jedna savremena Palata pravde. Dakle, čini mi se da je ovo najznačajniji pravosudni infrastrukturni objekat u poslednjih nekoliko decenija koji je izgrađen u Srbiji.

Kada kažem u poslednjih nekoliko decenija, kada pomenem Kragujevac, to je svakako veoma značajna stvar za Kragujevac, ali i za čitav region, kada kažem da je Kragujevac prepoznat kao glavni grad što se tiče tog regiona.

Sredstva za izgradnju jednog ovako značajnog infrastrukturnog objekta obezbedila je Vlada Republike Srbije. Zašto to kažem? Zato što, i to je još jedan pokazatelj da Srbija ide krupnim koracima napred, da je prepoznat značaj ovog segmenta kada govorimo o suđenju. Grad Kragujevac je obezbedio zemljište, negde dva hektara zemljišta, sa druge strane obezbeđena je putna i svaka druga infrastruktura oko Palate pravde.

Ovde ću isto tako reći nešto što je veoma značajno, nešto što je bio problem u Kragujevcu u vremenu iza nas. Svi sudovi u Kragujevcu su bili smešteni u više zgrada, što je svakako uticalo na kvalitet suđenja. Danas biramo sudiju Privrednog suda, pogotovo smo imali problem u Kragujevcu sa Privrednim i Prekršajnim sudom. Sada, izgradnjom ove savremene Palate pravde kakve je, da kažem, najsavremenija u Srbiji, više nećemo imati tih problema, pogotovo što je ona od nule, od temelja građena samo za potrebe pravosuđa, a mi takav objekat do sada nismo praktično imali kod nas. Ovaj objekat odgovora značaju svakako, koji pravosuđe ima za grad Kragujevac i naravno odraziće se na kvalitet suđenja u Kragujevcu.

Kada govorim o ovoj Palati pravde, ona će imati 11 pravosudnih organa, tu će biti i tužilaštvo. Kada to kažem, dakle privredni sudovi, sudovi redovne nadležnosti, upravni sud, prekršajni sudovi, prateća tužilaštva, dakle negde oko 800 zaposlenih. Na površini ovaj velelepni objekat imaće 25 hiljada metara kvadratnih, dakle 24 sudnice, 74 kabineta.

Na samom kraju da kažem, ovo sve govori o tome koliko Srbija misli o svakom segmentu, o značaju jednog ovakvog objekta, ne samo za Kragujevac, nego za čitav region. Svakako sve to, svih ovih 11 pravosudnih organa koji će biti smešteni u ovom objektu uticaće na kvalitet i brzinu suđenja i na još veću dostupnost što se tiče pravde, što se tiče građana Kragujevca.

Opet na samom kraju da kažem, čestitao bih svim sudijama koji će danas biti izabrani na ovu visoku funkciju i naravno poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge koji su danas pred nama. Hvala vam puno.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicima, poštovani ministre Udovičiću sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da pokušamo da vratimo raspravu na temu, nadam se da će nam poći za rukom.

Da podsetim još jednom, pred nama je danas objedinjena rasprava, da bi znali o čemu govorimo, već pomenutih predloga zakona, ja ih neću čitati ponovo, svi znamo, ali da kažem na samom početku da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Na samom početku moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj o izgradnji autoputa E-80 na deonici Niš-Merdare. Dakle, prva faza između Niša i Pločnika, a u vremenu koje mi bude ostalo i koje je predviđeno za poslaničku grupu JS, osvrnuću se i na ostale predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Na samom početku moram da kažem i da pričam iskreno, Srbija je zemlja koja ima i stabilnost i sigurnost u svakom smislu. U ovo vreme velike svetske krize, kada su mnoge velike ekonomije na kolenima, imaju velike privredne padove i to je realna činjenica, Srbija ima najbolji rezultat.

