Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Samo da zahvalim na iscrpnim odgovorima i da poželim da i u narednom periodu Srbija ide još krupnijim koracima napred. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani oficiri, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni jedinstveni pretres seta zakona vezanih za Vojsku Srbije i ja ću odmah reći da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Ministre, na samom početku želim da kažem da je istorija srpske vojske istorija odbrane, istorija odbrambene politike, da je srpski vojnik kroz vekove bio cenjen i poštovan u svetu i od svojih protivnika. Danas je Srbija vojno neutralna država. Želimo da budemo slobodni da sarađujemo sa svima, da biramo svoju budućnost, ali da ne zavisimo ni od koga. Zbog toga nam je stalo do naše bezbednosti.

Srbija je poslednje godine napravila ozbiljan iskorak unapred što se tiče svoje vojske. Uložena su ozbiljna sredstva u modernizaciju Vojske Srbije. Podsetiću samo još jednom, kupovina „migova 29“ helikoptera. Ali, ono što je značajna stvar, napravljen je ozbiljan iskorak u napred što se tiče naše vojne industrije. Podsetiću samo, vozilo „Lazar“, zatim vozilo „Miloš“, ali isto tako i pešadijsko naoružanje.

Ministre, ono što mene naročito interesuje, a složićete se sa mnom, čini mi se da ćemo uskoro imati modernizaciju vojske što se tiče jednog moćnog PVO sistema. Samo ću reći da ćemo dopuniti ono što već godinama imamo, a to je „Kub“ i „Neva“. Ja sam malo vezan za „Kub“, ali radujem se da ćemo uskoro imati ovaj moćan PVO sistem.

S tim u vezi, moram da kažem, pre izvesnog vremena vežba koja je zajedno sa Rusijom bila u okolini Beograda, prikazan je, čini mi se, najsavremeniji raketni sistem u svetu „S-400“ i čini mi se da je, ministre, ovo prvi put da ovakav raketni sistem učestvuje na jednoj vojnoj vežbi van Rusije. Dakle, prikazana je njegova moć, ali isto tako i sistema „Pancir S“.

Ova vežba sa druge strane privukla je veliku pažnju, i o tome treba reći, ne samo naše javnosti, već i javnosti međunarodne, ali ono što jasno treba da kažemo, da Srbija tri puta više učestvuje na vežbama sa NATO i partnerskim zemljama nego sa Rusijom.

Isto tako često je u javnosti prisutno pitanje – politika NATO, da ili ne? Ja ću ovde podsetiti da je nas NATO pre 20 godina bombardovao, naneo nam ozbiljne žrtve i ozbiljnu štetu. Navodni povod za bombardovanje Srbije je bio lažni, izmišljeni slučaj Račak. Da je Račak bio čista izmišljotina i laž, ogromna laž, govori i činjenica da niko u Haškom tribunalu nije osuđen za ovu neviđenu laž i izmišljotinu, čak nije bio ni u jednoj optužnici.

U Račku su, ministre, složićete se sa mnom, eliminisani teroristi, a zbog tih terorista Srbija je bombardovana. U bombardovanju je ubijeno 2.500 ljudi, među njima 79 dece, ranjeno je 12.500 ljudi, među njima 6.000 civila i čak 2.700 dece. Posle toga sa vekovnih ognjišta sa Kosova i Metohije proterano je 250.000 Srba. Posledice bombardovanja i danas se osećaju u Srbiji.

Zbog vremena koje imam, samo ukratko da kažem, vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, najpre, kada govorimo o Predlogu zakona o Vojsci Srbije, treba reći da se ovim zakonom otklanjaju pravne praznine i nepreciznosti koje su dovele da ovaj zakon ne funkcioniše u mnogim oblastima, donesen je 2018. godine. Stvaraju se uslovi za obezbeđivanje povoljnijeg položaja profesionalnih vojnika, podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme. Vi ste malopre rekli da se radi, čini mi se, o 300 takvih ljudi, to je velika stvar za Vojsku Srbije i ja sam siguran da ćemo mi bez problema doneti ovaj zakon. Zakonom je predviđena i mogućnost predvidivog karijernog napredovanja za profesionalne vojnike i oficire. Isto tako, uvodi se čin kapetana prve klase i poručnika bojnog broda.

Kada je reč o Predlogu odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, treba reći da Srbija pokazuje da je aktivan činilac na očuvanju svetskog mira i stabilnosti, da su naši vojnici potpuno obučeni da učestvuju u ovim mirovnim operacijama, u mnogim operacijama, da ne širim, samo su naši plavi šlemovi nagrađivani.

Kada je reč o Predlogu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, prepoznaje se osnovna bezbednosna pretnja sa kojom se Republika Srbija suočava, to je jednostrano samoproklamovano proglašenje lažne države Kosovo. S tim u vezi, želim da pohvalim rad ministra Dačića na tome da čak 17 država povuče priznanje te lažne države Kosovo. Ustav Republike Srbije garantuje suverenitet i teritorijalnu celovitost Republike Srbije, a izričito određuje da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.

Ne dužeći više, zbog vremena koje imam, da kažem samo još jednom iz svega rečenog, reći ću samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnikom iz Ministarstva, gospodine Tubiću, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i ministre, ja ću odmah reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakon, jer donošenjem ovog zakona studenti koji su upisali, praktično studentima koji su upisali studije od 1998. do 2005. godine, produžava se rok završetak studija, a te studije su trebali da završe, dakle, do 30. septembra ove godine.

Ono što je značajno da kažem još jednom, pošto vi ste sada rekli da se to odnosi i na studente master studija i na doktorante, a i važna je informacija i za bolonjce, kao i prošle godine, ići će preporuka Ministarstva prema fakultetima. Ne sumnjam da postoji dobra volja na fakultetima samo tehnički uslovi da se stvore.

Ministre, mi smo se sa ovom temom susreli još 2006. godine. Dakle, sa uvođenjem bolonjske deklaracije, promenjen je način školovanja, a akademci, studenti starima je dat rok da završe studije do 2011. godine, odnosno školske 2012. godine, jel tako. Ovaj rok je više puta produžavan, najpre do 2014. godine, pa onda sledeća 2016. i 2018. godina, da bismo prošle godine taj rok produžili za još godinu dana do 30. septembra ove godine.

Moram da kažem da tačni podaci koliko ovih starih studenata ima stvarno nisu validni, jer fakulteti nemaju tačne podatke, pa se barata nekom cifrom između 10 i 12 hiljada. Ali, kažem, tačno se ne zna, jer ni fakulteti nisu radili, da kažem, analizu koliko tačno ima studenata.

Dakle, reč je o studentima koji su studije upisali između 1998. i 2005. godine. Ovde ne treba koristiti neke, da kažem teške termine, loše kvalifikacije za te ljude, jer moram da kažem ministre da među njima ima već porodičnih ljudi koji su zasnovali porodicu, ostvarili su kao roditelji, ali važna stvar da ima i ljudi koji su uspešni u svom biznisu koji rade, da praktično imaju uspešne firme koji zapošljavaju veliki broj ljudi, ali nisu odustali od toga da završe studije i da dobiju svoje diplome, a isto tako ima i ljudi sa invaliditetom koji zbog prirodne bolesti nisu mogli u datom roku da završe studije, pa jednostavno i oni nisu odustali od toga da dobiju diplome, tj. da završe studije i da dobiju diplome.

Generalni zahtev svih ovih studenata da im se produži rok za završetak studija, ali da te studije završe po starom sistemu kako su i započeli. Praktično, njihova argumentacija je da u trenutku kada su upisivali studije, dakle između 1998. i 2005. godine, te studije su praktično upisali po Zakonu o univerzitetu koji nije ni u kom slučaju ograničavao vremensku distancu kada treba da završe te studije. Neskriveno, ministre, treba reći, vi, vaši saradnici iz Ministarstva, mi iz skupštinskog Odbora, ali i veliki deo mojih kolega ovde poslanika, dobili smo veliki broj mejlova, poruka, imali smo lične kontakte i generalno čuli zahteve svih tih ljudi u kom smeru treba da ide, po njima, što se tiče ove problematike.

Naravno, Srbija, mislim ministre, ni u kom slučaju nema razloga da se odrekne ovako velikog broja ljudi koji su na pragu da steknu diplomu i siguran sam veliki broj njih će u jednom delu u oblastima za koje se školuju dati veoma dobre rezultate. Moram da kažem i ovi ljudi s kojima smo razgovarali, među njima i oni koji imaju visoke proseke, preko 9, preko 9,5, imaju ispit ili dva do kraja školovanja.

Ovo što sam rekao malopre, siguran sam da ću svojim strukama dati dobre rezultate. Sve ovo govorim, ministre, ako znamo da trenutno u Srbiji ima nešto oko 10% visoko školovanih ljudi, stremimo ka nekom evropskom proseku koji je negde oko 25%, ali moram da podsetim da recimo jedan Izrael ima 35% visoko školovanih, a recimo u Rusiji ima 60% visoko obrazovanih ljudi.

Takođe, kada pričamo o ovoj problematici, mislim da treba da sagledamo i primer zemalja iz okruženja koji su u jednom delu prošli sve ovo i možda taj primer možemo da primenimo i kod nas u nekim delovima.

