Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, možda je dobro podsetiti se još jednom da smo ova dva dana pred nama imali četiri zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, pored toga i potvrđivanje Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i dve konvencije o nuklearnoj sigurnosti i sigurnosti upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadima.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moj kolega Vojislav Vujić je kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS govorio o svim ovim zakonima iz objedinjene rasprave. Moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o dualnom obrazovanju.

Ministre, na samom početku, ja moram da kažem da ste vi u više navrata ovde sa predsednikom JS Draganom Markovićem razgovarali o potrebi uvođenja dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Srbije. Isto tako, s druge strane, zaista moram da kažem da se pokazala potreba privrede za adekvatnim kadrovima. Isto tako, iako imamo veliki broj nezaposlenih, imamo jednu, s druge strane, nelogičnost. Imamo za određenim zanimanjima potrebu i stalno otvorene konkurse da popunimo ta zanimanja.

S druge strane, kada je reč o dualnom obrazovanju, ministre, dobra stvar je da ste vi već dobili oko 2000 firmi koje su zainteresovane da uđu u sistem dualnog obrazovanja. Ako sve to uzmemo u obzir, mislim da je ovaj zakon, koji ste vi sa vašim saradnicima pisali, jedan veliki iskorak unapred, sa ciljem prilagođavanja srednjeg stručnog obrazovanja na prvom mestu sa privredom, sa potrebama u privrede, a sa druge strane smanjivanje broja nezaposlenih mladih ljudi do 25 godina i ona važna stvar, da naša privreda postane konkurentna, ne samo na regionalnom nivou, nego i na globalnom nivou.

Ministre, ono što, čini mi se, danas i juče nismo čuli, najvažnija stvar za koju se zalažete vi sa svim vašim saradnicima, čitava Vlada, a čini mi se i svi mi ovde poslanici, jeste da zaposlimo mlade ljude, a s druge strane da sprečimo odlazak mladih ljudi u inostranstvo. To mislim da je krucijalna stvar za koju se mi zalažemo.

Ista tako, treba biti potpuno otvoren i reći da je 2013. godine tadašnje ministarstvo, na čelu sa Žarkom Obradovićem, prepoznalo značaj dualnog obrazovanja. Imali smo tada nekoliko pilot projekata koji su dali odlične rezultate. Mislim da su svi ti učenici koji su završili dobili posao.

Kažem, imamo visoku nezaposlenost, iako se iz godine u godinu dobrim radom smanjuje ta nezaposlenost, ali i dalje imamo negde oko 450.000 nezaposlenih ljudi. Imamo visoku nezaposlenost mladih ljudi, ona se kreće negde oko 150.000 mladih ljudi, uzrasta od 15 do 24 godine, ili nema posao sa jedne strane, ili ne ide u školu.

Dakle, po ovom sistemu već sada imamo veliki broj škola koje rade po dualnom obrazovanju. Oni rade po različitim obrazovnim profilima koje su škole već imale, ali važna stvar, ministre, jeste da će se u spregi sa privrednim subjektima u mnogim gradovima otvoriti i novi obrazovni profili. Vi ste pre neki dan potpisali ugovor, čini mi se, sa ministrom vojnim, gde ste i u toj oblasti otvorili neka dodatna zanimanja. Ali, moram da vam kažem, moramo da slušamo i glas mladih ljudi. Mislim da trebamo na razno-razne načine da približimo određena zanimanja mladim ljudima. Ministre, mi danas u Srbiji imamo, recimo, određena zanimanja poput zavarivača, gde je početna plata preko 50.000 dinara i opet nemamo dovoljno ljudi, ona su stalno otvorena što se tiče konkursa da ti ljudi počnu da rade.

Isto tako, veoma važna stvar koju danas moram da kažem, jeste da završetkom po ovom stručnom usavršavanju mladi ljudi ne moraju da prestanu da se školuju, bez problema mogu da nastave školovanje i da završe fakultete, čak i magistrature i doktorate. Ali, ministre, nešto na šta bih zaista trebao da ukažem, i mislim da se to već čulo u parlamentu, a mislim da i vi i vaši saradnici mislite o tome, da razmišljamo u narednom periodu da uvedemo dualno obrazovanje na fakultete. Ja neću to više da širim, ali kažem da je to izuzetno značajna stvar koja bi trebala da dođe u nekom narednom vremenu.

Rekao bih nešto i o tome kakva je situacijama u školama. Ove godine smo imali nešto manje od 70.000 svršenih osnovaca, imali smo dovoljno mesta za sve đake, ali želim da vam kažem jednu značajnu stvar. Neće sve škole raditi po principu dualnog obrazovanja.

Mislim da negde oko 180.000 učenika već radi po principu srednjih stručnih škola i važna stvar je da u ovom trenutku imamo neki porast što se tiče gimnazija da ste tu ove godine povećali malo broj, ali ide se ka onoj magičnoj cifri od 40% da se usaglasi sa nacionalnom strategijom obrazovanja, koja predviđa, da kažem, 40%, a mi imamo trenutno 23%, ako se ne varam, je li tako? Ove godine smo imali najveću navalu ekonomske i medicinske škole.

Dobra stvar koju želim da istaknem jeste da smo na dobrom putu, kada je reč o dualnom obrazovanju, pokazatelji karavan „Duh mladosti“, koji je obišao čak 33 mesta, mislim da ste naišli na zaista dobre utiske i škola i privrede i đaka. To je jedna zaista dobra stvar i tu se vidi da je ovo dualno obrazovanje na pravom putu i da je dobra stvar za Srbiju.

Jedna stvar vrlo važna, neko će reći da treba da se ugledamo na nekoga, neko ne, ali ja sam siguran da je dobar primer kako je dualno obrazovanje organizovano, to je primer Švajcarske, Austrije, Danske i ostalih zemalja. Naravno, to dualno obrazovanje se razlikuje od zemlje do zemlje. Ono ima svoje prednosti i mane, ali ono što želim da kažem, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, pa tako i naše dualno obrazovanje koje radimo ima svoju specifičnost. Ono sigurno nije isto ni sa jednim obrazovanjem.

Isto tako, ovde u parlamentu smo čuli danas da raznorazne škole, da kažem, rade već duže vremena po ovom modelu, ali ministre, moram da vam kažem, vi ste dobro upoznati, ja dolazim iz Kragujevca, mi tamo imamo Politehničku školu. Moram da vam kažem da ona od 1854. godine, kada je osnovana, pri Topolivnici, kada je imala 12 đaka, pa do danas, čini mi se, radi po tom dualnom obrazovanju. Imamo odličnu saradnju sa privrednim subjektima iz tog grada.

Zahvaljujem. Na samom kraju, pošto nemam više vremena, dualno obrazovanje na jedan način ne ostavlja samo perspektivu mladim ljudima da se zaposle posle završenog obrazovanja, već i privrednim subjektima koji imaju sigurane kadrove da budu u radnom odnosu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dva zakona. Prvi Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugi Zakon o visokom obrazovanju.

Na samom početku reći ću da poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona. Prvenstveno, mislim da ovim, sa jedne strane rešavamo mnogo nagomilane probleme, da kažem sa jedne strane od 2005. godine, od kada je donet ovaj zakon, a sa druge strane stvaramo dobre uslove da se postavi temelj kvalitetnije obrazovanju u Srbiji.

Da krenemo redom. Ministar je pred nama, imamo jedan celovit i sistematičan zakon koji je prethodno donet, kao što sam rekao 2005. godine. Ovde trebamo biti potpuno iskreni i reći proces visokog i srednjeg obrazovanja je nešto što teče. Dakle, ne treba se zavaravati da donošenjem zakona sve probleme koji su nagomilani smo rešili.

Ovde moram da napomenem i da budem potpuno iskren, i neke vaše kolege su u prethodnom periodu radile dobro posao. Evo, ispred mene je Žarko Obradović, pa moram da pomenem sedam zakona u prošlom periodu, što se tiče udžbenika, čak preko milion učenika je dobilo besplatne udžbenike i pet fakulteta je otvoreno.

Dakle, mislim da i vi idete dobrim putem, da probleme koji su pred vama, koji su nagomilani da rešavate polako. To i vaše iskustvo govori što ste toliko godina u struci.

Kada govorim o pripremi zakona, značajna stvar je reći da se mesecima radi na donošenju ovog zakona, da je praktično, radna grupa bila baš dobro uposlena, ali ono što je meni značajno i verovatno značajno svima jeste javna rasprava. Da li je toga bilo? Bilo je, mislim, sedam javnih rasprava u ova dva zakona. Zadnje je bilo u Nišu, da li tako? Najvažnija stvar je da su učestvovale sve zainteresovane strane, da se donese jedan ovakav zakon i ono što još treba da kažem 22 nadležna tela daju svoje mišljenje.

Još treba reći ovde, da kada govorimo o ovakvom zakonu, sve ove tačke koje su se stavile u zakon nisu našle primenu samo kod nas. Ovakva zakonska rešenja postoje i u susednim zemljama, recimo Nemačkoj, Mađarskoj, pa da ne govorim dalje.

Vraćajući se na sam zakon, reći ću da najpre cilj donošenja zakona je svakako kvalitetno i svima pod jednakim uslovima dozvoljeno obrazovanje i vaspitanje, veća efikasnost i efektivnost sistema obrazovanja i vaspitanja, konkurentnost na tržištu rada, konkurentnost u evropskom sistemu obrazovanja i vaspitanja, izradi nove mreže ustanova.

Dosadašnje iskustvo pokazalo je da svi ovi problemi o kojima smo pričali ne mogu se rešiti, tj. rešavaju se jedino donošenjem zakona. Jednostavno, oni se, eto, vidite, od 2005. godine, da kažem, gomilaju, a samo donošenjem zakona možemo na pravi način da ih rešimo.