Mi u ovom trenutku imamo, uzećete i vi sami, procenićete da li je to privredni pad ili rast, ali ja ću biti malo i optimista i reći ću da je Srbija na nuli, a sa druge strane Srbija je što se tiče javnog duga na nekih 57%. Ne vraćajući se na vreme iz ranijih godina kada je taj javni dug Srbije bio preko 80%, ali kakav je to rezultat u ovom trenutku treba reći da, recimo Hrvatska ili Slovenija imaju preko 70% javnog duga. Sa druge strane ovde ću i podsetiti da neke mnogo jake evropske zemlje, velike evropske zemlje imaju mnogo veći javni dug nego Srbija.

Imamo sa druge strane, i to je činjenica, i fiskalnu monetarnu stabilnost, a Srbija je i lider na zapadnom Balkanu u dovođenju stranih investicija. Ako kažem da od ukupnih stranih investicija koje dođu u Srbiju, na zapadni Balkan, izvinjavam se, preko 60% dolazi u Srbiju, a na kraju ove godine ta cifra što se tiče stranih investicija biće na nekom nivou od blizu tri milijarde evra.

Moram da kažem da ono što je velika stvar da ni jedan investitor i pored ove velike krize koja je pogodila čitav svet, nije odustao da dođe u Srbiju. To govori o stabilnosti Srbije, to govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiju.

U prethodnih nekoliko godina, moram da kažem, u Srbiji je izgrađeno 350 kilometara autoputeva. Opet, ne vraćajući se na vreme kada su se u Srbiji gradili putevi po 20, 30 godina, znači sa druge strane gradimo 250 kilometara novih autoputeva i u ovom trenutku Srbija ima 920 kilometara autoputeva.

Isto tako, što je veoma važno kada pričamo o transportu u Srbiji, rekonstruisano je preko 500 kilometara železničkih pruga, a prvi put posle 20 godina, praktično dve decenije, uloženo je 250 miliona evra u vodeni saobraćaj.

Veoma važna stvar za nas koji dolazimo iz lokalnih samouprava, da kažem da je ono što je činjenica, uloženo je i uložiće se velika sredstva u rekonstrukciju pet hiljada kilometara lokalnih puteva. Ne treba ovde da napominjem značaj za lokalne samouprave šta to znači, ne treba da napominjem da mnoge lokalne samouprave nemaju sredstava za tako nešto, a moram da kažem da mnogi takvi lokalni putevi povezuju regione i dužine su od po 20, 30 kilometara.

Srbija ulaže u autoputeve, u železničku infrastrukturu, vodenu infrastrukturu i to su sve velika sredstva koja će poboljšati transport u Srbiji.

Kada je reč o auto-putu E80, on ide praktično od Merošine, Niša, preko Topličkog okruga, Prokuplja, Kuršumlije, dalje do Merdara, i on je dužine nekih 77 kilometara. On povezuje u regionu nekih pola miliona stanovnika u Topličkom okrugu, Niškom okrugu i u Pirotskom okrugu. Ono što je važno, kod Niša se povezuje sa Koridorom 10 i omogućava Srbiji da izađe na albansku luku Drač.

Ovde ne mogu da ne pomenem značajnu inicijativu mini Šengena, u koju je uključeno pet zemalja Zapadnog Balkana. Kada kažem pet zemalja Zapadnog Balkana, mislim na Srbiju sa svojom južnom pokrajinom, mislim na Severnu Makedoniju, Albaniju, ali isto tako i na Crnu Goru i na BiH. Moram da kažem da će ova inicijativa zasigurno, pored velike koristi koju će doneti zapadnom Balkanu, sigurno dodatno približiti sve ove zemlje Zapadnog Balkana EU.

Ovde kada pričamo o trasi puteva, prva trasa o kojoj danas pričamo je dužine 33 kilometra između Niša i Pločnika, a druga trasa je 44 kilometra između Pločnika i Merdara. Sredstva su obezbeđena iz Evropske banke za ovu prvu deonicu za obnovu i razvoj. Ovde ne mogu da ne napomenem da je EU jedan od najvećih donatora u prethodnim decenijama u Srbiju, sa blizu četiri milijarde evra bespovratnih sredstava. Isto tako, EU je jedan od najvećih investitora i kreditora što se tiče Srbije.