Isto tako, mislim da treba da postoji dobra sinergija, ministre, kada govorimo o ovoj temi, između svih nas, da na najbolji način rešimo ovu problematiku. Kada kažem dobra sinergija između svih nas, mislim, iako postoje poteškoće, tehničke poteškoće na fakultetima, mnogi ispiti koji sada nisu akreditovani, ali siguran sam da postoji dobra volja kod fakulteta, na univerzitetima da se ovo pitanje reši.

Ja ću ovde samo reći jedan dobar primer, Ekonomski fakultet u Nišu. Dakle, oni su ovu problematiku rešili na sledeći način i ja ću reći kao dobar primer šta su uradili, poslali su dopise na adrese svih studenata. Jednostavno, javilo se negde oko 135 studenata i za 10 meseci njih 28 je završilo studije od tih 135. Ali, oni su organizovali predavanja vikendima, subotom i nedeljom, da još jednom nastavnici i profesori sa studentima prođu gradivo. Imali su rokove svakog meseca i ono što je važno, oni teški ispiti mogli su da se polažu iz delova. Sa druge strane, profesori su im stalno bili, da kažem, tu na dohvat ruke da mogu da imaju konsultacije sa njima.

Mislim da je ovaj primer veoma dobar. Dvadesetosam studenata je što se tiče toga za 10 meseci završilo studije, a sa druge strane veliki deo njih, njima je ostao samo ispit ili dva.

Ministre, ovde treba reći još jednu stvar koja je važna, koja je možda jedna od ključnih stvari. Ljudi sa Ekonomskog fakulteta su svoje dopise slali na adrese studenata, njihovih roditelja kada su oni počeli da studiraju. Iako mnogi nisu možda ni mislili da studiraju, roditelji su izvršili dodatan pritisak na te ljude i zato su oni imali dobre rezultate. Mislim da je to primer kojima treba da krenu i ostali fakulteti. Kažem opet, sigurno da dobra volja postoji samo tehnički to treba da se uredi između ministarstva i fakulteta.

Na samom kraju da kažem da će poslanička grupa JS, kao što sam na početku rekao, podržati ovaj Predlog zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas veoma važan Zakon o nauci i istraživanjima. Ja ću na samom početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti predlog zakona, jer ključni cilj donošenja ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji svojom izvrsnošću može da bude ravnopravan partner na evropskom istraživačkom prostoru.

Ministre, moram na samom početku da kažem, govoreći o ovom zakonu, a i gledajući u zadnje vreme šta se sve dešava u oblasti nauke, čini mi se, a verujem da će se mnogi ovde složiti sa mnom, dolaze bolja vremena za nauku. Uostalom, naučna zajednica je do sada dosta toga vrednog iznedrila, a i nesumnjivo treba reći da je naučna zajednica jedan od najboljih delova društva u Srbiji.

Ono što je veoma važno, da najpre vaše Ministarstvo, a i čitava Vlada, su prepoznali značaj nauke. To govore mnogi projekti, to govori sve ovo u zadnje vreme što se dešava u nauci. Ja ću samo pomenuti, premda da dolazim iz Kragujevca, osnivanje Instituta za informacione tehnologije u Kragujevcu. To je samo jedan deo, rekao sam, onoga što se dešava. Ali, važna stvar, uočili ste značaj što većeg budžeta za nauku, koji je iz godinu u godinu sve veći. Kada to kažem, recimo, izdvajanja su u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu bila veća za 4%, 2017. godine u odnosu na 2016. godinu za 6%, onda, imamo izdvajanja u 2018. godini koja su veća za 14%, da bismo ove godine ta izdvajanja imali u odnosu na prethodnu godinu veća 8% u odnosu na prethodnu godinu.

To praktično znači da je u prethodne četiri godine budžet za nauku povećan za 36%, što zaista nije mala stvar i veliki podsticaj što se tiče nauke.

Dalje, kada govorimo o svemu ovome u oblasti nauke, u decembru prošle godine usvojen je Zakon o Fondu za nauku, veoma važna stvar. Ideja je da se u potpunosti promeni koncept finansiranja nauke.

Dalje, Srbija je postala punopravan član CERN-a. Moram da kažem da je to zaista dobra vest za sve mlade ljude, za razvoj ekonomije u Srbiji. Ja ću samo podsetiti ministre, vi to i bolje znate, da je nekadašnja Jugoslavija bila među 12 zemalja koje su osnovale Evropsku agenciju za nuklearno istraživanje, koju danas nazivamo CERN.

Kada govorimo dalje o tome šta se sve pozitivno dešava u nauci, ustanovljeno je šest institucija od nacionalnog značaja. Izdvajanja za infrastrukturu u oblasti nauke su u ove dve godine nastavljena.

Rekao sam samo neke delove od toga šta se sve u poslednje vreme dešavalo u pogledu, da kažem, boljeg funkcionisanja nauke.

Govoreći o samom Zakonu o nauci i istraživanjima, treba reći da se on već dugo vremena čeka. Neki ga nazivaju ovako, onako, neki kažu da je čak istorijski zakon, ali ono što je činjenica jeste da je on napravio veliki iskorak unapred i, ministre, ja ću ove otvoreno reći – vaši saradnici, ovde ljudi koji sede sa vama, tim ljudi koji radi ovaj zakon, uradili su izuzetno dobar posao i mislim da se svi sa time slažu.

Uvek kažem da je neki zakon dobar kada se sprovede kvalitetna javna rasprava, a što se tiče ovog zakona, u velikoj meri sprovedena je otvorena javna rasprava sa većim brojem zvaničnih, ali i nezvaničnih tribina. Ja ću samo pomenuti u Kragujevcu, na Univerzitetu, odakle ja dolazim, u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ali i ovde u Skupštini imali smo javnu raspravu i bile su razni predlozi, primedbe, sugestije na Nacrt zakona, dostavljale su razne organizacije, pojedinci iz domena akademskih nauka, ali i koji ne dolaze iz akademske zajednice i, ono što je meni veoma važno, sve te primedbe su usvojene, veliki deo tih primedbi, a sve u cilju donošenja jednog što boljeg zakona.

Kada govorimo o samom Zakonu o nauci i istraživanja, treba reći da je to krovni zakon u oblasti nauke, da u paketu sa Zakonom o fondu za nauku uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranja, efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionog finansiranja. Šta to praktično znači?

Po prvi put imamo ovaj model kombinovanog finansiranja, da instituti imaju stabilna sredstva za svoje funkcionisanje. Znači, nemaju više problem da misle da li će imati ili neće imati sredstva i to je model institucionog finansiranja, ali isto tako instituti će moći da konkurišu za sredstva kroz finansiranje projekta.

Ovim projektom dalje, pomenuću samo neke stvari koje su značajne, preciziraju se i ubrzavaju procedure za izbor u naučna zvanja, ovaj zakon uređuje i pitanje bolje saradnje između privrede i nauke, što je važna stvar da rezultati nauke budu u funkciji, ne samo privrede, nego i čitavog društva, stvaranje zakonskog okvir za otvaranje novih instituta. Sada ono što je snažna podrška, reintegracija i uključivanje naučnika iz dijaspore u naučno-istraživački sektor Srbije, kroz jednostavnije i brže procedure. Ono što je još važno, osnažena je uloga inženjerskih nauka.

Ovo je samo deo značajnih stvari koje donosi novi zakon i ne ulazeći više u novine ovog zakona, još jednom da kažem, osnovni cilj donošenja ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji nesmetano može da bude ravnopravan deo evropskog istraživačkog sistema.

Na samom kraju, govoreći o ovom zakonu, opet kažem, čuli smo razne stvari što se tiče ovog zakona, evo kažem još jednom, da je on istorijski zakon, zakon koji se dugo čeka, ali kako god da ga nazovemo, ministre, ovaj zakon je zakon koji je napravio veliki iskorak unapred, dao šansu mladim istraživačima da ostanu u Srbiji i naravno poslanička grupa JS, u danu za glasanje, će ga podržati. Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o glavnom gradu.

Na samom početku, reći ću da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona, jer njegovo donošenje treba da doprinese većoj decentralizaciji Beograda, da Beograd skladnije funkcioniše kao celina, da bude ravnopravno razvijanje, a isto tako da građani na najbrži, najefikasniji način rešavaju svoje probleme u najbližem mogućem mestu.

Praktično Statutom Beograda, koji je donesen još 2011. godine, Beograd je bio, da kažem, potpuno centralizovan. Tako da opštine, recimo, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, imale su manja ovlašćenja nego bilo koja manja opština u Srbiji, što je na svaki način otežavalo funkcionisanje tih gradova. Sve ovo ide u prilog donošenju novog zakonskog rešenja.

Stari zakon smo imali još 2007. godine, a praktično prava decentralizacija tim starim zakonom nije ni bila moguća. I, praktično ovo zakonsko rešenje, ministre, predstavlja neku vrstu usaglašavanja sa čitavim nizom resornih zakona koji su u međuvremenu doneti, ali sa druge strane i dobru saradnju između grada Beograda i resornih ministarstava, a sve u cilju boljeg funkcionisanja grada Beograda.

Dakle, šta je to, koje su to novine koji novi zakon donosi?

Prvo, Beograd će biti podeljen na dve zone prigradsku i gradsku. Sedam prigradskih opština će biti u prigradskoj zoni, a 10 gradskih opština u gradskoj zoni.