Bitno je, isto smo to juče pričali na Odboru, izvršiti usaglašavanje predmetnog zakona sa strategijom obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Problem koji je prisutan od 2005. godine, tj. od uvođenja Bolonje, to je onih famoznih 48 bodova. Dakle, novi zakon izaći će u susret studentima, jer se spušta granica na 48 bodova, sada je i uvrštena u zakon, za rangiranje i finansiranje na teret budžeta. Smanjenje broja bodova svakako neće stvoriti dodatne troškove, jer, faktički, mi takvo stanje imamo još od 2005. godine. Imali smo, podsetiću samo, i one proteste studenata, kvota od 60 bodova po Bolonji i ovog puta je nedostižna, tako da sada to stavljamo u zakonske okvire, što se tiče finansiranja studenata.

Što se tiče direktora, čuli smo raznorazna mišljenja o tome. Predlogom zakona uvodi se novina u sistemu upravljanja i rukovođenja ustanova, pa će direktori biti birani isključivo na osnovu kompetencija, uz obaveznu obuku i licenciranje, imaće proširenu odgovornost, sigurni radno-pravni status, u penziju odlaze sa 65 godina. Dakle, juče smo čuli, pa da samo budemo jasni, direktori neće imati neograničene mandate, već samo jedan mandat od tri godine i moći će taj mandat da produže samo još jednom. Dakle, ograničeno je koliko će oni biti na tom radnom mestu.

Ovde treba potpuno biti iskren, ministre, jedni pričaju ovako, onako, demokratski vid procedure do sada nije dao željene rezultate što se tiče rada. Imali smo raznorazne probleme. Neću da ulazim da li je bilo ovako, onako, ali moram da kažem da rezultat sad da uloga ministra, stav je da bude vidljiva. Tačno se zna ko je odgovoran što se tiče toga.

Ono što je važna stvar, ovo nije, opet kažem, usamljen primer. Ovakav primer imamo i u mnogim evropskim zemljama i to je nešto što dolazi ovog trenutka do nas, da se zna tačno ko i šta radi i kakva je odgovornost direktora te firme. Dakle, mora da bude odgovoran.

Što se tiče informacionih sistema, kroz ovaj sistem se registruju redovni studentski programi zaposlenih studenata, kojima se dodeljuje jedinstveni obrazovni broj za praćenje napretka u visokom obrazovanju i osnovu za uvođenje novog sistema finansiranja. Dakle, svaki student će biti praćen. Znaćemo tačno u svakom trenutku sve o studentu kada dođe. Do sada nismo imali takav vid praćenja i to mislim da je dobra stvar koju treba na taj način da prihvatimo.

Ovim sistemom, predlogom, stavlja se osnov za elektronsku dokumentaciju evidencije rada škole. Ovaj zakon predviđa i formiranje saveta poslodavaca u svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se postavila veza visokog obrazovanja i privrede. Dakle, daje se prilika osnivačima, nastavnicima, studentima, da osnivaju firme, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperata iz privrede, kao i predavača van radnog odnosa. Dakle, daje se mogućnost nekome ako, recimo, radi u „Telekomu“, ko ima stručno znanje u toj oblasti, da može da predaje i da bude, da kažem, predavač.

Isto tako, predviđa se i uvođenje kratkog programa studija i studija uz rad, koji omogućava sticanje praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada.

Jedna važna odredba, po prvi put po slovu zakona ministar može da poništi diplomu po stečenom obrazovanju, i to ne samo po službenoj dužnosti, kada je spornu diplomu izdala neovlašćena organizacija, nego ako je diplomu potpisala osoba koja za to nije ovlašćena.

Ovde je još jedna stavka, da ministar može da poništi nevalidno stečenu diplomu, ali ne bez odobravajućeg mišljenja komisije naučnika i stručnjaka iz različitih oblasti.

Još jedna stvar koja je značajna, ne znam ni da li su ovde pomenuli, to je što se tiče profesora koji sa 65 godina navršavaju i treba da idu u penziju. Juče smo imali na Odboru različita mišljenja što se tiče ove stvari, da li profesor treba da ide ili ne treba da ide posle 65 godina i zašto mu se produžava tih dve pa dve godine do 69 godina.

U odbranu toga moram da kažem jednu važnu stvar. Na mnogim predmetima profesor kada navrši 65 godina nemamo adekvatnu zamenu. Mislim da je ovo dobra stvar sa strane da svakako profesor može da ostane na tom predmetu i da u jednom delu nastava ne trpi.

Isto tako, Predlogom zakona značajno se unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje nacionalnog tela za akreditaciju. Uvode se novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završetka akreditacije. Proširenje je i odgovornost u oblasti zabrana u odnosu na nasilje i diskriminaciju. Isto tako, propisuje se i odgovornost roditelja, a predviđena je i mogućnost osnivanja opštinskih saveta roditelja, dok će ustanova imati i pedagošku autonomiju.

Ministre, ne ulazeći više u detalje ovog zakona, moram da kažem da ste dobro povezali teoriju i praksu. Na kraju, vi ste toliko godina u ovoj oblasti. Ali, bitna naznaka za vas i mislim da smo to juče i na Odboru rekli, ovaj zakon će dobiti punu primenu ako privatni interes ne bude dominantan.

Ovo sve govorim zbog ogromnog broja ljudi koji u ovoj oblasti svoj posao rade časno i pošteno i to svoje parče hleba zarađuju na pravi način.