Isto tako, ovde ću napomenuti, kada pričamo o Evropskoj banci za obnovu i razvoj, da je ona u prethodnoj godini obezbedila 1,3 milijarde evra Zapadnom Balkanu. Kada to govorim, moram da kažem da su to bila rekordna sredstva u 2019. godini, ali u ovoj godini ta sredstva će biti 1,7 milijardi. Ta sredstva su opredeljena za mikro, mala i srednja preduzeća. Ono što ovde želim da kažem, posle pandemije i za infrastrukturu i dodatna radna mesta.

U vremenu koje mi je preostalo ukratko ću se osvrnuti na dva predloga zakona iz ove objedinjene rasprave. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske. Ovaj sporazum potvrđuje interes između naše dve države o saradnji u oblasti filmske industrije. Ministarka Gojković, vi ste malopre napomenuli da do sada imamo ovakvih pet sporazuma, da je u pripremi sporazum sa Ruskom Federacijom. Ali, ono što je meni veoma značajno, što je pomenuo moj kolega Života Starčević kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, da je sutra 125 godina od kada je snimljen prvi film u Francuskoj. To govori o značaju francuske filmske industrije, to govori o značaju ovog ugovora koji trebamo da potpišemo sa Francuskom.

Inače, ovaj sporazum omogućava srpskim autorima korišćenje fondova u iznosu većem od 2,5 miliona evra. Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaće da važi Sporazum iz 1975. godine između nekadašnje Jugoslavije i Francuske. Dakle, još jednom da ukažem na značaj ovog sporazuma, na značaj toga koliko je značajna Francuska u oblasti filske industrije u svetu.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Japana, on predstavlja značajan doprinos bilateralne, privredne i finansijske saradnje između Vlade Republike Srbije i Japana. Srbija i Japan imaju dobre kako političke, tako i ekonomske odnose. Veliki broj investitora je već u Srbiji što se tiče Japana. Ovaj ugovor će doprineti da dodatno japanski investitori dođu u Srbiju.

Ne dužeći više, jer vreme koje mi je ostalo za poslaničku grupu JS sam iskoristio, želim samo da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas veoma tri važna zakona i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržaće sva ova tri predloga zakona.

Moje izlaganje danas biće usmereno na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o slobodnom protoku robe i državljana. Praktično, ovim sporazumom omogućava se državljanima Albanije sa jedne strane slobodan ulazak na teritoriju Republike Srbije bez korišćenja putne isprave, praktično korišćenjem samo biometrijske lične karte. Isto sa druge strane i građanima Srbije na isti način ulazak u Albaniju.

Dakle, sa jedne strane olakšava se slobodan protok robe, kapitala, a sa druge strane omogućava se i razvijanje dobrosusedskih odnosa između zemalja zapadnog Balkana, da kažem svih pet zemalja zapadnog Balkana. Ako sarađujemo u regionu onda je i naš glas mnogo jači, ne samo prema EU, nego i prema drugim značajnim međunarodnim akterima.

Sve zemlje zapadnom Balkana su male zemlje. Albanija ima ispod tri miliona stanovnika, Crna Gora 650.000 i ova inicijativa mini šengena baca jednu drugačiju perspektivu na ceo naš region. Dobijamo jednu veliku perspektivu. Svakako trebamo ovde reći da pojedinačni nastupi uvek su slabiji nego kada nastupamo sa više aktera.

Mala tržišta praktično nemaju nikakvu perspektivu na ujedinjenom velikom tržištu EU. Za potpuni uspeh ove inicijative mini šengena potrebno je da se uključe svih pet zemalja zapadnog Balkana. Kada kažem svih pet zemalja, mislim na ove tri zemlje, Srbiju sa našom južnom pokrajinom, naravno, Severnu Makedoniju, sa druge strane i Albaniju, ali isto tako i uključivanje Crne Gore i BiH. Pogotovo sada kada je Crna Gora dobila novu Vladu, siguran sam da će prepoznati značaj mini šengena, prepoznaće značaj ove inicijative za ceo region.