Jedna od najvažnijih promena je ta što će od ovih 10 gradskih opština ubuduće vršiti legalizacije do 400 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadrata, dok će prigradske opštine vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

Isto tako, prigradske opštine dobiće pravo da van plana generalne regulacije donose urbanističke planove, naravno uz saglasnost grada, što će ubrzati gradnju u tim opštinama, ali i privlačenje investitora, i to je ono što mi iz JS i naš predsednik Dragan Marković, uvek govorimo. To je dobro, da lokalne samouprave imaju ličnu inicijativu da dovode investitore, ne samo da čekaju od Vlade Republike Srbije da dovede investitore. Ministre, vi to dobro znate. Jagodina je dobar primer, ne samo dovođenjem investitora, nego jedne uspešne lokalne samouprave, u svim segmentima.

Ovim zakonom se omogućava da prigradske opštine uz saglasnost grada imaju javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine.

Dakle, preuzima se čitav niz ovlašćenja, ja ću reći samo neka, u obrazovanju, sportu, dobiće se poljoprivredna inspekcija. Ali, ono što ministre, želim da kažem jednu važnu činjenicu, koja ide u prilog donošenju ovog zakonskog rešenja, da na hiljade raznih zahteva je koncentrisano na jednom mestu u upravi u centru Beograda i sada zamislite ministre, neko ko je recimo, u Lazarevcu, ili u Obrenovcu, ili u Mladenovcu dođe u upravu, tu čeka par časova, onda dođe na red i kažu mu da je potreban još neki dokument i on mora da se vraća u svoje mesto, još zamislite da je došao autobusom, koliko mu je vremena potrebno. Znači, opet jedan čitav dan mora da koristi da bi se neki posao završio. I to je jedan važan segment koji se ovim zakonom prevazilazi.

Decentralizacija će biti gotova praktično kada prigradske opštine budu krenule da prave uslužne centre, kako bi se najveći deo posla koji gradnju treba da obave u opštini, mogli da obavljaju u naseljima koji su deo te opštine, i ti uslužni centri, rekli ste malopre da već postoji jedan, da je on dobar primer, i nadam se da će i ostale opštine krenuti tim putem. I ne dužeći više, da kažem samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava više predloga sistemskih zakona, zatim sporazuma i odluka i Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, jer njihovo donošenje treba da doprinese povećanju životnog standarda naših građana, zatim povećanju privrednog rasta i intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

Moje izlaganje na samom početku biće fokusirano na Predlog zakona o budžetu za 2019. godinu, a u zavisnosti od vremena koje budem imao fokusiraću se i na druge zakone iz ove objedinjene rasprave.

Kao što sam rekao na samom početku, moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o budžetu za 2019. Godinu. Ministre, vi ste u vašem izlaganju istakli da ćete predlogom ovog budžeta trošiti onoliko koliko budete imali sredstava, dakle koliko budete zaradili. To je domaćinsko ponašanje. Mi iz JS ćemo podržati to, jer podržava i naš predsednik Dragan Marković Palma i mi.

Isto tako treba reći da je politička stabilnost jedan od osnovnih faktora za dalji privredni rast svake zemlje, ne samo naše, nego svake.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Ivica Dačić u kontinuitetu rade na poboljšanju, da kažem, političke stabilnosti, ali ovde moram da napomenem da i predsednik JS, Dragan Marković Palma, koju god zemlju poseti širom otvori vrata saradnje sa tom zemljom. Zadnja poseta predsednika JS, Drgana Markovića, Egiptu doprinela je da Egipat podrži politiku naše zemlje.

Kada je reč o samom zakonu, vi ste istakli da se ovaj budžet zasniva na tri stuba. Dakle, prvi stub - plate i penzije, drugi stub - kapitalne investicije i treći stub - set mera za rast privrede u našoj zemlji.

Ministre, mi smo, ako se ne varam, prošle godine na budžet imali negde oko 920 amandmana. Ove godine imamo nešto preko 160 amandmana. To govori da nema puno boljih predloga od onih koje ste vi predložili za ovaj budžet, ali ide u prilog jednoj činjenici, da kada ste rekli da ovi stubovi stoje na zdravim nogama i da će Srbija u narednom periodu ići još krupnijim koracima napred, isto ovde želim da napomenem da je BDP sa 70% spao na 55%, a očekivanja su da početkom naredne godine bude nešto ispod 50%. S druge strane, vođenje odgovorne fiskalne politike dovelo je do povećanja plata i penzija. Zatim, povećanje minimalne cene rade. Izdvajanja za kapitalne investicije su ovim budžetom za 2019. godinu veća za 30% nego u 2018. godini. Šta to znači? Povećanje ovih projekata i dalja izgradnja naše infrastrukture.

Vi ste u ova dva dana govorili o skoro svim projektima koji nas očekuju u narednoj godini. Ja dolazim iz Kragujevca, pa da kažem samo ono što je najvažnije za nas iz Kragujevca. Dakle, završetak autoputa Batočina – Kragujevac, zatim Data centar u Kragujevcu, KBC, regionalni zatvor, palata pravde. Eto, to su samo neki od projekata koje ćemo realizovati u narednoj godini što se tiče ovog budžeta.

Isto tako, veoma važna je stvar da se ovim zakonom predviđa smanjenje opterećenja na zarade. Ne ulazeći više u ovaj zakon samo da kažem da je budžet za 2019. godinu iskorak unapred. Poslanička grupa JS u danu za glasanje će ga podržati.

Prelazeći na sledeći zakon, ovde nije ministar Šarčević, ali tu su njegovi saradnici, kao član Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, želim da kažem ukratko o dva zakona koji su deo ove objedinjene rasprave, a odnose se na ovu oblast. Prvi zakon je Zakon o Fondu za nauku. To je potpuno nov zakon koji ovaj sistemski Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti uređuje, praktično.

Praktično, formiranje ovog fonda, čija će osnovna delatnost biti da finansira naučno-istraživačke projekte, resorno ministarstvo, to jest njihova nadležnost u ovo biće redefinisana.

Ono što je za mene najvažnije, čitava Vlada, vaše resorno ministarstvo, a na kraju krajeva i svi mi zajedno šaljemo jasnu poruku mladim istraživačima da je njima mesto u naučnoj zajednici, da jednostavno oni treba da ostanu u našoj zemlji, da treba ovde da stvaraju porodice i, s druge strane, da ovde daju pun doprinos što se tiče njihovih rezultata i projekata.

Cilj uspostavljanja ovog fonda zasnovana je na principima evropske naučno-istraživačke prakse, ali ne samo evropske, nego i drugih svetskih zemalja, sa posebnim akcentom na uspostavljanje funkcionalnog naučno-istraživačkog sistema integrisanog u međunarodni naučno-istraživački prostor, ali, s druge strane, oslonac je i na partnerstvu ne samo kod nas, nego i na čitav svet.

Ovde je jako bitno da taj fond, pored matičnog ministarstva, nosi sredstva i drugih ministarstava, ali i drugih privrednih društava i praktično koja su zainteresovana za razvoj nauke. Zato je bitno da ovaj fond raste. U ovom trenutku on se finansira iz budžeta koji smo predvideli, ali u jednom trenutku ovaj fond će postati potpuno nezavisna institucija i, ono što je za nas važno, on će finansirati one najbolje projekte koji budu dolazili u našu zemlju i koje mi budemo finansirali.

Samo ukratko, pošto i nemam puno vremena, kada je reč o Predlogu zakona o patentima, samo da kažem, on je vrlo bitan za Poglavlje 7. Evo, ovde ću pročitati – da bi se određene direktive uvele i jasnoće u procedurama, da bi se bolje zaštitili ljudi koji apliciraju, da se zašite njihovi patenti i da se steknu bolji uvidi kroz pravosuđe, bolja vidljivost, da se kroz digitalni sistem vodi lakša evidencija i da se ukinu suvišni registri.

Cilj ovog zakona, praktično, na samom kraju želim da kažem da se sve ove procedure koje sam rekao olakšaju i da ljudi koji se bave naučno-istraživačkim radom praktično budu mirni kada je u pitanju zaštita njihovih autorskih prava.

Na samom kraju, vezano za sve ove zakone u ovoj objedinjenoj raspravi da kažem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje ih podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Lončar, poštovani ministre Trivan sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres više predloga zakona. Čini mi se da bi se vratili na temu, evo, ja ću još jednom da kažem – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, zatim Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, Sporazum o Afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi, kao i potvrđivanje Protokola o održivom transportu uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlog odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moje izlaganje na samom početku biće usmereno na Predlog zakona o zaštiti životne sredine koji treba na samom početku da reši sve probleme u samom zakonu i one međunarodne obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja EU.

Ministre Trivan, mi smo mala zemlja i treba da koristimo svoja iskustva mnogo razvijenih zemalja što se tiče zaštite životne sredine. Isto tako, treba da podižemo svest svih nas u Srbiji što se tiče očuvanja životne sredine. Isto tako, ministre, Srbije ne sme da ponavlja greške zemalja u regionu koje, kada su bile u procesu pridruživanja EU, nisu koristile EU fondove zbog toga što nisu imali projekte.

Ono što je meni važno, malopre sam vam rekao, da zaista mi trebamo da podižemo svest, ali ono što je stvar koju svi znamo, da do sada mi nismo obraćali dovoljno pažnje što se tiče zaštite životne sredine ili smo bar, najbolje da kažem, imali malo razumevanja prema tome, a jedan od pokazatelja je da Beograd recimo nema nijedan prečistač otpadnih voda, da Beograd, eto, vi to malopre niste napomenuli, samo da kažem, kada ste govorili, da Beograd kao jedini, da kažem, jedan od velikih evropskih gradova, svu svoju kanalizaciju izliva u reke.