Iz svega rečenog, poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, poštovani oficiri Vojske Srbije, poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dve veoma važne odluke - prva o učešću Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i druga o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih strana odbrane u multinacionalnim operacijama.
Da kažem na samom početku da će JS u Danu za glasanje podržati pomenute odluke. Zašto? Jer donošenjem ovih odluka omogućava se našim plavim šlemovima učešće prvo u mirovnim operacijama, a sa druge strane, Republika Srbija pokazuje interes i želju da aktivnim učešćem u multinacionalnim operacijama doprinese konkretno očuvanju svetske, evropske, na kraju krajeva i regionalne bezbednosti, poštovanje međunarodnog prava i naravno, očuvanju mira u svetu.
Ministre, imajući u vidu da je danas u svetu aktivan veliki broj kriznih žarišta, oružanih sukoba, da su praktično ratovi promenili svoju namenu, nekada su trajali do četiri godine, danas traju 12, 13, pa i više godina, na kraju krajeva, ne zna im se ni kada će se završiti, kao što je u Siriji, tako da, mirovne operacije dobijaju sve veći značaj i da kažem, značenje zbog očuvanja mira i bezbednosti u svetu.
Polazeći praktično od 1948. godine, kada je uspostavljena prva misija na Bliskom istoku, pod okriljem UN, danas je u svetu aktivan veliki broj misija. Na četiri kontinenta, vi to niste rekli, ali evo reći ću, praktično 130.000 vojnika, policajaca i civilnih lica iz praktično 120 zemalja.
Kada govorim o Vojsci Srbije, praktično, angažovanjem Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Takođe, učestvovanjem u ovim multinacionalnim operacijama pokazujemo da potvrda u kontinuitetu u spoljnoj politici, opet kažem, za očuvanje mira i bezbednosti u svetu, a sa druge strane, i potvrda spoljne politike, jer Republika Srbija, učestvovanjem u ovakvim mirovnim operacijama, pokazuje da je sa članicama EU i UN, da kažem, ravnopravan partner.
E, sad, godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane predviđeno je da u multinacionalnim operacijama učestvuje do 700 pripadnika Vojske i 18 pripadnika MUP, opet kažem u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN i EU.
Srpski „plavi šlemovi“ čuvaće mir u 21 mirovnoj operaciji, mahom u Africi, Aziji i Mediteranu, a činiće ih vojni posmatrači, zatim štabni oficiri, medicinari, jedinice ranga voda i čete i timovi za zaštitu brodova. Još jednom da kažem, 21 misija, 14 destinacija sa različitim zadacima i ciljevima.
Gde će to čuvati naši „plavi šlemovi“, da kažem, mir u kojim sve zemljama? Evo, pročitaću: u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Maliju, Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Džamu, Kašmiru, u planu su još operacije na Bliskom istoku, Sredozemlju, kao i na Kipru i u Libanu.
Pomenuću neke, mi najviše ljudi imamo u Libanu, tu smo već prisutni nekoliko godina, ako se ne varam, tu je prisutno 177 oficira i vojnika, zatim, u Centroafričkoj Republici, vojna bolnica, mislim da će tu biti prisutno 72 naša pripadnika „plavih šlemova“. Vrlo je značajna misija u Atalanti, 16 pripadnika naših mirovnih snaga, sa ciljem očuvanja zaštite plovila od podataka. Do sada nismo učestvovali u misijama u Maliju, Džamu, Kašmiru, Zapadnoj Sahari, Južnom Sudanu i Sudanu.
U ove zemlje, vi ste to pomenuli, bićemo pozvani ili ćemo učestvovati u ovim misijama na konkretan poziv UN po tzv. stend-baj aranžmanu. Šta to praktično predstavlja? Naši mirovnjaci ili pripadnici srpskih „plavih šlemova“, biće potpuno spremni da, zajedno sa opremom, na poziv konkretno UN, učestvuju u nekoj od ovih mirovnih misija. Naravno, želim da kažem da novinu čini i mogućnost učešća u evropskim operacijama na Mediteranu. Cilj naših „plavih šlemova“ biće nadgledanje situacije u Severnoj Africi, dakle, kretanje migranata i sprečavanje velikog broja migranata i krijumčarenje ljudi.
E, sada, ministre, želim da kažem ili, bolje da kažem, da pohvalim jednu stvar u prilog. Slušao sam i vaše izjave više puta, da Vojska Srbije veliku pažnju posvećuje učešću žena u srpskim „plavim šlemovima“. Ako se ne varam, trenutno je prisutno 11% žena u našim, negde oko 38 tačnije, rekao bih, i mislim, ministre, da ova važna stvar treba u narednom periodu, učešća žena u našim „plavim šlemovima“, da se unapredi, poveća i u narednim godinama, da se taj broj žena uveliko poveća u „plavim šlemovima“ Republike Srbije.
Malopre smo vas čuli nešto o tome, a ja moram da kažem da su naši „plavi šlemovi“ u mirovnim operacijama praktično u svim zemljama u kojima su bili zbog svoje obučenosti, prepoznati kao izuzetni vojnici i profesionalci u svom poslu, a u prilog tome govori i činjenica da su naši „plavi šlemovi“ u mnogim misijama odlikovani ne samo u jednoj, nego u mnogim misijama. Siguran sam ministre da ćete se složiti sa mnom da je srpski vojnik kroz vreme bio cenjen, poštovan, čak i od svojih protivnika. I celokupna vojna strategija Srbije kao vojničke zemlje uvek je bila bazirana na samoodbrani.
Na samom kraju, reći ću je Srbija kao zemlja koja vodi politiku vojne neutralnosti, saradnje sa istokom i zapadom, Srbija je zemlja koja razvija svoje vojne potencijale i svoju vojnu industriju.
Želim samo još nešto da vam napomenem da nekadašnja Jugoslavija, na vrhuncu svoje moći, na godišnjem nivou izvozila je naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od čak 4,5 milijarde dolara.
Na samom kraju, još jednom da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute dve veoma važne odluke o učešću Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani predsedavajući, gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona i to, najpre Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama i naravno, drugi zakon Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje o vazdušnom saobraćaju.
Ministarka, ja ću odmah reći da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.
Moje izlaganje na samom početku biće fokusirano na Predlog zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama i moram reći, glasaćemo za ovaj predlog zakona, jer on prvenstveno omogućava da se brže razvija vodni saobraćaj u Republici Srbiji, a sa druge strane i borba protiv sive ekonomije. Ali, evo, sada ću malo opširnije o ovom zakonu.
Šta u suštini donosi ovaj Predlog zakona? Evo, vi ste o tome već malo pričali, dakle najpre Direkciji za vodene puteve, ukida se svojevrstan monopolski položaj za obavljanje pojedinih poslova, tehničkog održavanja na međunarodnim i međudržavnim vodenim putevima.
Dakle, direkcije su sada sredstva koje je dobijala iz državnog budžeta, praktično koristila za održavanje flore, zatim za plate članova posada, kao i za druge poslove, a ovim zakonom koristiće ta finansijska sredstva za poslove koja se nude na tržištu i to pod uslovima, tj kroz javne nabavke.
Ovde je vrlo važno reći da praktično Republika Srbija ovime ostvaruje svoju međunarodnu obavezu, održavanje plovnih puteva, dakle i u cilju nesmetane plovidbe.
Isto tako sa druge strane, šta to donosi još novi zakon? Stvara se zakonska pretpostavka da na više lučkih područja u Srbiji, dakle, stvori se unutarlučka konkurencija. Dakle, pojedina privredna društva koja su do sada, da kažem, poslovala, tj u skladu sa zakonom koji je bio do 2010. godine, moći će da nastave tu delatnost nesmetano ovim zakonom.
Sa druge strane, rešenje iz ovog zakona uticaće i na pojedina privredna društva koja su do sada, da kažem, nesmetano obavljala svoju delatnost pružajući usluge iznajmljivanja, tj. čarterovanja kako jahti, tako i plovila za rekreaciju. Ista nisu upisana ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu.
S druge strane, moram ovde isto da kažem da kada su se iznajmljivala ta plovila nisu koristila posadu.
Dakle, ministarka, s jedne strane ovde imamo da je ugrožena bezbednost ako takva plovila iznajmljujete bez članova posade, a sa druge strane, moramo da mislimo o budžetu Republike Srbije. Takva plovila nisu plaćala porez, a sa druge strane, nisu plaćala ni doprinose po osnovu tih ljudi koji su trebali da obavljaju tu delatnost.
Mislim da se ovim zakonom jasno definiše pod kakvim uslovima ta privredna društva mogu da obavljaju pomenutu delatnost.
Samo, u vezi ovoga želim da kažem još jednu napomenu da zahtev da plovila koja se čartuju za potrebe zabave ili razonode moraju da viju zastavu države, poznaju zakonodavstva, to malopre nismo čuli, i zemalja recimo Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore. Nije ovo usamljen primer.
Isto tako, još želim da napomenem da se ovim zakonom povećava i sigurnost u obavljanju vodenog saobraćaja, a samim tim, vi ste i rekli, sprečava se izvršenje pojedinih krivičnih dela, dakle, krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično. To će uticati i na poslovanje domaćih brodarskih privrednih društava i luka koje će biti dužne da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovoreno angažovanje licenciranih lica za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja.
Ministarka, malopre smo čuli da nije obavljena javna rasprava. Ja mislim, iako niste bili u obavezi da to uradite, moram to da pohvalim, svakako, u Privrednoj komori je obavljena konsultacija sa, da kažem, grupacijom za brodarstvo i grupacijom za luke i pristaništa. Ono što je važno, moram da kažem da je dobro čuti glas zainteresovanih strana, jer mislim da time dobijamo, da zakon dobija na težini, da dobijamo bolje zakone, a to je nama svima cilj.
Na samom kraju, želim da kažem, vezano za ovaj zakon, da ćemo svakako u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje.
Sada bih prešao na drugi predlog zakona, odnosno Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje. Treba reći da praktično ovaj sporazum menja Sporazum iz 1990. godine, kada je potpisan ili kada je stupio na snagu 1991. godine i omogućava avio prevoznicima da unaprede komercijalnu saradnju i prošire svoju mrežu puteva kod-šer aranžamana.
Šta praktično predstavlja ovaj sporazum? Moći ćemo direktnim linijama da, da kažem, dva do tri puta nedeljno imamo direktnu liniju Beograd i glavni grad Južne Koreje. Za putnike ovo znači bolje veze i veći izbor vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.
Isto tako, treba napomenuti da razdaljina između Seula i Beograda je negde oko 8.300 kilometara. Do sada je za takvo putovanje bilo potrebno negde 20 časova. Ovom direktnom linijom to vreme putovanja biće svedeno na 11 ili 12 sati otprilike.
Vi ste malopre rekli, a evo ja da potvrdim, Srbija ima ovakve vazdušne, to govori o radu Vlade, svakako, sa 87 država. S druge strane, sa Beogradskog aerodroma se leti na 67 destinacija, ako se ne varam, a naš avio prevoznik ide iz Beograda na 40 destinacija, što je zaista podatak za svaku pohvalu.
S druge strane, želim još nešto da vam kažem. Kada govorimo o sporazumima, zaista sam siguran da svaki sporazum potpisan u jednoj oblasti pruža širok spektar mogućnosti da potpišemo sporazume i u drugim oblastima, za dobrobit građana Srbije.
Ovde to prvenstveno kažem, jer je Južna Koreja jedna od najznačajnijih zemalja, sa snažnom privredom, na Azijskom kontintentu. Ima snažnu industriju sa visoko obrazovanim kadrovima, sa najznačajnijim firmama poput „Kie“, „Hjundai“, „Samsung“, „LG“ i ono što je važno, privredna saradnja tj. robna razmena između Srbije i Kojere iz godine u godinu u stalnom je usponu. Kada to kažem, imam podatak iz prethodne godine da je robna razmena između Srbije i Južne Koreje negde ispod 190 miliona dolara. To praktično znači da je iz Koreje u Srbiju došlo nekih 73 miliona dolara, uvozimo najviše automobile i monitore, a iz Srbije u Južnu Koreju 115 miliona dolara, a u pitanju je prehrambena industrija. Kažem da ovde zaista ima prostora za dalju saradnju i u drugim oblastima.
Isto tako, vrednost investicija korejskih firmi koje danas posluju u Srbiji, je dostigla vrednost od negde blizu 13 miliona dolara. To su sve značajni podaci. Ministarka, ja dolazim iz Kragujevca, pa to mogu da vam potvrdim. Blizu Kragujevca je Rača Kragujevačka i tu posluje uspešno Fabrika „Jura“. Oni nisu samo u Kragujevcu, oni su i u Nišu, Leskovcu, i to nije jedina fabrika koja posluje u Srbiji. Naš cilj je da imamo još mnogo fabrika. Na samom kraju, poslanička grupa JS podržaće, kako ovaj predlog zakona, tako i Zakon o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane predstavnice Skupštine, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o finansiranju deonice autoputa Ljig – Preljina na Koridoru 11.
Odmah ću reći, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona, sa jedne strane, jer se donošenjem ovakvog zakona omogućava podizanje savremene infrastrukture u Srbiji, a moram sa druge strane da kažem omogućava se da jedan ovako značajan infrastrukturni projekat, složićemo se svi, veliki, zahtevan, dovedemo i da ga završimo na jedna kvalitetan način.
Na samom početku, gospodine ministre, moram da kažem da nije bilo ovog kreditnog aranžmana sa Arzejbedžanom ne bi bilo ni Koridora 11. To moramo potpuno otvoreno da kažemo. Zašto vam to sada kažem? Pa, prvo ni evropska investiciona banaka ni Evropska banka za obnovu i razvoj, a sa druge strane ni Svetska banka, finansiraju samo projekte, vi to dobro znate, finansiraju samo projekte, koje oni kažu da su evropski projekti koji su i od posebnog značaja.
Kod nas je kao takav projekat prepoznat Koridor 10, tako da nije imalo šanse da ovaj važan, veoma važan putni pravac dobijemo kreditni aranžman, ali mi smo našli partnera u Azerbejdžanu. Mislim da ćemo sa njima i ubuduće raditi i na drugim infrastrukturnim projektima.
Govoreći o samom projektu infrastrukturnom za ovu deonicu Ljig – Preljina moram da kažem da je on dug 40,3 kilometara. Imamo 29 metara pratećeg puta. Glavni izvođač je azerbejdžanska firma „Azbirt“, a vrednost samog projekta je 308 miliona evra. Trista miliona je kredit i aranžman sa Azerbejdžanom, a ostatak daje Republika Srbija.
Potpuno otvoreno moramo da kažemo da ovog trenutka je završeno 98% radova. Neću da kažem gospodine Mrkonjiću 100%, ali 98% je završeno i kako bi gospodin Mrkonjić rekao – kada se sve uzme u obzir uradili smo jedan veliki i dobar posao.