Iako je možda u nekom trenutku i postojala neka dvojba kod pojedinih zemalja da li će ova inicijativa možda udaljiti od EU, sada mislim da svi dobro vide da ova inicijativa će nas dodatno približiti EU.

Ako uzimamo neke primere iz regiona ili dalje, moram da kažem da je dobar primer Višegradska inicijativa ili Višegradska grupa. Oni su imali potencijal ekonomski i politički i svaki drugi i posle ulaska u EU.

Sa druge strane, ovde treba reći da i čelnici Svetske banke govore o benefitima ekonomskim koji će doneti mini šengen. Kada to kažem, oni govore da u slučaju stvaranja mini šengena doći ćemo do toga da će se smanjiti troškovi i u trgovinskoj razmeni za čak 14% na godišnjem nivou.

U praksi, sa druge strane, ova inicijativa trebalo bi da realizuje četiri evropske slobode – kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga i to treba da donese, da kažem, dobrobit za sve građane Srbije i celog regiona, a ne samo za privrednike.

Sa druge strane, u vremenu koje mi je ostalo, treba potpuno i otvoreno reći da ceo region ima perspektivu i želi da uđe u EU i to nam je cilj, ali sa druge strane i EU treba da bude otvorena prema nama da kaže šta je budućnost zapadnog Balkana, da kaže kojim putem treba da idemo, a ne da nam stalno postavljaju nove i nove kriterijume.

Sa druge strane, neverovatna stvar, ja moram otvoreno ovde da kažem da nam se kaže da mi 17% svoje teritorije trebamo da predamo. Koja je to zemlja EU koja je ušla u EU, predala 17% svoje teritorije? Sa druge strane, ovde želim da kažem i važnu stvar da pet zemalja EU nije priznalo tu lažnu tvorevinu, da od 193 zemlje koje čine UN, više od polovine ne priznaju, da 18 zemalja smo inicijativom Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, povukle su to priznanje.

Dakle, na samom kraju želim samo da kažem, mi od EU mislim da smo uslove sve ispunili i od EU očekujemo samo jasnoću i dalekovidost.

Na samom kraju, samo da kažem da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski izveštaj, prvenstveno, Agencije za energetiku, a s druge strane Regulacionog tela za elektronske medije, ali kao i davanje saglasnosti na Finansijski izveštaj i Statut Komisije za hartije od vrednosti.

Ja ću na samom početku reći da će svakako poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute odluke, a moje izlaganje biće fokusirano na odluke koje se tiču Komisije za hartije od vrednosti.

Ništa novo neću reći ako kažem da, što se tiče hartija od vrednosti, u Srbiji, to je, da kažem, tradicionalno ne uređeno tržište i to je sa jedne strane kada gledamo. Sa druge strane kada gledamo, postoji veliki prostor za napredak ne samo u ovoj oblasti, nego u mnogim drugim oblastima, jer Srbija je pokazala veliki napredak. Srbija je stabilna i sigurna zemlja.

Opet kažem, mnogo ima pokazatelja što se tiče toga, a u ovo vreme korona virusa, kada mnoge velike ekonomije su na kolenima, kada beleže velike privredne padove, Srbija je pokazala najbolji rezultat. Srbija je, po MMF-u, Aleksandra je rekla na minus 1, ali, Aleksandra, izvini, ja ću biti malo veći optimista, pa ću reći da ćemo možda biti između nula i minus 1 i ti se nećeš naljutiti na mene.

Imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost. Imaćemo jedini povećanje plata i penzija. Naša poljoprivreda ide napred. S druge strane, u ovom vremenu, kažem, kada se jedna Nemačka zadužuje, vidite kakvo je stanje, Srbija je apsolutni lider u dovođenju stranih investicija na Zapadnom Balkanu. Čak 60% ukupnih investicija koje dolaze u region, ide na Srbiju i mi ćemo na kraju godine biti na nekih dve i po milijardi direktnih stranih investicija. Nijedan investitor nije odustao od toga da dođe u Srbiju pored svih ovih problema koje je izazvao korona virus.

Sada, rekao sam što se tiče privrednog rasta, ali ovde moram da napomenem da i što se tiče javnog duga, Srbija će na kraju godine biti na nekih 59%, ne vraćajući se u vreme kada je Srbija bila na nekih 80 i nešto procenata, reći ću samo da u ovom trenutku recimo jedna Italija ili jedna Francuska imaju javni dug preko 100%, a sa druge strane i zemlje regiona koje su čak članice EU imaju javni dug koji je veći od Srbije.

Isto tako, ovde moram da napomenem, Srbija se uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti posle sedam godina pauze. Prestavili smo se međunarodnoj investicionoj javnosti kao stabilna i sigurna zemlja, zemlja koja u ovom trenutku ima sigurnost u svakom smislu i pokazali smo najmanji ekonomski pad što se tiče i ove korone u celom svetu, ali isto tako projektovani najveći ekonomski rast u narednoj godini.

Ostvarena je tražnja od čak šest milijardi američkih dolara. Od preko 200 kredibilnih, da kažem prvenstveno, američkih i britanskih fondova ali i banaka a isto tako osiguravajućih kuća, što je pet puta više od ponuđene emisije.

Sve ovo govori o velikom napretku Srbije, o poverenju koje investitori imaju u Srbiju, koliko krupnim koracima Srbija ide napred.

Sa druge strane, kada govorimo o tržištu hartija od vrednosti, ono je, rekao sam malopre, tradicionalno neuređeno u Srbiji. Razlozi za to leže prvenstveno u tradiciji, u nepoverenju, ali sigurno i u neobaveštenosti naših ljudi. Tradicionalno, ovde moramo potpuno otvoreno reći, tradicionalno građani Srbije ulažu prvenstveno u nekretnine, sa druge strane u bankarstvo, ali isto tako u privatni biznis. Mi ne možemo sigurno da se poredimo sa razvijenim berzama, pre svega u Americi i u Aziji, ali sigurno možemo dodatno da radimo po ovom pitanju da ovo pitanje pokrenemo napred.

Bez praćenja svetske prakse i liberalizacije, da kažem propisa kod nas u Srbiji, ali moram da kažem da je Vlada Republike Srbije u prethodnom vremenu napravila veliki iskorak u ovoj oblasti, nema napretka u ovoj oblasti, pre svega što je primarno tržište hartija od vrednosti plitko, a samim tim i sekundarno tržište ne može da ima neki veliki promet. To su objektivni uslovi koji vladaju u Srbiji.

Siguran sam da u vremenu koje dolazi, prvenstveno to kažem za Komisiju za hartije od vrednosti treba puno učiniti da ovo tržište bude unapređeno i da krenemo, što se tiče ovog tržišta, još krupnijim koracima napred.

Iz svega rečenog, samo ću još jednom reći da će PG Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje podržati pomenute odluke. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava više predloga zakona koji se odnose na Sporazume o zajmu sa jedne strane između Vlade Republike Srbije, sa druge strane između Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Razvojne banke Saveta Evrope, ali i Nemačke banke sa Frankfurta na Majni i sporazum koji se odnosi na regulisanje javnog duga Republike Srbije, proistekao iz neisplaćene devizne štednje.