Isto tako, da se nadovežem na vašu priču, procenjuje se da Srbija da bi bila, da kažem, u evropskim, međunarodnim standardima za usklađivanje sa njima, potrebno je nekih 15 milijardi evra u narednih 30 godina. Najskuplje će biti uređivanje sistema opravljanja otpadnim vodama i otpadom, nekih pet milijardi ministre, ako se ne varam, je li tako, sedam milijardi, dobro. To je znači, maltene pola od ove ukupne sume koju smo rekli, koja je predviđena.

Ovde ne mogu da napomenem da, kada je reč o upravljanju otpadom i kada je reč o upravljanju otpadnim vodama, Jagodina je pozitivan primer, vi to verovatno dobro znate. Izgrađen je moderan reciklažni centar deponija, kapaciteta 15,5 hektara i pomenuti objekti su građeni po najvišim standardima i sistem za prečišćavanje isto tako ima otpadnih voda.

Ja dolazim iz Kragujevca ministre. Malopre ste pričali o deponijama, vi znate da od Kragujevca na par kilometara imamo deponiju u Jovanovcu i mogu slobodno da kažem da je to ekološka bomba što se tiče Kragujevca. Ali, dobra vest za sve Kragujevčane, urađena je studija izvodljivosti, ne samo za Kragujevac, nego i za susedne opštine, na lokaciji Vrtište na sedam kilometara od Kragujevca, biće izgrađena moderna deponija sa savremenim ekološkim centrom i pratećim zelenim površinama i modernom opremom. Znači, to ćemo u što skorijem vremenu, mislim da ste vi u potpunosti sa tim upoznati.

Sada bih, kada kažemo podizanje svesti, veoma važna stvar za mene je da ukažem na neke stvari o kojima ste vi nešto i govorili, a to su na prvom mestu klimatske promene. Mi smo od 2000. godine pa na ovamo, Republika Srbija, uložila čak šest milijardi evra u otklanjanje posledica od vremenskih nepogoda. Mnogi sektori su pretrpeli štetu, štetu što se tiče, da kažem, vremenskih nepogoda, kiše, grada, olujnih vetrova, suša. Kažem, pretrpeli su mnogi sektori, ali najviše vodoprivreda, šumarstvo i poljoprivreda.

Čini mi se da, ne samo stručnjaci, nego svi upozoravaju da je krajnje vreme za jednu ozbiljniju akciju protiv klimatskih promena. Jedan od dobrih primera je možda obnovljiv izvor električne energije ili pošumljavanje itd, mi to već imamo u Vojvodini, je li tako.

Isto tako, jedna da kažem veoma važna stvar za nas, je odlaganje opasnog otpada. Iako Srbija, ako se ne varam, svake godine izdvaja 20 miliona evra za tu važnu stvar, ipak, neretko se dešava da toksični otpadi završavaju, kako u zemlji, tako u vodi, tako u našem okruženju i izuzetno je važno posvetiti maksimalnu pažnju tom pitanju.

Vraćajući se na sam zakon i ne dužeći mnogo, treba reći da nije reč o nekom zakonu kojim se bitno uređuje neko pitanje, niti je reč o nekom sistemskom zakonu, već je reč o izmenama Zakona u manjem obliku. Ono što je važno za ovaj zakon, praktično, suštinske izmene tiču se ispunjavanja uslova za korišćenje IPARD fondova. Sa druge strane efikasnije obezbeđenje sredstava iz Zelenog fonda, i naravno, za infrastrukturne projekte iz IPA fondova u oblasti zaštite životne sredine.

Naravno, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve pomenute predloge zakona.

Sada, kada je reč o sporazumima, samo nekoliko reči o tome. Kada je reč o Predlogu sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, ne ulazeći u druga pitanja, ovde samo govorimo o zaštiti životne sredine, da je važno koristiti njihova iskustva u pred prestupanju EU, što se tiče životne sredine, i čini mi se da je iz tog aspekta veoma važno da se potpiše ovaj sporazum.

Sa druge strane, kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o državnom transportu za Okvirnu konvenciju o održavanju razvoja Karpata, treba reći da je ovim Protokolom predviđeno unapređenje i lakša saradnja u cilju razvoja kako održivog teretnog, putničkog, tako infrastrukturnog saobraćaja na području Karpata.

Sada, ovde, ministar Lončar nije, ali samo u nekoliko rečenica, kada je reč o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za 2018. godinu. Ovde zaista moram da kažem da ne treba trošiti reči o važnosti ove teme. Zaista, čini mi se da je to jedna važna stvar za sve nas i od ogromnog je značaja što smo prepoznali ogromnu važnost ove teme, da ovom odlukom imamo na raspolaganju dve milijarde dinara, a sledeće godine projektovan budžet za sve ovo. Tako da je to jedna odlična vest za sve nas.

Na samom kraju, ministre poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predlog zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Đukić Dejanović, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o više predloga zakona i poslanička JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Moje izlaganje na samom početku biće usmereno na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dakle, čini mi se, krucijalni zakon, ali i da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako podržati ovaj zakon, ali ministarka moram da kažem da možemo da razgovaramo o tome da Srbija ide krupnim koracima napred u mnogim segmentima, bilo da je u pitanju BDP, povećanje BDP, smanjenje stope nezaposlenosti, dovođenje investitora, povećanje plata i penzija, ali ako nemamo uspešnu populacionu politiku sve je džaba, nemamo budućnost ove zemlje.

Ono što želim da vam kažem da država Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem i vaše ministarstvo koje predvodite, prepoznali su značaj populacione politike i to je ono što nas raduje za naredni period. Sve što praktično radimo, radimo da bi smo u Srbiji imali više dece i da bi smo zaustavili odliv mladih ljudi u inostranstvo.

Ministarko, ja ovde želim da kažem da nismo sproveli te mere i da nismo prepoznali sve to. Godine 2050. Srbija bi imala milion i po stanovnika manje. Srbija je po statistici koju vi znate dobro šesta najstarija nacija u Evropi. Ako se tome dodaju migranti, onda zaista podaci su zabrinjavajući.

Prema podacima, svakoga trenutka, tj. svakoga dana gubimo 107 ljudi. Već 67 godina gubimo stanovništvo, a zadnjih 27 godina imamo negativan prirodni priraštaj.

Poređenja radi, evo ja ću dati još jednom taj podatak da 1950. godine imali smo rođenih nešto manje od 164 hiljade beba. Godine 2017. taj broj je za 100 hiljada manji, ali istine radi, 2017. godine je rođeno 200 beba više nego 2016. godine u kojoj smo, da kažem, napravili onaj najnegativniji skor, da je rođeno najmanje beba još od 1900. godine, otkad se ova statistika i vodi, ako se ne varam.

Što se tiče majki, u Srbiji je po majci procenat 1,44% a za prostu reprodukciju potrebno nam je još bar 0,8%. Dakle, statistika u ovom trenutku izgleda ovako – 51% majki ima jedno dete, 42% majki ima dvoje, a samo 7% majki ima troje dece. Demografski zakoni su jasni, vi to dobro znate, da bi smo imali prostu reprodukciju potrebno je da 11% majki ima 1 dete, 44% majki dvoje i 45% majki troje dece.

Kada se tome dodaju još migranti, tj. 15 hiljada ljudi svake godine izgubimo, onda podaci su u najmanju ruku zabrinjavajući. Čak i veliki gradovi poput Leskovca, Kraljeva, Kruševca imaju, da kažem, negativan migrantski saldo. Samo 40 opština u Srbiji ima pozitivan migrantski saldo, a to znači da više stanovnika se u njih doseljava nego što se odseljava. Ministarka, za uspešnu populacionu politiku čini mi se da je potrebna sinergija države, sinergija svih lokalnih samouprava, ali čini mi se i svih nas.

Jagodina, vi to dobro znate ali ja zaista moram da pomenem, na čelu sa Draganom Markovićem Palmom je primer dobre prakse u lokalnoj samoupravi. Jagodina je još pre 14 godina prepoznala borbu protiv te bele kuge i u kontinuitetu se radi direktno i indirektno. Direktno nizom mera za ovih 14 godina, pomoć za svako rođeno dete, pomoć porodicama sa više dece, pomoć nezaposlenim trudnicama i porodiljama.

Ali, isto tako, i indirektne mere su važne. Znači, svake godine se vode učenici četvrtog, osmog razreda, učenici srednjih, tj. svršeni maturanti, na more. Vode se studenti u Beč. Đaci i putnici imaju besplatan prevoz. Zapošljavaju se roditelji sa više dece. Na kraju, situacija je takva da na poslednjem popisu imamo 400 stanovnika više u Jagodini i mnogo više odeljenja u osnovnim školama.

Ne ulazeći u sam zakon, samo želim da kažem, ministar je to napomenuo, ali, ovaj zakon smatram najbitnijim na ovoj raspravi i uopšte najbitniji, jer predstavlja ukupnu društvenu brigu o deci, a i naša odgovornost je da poboljšamo uslove kako bi deca bila zadovoljnija i bolju budućnost za njih, kao i da pomognemo zaista materijalno ugroženim porodicama, da im damo podsticaj i podršku da ostvare, ako oni to žele, željeni broj dece.