Zašto to kažem da smo uradili dobro posao, zahtevan i veliki infrastrukturni projekat? Ako kažem da imamo četiri tunela dužine dva i po kilometara, 66 mostovskih konstrukcija ukupne dužine pet kilometara, usek „Golubac“, pa zatim na autoputu su postavljeni i zidovi za zaštitu od bude na ukupnoj dužini od sedam i po kilometara, regulisani su vodotokovi u dužino od 18 kilometara, pa zatim nadvožnjaci su ukupne površine od 600 hiljada metara kvadratnih. Obavljena je eksproprijacija zemljišta na više od četiri miliona metara kvadratnih.
Završene će i ove dve petlje biti i ako još uzmemo jednu važnu stvar da smo imali dosta nepredviđenih stvari, prvo ako kažemo da smo u 2014 godini imali čak 130 kišnih dana, što je znatno otežalo čitavu situaciju, pa u narednoj godini isto probleme i sam ambasador Azerbejdžana je u jednom trenutku rekao i isto tako predstavnici firme „Azbirt“, koja izvodi radove, da je veoma težak teren, da su se susreli sa mnogo nepredviđenih stvari. Prvo dve poplate, šest klizišta, ali smo, oni kažu, uradili dobar posao.
Isto tako važna stvar za nas iz JS, a mislim i za sve nas ovde je da Vlada RS angažovanjem ovakvih firmi angažuje i naše proizvođače. Sa druge strane, angažujemo naše firme i angažujemo naše ljude. Zašto to sve kažem? Firma „Azbrit“ u ovom trenutku koristi maltene sve materijale iz Srbije.
Sa druge strane, angažovano je više od 100 naših firmi, a ako vam kažem da od ukupnog broja radnika čak 98% radi iz Srbije. Mislim da je to dobar primer kako i u buduće da radimo.
Moram da kažem da u Azerbejdžanu imamo prijatelje, zemlju koja nije priznala tzv. veštačku tvorevinu kosovo. To je veoma važna stvar. Sa druge strane, mi imamo veći izvoz nego uvoz što se tiče Azerbejdžana.
Mislim i zaista sam siguran da je ovo samo početak saradnje sa njima i na drugim još većim infrastrukturnim projektima i zato, dame i gospodo, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona. Hvala puno.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ću imati i malo više pažnje kada govorim o ovoj temi.
Pred nama je više predloga zakona i to Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika. Zatim, predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije, Vlade Gruzije, Vlade Republike Finske i dve odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan regulatornog tela za elektronske medije za 2015. godinu i finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2015. godinu.
Moje izlaganje danas biće usmereno na Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika. Govoriću o ovoj temi na samom početku i vratiću se na vreme raspada bivše Jugoslavije i na teške ratne sukobe na njenim prostorima, svakako su se otvorila vrata svim radikalnim doktrinama, naročito nacionalizmu i radikalnom islamizmu.
U sukobu na Bliskom Istoku kada je u pitanju Balkan do sada je najviše učestvovalo ljudi iz Bosne i Hercegovine, sa područja Kosova i Metohije, Albanije, a za dolaženje desetina državljana iz Makedonije, Crne Gore i svakako Srbije. Republika Srbija se još uvek ne smatra većom regrutnom bazom iako imamo sve učestalije slučajeve odlaska i pokušaja regrutovanja naših državljana.
Ono što je važno istaći, nažalost sve učestalije učešće žena u ratnim sukobima. Razloga zašto je to učestalo je više. Prvenstveno oslanjanje na faktor iznenađenja. Sve češće su u primeni i zloupotreba dece u ratnim sukobima. Zbog toga je potrebno da se kroz sistem obrazovanja, razgovora o potencijalnoj opasnostima i drastičnim posledicama po njihovu bezbednost i svakako život. Ovaj problem mora biti sagledan iz više uglova i nije dovoljno da potpišemo sankcije, već je važno da preventivno delujemo na suzbijanje ovog trenda koji ne vodi ničem dobrom.
Vratiću se na samu konvenciju, treba reći da ona zabranjuje regrutovanje, korišćenje finansiranje i obuku plaćenika koji samo delovanje plaćenika i to treba smatrati krivičnim delom kao i regrutovanjem međunarodne saradnje radi sprečavanja onih krivičnih dela, njihovo gonjenje i svakako, još jednom kažem sprečavanje.
Inače, sama konvencija je usvojena u Njujorku 1989. godine. Za države članice UN konvencija je bila otvorena od decembra 1990. godine što je učinila i tadašnja SFRJ, a stupila je na snagu u oktobru 2001. godine, a u to vreme SRJ čije pravne instrukcije su Republika Srbija su potvrdile da ostaje potpisnik pomenuti konvencije. Inače, samu konvenciju je potpisalo 33 države. Sve članice države koje su ratifikovale ovu konvenciju dužne su da usvoje zakonske okvire u kojem će sistematizovati krivična dela koja obuhvataju protiv pravna dela svih počinilaca na koji se ovaj zakonski okvir odnosi. Srbija je to učinila donošenjem Zakona o dopunama Krivičnog zakonika u oktobru 2014. godine i na taj način dala doprinos prevenciji terorizma i terorističkih akata kao posledica organizovanja regrutovanja, finansiranja, raznim multinacionalnih ekstremno nacionalističkih i funadamentalističkih grupa i svakako pojedincaca.
Ovde želim da kažem da JS u potpunosti podržava borbu protiv terorizma. Strašno je ono što se dogodilo u Parizu, ali želim da kažem da mi želimo da to što se dogodilo u Parizu nazivamo istim imenom sa onim što se događa na Kosovu i Metohiji.
Na samom kraju želim da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati kako Predlog zakona o kome sam govorio tako i ostale predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka sa saradnicima, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zajednički načelni jedinstveni pretres više predloga zakona, dakle: Zakon o železnici, Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice i tri sporazuma – prvi između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke, drugi između Vlade Republike Srbije i Vlada Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunisa o drumskom takođe prevozu putnika i stvari.
Naravno, na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona.
Moje izlaganje na samom početku biće usmereno svakako na Predlog zakona o železnici. Na početku, reći ću da će poslanička grupa JS podržati ovaj predlog zakona jer njegovim donošenjem stvaraju se prvenstveno uslovi za poboljšanje efikasnosti železničkog saobraćaja u Republici Srbiji, sa druge strane, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integrisanje srpske železnice u železnice sistema EU.
Kada sam već pomenuo EU, reći ću neke značajne stvari, da je EU počela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja u jedinstven sistem. Ovde treba reći da se ne radi o stvaranju jedinstvene evropske železnice, već o jedinstvenim i efikasnim uslovima za saobraćaj bez prepreka i diskriminacije bilo kog od učesnika. Svakako da je cilj da se podstaknu privatni operateri za bavljenje ovim poslom, a povećanje konkurencije treba da dovede do povećanog kvaliteta usluga, kako u smislu bezbednosti, tako i u smislu konkurencije cena proizvoda.
U stvari, sve je krenulo devedesetih godina, kada su zemlje Evropske zajednice pridale veliki značaj rešavanju problema u železničkom saobraćaju. Doneta je prvo direktiva kojom su države članice Evropske zajednice preuzele obavezu da garantuju da će železničkim preduzećima obezbediti status samostalnih operatera koji će se ponašati na komercijalni način i prilagođavati tržišnim potrebama. Ova direktiva praktično je postala osnov za sve buduće normativne akte. Dakle, prvi paket propisa EU donela je 2001. godine, kojim se reguliše način pristupa tržištu i izdavanju dozvola operaterima, drugi paket iz 2004. godine u okviru koga je formirana Evropska agencija železničkog saobraćaja i 2013. godine usvojen je četvrti paket mera kojim se definišu procedure za jedinstven sertifikat za železnička vozila u zemljama EU i svakako liberalizacija unutrašnjeg putničkog saobraćaja.
Praktično, moram da kažem, železnica se sve više vraća u modu kao ekološki najprihvatljiviji, sa jedne strane, vid suvozemnog transporta, koji uz dobru organizaciju svakako može biti i ekonomski veoma, veoma konkurentan. Ovde ću samo reći jedan primer, da, recimo, Švajcarska skoro da je zabranila tranzit kamiona i forsirala železnički transport. Što se tiče EU, donela je posebnu agendu kojom se predviđa rasterećenje puteva, postavlja cilj da se do 2050. godine polovina ukupnog teretnog prevoza odvija železnicom.
Moram da kažem, u prethodnim decenijama industrijska železnica, potisnuta od drumskog saobraćaja, ponovo postaje veoma, veoma aktuelna. Recimo, daću samo jedan primer, možda malo ili više poznat, da, recimo, u samoj Rusiji ima 63.000 kilometara industrijskih pruga, a isto tako veoma malo je poznato da, recimo, „Etihad“, jedna od vodećih svetskih vazduhoplovnih kompanija ima deo koji se bavi železničkim transportom.
Sada, što se tiče Srbije, malo je poznato da, pored državnih firmi, i privatnici se bave železničkim prevozom. Evo, ministarka, ja dolazim, recimo, iz Kragujevca, tamo je „Fijat“, jel tako, oni su za prevoz industrijskim kolosekom angažovali privatnu firmu „Kombinovani prevoz“. Ali, da kažem, oni nisu radili samo za „Fijat“. Pored „Fijata“, tu je, recimo, i NIS, „Petrohemija“, zatim „Železara“, odnosno sistemi koji Železnici Srbije zbog nedostatka lokomotiva nisu bili u mogućnosti da pruže uslugu. Ali, samo da napomenem, da se vratimo malo unazad, dakle, od 2005. godine ovim zakonom je omogućeno da i privatnici mogu da koriste železničku infrastrukturu.
Sada, vraćajući se na Železnicu Srbije, da kažem kako je stanje izgledalo. Reći ću samo dve stvari koje mogu da budu značajne. Znači, preko 20.000 zaposlenih, sa druge strane, najviše dotirana transportna firma u zemlji, sa više od 10 milijardi iz budžeta Republike Srbije. Kažem – bilo je. Ali, mislim da je već sada ova ozbiljna i odgovorna Vlada napravila veliki iskorak unapred i zasigurno dolaze bolji dani za železnicu. Kada to kažem, reći ću samo neke podatke značajne. Mislim prvenstveno da je vrednost aktuelnih železničkih projekata veća od jedne milijarde evra, znači, jedan zaista ohrabrujući podataka. Samo u narednih nekoliko godina Srbija će imati više od 500 kilometara modernizovanih pruga kojima će saobraćati 60 modernih vozova.
Ministarka, moram još i ovo da kažem, lepo i ohrabrujuće zvuči podatak da na našim prugama potpuno novim vozovima kreće se do 120 kilometara na čas. To je možda nekad bilo nezamislivo, ali došli smo i do tog trenutka.
Dakle, još od 1981. godine, kada su nabavljeni novi elektro-vozovi iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza, posle toliko godina imamo prve elektromotorne garniture na srpskim prugama.
Od „Železnice“ su stvorena tri nova preduzeća – Preduzeće za infrastrukturu, Preduzeće za putnički saobraćaj i Preduzeće za teretni saobraćaj. Neko bi sada zlonamerno rekao – novi kadrovi, nova zapošljavanja. Ja mislim da ovo restruktuiranje svakako znači racionalizaciju, a ne širenje ovih preduzeća. Složićete se sa mnom da je tako i to će se pokazati i na delu.
Da zaključim, što se tiče ovog zakona. Železnica Srbije mora da bude moderna, razvijena, a ne kao pre 131 godinu, kada smo formirali našu železnicu, da nam se vozovi kreću 40 km na čas.
I na kraju, ovaj zakon donosi ispravljanje nedostataka uočenih prilikom praćenja važećeg zakona, zbog efikasnosti same „Železnice Srbije“, zatim zatvorenost i regulisanost tržišta železničkih usluga i integrisanje srpskih železnica u železnički sistem EU. Svakako da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Kada je reč o Predlogu zakona o bezbednosti i interoperabilnosti, treba reći da se njime stvaraju uslovi kojima se omogućava da naša železnica bude bezbedna, interoperabilna, u cilju nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja. Bezbednost železnice u smislu ovog zakona obuhvata uslove koje ispunjava železnički sistem i železnički radnici, kao i druge uslove od značaja za ostvarivanje bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.
Interoperabilnost železnice u smislu ovog zakona je sposobnost železničkog sistema da omogući bezbedan i neprekidan saobraćaj vozova koji ispunjava potrebne zahteve za određenu mrežu. Ta sposobnost zavisi od svih regulatornih, tehničkih, eksploatacionih uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se zadovoljili osnovni zahtevi za interoperabilnost. Odredbe ovog zakona ne odnose se na metroe, tramvaje i druge lake šinske sisteme, a odredbe na interoperabilnost ne primenjuju se na turističko-muzejsku železnicu.
Na samom kraju, govoriću o tri sporazuma, veoma kratko. Prvi Sporazum je između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o međunarodnom kombinovanom saobraćaju, potpisan u decembru 2014. godine u Bratislavi. Šta praktično znači ovaj sporazum? Ovim sporazumom ove države, u skladu sa Preporukama Evropske komisije, nastoje da unaprede robnu razmenu korišćenjem ekološki prihvatljivog vida transporta. Ja moram ovde uvek da napomenem da je nama Slovačka prijateljska zemlja, imamo izuzetne odnose i oni nas po pitanju teritorijalnog integriteta i evropskog puta podržavaju.
Kada je reč o druga dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Mađarske i Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari, reći ću da su potpisani u julu 2014. godine sa Mađarskom i u martu 2014. godine sa Tunisom. Praktično, ovim sporazumima je uređen drumski prevoz putnika i stvari između država, tranzit preko teritorija dveju država i prevoz iz i za strane ugovornice vozila za drumski saobraćaj. Zaključivanjem ovog sporazuma daje se pravni okvir za unapređenje bilateralne, trgovinske i ekonomske saradnje.
Na samom kraju ću reći da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati sve pomenute predloge zakona. Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres više predloga zakona. Pomenuću Predlog zakona o turizmu, Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na statut Svetske turističke organizacije, dva sporazuma između Republike Srbije i Republike Makedonije u oblasti turizma i ekonomije i potvrđivanje protokola o slobodnoj trgovini između država EFTE i Republike Srbije. Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute zakone.