Na samom početku da kažem, kao što je i naš predsednik Dragan Marković Palma na početku ove rasprave rekao, poslanička grupa JS će svakako glasati za sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Ono što na samom početku moram da kažem, ministre, veoma važni predlozi zakona. Kada kažem „veoma važni“, sa jedne strane dodatna borba protiv korona virusa-19, ali veoma smo zainteresovani da za uspešnost svih ovih projekata, dakle energetska efikasnost sa jedne strane, sa druge strane vodovodna, kanalizaciona infrastruktura u preko 60 gradova, ali evo ja ministre dolazim iz Kragujevca. Mi imamo, da kažem, postrojenje za prečišćavanje vode koje je staro 30 godina. U procesu smo da to već završimo i nadam se da će ovaj kreditni aranžman dovesti do toga da konačno Kragujevac pored Čačka, koji smo čuli i još Niša koji su čini mi se predviđeni ovde, dobiju konačno to važno, da kažem, postrojenje za prečišćavanje voda.

Ali, kada govorimo o svemu ovome moram da kažem nalazimo se u teškoj situaciji što se tiče čitavog sveta, pogođenog korona virusom. Za razliku od mnogih velikih ekonomija zemalja koje su praktično, mogu slobodno da kažem, na nogama moram da kažem da je Srbija u mnogo boljoj situaciji i po MMF, kako oni kažu.

Ministre, mi smo u ovom trenutku što se tiče javnog duga na između nula i minus jedan, što je da kažem… Privredni pad, izvinjavam se, je između nula i minus jedan. Znači, to je, čini mi se najbolji rezultat koji ćemo imati na kraju godine. Sve to nam daje za pravo da na kraju godine imamo povećanje plata, da imamo povećanje penzija. I ono što ste vi rekli da „Srbija 2025“ imamo ono što smo predvideli da plate budu 900 evra, a da penzije budu 440 evra.

Imamo, sa druge strane, fiskalnu i monetarnu stabilnost, a treba reći, da kažem, da je Srbija apsolutni lider u privlačenju stranih investicija, da kažem da u region od ukupnog broja investicija Srbija privlači čak 60% ili da kažemo da na kraju ove godine otprilike te investicije će biti na negde 2,5 milijardi evra, otprilike što se tiče Srbije.

Sa druge strane, izgradili smo 350 kilometara autoputeva, izgrađujemo još 250 km, ali ono što je važno za nas – imamo nezaposlenost na istorijskom minimumu od 7,3%.

Sve ovo su rezultati odgovorne politike koju vodi Srbija.

Kada je reč o zakonima koji su na dnevnom redu, prva dva zakona koja se odnose na dalju borbu protiv korona virusa, prvi Predlog zakona o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, reč je o 100 miliona dolara i usmeren je na dalju borbu protiv korona virusa i drugi zajam između Vlade Republike Srbije i Razvojne banke Saveta Evrope, reč je o kreditnom aranžmanu od 200 miliona evra, moram da kažem da su u ovom trenutku to značajna sredstva. Što se tiče Razvojne banke, ovo sigurno nisu jedina sredstva, podsetiću vas samo na bolnicu u Tiršovoj, na mnoge infrastrukturne projekte koje smo uradili zahvaljujući prethodnim kreditnim aranžmanima.

Ono što je važno ovde za mene, vreme mi ističe pa samo još nekoliko sekundi, jeste to da se Srbija u borbi protiv korona virusa pokazala kao odgovorna država, koja misli o svakom građaninu. Sa druge strane, tih 700 miliona evra koji su predviđeni svim ovim međunarodnim sporazumima dovešće do dodatne bolje borbe protiv korona virusa, ali, sa druge strane, i do novih infrastrukturnih projekata u mnogim lokalnim samoupravama, a radi se o preko 60 lokalnih samouprava.

Naravno, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona iz objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili rebalansu za 2020. godinu i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenuti predlog zakona.

Želim da kažem da su prvenstveno pred Srbijom veliki izazovi, borba protiv pandemije korona virusa, zatim ekonomija u doba pandemije, borba za veće plate, veće penzije, infrastrukturni projekti samo su neki od izazova koji Srbiju čekaju u narednom periodu.