I na samom kraju, vezano za ovaj zakon, samo ću reći, vi ste to više puta govorili, ali, evo, ja ću još jednom da napomenem, da u demografiji merna jedinica je 10 godina. Ja se, ministarka, zaista nadam da svim ovim što radite i što radi država Srbija, za 10 godina u ovoj oblasti imaćemo zaista mnogo, mnogo svetliju budućnost i da vam kažem da će u danu za glasanje Jedinstvena Srbija svim srcem podržati ovaj predlog zakona.

Što se tiče drugog Predloga zakona, o ratnim memorijalima, želim da kažem da treba reći da propisi koji regulišu ovaj zakon su doneti još pre 40 godina. Praktično, cilj ovog zakona je jasnije definisanje nadležnosti i jačanje odgovornosti efikasnosti jedinica lokalne samouprave i ostalih institucija ili pojedinaca kao i stvaranje neophodnih uslova za zaštitu kulturnog nasleđa vezanog za sve ratne periode.

Najveća novina kod ovog zakona je nadležnost ministarstva zaduženog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala. Ovako uređen sistem će svakako doneti unapređenje, poštovanje ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, ali, sa druge strane, kao važan segment kulturne baštine Srbije postaće deo atraktivne i turističke ponude Srbije.

Što se tiče trećeg zakona iz ove objedinjene rasprave, Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima radnika, ovaj zakon treba da poboljša položaj sezonskih radnika i, isto tako, da pojednostavi prijavljivanje radnika putem elektronske platforme.

Zakonom su definisani poslovi na kojima će raditi sezonski radnici - u sektoru poljoprivrede, šumarstva, ribarstva. Takođe, zakon predviđa i maksimalno vreme angažovanja sezonskog radnika u toku kalendarske godine do 180 dana. Isto tako, u tom vremenu, radniku će se računati i penzijsko-invalidsko osiguranje ili zdravstveno osiguranje u slučaju neke povrede ili profesionalne bolesti. Novčana naknada za sezonske radnike obračunava se i isplaćuje po radnom času, a najmanje u iznosu minimalne cene rada.

Isto tako, ovim Predlogom zakona se predviđa da za vreme obavljanja sezonskih poslova radnik se ne briše iz evidencije, niti mu se obustavlja isplata novčanih naknada Nacionalne službe za zapošljavanje koju je ostvario za vreme privremene nezaposlenosti.

Ministre, ovde bih ipak želeo da vas pitam jedno pitanje. U Srbiji postoji veliki broj staračkih domaćinstava, posebno Šumadija i ovaj deo ovamo. Ta seoska domaćinstva praktično sve ono što rade na zemlji, oni imaju po hektar, dva, što rade na svojoj zemlji koriste za svoje potrebe. A da bi ipak mogli da obrade tu zemlju, moraju da koriste sezonske radnike jer nisu u mogućnosti da sami to rade. Isto tako, imamo veliki broj domaćinstava koje imaju samo po jedan hektar zemlje, isto koriste te proizvode za sebe, pa me interesuju da li su i ta domaćinstva dužna da prijave te svoje sezonske radnike kada ih uzimaju za svoje potrebe?

Sledeći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju radnika. Kada je reč o ovom zakonu, njegovim donošenjem pojednostavljuje se postupak izdavanja radne dozvole za zapošljavanje, a u cilju daljeg razvijanja povoljnijeg poslovnog okruženja i dovođenja stranih investitora.

Inače, ministre, samo da kažem da ovaj zakon poznaje sedam vrsta radnih dozvola, što se tiče države Srbije i dosadašnja praksa je pokazala da najveći broj izdatih dozvola za rad čine radne dozvole za zapošljavanje.

Kada je reč o sledećem Predlogu zakona, o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, ministre, kada je reč o ovom zakonu neka zvanična statistika kaže da otprilike sedam hiljada ljudi godišnje se uputi na rad u inostranstvo. To su zvanične procene, ali, kada uzmemo u obzir agencije, kada uzmemo u obzir posrednike, taj broj je znatno veći. Zbog toga je od izuzetne važnosti provera agencije preko koje zaposleni odlazi na zaposlenje u inostranstvo, a sa druge strane i preko tih agencija rade ugovore, a ne direktno sa fabrikom ili sa nekim poslodavcima u inostranstvu.

Kada je reč o samom zakonu, on pokušava da na najbolji način reši ovu oblast, da zakon učini transparentnijim i da spreči zloupotrebe kojih je, složićete se, u prethodnom periodu bilo zaista možda malo i previše.

Prijemom u Centralni registar omogućava se lakši pristup podacima o radnicima i koliko se poštuju njihova prava kada je u pitanju osiguranje. Isto tako, zakon donosi da se radnik ne sme upućivati u inostranstvo na manje od tri meseca, obavezna kvota od 20% zaposlenih, da ne dužim, i na taj način se izbegavaju zloupotrebe i iznajmljivanje radnika preko agencija, gde praktično agencija nema nijednog zaposlenog a iznajmljuje od nekih drugih radnike.

Kada je reč o dva predloga zakona, o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, ministre, vi ste o ovome dosta govorili. Da se ne ponavljam, da pričam o samom zakonu, ali reći ću vam samo jednu stvar, da smo mi svi dužni da poštujemo ljude koji su se borili za ovu državu, koji su, na kraju, dali živote za ovu državu. Isto tako siguran sam da je cilj svih nas ovde da ljudima poboljšamo uslove života, ne samo borcima, već i vojnim invalidima i porodicama palih boraca.

Kada je reč o Predlogu zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, treba reći da su ranije dugotrajni radni sporovi bili skupi i za privredu i za državni budžet. U sporove su se odmah uključivali i ministar, i Vlada, i predsednik Vlade, ali kada postoji Agencija, sve što se u njoj odluči ima težinu pred sudom. Dakle, rad Agencije za mirno rešavanje radnih sporova treba da postane transparentniji, kako bi poslodavci, radnici shvatili da njena rešenja imaju jednaku težinu kao sudska, a da sporovi traju kraće i manje koštaju privredu.

Na samom kraju, ministre, pred nama su četiri sporazuma. Prvi, Sporazum između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti donesen u Moskvi decembra 2017. godine. Ovim sporazumom je regulisano pravo na starosnu, privremenu starosnu, invalidsku i porodičnu penziju. Takođe, pravo u slučaju povreda na radu i profesionalnih bolesti i pravo na naknadu pogrebnih troškova.

Drugi sporazum je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji. Sam zakon kaže da su njime uređeni uslovi, obim zapošljavanja državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, uslovi i postupak za izdavanje dozvole koja omogućava zapošljavanje naših ljudi tamo, ali i pravo i obaveza slovenačkih preduzetnika koji zapošljavaju naše ljude u Sloveniji.

Sledeći sporazum je potpisan u Solunu 2017. godine. Potpisan je između Republike Srbije i Republike Grčke, naravno, o socijalnom osiguranju. Moram da kažem da je ovim sporazumom regulisana oblast penzijskog i invalidskog osiguranja.

Na samom kraju, pred nama je i Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije. Na recipročnoj osnovi između dve države reguliše se obavljanje plaćene delatnosti članova porodice, zvaničnih predstavnika dve države.

Na samom kraju, ministre, mislim da su svi ovi zakoni iskorak unapred i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Đorđeviću, poštovana guvernerko, gospođo Tabaković sa saradnicima, poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da pokušam da se vratim na temu, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga zakona i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.

Moj kolega Vojislav Vujić, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, govorio je o svim predlozima zakona u ovoj objedinjenoj raspravi, a moje izlaganje danas biće usmereno na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.

Na samom početku kada je reč o Predlogu Zakona o privrednim društvima, da kažem da je cilj ovog predloga zakona unapređenje privrednog ambijenta, poboljšanje pozicije Srbije na rang listi Svetske banke, u uslovima poslovanja, i što je najvažnije, čini mi se, ministre, promena svesti kod naših privrednika, ali i opšte slike Srbije u svetu.

Sa druge strane, svakako jedan od ključnih ciljeva je nastavak usaglašavanja zakonske regulative sa propisima EU, vezano za Poglavlje 6. Vraćajući se na sam Predlog zakona o privrednim društvima, najbitnije izmene koje ovaj zakon donosi odnose se na omogućavanje elektronske registracije na prvom mestu, kao jedan od važnih koraka uspostavljanje elektronskog poslovanja u sklopu digitalizacije čitavog društva.

Dakle, praktično, zahvaljujući ovoj odluci počeće nova era u poslovanju privrednih društava u Srbiji. Ona će omogućiti da se sa prethodno donetim zakonima o elektronskom poslovanju o pratećim podzakonskim aktima, pravna lica postepeno pređu na elektronsko poslovanje koristeći, praktično, elektronsku dokumentaciju i potpis, elektronsku razmenu podataka, kao i elektronski arhivirana dokumenta.

Ministre, čini mi se da ovo praktično znači da ćemo mi za dve tri godine u potpunosti moći elektronski da registrujemo firmu. Da bi se to postiglo, da bi se praktično, kako se kaže, od kuće mogli klikom da registrujemo firmu, promenimo sedište firme ili promenu nekog drugog podatka, potrebno je da zažive i softveri praktično i da ti softveri mogu da podrže ovo što hoćemo da uradimo.

Predlogu ovog zakona privrednim društvima ne može se više uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima, ali primenom ovog zakona prestaju da važe odredbe kojim se pravna lica obavezuju na upotrebu pečata i u 12 drugih zakona.