Na samom početku moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o turizmu i svakako nesumnjivo, na početku ću reći da je turizam jedan od najvažnijih socioekonomskih delatnosti našeg doba.

Dakle, danas u turističkim kretanjima učestvuje više od milijardu ljudi. Godišnje turizam ostvaruje više od 9% ukupnog BDP u svetu, sa godišnjim prihodom od čak 1,3 biliona dolara. Dakle, svaka jedanaesta osoba zaposlena u svetu radi u turizmu, a svaka pružena, da kažem, treća usluga u svetu je u oblasti turizma.

Isto tako, turizam predstavlja i veliki generator novih investicija, kreira nova radna mesta i nove poslovne prilike i destinacije u mestima u kojima se razvija.

Zašto sam sve ovo pomenuo na samom početku? Zato što praktično u svetu, turizam je jedna od najznačajnijih grana za razvoj ekonomije jedne države. Kakva je, ministre situacija kod nas? Do sada se zaista mnogo, mnogo pričalo, a veoma malo radilo.

Mislim da smo sada napravili jedan veliki iskorak unapred što se tiče Vlade Republike Srbije. Po prvi put prepoznali smo značaj turizma i aktivno se Vlada Republike Srbije uključila u turističku ponudu Srbije. Srbija, svakako, ima i kapacitet i sadržaje koji mogu da budu daleko bolje iskorišćeni i da ujedno novac građana ostane kod nas.

Reći ću samo da, prema nekim nezvaničnim podacima, vi to niste pomenuli, ja ću reći, godišnje na turističke destinacije u svetu ode preko milijardu eura.

Zvanično preko NBS podatak je da je to nešto manje od 900 miliona eura, a ja ću vam reći jedan prost primer, ako je to 900 miliona eura, recimo samo 10% da ostavimo u Srbiji, to je nekih 90 milina eura. Prosto, povećanje, recimo, penzija od 2,5%, ako se slažete samnom. Da ne pričam o drugim oblastima gde bismo možda sa većom sumom mogli da učestvujemo.

Isto tako za obične ljude šta bi značilo to. Recimo, neki udaljeni restoran u nekom mestu zaposlio bi recimo, još jednog konobara i još jednog kuvara. Zatim, ovaj zakon donosi to što se tiče aktiviranja seoskog domaćinstva.

Ako bi to rekli, recimo, mladi bi ostali na selu, imali bi posao koji je lep, koji im se sviđa, dobro bi zarađivali, a isto tako ako bi proširili ovo što se tiče hotela, žene sa recimo, niskom stručnom spremom, radile bi kao sobarice, ili kao spremačice, i mogle bi bez problema da kupe deci knjige, ili užinu.

Dakle, ovde sve govorim, ali da kažem da su nama strani turisti veoma bitni, oni nam donose devize, ali isto tako domaći turizam je bitan jer se novac zarađen kod nas potrošnjom naših resursa ponovo vraća u našu ekonomiju i ostaje u zemlji.

Ministre, ovde ne mogu a da ne pomenem još jednu veoma značajnu stvar, kada govorimo o lokalnim samoupravama, mislim da lokalne samouprave moraju da imaj kreativnost, ideju da pokrenu mnoge stvari u svojim mestima. Ne mislim samo na turizam, nego na mnoge druge stvari. Ne možemo, složićete se, da čekamo samo na Vladu Republike Srbije u svim delovima.

Dakle, ovde želim da kažem i da dam primer, recimo, jedna uspešna lokalna samouprava Jagodina, koja je svakako ne samo turistički već i sportski, zatim industrijski i svaki drugi centar Srbije, pored svih sadržaja, svake godine obogaćuje turistički sadržaj. Ove godine je to bio „vodopad“, i da ne kažem koliki je to broj turista svake godine.

Dakle, uspešna lokalna samouprava, dobar primer za sva mesta u Srbiji. Ona je svojim turističkim sadržajem prevazišla Srbiju i mislim svakako postala regionalni centar.

Vraćajući se na sam Predlog zakona, vi ste o tome dosta iscrpno pričali, ja ću samo ukratko reći neke novine koje donosi ovaj zakon. Dakle, na prvom mestu, potpuno usklađivanje sa propisima EU i to sa direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja, odmor i kružna putovanja, i sa druge strane, direktivom o uslugama.

Dakle, u nekim delovima šta praktično znači za obične građane kada se to bude desilo. Kada obični građanin dobije brošuru koja, čini mi se, u mnogim slučajevima, nije bila toliko precizna, ovog puta ona će morati da bude precizna sa svim podacima koje će dobit taj građanin.

Isto tako, govoreći o dokumentaciji, ona će morati biti na srpskom jeziku, a u izuzetnim slučajevima ona može biti i na stranom jeziku, ali u tom slučaju mora biti prevedena i taj prevod mora biti overen od ovlašćenog lica.

Vi ste to napomenuli, ali svakako jedna od ključnih stvari je smanjenje sive ekonomije i uspostavljanje takvog pravnog okvira koji bi pružio punu podršku uspešnom i efikasnom upravljanju razvoju turizma, koji bi se obezbedio saglasnošću svih zakona, kojima se reguliše ova oblast.

U skladu sa tim lokalnim samoupravama, daju se veća ovlašćenja što se tiče nadzora nad primenom zakona i čini mi se da niste pomenuli, a ja ću vam samo reći, da trenutno u Srbiji imamo samo 100 inspektora i mislim da bi to trebalo promeniti u značajnoj meri. Uvodi se mogućnost podsticanja turističkog prometa realizovanog na teritoriji Republike Srbije, uočeni su i nestručni kadrovi, a vi ste to malopre rekli, i u potpunosti se uređuje oblast profesije u turizmu ovim zakonom.