Srbija, ministre, ide krupnim koracima napred još od 2012. godine. Za to je zaslužan Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, ali moram da kažem i Dragan Marković Palma, koji je pokazao sa jedne strane da neko ne mora biti ni ministar, ni visoki funkcioner Vlade, da bi tako uspešno predstavljao Srbiju u svetu. Koju god zemlju da je obišao u prethodnom periodu, gradio je dodatno mostove prijateljstva sa tom zemljom i dodatno širom otvarao vrata dalje saradnje Srbije sa tom zemljom.

Kada kažem još jednom – Srbija ide krupnim koracima napred, mnogi parametri govore u prilog tome. Najpre, ceo svet je suočen sa pandemijom korona virusa, mnoge ekonomije beleže velike padove, a Srbija u borbi protiv ove opake bolesti pokazala se kao stabilna država, koja misli o svakom građaninu svoje zemlje, a naši lekari, naš čitav zdravstveni sistem se pokazao kao uspešniji od mnogih evropskih zemalja koje su na lestvicama bile mnogo bolje rangirane što se tiče zdravstvenog sistema.

Sa druge strane, kada govorimo o Vladi Republike Srbije, ona je u prethodnom periodu pokazala veliku odgovornost prema populacionoj politici, sa druge strane prema migracijama. Ministre, moram da vam kažem, džaba nam svi ovi dobri rezultati koje Srbija postiže u prethodnom periodu ako nemamo uspešnu populacionu politiku. Ova Vlada ide tim smerom napred isto tako. Moram da kažem da se porodica stub svakog društva i moramo još većim merama da podstaknemo rađanje prvog, drugog i svakog narednog deteta.

Vi, ministre, znate da je Jagodina dobar primer, da jedna lokalna samouprava mora da uzme stvari isto u svoje ruke što se tiče ovoga. Oni su nizom populacionih mera došli do toga da svake godine imamo po dva odeljenja više u Jagodini.

Zatim, ono što je zaista značajno za nas jeste i zaštita interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Kada to kažem, mislim na ono što je potpisano 2013. godine, to je zajednica srpskih opština, a sa druge strane ogromnom diplomatskom aktivnošću Ivice Dačića i predsednika Aleksandra Vučića čak 18 zemalja je povuklo priznanje kvazidržave, samoproglašene države Kosovo. U ovom trenutku, od 193 zemlje koje su članice Ujedinjenih nacija, čak 96 zemalja ne priznaje tu lažnu tvorevinu, s druge strane 92 priznaje, a pet zemalja je u nekom da kažem fluidnom stavu, ne glasa za tu da kažem lažnu državu.

Isto tako, ono što je najvažnije, što je važno za nas, Vojska Srbije i policija su u poslednjim godinama znatno modernizovane i Vojska Srbije predstavlja značajan odvraćajući faktor za svakog onog koji pomisli da može da izvrši agresiju na našu zemlju. Kada kažem modernizovana, briga o svakom vojniku, briga o svakom policajcu, ali ono što je za nas značajno, da čak od 1970. godine nismo imali jedan moćan PVO sistem, a sada smo dobili Pancir-S1, zatim eskadrila MIG-ova 29, helikoptere, ali i dostignuća naše namenske industrije. Kada to kažem, „Lazar“, „Miloš“, „Oganj“ itd.

Vratiću se na ekonomske teme, ministre, da kažem da se nalazimo u doba teške ekonomske krize koja je zahvatila ceo svet. Evo, vi me ministre ispravite, a po onome što je MMF ovih dana istakao, ceo svet što se tiče svetske trgovine na kraju godine 2020. biće iznad 10%, ili tačnije 10,4%. Najviše će biti pogođena automobilska industrija, zatim elektroindustrija, a sa druge strane i sektor usluga u koje spada i turizam, koji zbog smanjene potražnje neće imati očekivani nivo.