Ono što želim da kažem, ne dužeći više o ovom zakonu, da će poslanička grupa JS u danu za glasanju podržati ovaj predlog zakona.

Kada je reč o drugom predlogu zakona, o Predlogu zakona o stečaju, treba reći da je cilj ovog Zakona o stečaju najpovoljnije namirenje poverilaca, kao i zaštita poverilaca od diskriminacije. Kada kažem zaštita od diskriminacije, ministre, mislim da jedan poverilac ne bude u boljem položaju nego drugi poverilac.

Isto tako, želim da kažem da stečaj nije samo pravni već i privredno-sociološki fenomen. Kada je ovo, kažem, posledica stečaja je prestanak radnog odnosa svima u preduzeću nad kojima je otvoren stečaj.

Sada, ministre, siguran sam da ćete se u potpunosti složiti sa mnom da smo mi imali sve ovo od 2002. do 2012. godine, kao posledica, pa blago da kažem, katastrofalnih privatizacija ili najblaže da kažem, katastrofalnog zakona od one 2002. godine.

Trenutno kod nas se smanjuje broj stečajeva, jer su u procesu ozdravljenja pravosuđa ažurnije postupa u stečajnim predmetima, odnosno veliki broj stečajnih dužnika je prodat. Oni koji su zbog stečaja izgubili posao, bilo ih je od 2002. do 2012. godine popriličan broj se vraćaju na posao a proizvodnja je oživela. Da ne idem dalje i da ne pričam o velikom broju slučajeva što se tiče ovoga, ali pomenuću samo Železaru Smederevo.

Ministre, na samom kraju, zbog vremena koje ima naša poslanička grupa i ne dužeći više, želim da kažem da je i ovaj zakon velik iskorak u napred. Predviđa bolju naplatu poverilaca, smanjenje troškova i skraćenje vremena stečajnih postupaka i poslanička grupa JS glasaće kako za ova dva predloga zakona, tako i za sve zakone iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava seta vojnih zakona. Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće zakone iz ove objedinjene rasprave. Moj kolega Vujić, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, govorio je o svim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, a moje izlaganje danas u najvećem delu biće usmereno na dve odluke, i to prve odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini i druga o učešću pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama u 2018. godini.

Na samom početku, ministre, ja sam siguran da ćete se složiti sa mnom, kada kažemo da je srpski vojnik uvek bio cenjen i poštovan, čak i od svojih protivnika. I celokupna vojna strategija Srbije kao vojničke zemlje uvek je bila bazirana na samoodbrani. Vojska Srbije je jedna danas od najcenjenijih institucija, jer Vojska je uvek bila uz narod i za narod i Srbija kao zemlja koja sprovodi politiku vojne neutralnosti i saradnje sa partnerima i sa istoka i sa zapada, potrebna je jaka Vojska, sa jakim moralom i svakako Srbija kao zemlja koja, da kažem, razvija svoje vojne potencijale i svoju vojnu industriju.

Kada ovo kažem, čuli smo razne komentare, ali mi govorimo jezikom argumenata iz JS, i ja ovde moram da kažem u prilog ovome da ćemo uskoro, zahvaljujući pomoći naših prijatelja najpre iz Rusije, a onda i iz Belorusije, imati eskadrilu modernizovanih migova 29. Stići će i erbasovi helikopteri H 145M. Zatim, ministre, bićemo jači za ruske helikoptere M35, koji su namenjeni protivoklopnoj borbi. I, ministre, zaista se nadam da ćemo uskoro imati jedan moćan PVO sistem.

S druge strane, želim da kažem, i brojno naoružanje iz naše, da kažem, proizvodnje, podsetiću samo, kada o ovome govorim, da je nekadašnja Jugoslavija na vrhuncu svoje moći imala proizvodnju vojnog naoružanja i opreme u vrednosti od 4,5 milijardi dolara. Kada govorimo o Srbiji, naša proizvodnja opreme i naoružanja u ovom trenutku se bliži milijardu dolara. To govori da je naša odbrambena industrija veoma uspešna i da su naši proizvodi traženi u svetu. Kada ovo kažem da su traženi u svetu, ne mislim samo na zemlje okruženja EU, ne mislim samo na arapske zemlje, već i na zemlje NATO pakta i na zemlje ODKB-a.

Isto tako, ovde treba pomenuti da je domaća industrija razvila neke od ključnih borbenih sistema za naše potrebe, kao što su oklopni transporter „Lazar 3“, zatim samohodni top haubica „Nora 155mm“, ali ovde zaista moramo da pomenemo još jednu stvar, veoma značajnu, modernizacija školskih i borbenih aviona. Reč je o avionima „Super Galeb G4“ i „Orao“.

Vi ste dosta pričali malopre o našoj namenskoj industriji. Pomenuli ste Kragujevac. Ja dolazim iz Kragujevca i sa ponosom mogu da kažem da je praktično Kragujevac kolevka vojne industrije što se tiče Srbije. Podsetiću samo da su još 1853. godine u Kragujevcu izlivene prve topovske cevi, u tom trenutku. Okončani su napori tadašnje Kneževine Srbije da ima samostalnu proizvodnju oružanja i opreme.

Ono što je važno, ja se zaista nadam, ne ulazeći, jer ste dosta govorili o namenskoj industriji u Kragujevcu, da će ona u narednom periodu ići krupnim koracima napred i očito je iz vašeg govora da će to tako biti.

Kada govorimo o multinacionalnim operacijama, Republika Srbija potvrđuje interes i nameru da učestvovanjem u tim multinacionalnim operacijama konkretno doprinese svetskoj, evropskoj, ali i regionalnoj stabilnosti i poštovanju prava.

Polazeći čak od 1948. godine, kada je na Bliskom istoku organizovana prva mirovna misija, danas je u svetu aktivan veliki broj mirovnih misija, da kažem, zbog sve većeg broja kriznih žarišta i oružanih sukoba. Ratovi su danas nekako promenili svoju narav. Nekada su trajali tri, četiri, pet godina. Danas traju 12, 13 godina, praktično im se i ne vidi kraj, kao što je, recimo, u Siriji. Tako da, imajući ovo u vidu, multinacionalne operacije dobijaju sve veći značaj za očuvanje mira u svetu.

E, sad, angažovanjem Vojske Srbije i drugih snaga odbrane Republika Srbija pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Takođe, učestvovanjem u mirovnim operacijama, mi pokazujemo jasan i čvrst dokaz spoljne politike Republike Srbije da se zalažemo za mirno rešavanje svih konflikata u svetu, a isto tako, učestvovanjem pokazujemo da smo ravnopravan partner sa zemljama EU i UN.

Godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane predviđeno je učešće do 700 pripadnika Vojske i 11 pripadnika MUP u snagama EU i UN. Planirano je da srpski plavi šlemovi čuvaju mir u devet misija, dakle, pet misija pod pokroviteljstvom UN i četiri misije pod EU, a činiće ih vojnih posmatrači, da pomenem još jednom, štabni oficiri i podoficiri, medicinsko osoblje u sanitetskim timovima i u bolnicima, zatim, jedinice nivoa pešadijskog odeljenja, voda i čete i autonomni tim za zaštitu brodova. Dakle, reč je o misijama sa različitim zadacima i sa različitim ciljevima.

Nije tajna, ministre, da su u svim operacijama u kojima su naši vojnici učestvovali, tj. naši plavi šlemovi, oni su prepoznati sigurno kao odlični vojnici i ljudi koji izvršavaju sve svoje obaveze profesionalno. To govori činjenica da su u mnogim misijama odlikovani, pa bilo ih je zaista dosta.

Na samom kraju, pošto mi vreme ističe, želim da kažem jednu veoma važnu stvar. Rekao sam da su naši vojnici i naši plavi šlemovi prepoznati kao odlični vojnici i profesionalci. To leži u činjenici da oni znaju da prepoznaju šta znači teškoća jednog naroda i kako se sa tim teškoćama nositi, jer svakako, mi kao narod smo kroz sve ovo prošli.

Na samom kraju, reći ću samo još jednom, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona iz objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Šarčeviću, poštovani ministre Ružiću sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava, najpre tri predloga zakona, prosvetna zakona. Dakle, zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija, o udžbenicima i prosvetnoj inspekciji. Moram da kažem za ova tri zakona da su oni zaista jedan ponovo veliki iskorak unapred, kao i Predlog zakona o elektronskoj upravi i o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moje izlaganje na samom početku biće usmereno na prosvetne zakone. Ministre, ja sam već rekao da su oni veliki iskorak unapred.

Na samom početku govoriću o Predlogu zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Ministre, mi čekamo ovaj zakon već punih 10 godina, čini mi se, i mi smo jedna od retkih zemalja koja nema nacionalni okvir kvalifikacija. Praktično, u prethodnih 10 godina na nacionalnom okviru radilo se uglavnom u okviru projektnih inicijativa. Inače, potpuno otvoreno treba reći da ovako veliki projekat Ministarstvo prosvete nije moglo samo da uradi. Dakle, formirana je radna grupa za izradu zakona u kojoj su predstavnici pored vašeg ministarstva još pet ministarstava i preko 20 institucija, dakle, jedan veliki odgovoran posao.