Novina je uvođenje je predstavnika na turističkoj destinaciji.

Ne ulazeći više u detalje ovog zakona, reći ću samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako podržati ovaj Predlog zakona o turizmu.

Drugi Predlog zakona je o potvrđivanju amandmana na Statut svetske turističke organizacije i ne bih tu imao šta da kažem, osim da smo mi do sada već ratifikovali šest amandmana, a ova tri amandmana ćemo ratifikovati i staviti se u red retkih zemalja koje su već svih devet amandmana ratifikovali.

Kada je reč o dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, u oblasti ekonomije i oblasti turizma, prvi o ekonomskoj saradnji potpisan je u Skoplju u februaru 2015. godine, sa željom da se proširi i razvije oblast trgovinske i ekonomske saradnje između dve zemlje.

U spoljno-trgovinskoj razmeni, ja ću još jednom pomenuti sa Makedonijom, Srbija je prošle godine imala suficit od 263 miliona evra. Makedonija je sedmo izvozno tržište privrede Srbije, posebno za prehrambene proizvode, slatkiše, mlečne proizvode, meso, stočnu hranu i građevinski materijal.

Dakle, samo da spomenem, trgovinska razmena je na nivou od 644 miliona evra. Da li prostora za proširenje saradnje ima? Svakako da ima, i to u mnogim oblastima. Prioritet treba da bude bolja infrastrukturna povezanost, utvrđivanje zajedničkih interesa u energetici i telekomunikacima, veće korišćenje sporazuma o slobodnoj trgovini i saradnji, naročito u poljoprivredi.

Kada je reč o Sporazumu između Srbije i Makedonije o saradnji u oblasti turizma, treba reći da je on potpisan sa ciljem unapređenja ove oblasti, ali i unapređenje ukupnih bilateralnih odnosa između dve zemlje.

Opet, ne ulazeći u detalje ovog Sporazuma, samo da kažem, pored poljoprivrede i građevinarstva, turizam je svakako jedna od najznačajnijih oblasti za saradnju između Srbije i Makedonije.

Na samom kraju, govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije, koji je potpisan ove godine u Beogradu, sa ciljem da se dodaju odredbe koje su vezane za pooštravanje obaveza iz odgovarajućih izveštaja o zaštiti životne sredine i oko standarda vezanih za rad.

Inače, Srbija je sa EFT-om, još 2009. godine u Ženevi potpisala ugovor o slobodnoj trgovini, tj. sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine, da kažem šta je to. EFTA, je inače osnovna 1960. godine, i neke zemlje koje su postale članice EU, napustile su EFTU, a one koje su ostale Island, Lihenštajn, Norveška i Švajcarska.

Šta znači ova saradnja sa EFTOM? Svakako da je saradnja sa zemljama EFTE jedan veliki plus za bolje pozicioniranje Srbije u režimu slobodne trgovine.