Dakle, rekli smo, zbog ovog korona virusa, velike ekonomije imaće ogromne padove, ali ne i mi. Imaćemo, da kažem, prvo mesto što se tiče Srbije. Naš privredni rast ili pad biće na minus 1%, a koliki je to rezultat govori i činjenica da mnoge mnogo veće ekonomije će ići čak i do minus 12%.

Sa druge strane, naš javni dug ovde govorimo da je u ovom trenutku 5,7%, ministre, ali čini mi se da smo o tome razgovarali na kraju godine, to će biti negde oko 59%. Je li tako? Ali ja ću vas vratiti samo u vreme 2016. godine, nismo čini mi se o tome na odboru dobro govorili, da je javni dug Srbije bio 84%. To je nivo koji je otprilike sa zemljama u okruženju u ovom trenutku. Ali moramo da kažemo da neke mnogo jače ekonomije imaju preko 70%, pa čak jedna Grčka preko 200%, je li tako, ako se ne varam. To sve govori u prilog tome koliko Srbija ide krupnim koracima napred i gde smo mi u ovom trenutku u odnosu na sve ostale zemlje i za one neverne Tome koji pričaju malo drugačije, možda se i ne razumeju najbolje.

Isto tako, ono što je za mene značajno u drugom kvartalu imali smo 7,3% nezaposlenosti i tu bih vas svratio u neko prošlo vreme gde smo imali 26% nezaposlenosti. Znači, pogledajte sa 26% i 7,3% gde je Srbija u ovom trenutku.

Imamo stabilnu monetarnu politiku, imamo fiskalnu politiku stabilno, bićemo jedina zemlja u svetu, da kažemo u ovom trenutku koji na ovo vreme krize kada mnoge ekonomije padaju, imaćemo povećanje plate i penzija, i to kada govorimo o penzijama, rast će biti 5,9%. Ono ministre što je značajno imaćemo sigurne penzije u idućoj godini. Možda za naše starije sugrađane koji ovo gledaju treba reći šta znači taj švajcarski model, svi pričaju o njemu, znači, da će se penzije usklađivati sa 50% inflacije i 50% rasta prosečne zarade. To je ono što nas čeka u narednoj godini ali od 2022. godine, imaćemo drugačiji način, da kažem, povećanja penzija. Taj drugačiji način, znači, da će nam biti veće penzije i idemo ka onome što ste vi malopre rekli ka 2025. godini, kada će projektovano plate biti 900 evra, a penzije negde preko 400 evra. To je ono što je Srbija i što Srbija ide, kažem, krupnim koracima napred.

Sa druge strane, i u ovoj godini, i u prošloj godini značajno je na ovakve rezultate Srbije je uticao i rast poljoprivrede, i ona je dodatno pogurala Srbiju napred. Ono što je isto važno kada kažete da nema jake Srbije, nema jake zemlje ako nema jaku ekonomiju. Moram da kažem da u ovom trenutku Srbija privlači čak, ako se ne varam ministre, ispravite me, 60% investicija što se tiče regiona čitavog, ili malo pre smo čuli jeste to 1,9 milijardi u ovom trenutku, ali do kraja godine te investicije će biti na 2,5 milijarde. To je ono što nas čeka na kraju godine.

Ministre, čini mi se da ovde na samom kraju niko nije to pomenuo, a ja bih morao da kažem da veoma značajna stvar za Srbiju, ali i za čitav region je regionalno udruživanje, ili kako mi kažemo „mini Šengen“. Šta to znači praktično? Da prema procenama Svetske banke i onom istraživanju koji su oni radili, kaže se, da bi u slučaju osnivanja „mini Šengena“ neke uštede usled trgovine, znači, usled onoga što bismo radili bile čak do 14%, pa vidite šta bi to značilo ne samo za našu ekonomiju nego za čitav region ovde.

Naravno, na samom kraju da kažem da iz svega ovoga što sam rekao vidi se da Srbija ide napred, vidi se da u svakom segmentu napredujemo i naravno poslaničke grupe JS u danu za glasanje i podržaće rebalans budžeta. Hvala puno.