Kada je reč o samom zakonu, on je podjednako važan, treba reći, kako za čitavu akademsku zajednicu tako i za poslodavce. Praktično, čini mi se, ministre, da je ovo ključni trenutak da se napravi veza između sistema obrazovanja i tržišta rada. Praktično, šta predstavlja ovaj zakon? On predstavlja osnovni temelj nacionalnog okvira kvalifikacija i uspostavlja određena tela i procedure za njegov razvoj i za njegovu implementaciju.

Inače, u Srbiji ima mnogo kvalifikacija posebno u visokom obrazovanju. Čini mi se, ministre, da ti podaci zbunjuju poslodavce mnoštvom novih stručnih akademskih i naučnih znanja. Oni u pojedinim diplomama ne mogu da pronađu vezu sa zanimanjem i stiču utisak šta neko može da radi na osnovu stečene diplome. Zato je tu i ovaj zakon, da poveže standarde kvalifikacija i standarde zanimanja i da kroz registar predstavi građanima i poslodavcima. Biće jasno definisano koje veštine i sposobnosti će posedovati pojedinac posle stečenog obrazovanja i kakvu vrstu posla može da obavlja. Inače, prema nekim statistikama, u Srbiji postoji preko dve hiljade zvanja i uspostavljanjem nacionalnog okvira znaće se tačno šta neko treba da zna posle završenih studija.

Sada veoma važna tema, što se tiče Evropske unije, samo ukratko. Ona je sa Srbijom definisala ključne prioritete koje će podržati. Svakako da je ovaj zakon jedan od tih prioriteta i svakako da je saradnja sa Evropskom unijom obaveza koju smo preuzeli, važna je da bismo dobili na raspolaganje sredstva od Evropske unije. Što se tiče Evropske unije, ona nam je stavila na raspolaganje nekih do sada 25 miliona evra, ako se ne varam.

Kada je reč o sledećem zakonu iz ove objedinjene rasprave prosvetnih zakona, to je Zakon o udžbenicima, veoma važan zakon. Treba reći šta se postiže ovim zakonom. NJegov cilj je pripremanje, odobravanje, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika, priručnika i ostalih nastavnih sredstava za osnovne i srednje škole.

Vi ste dosta pričali o ovom zakonu, ali ja ću samo pomenuti neke od osnovnih stvari koje donosi ovaj zakon. Najpre, ona kvota od 5% koju ste malopre pomenuli. Dakle, u nekom prethodnom zakonu morali su da se pitaju ne samo nastavnici, nego i 5% đačke populacije. Ministre, samo bih da dam neko poređenje. Čini mi se da smo imali preko 80 izdavača. Poređenja radi, recimo, Amerika ima samo jednog izdavača, Slovenija jednog izdavača, Hrvatska tri izdavača. Ali, ovde je važno, da bi se ukinulo crno tržište, zato se uvode đačke zadruge. Definiše se kriterijum ko može da bude predlagač, sa namerom da ta lista bude duža, bez sukoba interesa i kako bi proces bio transparentniji. I dalje postoji obaveza, u prethodnom zakonu je bilo tri godine, na tri godine se štampaju udžbenici, sada su to četiri godine, osim u određenim slučajevima kada za to Ministarstvo da saglasnost.

Jedna od novina i veoma važna stvar su niskobudžetni udžbenici. To je jedna od najvažnijih stvari zbog udžbenika koji ste štampaju za nacionalne manjine, ali ne samo za njih i za udžbenike za slabovidu decu, a isto tako udžbenike u srednjim stručnim školama. Do sada smo imali problem, malopre ste i sami rekli, da pojedini izdavači nisu hteli ni da razmišljaju da tako mali broj udžbenika štampaju, sada rešavamo taj problem i on više neće biti problem, nego ćemo imati stavljeno u zakon.

Zakon predviđa i digitalne udžbenike. To je danas neminovnost u savremenom svetu. Vi ste napravili probne projekte sa odeljenjima u petom razredu, dobra stvar, i mislim da će se to vrlo brzo realizovati. Ali, predviđeno je i šta je obavezan set što se tiče roditelja. Do sada su roditelji morali da kupuju, a sada se tačno zna i zbog troškova šta roditelj mora u tom obaveznom setu da kupi.

Ministre, želim na kraju da pohvalim jednu važnu stvar, to su besplatni udžbenici, čini mi se preko 90.000 đaka će dobiti besplatne udžbenike, u skladu sa, da kažem, strategijom za podsticanje rađanja, neću ovde da govorim da godišnje jedan čitav grad od 30.000 ljudi nestane u Srbiji, da podsetim na dobre mere predsednika države Aleksandra Vučića, za podsticanje rađanja. Zaista jedna odlična stvar, a vi dajete pun pečat tome i što se tiče besplatnih udžbenika da svako treće dete, a i da kažem naredno dete u porodici dobije besplatan udžbenik. Zaista stvar za pohvalu.

Što se tiče trećeg zakona iz ove objedinjene rasprave, važan zakon što se tiče te inspekcije. Često smo govorili i ovde da je to stvar da u pojedinim mestima, čak zbog odlaska u penziju, već kako ostajemo, da praktično nema ni jedan prosvetni inspektor u toj lokalnoj samoupravi. Ovim zakonom to će se popraviti.

Šta je cilj ovog zakona? Propisuju se poslovi prosvetnog inspektora, ovlašćenja i uveravanja posle inspekcijskog nadzora opštinama i gradovima, kao i određivanje broja inspektora u lokalnim samoupravama, što je veoma važna stvar. Isto tako neophodno je, prosvetni inspektor blisko sarađuje sa prosvetnim savetnikom. Mislim da ste to u praksi već, da kažem veoma važna stvar, jel u mnogim slučajevima ministre, oni svoju nadležnost prepliću. To je nešto o čemu zaista treba da razgovaramo. Na samom kraju vezano za ove prosvetne zakone, još jednom da kažem, veliki su iskorak unapred i svakako da poslanička grupa JS u danu za glasanje će ih podržati.

Govoreći o sledeća dva zakona iz ove objedinjene rasprave, Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih planova. Praktično šta je njegov cilj? NJegovim donošenjem svi geoprostorni podaci državnih institucija u Srbiji, poput onih o objektima, zemljištu, praktično saobraćaju, infrastrukturi, hidrografiji, zaštićenim područjima, biće standardizovani u digitalnom formatu putem veb servisa dostupni javnom sektoru privredi i građanima.

Ministre, moram da kažem da u razvijenim zemljama 90% svih odluka koje se donose na državnom nivou bazirane su na prostornim podacima. Ako slušamo glas stručnjaka iz ove oblasti, oni kažu da su geoprostorni podaci danas nacionalni resurs. Inače, ne ulazeći mnogo u ovaj zakon, samo da kažem da zaista, kada budemo ušli u EU, čini mi se da ćemo sve ove podatke morati da uskladimo sa najsavremenijim zemljama EU poput, recimo Francuske ili Nemačke.

Što se tiče Zakona o elektronskoj upravi, njegov cilj je da se omogući jednostavnije, transparentnije i efikasnije funkcionisanje elektronskih javnih servisa. Praktično suština digitalizacije je u promeni načina na koji se pružaju javne usluge primenom novih tehnologija kako bi se papiri poslali u arhivu i istoriju, gde im je u savremenom svetu svakako i mesto.

Šta će sve doneti ovaj novi zakon? Sve ovo će uticati na smanjenje administrativnih troškova, povećavaju pravnu sigurnost i transparentnost rada, čime se smanjuje prostor za korupciju i druge vidove zloupotrebe vršenja javnih ovlašćenja.

Na samom kraju, ministre želeo bih nešto da kažem, kada u lokalnoj samoupravi onemogućite u bilo kom mestu u Srbiji, da pojedini papir stoji ili u nekom zabačenom ormanu ili u fioci, kada u rad uprave uvedete savremene tehnologije softver, isključujete mogućnost da rešavanje zahteva bilo kog problema bude u nadležnosti samo jednog pojedinca. To je mislim suština ovog zakona i svega o čemu pričamo.

Ne dužeći više, želim da kažem da su ovi zakoni zaista veliki iskorak unapred i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute zakone. Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas više predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti. Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona.

Želim da kažem da je moj kolega Vojislav Vujić juče kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS govorio o svim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, a moje izlaganje biće usmereno na predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ministre, za ova dva dana, mogli smo da čujemo različita mišljenja o predlozima zakona koji su na dnevnom redu a isto tako postoje različita mišljenja o radu policije.

Mi iz JS govorimo jezikom argumenata. Zato želim da kažem, a shodno tome da je policija u prethodnim godinama napravila najbolje rezultate, mislim na prethodnih 10 godina. Kada to kažem, mislim da su ljudi iz MUP, a složićete se sa mnom, ljudi koji rade izuzetno odgovoran i težak posao, napravili najbolje rezultate u mnogim oblastima.

Kada kažem najbolje rezultate u mnogim oblastima, tokom 2017. godine zaplenjeno je 4,1 tona narkotika, procesuirano je negde oko 1.700 osoba koje su ili prodavale ili posedovale drogu. Zatim, uspostavljen je trend smanjenja stope kriminala i gledajući ovaj period, počinjeno je najmanje krivičnih dela ubistava, a ugašeno je ili sprečeno oko 31.000 požara, izdato je više od 2,4 miliona pasoša, ličnih karata, vozačkih dozvola i saobraćajnih dozvola.

Što se tiče granične policije, izvršena je kontrola negde oko 70 miliona putnika.