Na samom kraju da kažem, poslanička grupa JS podržaće sve predloge zakona iz ovog zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni posalnici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci i na samom početku poslanička grupa JS u Danu za glasanje svakako će podržati ovaj predlog zakona, jer njegovim donošenjem, sa jedne strane, omogućiće se bolji položaj kreditora i, sa druge strane, veću zaštitu dužnika, odnosno vlasnika hipotekarnog kredita.
Da podsetim, u svetu hipotekarni krediti predstavljaju stubove kreditnog sistema, da kažem, tih razvijenih zemalja. Gotovo da u tim zemljama nema porodice koja nije kreditno zadužena i, sa druge strane, taj kredit je obezbeđen hipotekom. Vlasnici firmi u tim istim zemljama koriste hipoteku kao najlegalniji oblik kolaterala, tj. obezbeđenja prilikom stupanja u neki dužničko-poverilački odnos veće novčane vrednosti.
Važeći zakon, koji je donesen 2005. godine sa očekivanjem da će osloboditi ogroman kreditni potencijal, jer je praktično proširen broj nepokretnosti na koji može da se stavi hipoteka, međutim, u praksi je bilo malo drugačije. Govoreći o ovom zakonu želim da se vratim na ono vreme pre donošenja zakona, kada ste trebali da dobijete hipotekarni kredit, vrednost nekretnine je u tom trenutku morala da bude dva do tri puta veća od kredita. Privredna praksa u razvijenim zemljama kaže da vrednost hipoteke treba da bude 20% od potraživanja koje ona pokriva. Toliko iznose troškovi hipoteke uz relativnu stopu dobiti.
Moram reći da je u ovom trenutku i kod nas ta praksa na snazi, s tim što treba napomenuti da pojedini krediti su u paritetu 1:1, recimo, to su vojni krediti. Isto tako zakon donet 2005. godine je omogućio da se hipoteka može uspostaviti i na nepokretnostima ili delovima nepokretnosti koji još nisu izgrađeni, otprilike 80% izgrađenosti objekta, znači do unutrašnjih radova. Praktično, porodica može da dobije kredit za kuću ili stan koji još nisu uknjiženi, a pritom ne mora da založi drugi nekretninu. Ovo je bila zaista značajna i pozitivna novina važećeg zakona, ministre.
Ali, želeo bih da ukažem na jednu nelogičnost, namerno sam pomenuo ovde, ako možete samo da me saslušate ministre, namerno sam ovo napomenuo da bi ukazao na možda jednu nelogičnost i možda problem koji ljudi imaju koji do kraja završe objekat. Dakle, rekao sam da 80% izgrađenosti objekta je neka garancija da možete dobiti hipoteku. Međutim, ljudi koji su završili objekat 100%, dakle, ušli su u proces dobijanja upotrebne dozvole i samim tim nisu mogli da se uknjiže u katastru dok ne završe, i taj proces, moram da kažem, može da traje i poduže, takvi ljudi ne mogu dobiti hipotekarni kredit. Znači, to je jedna stvar koju bi možda u narednom periodu trebali rešiti, i ne sumnjam da ćemo rešiti u narednom periodu.
Isto tako treba reći, što se tiče katastra, 2005. godine kada je donet Zakon nije bio uređen kao danas, pa je to stvaralo probleme kod upisa hipoteke. Danas je baza podataka i evidencija o nepokretnostima i pravima na njima javno dostupna korisnicima pa je prestala potreba za odredbama koje uređuju centralnu evidenciju hipoteka. Pogotovo što je upis u takvu evidenciju ima samo deklerativni, govorim iz prakse, ima samo deklarativni karakter i ne predstavlja tačnost upisa.
Sada, jedna svakako od najvećih slabosti, još uvek važećeg Zakona o hipoteci, što u postupku vansudske prodaje, ne postoji instrument automatskog brisanja svih hipoteka, nakon izvršene prinudne prodaje kao što je to slučaj, recimo, u sudskoj prodaji. Posledice su sledeće, i vi ste o tome malopre govorili, povećani rizik banaka za naplatu potraživanja, dovodi do pooštravanja uslova odobravanja kredita, povećanje kamatnih stopa, kamatne stope nisu male, praktično do stepena neizdrživosti, uvećanje zahteva za dodatnim sredstvima obezbeđenja.
Sa druge strane korisnici kredita dobijaju skupe usluge, kao što sam rekao, nekada čak i preko granice isplativosti, pa dobar deo njih ili odustane ili bude odbijen.
Dakle, novim Zakonom o hipoteci, nižih redova, se automatski brišu nakon prodaje nekretnine i kupac praktično nema teret, znači još jedna dobra novina.
Ovaj zakon je usklađen sa evropskim zakonodavstvom i prati savremene poslovne ambijente u Srbiji.
Na samom kraju, još jednom ću napomenuti, da donošenje ovog Zakona omogućuje bolji položaj kreditora na srpskom tržištu, zaštitu dužnika, odnosno vlasnika hipotekarne nepokretnosti, ubrzanje sa druge strane, finansijske i privredne aktivnosti u Srbiji, naročito izgradnje i ulaganje u privredu, što je vrlo važno. Zatim, razradu i doradu jednog od klasičnih mehanizama građanskog prava.
I na samom kraju, još jednom želim reći da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zajednički jedinstveni pretres najpre dve odluke o učešću Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini i drugo, odluka o učešću u multinacionalnim operacijama u 2015. godini i dva sporazuma, vojni sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije i Belorusije.
Na početku ću reći da će poslanička grupa JS svakako u danu za glasanje podržati kako pomenute dve odluke, tako i pomenuta dva sporazuma.
Najpre, govoreći o multinacionalnim operacijama u 2015. godini, treba reći da učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama nije interes samo sistema odbrane, već i državni interes, usmeren ka jačanju našeg spoljno-političkog kapaciteta.
Polazeći od 1948. godine, kada su UN na Bliskom Istoku poslale prvu misiju, do danas je pokrenuto čak 68 misija. Trenutno je u svetu aktivan veliki broj misija na četiri kontinenta i angažovano je oko 93.000 vojnika, 17.000 civila i 13.000 policajaca iz čak 120 zemalja.
Što se tiče pripadnika Ministarstva odbrane, učestvovaće ove godine u 19 mirovnih operacija, a pripadnici MUP u četiri mirovne operacije.
Dakle, predloženim planom je predviđeno učešće do 670 pripadnika Vojske Srbije i 18 pripadnika MUP u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN i EU.
Treba reći koje su to operacije. Što se tiče MUP, učestvovaće u mirovnim operacijama UN u Liberiji, Haitiju, Kipru i Civilnoj misiji EU za upravljanje krizama.
Što se tiče Vojske Srbije, učestvovaće u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Libanu, Kipru, Centralnoafričkoj Republici, Zapadnoj Sahari, Republici Maliji, u Džamu i Kašmiru, Južnom Sudanu, kao i dve operacije u Sudanu i na Bliskom Istoku.
Angažovanje Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama EU i UN, Republika Srbija jasno pokazuje da je aktivan činilac mira i bezbednosti u svetu. Takođe, angažovanjem u mirovnim operacijama pruža se jasan i čvrst dokaz potvrde kontinuiteta i u spoljnoj politici Republike Srbije, koja se zalaže za mirno rešavanje svih sporova u svetu, a isto tako, i to je važan element spoljne politike Republike Srbije, kojom uveliko doprinosi da se Republika Srbija u odnosu sa državama članicama EU i UN tretira kao ravnopravan partner.
Imajući u vidu da je danas u svetu sve veći broj kriznih žarišta i oružanih konflikata, multinacionalne operacije imaju sve veći značaj. Svakako da Srbija preduzima kontinuirane mere za povećanje svog učešće u multinacionalnim operacijama. Nije tajna da je veliko interesovanje i kod pripadnika Vojske i kod pripadnika MUP za učestvovanje u ovim multinacionalnim operacijama i pripadnici Vojske Srbije i MUP u multinacionalnim operacijama u praksi poveravaju do sada stečena iskustva i razmenjuju iskustva sa pripadnicima oružanih snaga drugih država. Pored toga, upoznaju se sa standardnim operativnim procedurama, čime se u perspektivi olakšava integrisanje naših snaga u multinacionalne sastave i prilagođavanje načinu rada po svetskim standardima.
Treba reći koliko su cenjeni naši „plavi šlemovi“ u svetu. To pokazuje podatak da su mnogo puta u mnogim misijama odlikovani. Ministre, ako se ne varam, poslednje u nizu je odlikovanje naših 68 pripadnika srpskog kontingenta „plavi šlemovi“ u misiji UN u Centralnoafričkoj Republici.
Na samom kraju, vezano za ove dve odluke, JS će ih u danu za glasanje podržati, ali želim reći da mi nismo velika zemlja, mala smo zemlja, nemamo nekog velikog političkog uticaja, ali sigurnim učestvovanjem u ovakvim misijama doprinosimo očuvanju mira i bezbednosti u kopnenim zonama u svetu.
Vraćajući se na dva sporazuma, prvi sporazum između Srbije i Ruske federacije, treba reći da je ovo značajan sporazum za našu vojsku, da kažem, to je kao krovni ugovor za svaku narednu saradnju i pregovore oko modernizacije Vojske Srbije, kupovine opreme i rezervnih delova.
Ministre, ja stvarno ovde ne mogu, a da ne pomenem, mislim da je ovo velika šansa da u narednom periodu realizujemo ono, što je već duže vreme, o čemu govorimo, a to je da naše nebo bude bezbednije, da napokon izvršimo nabavku Migova 29m2, a čini mi se da bi možda mogli da i razgovaramo i o sistemu, ne više o sistemu F300, nego F400, gde bi smo značajno povećali bezbednost našeg neba. Znači, to je nešto o čemu trebamo da razgovaramo u budućnosti i mislim da ćemo sigurno realizovati.
Mi smo do sada sa Rusijom i bez ovog krovnog ugovora, da kažem, imali dobru saradnju, a da sada se ta saradnja proširuje na vojno-medicinsku, vojno-obrazovnu i vojno-tehničku. Isto tako, veoma bitno je i razvijanje namenske industrije, ja moram da podsetim da smo mi nekada, u staroj Jugoslaviji, bili veoma značajan činilac, što se tiče namenske industrije i mislim da možemo isto ovim ugovorom i taj deo da dignemo na veoma viši nivo, da dođemo na onaj, da kažem, segment i na ono mesto koje Srbiji u tom delu i pripada.
Kada govorimo o ovim sporazumima, ja uvek volim da izađem malo iz okvira i da kažem da svaki sporazum, u bilo kom delu, omogućava saradnju i u mnogim drugim segmentima. Što se tiče Rusije i Srbije, mi imamo jedan značajan sporazum koji mislim da nismo u značajnoj meri do sada iskoristili. Mislim da 99% proizvoda iz Srbije mogu da idu na rusko tržište i mislim da je to nešto o čemu trebamo da razmišljamo u narednom periodu.
Što se tiče drugog sporazuma između Srbije i Belorusije, treba reći da je on potpisan u martu ove godine, u Minsku. Prema ovom sporazumu dve zemlje će unaprediti bilateralnu saradnju u vojno-ekonomskoj i vojno-naučnoj oblasti, u oblasti vojnog-obrazovanja, vojne-medicine, obuke itd. U ovom dokumentu se još kaže da će dve strane sprovoditi zvanične posete, sastanke, razmenjivati iskustva, učestvovati i na konferencijama, simpozijumima, seminarima, razmenjivati potrebne informacije, dokumenta, organizovati naučne i tehnološke projekte i učestvovati u operativnim i borbenim aktivnostima, što se tiče obuke.
Sporazum, takođe, predviđa i bilateralnu aktivnost u okviru međunarodne vojne saradnje i uspostavljanju finansijske obaveze dve strane.
Na samom kraju želim reći da će u danu za glasanje poslanička grupa JS podržati, kako ova dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske federacije i Belorusije, tako i dve odluke o multinacionalnim operacijama u 2015. godini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti predlog zakona. Zašto? Jer njegovim donošenjem doprineće se povećanju efikasnosti, bezbednosti, sigurnosti u ovoj oblasti.
Prosto, na samom početku ne mogu da ne kažem da je Srbija još davne 1913. godine jednim pravnim aktom uredila ovu oblast, tačnije, 1913. godine overena je Uredba o saobraćajnim spravama koje se kreću po vazduhu. Objavljivanjem te godine jedne takve uredbe svakako Srbija se stavila u red naprednih zemalja tog vremena, koje su jednim ovakvim, da kažem, pravnim aktom, ugradile temelj razvoja civilnog vazduhoplovstva, ne samo kod nas, nego u čitavom svetu.
Kakva je danas situacija? Danas kroz vazdušni prostor Srbije dnevno prođe i do 2500 aviona i Kontrola letenja u Beogradu kontroliše vazdušni prostor ne samo Srbije, nego i Crne Gore i 55% prostora BiH iznad devet kilometara. Gledajući tako, otprilike, tom oblasti prođe 450 hiljada aviona godišnje, što ima dobre preduslove da se izborimo za vodeću poziciju na zapadnom Balkanu.
Zašto sve ovo kažem, ministarka? U Evropi se, naime, sve više razmatra mogućnost, a kako stvari stoje, čini mi se da će to biti i neminovnost ukrupnjavanja neba iznad kontinenta. Ono je sada podeljeno, ako se ne varam, na 38, a zbog veće gužve na nebu, podelom bi trebalo da se svede na pet do šest kontrola letenja.