Isto tako, kada govorimo o saobraćaju, ovde treba pomenuti da je smanjena stopa saobraćajnih nesreća za 17% u odnosu na period od deset godina i kada sam već došao do ovog zakona, dozvolite mi da kažem da je ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja veliki iskorak unapred. Kada kažem da je veliki iskorak unapred, mislim što se tiče bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Ministre, kada govorimo ovoj temi, zaista najvažnija stvar mislim da je bezbednost dece, ali, vi ste malopre govorili o tome u mnogim segmentima, kada govorim o bezbednosti dece ne mislim samo na bezbednost u saobraćaju, već i u svim ostalim segmentima. Kada govorimo o tome mislim da je najvažnija edukacija od najranijeg doba, ali, kako ste vi malopre rekli, ne samo MUP, nego svih roditelja. Potrebna je jedna sinergija svih nas da bismo napravili korak napred.

Isto tako, tu deca poznaju opasnost od narkotika, alkoholizma, da budu bezbedni u saobraćaju i od ostalih opasnosti i tu moram da kažem velika pohvala MUP koje je prepoznalo važnost ove teme kroz razno razne projekte. Ja ću samo spomenuti neke od tih projekata. Prvi je akcija „škola“. Posvećena je deci prvog razreda. Druga akcija je „put i ja“. Namenjena je deci trećeg razreda. Ja imam dete koje je treći razred i čini mi se da je to nekako najosetljivija kategorija. Kada kažem najosetljivija kategorija, tada deca počinju sama da idu u školu i prvi put prelaze taj put od kuće do škole i od škole do kuće. Sledeći projekat je „osnovi bezbednosti dece“ za učenike od četvrtog do šestog razreda. Kada govorimo o ovom projektu moram da kažem da on obuhvata sveobuhvatnu bezbednost dece, ne samo saobraćaja, već i svih ostalih. Uzelo je učešće veliki broj policajaca i veliki broj časova koje ste napravili u prethodnom periodu.

Ministre, mislim da ste i vi uzeli učešće u nekim školama, što je za svaku pohvalu.

Sada kada govorimo o samom saobraćaju, o povredama u saobraćaju, želim da kažem da jedan od vodećih uzroka među prva tri što se tiče smrtnosti je baš ovaj uzrok i to je u nekoj populaciji od pet do 44 godine. U EU godišnje više od 20.000 ljudi izgubi život što se tiče saobraćajnih nezgoda, a negde oko 130.000 ljudi bude povređeno.

Cilj UN je da do 2020. godine broj poginulih bude prepolovljen u odnosu na 2010. godinu, a što se tiče 2050. godine, planirano je da uopšte ne bude smrtnih slučajeva ili da oni budu baš minimalni u svetu.

Što se tiče Srbije, u prethodnom periodu učinjen je trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda. Dakle, iako je učinjen ozbiljan pomak napred što se tiče saobraćajnih nezgoda, ipak bezbednost na našim putevima još uvek nije kakva je u EU. U tom smislu ovaj zakon je veoma važan. On je značajan za bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Ja ću spomenuti samo neke novine koje donosi ovaj zakon. Precizirane su obaveze i odgovornost organa i organizacije nadležne za poslove obrazovanja i vaspitanja dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, odnosno, precizirane su odredbe u pogledu korišćenja dečijih sedišta i bezbednosnih podmetača radi povećanja bezbednosti dece kao putnika u vozilu.

Kada je reč o vozačima motocikla, oni su veoma ugrožena grupa. Zatim, rešavanje problema mladih i neiskusnih vozača kao jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona. Upravljanje vozilom od strane vozača u alkoholisanom stanju, što je jedan od glavnih problema u bezbednosti saobraćaja. Predloženo je smanjenje granice alkoholisanosti sa 0,3 na 0,2 promila, kao i uvođenje novih kategorija – visoke alkoholisanosti.

Ne bih više ulazio u ovaj zakon. Na samom kraju samo želim da kažem da je ovaj zakon još jedan veliki iskorak unapred što se tiče bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće kako ovaj predlog zakona o kojem sam danas govorio, tako i sve ostale predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, predsedavajući, dame i gospodo, narodni poslanici, pokušaću da se vratim na temu.

Pred nama su danas četiri predloga zakona o potpisivanju ugovora i ja ću još jednom da podsetim - o osnivanju transportne zajednice, o zajmu za kredit za Projekat modernizacije i rekonstrukciju mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova, o zajmu za Program vodosnabdevanje i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji, i o izmenama i dopunama finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Ministarka, poslaničke grupe JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a na samom početku moje izlaganje biće fokusirano na Predlog zakona o transportnoj zajednici.

Moram da kažem da je ovaj zakon veoma značajan. Čini mi se, ministarka, posle Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ovo je jedan od najznačajnijih, da kažem, sporazuma koji smo imali. NJegov cilj je jedinstveno tržište kopnenog, rečnog, pomorskog saobraćaja između država zapadnog Balkana i EU. Praktično, to je način da sve zemlje zapadnog Balkana imaju jedinstveno tržište kada govorimo o transportu.

Pre desetak godina, ministarka, dobili smo jedno jedinstveno tržište električne energije sa sedištem u Beču. Sada imamo jednu jedinstvenu transportnu zajednicu i ja se, ministarka, nadam sa sedištem u Beogradu. Vi ste malo pre rekli da bi to trebalo da se desi u decembru mesecu i to je dobra vest za sve građane Srbije.

Pričamo često o radnim mestima, pričamo o izgradnji puteva gde je Srbija zemlja koja se graniči sa dosta zemalja. Potrebni su nam infrastrukturni projekti i vi ste malo pre pominjali Koridor 10, 11, Moravski koridor, Fruškogorski. Ja dolazim iz Kragujevca. Blizu smo da završimo i taj autoput od Batočine do Kragujevca, ali ono što je značajno za sve nas, ministarka, činjenica je da svaki put koji gradimo znači dovođenje investitora, znači nova radna mesta i to je suština stvari koju svi ovde treba da znamo, koju treba da znaju građani Srbije i to je velika stvar za sve nas.

Isto tako, činjenica je da na granicama imamo veliki zastoj. Otežan je protok kako robe, tako i putnika i siguran sam da ovaj sporazum u velikom delu će doprineti da se olakša, a na kraju krajeva i to je i interes svih nas i svih potpisnica ovog ugovora, da se olakša protok kako putnika, tako i robe.

Što se tiče transportne zajednice, ja ću ovde još reći da ona ima šest ugovorenih strana, plus Evropska komisija. Evropska komisija finansiraće sa jedne strane sa 85%, ako se ne varam, a 15% će članice regiona. Da ne dužim više, što se tiče samog ovog sporazuma da kažem jednu važnu stvar, da sa jedne strane potpisivanjem ovog sporazuma EU pokazuje da su ove zemlje regiona izuzetno značajne za EU. S druge strane, ono što je važna činjenica, da naše važne nacionalne projekte možemo da sprovedemo kroz regionalne projekte.

S druge strane, važna činjenica koju mi pokazujemo je da sa zemljama regiona možemo da sarađujemo, da možemo da pravimo putnu infrastrukturu i sve ostale stvari uz napomenu da između nas postoje bitne razlike koje mi možemo, na kraju krajeva, zbog ovakvih stvari da prevaziđemo.

Kada je reč o drugom Predlogu zakona, o potvrđivanju Ugovora između Srbije i kineske Exort-Import banke za Projekat modernizacije rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova, na samom početku, vezano za ovaj zakon, reči ću da će biti finansirana samo rekonstrukcija prve deonice brze pruge od Beograda do Budimpešte. Beograd Centar-Stara Pazova i to će biti, da kažem, pruga na kojoj će se vozovi, vi ste malo pre to pomenuli, neko veruje, neko ne veruje, ali važna stvar je da će se vozovi kretati do 200 kilometara na čas i to je dobra vest za nas.

Dakle, vrednost ovog kreditnog aranžmana koji smo dobili je 297 miliona dolara. Dakle, to je nekih 85%. Petnaest posto će finansirati Republika Srbija, nešto preko 50 miliona dolara ako se ne varam. Vreme trajanja kredita 20 godina, pet godina grejs period, 2% kamate. Kada sve ovo kažem, polazim od činjenice da je ovo jedan izuzetno dobar kredit, ne vraćajući se unazad kakve smo sve imali kredite i kako je to bilo u prošlosti. Dakle, i ovo je dobra stvar za nas.

Rok za izvođenje radova je 42 meseca. Inače, završetkom ove deonice putovaće se do Budimpešte nešto manje od tri sata, ako se ne varam, ministarka.

Isto tako, šta su dobre ovde stvari? Ova pruga biće građena po evropskim standardima i biće sastavni deo evropskih železničkih saobraćajnica. S druge strane, biće značajne i zbog jedne još stvari, pored Budimpešte, biće dostupan brz dolazak do Beča i drugih evropskih destinacija, a kada bude završena, za građane Srbije dobra vest je da ćemo recimo do Novog Sada stizati za nešto manje pola sata, a do granice za sat vremena.

Sada nekoliko reči ukratko o trećem zakonu. Dakle, potvrđivanje Ugovora o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije u iznosu od nekih 17 miliona evra za rekonstrukcije kanalizacione i vodovodne instalacije u nekoliko gradova. Vi ste to potpisali. Pored ovih sredstava i zajma Vlade Savezne Republike Nemačke, obezbeđena su i bespovratna sredstva za program iz posebnog fonda.

Na samom kraju, ne dužeći više o ovim zakonima, da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.