Sada, ukratko vraćajući se i na sam zakon, reći ću da je u primeni ovog zakona održano više javnih rasprava, a s druge strane, sastanak na kojem su, osim predstavnika Ministarstva, učestvovale i zainteresovane strane i davale svoje primedbe i sugestije, i sigurno rešenjem o nacrtu Zakona o vazdušnom saobraćaju, stvaraju se bolji tržišni uslovi za konkurenciju u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Jedno od važnih rešenja koje ovaj zakon donosi je ovlašćenje direktoru Direktorata za civilno vazduhoplovstvo da donosi podzakonske akte ako se u praksi pokaže da nešto treba da se izmeni. Davanjem tog ovlašćenja povećaće se efikasnost i vrlo brzo moći će da se reše neki, eventualni problemi, ako do njih dođe.
S druge strane, čini mi se da je u ovom zakonu najvažnija stvar povećanje bezbednosti. Predviđeno je formiranje nacionalnog komiteta za sigurnost u vazduhoplovstvu i svakako će doprineti još većoj bezbednosti, jer ovo će imati zadatak da stalno prati nove mere u cilju podizanja sigurnosti.
Isto tako, vlasnici malih privatnih letilica neće morati da podnose plan letenja u zoni slobodnog leta, na šta ih sadašnji zakon svakako obavezuje. Preciznije, to će biti omogućeno podzakonskim aktima koje će doneti Direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Što se tiče usklađenosti sa EU, već ste rekli da, čini mi se, u ovoj oblasti smo nekako najviše dogurali. Svakako da je dobro da se nacrti zakon koji se u ovoj oblasti pripremaju rade u saradnji sa kolegama iz EU.
Sada, ministarka, hteo bih da bacim akcenat na jednu veoma važnu temu, koja je bar za mene veoma važna. Reč je o aerodromu „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva. Zasigurno, realizacija jednog ovakvog projekta dala bi jedan novi ekonomski impuls čitavom kraju. Da kažem, ka ovom regioni gravitira oko dva miliona ljudi, a u njegovoj blizini su značajne turističke destinacije i čini mi se da će ovaj aerodrom biti posebno značajan kada se izgradi Koridor 11, ako se ne varam, jer ćemo tada do Beograda imati najviše, otprilike, sat vremena.
Isto tako, treba reći šta je do sada urađeno. Najpre, putnički terminal, koji odmah može da se stavi u pogon, iako stanje poletno-sletne staze nije zadovoljavajuće, reći ću samo da je staza bila dizajnirana za vojno vazduhoplovstvo, a ti avioni su mnogo manje zahtevni nego kod civilnog vazduhoplovstva.
Postoje isto tako planska dokumenta za proširenje i produženje staze, kao i inicijativa da se razvije mreža tzv. taksija, koji će povezivati pistu sa platformom ispred novog terminala.
Ministarka, sve ovo sam rekao nemajući ni jednog trenutka dilemu da će ova veoma odgovorna Vlada na čelu Aleksandrom Vučićem iznaći rešenje da se ovaj, čini mi se, veoma važan projekat stavi u funkciju.
Na samom kraju, želim da kažem da će u danu za glasanje poslanička grupa JS svakako podržati Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju. Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona, najpre Predlog zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o socijalnoj sigurnosti. Svakako da u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće pomenute predloge zakona, a moje izlaganje biće fokusirano na Predlogu zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča.
Svakako Jedinstvena Srbija podržava ovaj predlog zakona jer njegovim donošenjem omogućava se ostvarivanje prava na slobodno kretanje lica sa psom vodičem što mora biti regulisano zakonom na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a sa druge strane i usaglašeno sa takvim zakonima koji se u drugim zemljama posebno u EU.
Vi ste ministre pomenuli da je bilo niz rasprava, javnih rasprava u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, kod mene u Kragujevcu. Iznet je nov niz problema koji bi možda trebalo rešiti i ovaj zakon većinu uspešno rešava, ali kažem, učešće su uzeli predstavnici samih udruženja osoba sa invaliditetom, Udruženja za brigu i zaštitu životinja, organa javne vlasti, mediji i svakako drugi predstavnici.
Ono na šta bih ja od svih problema koji su ovde bili izneti, ja ću samo jedan izneti, da kažem pravo na korišćenje, odnosno ulazak i boravak sa psom vodičem u objekte u oblasti ugostiteljstva. Takvo iskustvo smo imali u prethodnom periodu, jer da kažem članovi nekih udruženja koji su dolazili u Srbiju nisu mogli da se hrane, jer nisu mogli da uđu sa psom u ugostiteljske objekte. Naravno, pohvalio bih naravno ovim zakonom se i to rešava gde je pored navođenja drugih objekata posebno naznakom dato da se radi i o ugostiteljskim objektima.
Opšta ocena svih ovih javnih raspravi je da je ovaj zakon i drugi tipovi podržavaju u punoj meri, da je dosta već učinjeno, ali da treba još dosta činiti u smislu ostvarivanja zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih i drugih prava. Sa druge strane, isto tako govoreći o ovom zakonu treba reći da je za očekivati da ne bude veliki odziv što se tiče broja pasa vodiča i to iz više razloga. Prvo, nabavka i obuka ovih pasa podrazumeva dugotrajan proces koji može da traje i više od godinu dana. Znači, samo obuka, mislim da traje nešto više od godinu dana. Drugo, nisu sve osobe sa invaliditetom zainteresovana za ovakvu vrstu usluge, posebno što je za posedovanje psa potrebno ispuniti i odgovarajuće uslove, smeštaj, ishranu i neke druge stvari.
Isto tako, ako nije adekvatno, takvog psa, ovim zakonom je predviđeno da se može i oduzeti, što se tiče toga. Kakva je praksa što se tiče zemalja u okruženju?
Ja mislim da je ovaj zakon što se tiče Hrvatske i Crne Gore donet još 2008. godine. Isto tako u nekim evropskim zemljama ta praksa je mnogo dugotrajnija i uobičajeno je da se na pse vodiče odlučuje prosečno negde između 6% i 10% slepih lica. Imajući u vidu da kod nas ta praksa do sada nije postojala, za očekivati je da taj broj bude još manji.
Što se tiče neke evropske prakse i standarda za osobe sa invaliditetom od 2010. godine do 2020. godine Evropa bez barijera. Kao osnovni cilj postavlja se osnaživanje osoba sa invaliditetom da uživaju sva prava u punom obimu omogućivši učešće u društvu ukidanjem različitih barijera. Dakle, prvo, jednakosti zapošljavanja, obrazovanja i obuke, socijalne zaštite, zdravlja i sprovođenja aktivnosti koji doprinose izjednačavanju mogućnosti.
Inače, u Srbiji danas postoji negde oko 800 hiljada ljudi sa invaliditetom, od toga malopre ste i vi rekli, negde oko 12 hiljada je osoba slabovidih.
Ovo su podaci Svetske zdravstvene organizacije, jer u Srbiji ne postoji baza podataka o slepim i slabovidima. Imajući u vidu da je to negde otprilike 14%, znači njih samo samostalno može da se kreće, dok su ostali zavisni od nečije pomoći.
E, sad, ukazao bih ministre na neke stvari koje bi možda mogli da rešimo u narednom periodu.
Prvo, mislim da bi napravili veliki iskorak unapred donošenjem Zakona o registru osoba sa invaliditetom kako bi se dobili precizni podaci o broju i strukturi tih ljudi.
E, sad, druga stvar koja je ovde važna. Želim da ukažem na jedan važan problem slepih i slabovidih osoba u Srbiji je taj što ne postoji instruktori za slobodno i samostalno kretanje tzv. peripatolozi. Možda neko rešenje, ministre, bi bilo da na fakultetu za rehabilitaciju i edukaciju, koji postoji već tri decenije, u narednom periodu možda iškolujemo ovaj kadar koji bi se bavio tim problemom. Eto, ja samo kažem da dajem neki primer šta bi možda trebali da uradimo.
Isto tako, jedan veliki problem što školu za invalide imamo samo u Beogradu i problematika je što ljudi iz unutrašnjosti moraju da dolaze sa svojom decom, da kažem, da bi ovde učili tu školu. Možda treba razmišljati da u narednom periodu osnujemo takve škole i u drugim gradovima, ne samo u Beogradu.
Na samom kraju želim reći da čak 90% informacije iz svoje okoline čovek prikuplja vidom, pa sam siguran da, evo ovde, svi mi, pa i građanima Srbije nije teško da shvate zašto je slepilo tako težak hendikep.
Na samom kraju želim da kažem da poslanička grupa JS, u danu za glasanje podržaće, kako predlog zakona o kome sam govorio, tako i Predlog zakona o potpisivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske u oblasti socijalne sigurnosti. Zahvaljujem.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Ne treba mnogo govoriti da ukažem na izuzetnu važnost ovih tema i svakako u Danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće pomenute predloge zakona.
Na samom početku, govoreći o Predlogu zakona o hemikalijama, treba reći da hemikalije ne poznaju granice i moraju se kontrolisati. Rekao sam za izuzetnu važnost ove teme, a zašto sve ovo govorim? Najpre, hemikalije i proizvodi koji sadrže hemikalije predstavljaju nužnost modernog života. Hemikalije se nalaze u gotovo svim proizvodima, odeći, obući, dečjim igračkama, mobilnim telefonima, nameštaju, kreditnim karticama, da ne pominjem, spisak bi bio mnogo dug. One su praktično svuda u našem organizmu, ulaze putem hrane, vode, udisanjem prašine, gasova, čestica iz vazduha.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je istraživanjem ustanovljena jasna veza između izloženosti ljudi, naročito dece hemikalijama i svakodnevne potrošnje i porasta broja različitih vrsta oboljenja, među kojima su kancerogena oboljenja, urođeni deformiteti, astma i drugo. Da hemikalije ne poznaju granice, treba reći da je industrija hemikalija jedna od najbrže rastućih u svetu. U ovom trenutku procene su da ona čini čak 10% svetske ekonomije.
Dakle, od Dugog svetskog rata do danas količina hemikalija u upotrebi je porasla za čak 500 puta, od milion tona do čak 500 miliona tona godišnje. Danas zaista ne postoji zemlja u svetu koja se može pohvaliti da ima u potpunosti bezbedno i regulisano tržište hemikalijama i proizvoda koji sadrže hemikalije. Stoga, zaista nisu retki apeli da se upotreba i promet hemikalija moraju kontrolisati. Isto tako, odsustvo sistema bezbednog upravljanja hemikalijama može da izazove velike ekonomske gubitke za jednu zemlju, uključujući i kompletne troškove za zdravstvo, socijalnu zaštitu, kao i zaštitu životne sredine.
Vraćajući se na sam Predlog zakona o hemikalijama, on je omogućio uspostavljanje, održavanje i unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Zatim, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama i proizvoda sa zemljama kako EU, tako i sa drugim zemljama, kao i osiguranje konkurentnosti privrede i podsticanje razvoja bezbednijih alternativa.
Predlogom zakona koji je pred nama ne dira se suština Zakona o hemikalijama, već se sa jedne strane obezbeđuju uslovi za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama, a sa druge strane uređuje se sam osnov za naplatu taksi, kako bi se zakon uskladio sa budžetskim sistemom, kao i sa propisima koji vladaju u EU.
Inače, kad sam već pomenuo EU, da kažem i o tome nekoliko reči. Evropska unija, što se tiče hemikalija, razvila je poseban sistem koji propisuje postupak registracije, evaluacije, autorizacije i restrikcije. Ukratko, propisuje upravljanje hemikalijama na tržištu. Jedno od osnovnih razloga za uvođenje ovog sistema je to što je jako veliki broj hemikalija, a u velikim količinama, stavljen na tržište EU, a da su informacije o opasnostima koje one predstavljaju u odnosu na njihovo dejstvo na zdravlje ljudi i životne sredine bile zaista minimalne ili nedovoljne.
Ovim sistemom se, između ostalog, zahteva od proizvođača i uvoznika da prikupe podatke o opasnim svojstvima hemikalija i da te podatke unesu u centralnu bazu podataka, koju vodi Evropska agencija za hemikalije koja se nalazi u Helsinkiju. Svakako da je osnovni cilj ovog poboljšanje zaštite zdravlja ljudi i životne sredine preko pravovremene i adekvatne identifikacije opasnih svojstava i upozoravanje korisnika na bezbednu upotrebu hemikalija. Istovremeno se insistira na podsticanju razvoja bezbednosnijih alternativa i kompetitivnosti Evropske hemijske industrije.
Isto tako, odredbe ovog sistema se ne odnose na hemikalije koje su uređene drugim specifičnim propisima, kao što su biocidni proizvodi, a reći ću nešto kasnije i o tome, kozmetički proizvodi, radioaktivni materijali, hrana i drugi proizvodi.
Vraćajući se na sam Predlog zakona treba reći da će njegovim donošenjem on imati prvenstveno pozitivne uticaje na proizvođača, uvoznika, izvoznika ili daljeg korisnika hemikalija. Zatim, važna stavka što se tiče budžeta Republike Srbije, ukinute su naknade za izdavanje rešenja, odnosno odobravanja, a uvode se takse, čime će se ostvariti javni prihod, odnosno plaćanje u korist budžeta Republike Srbije. Inače, ono što je važno, treba reći da je ovo u skladu sa evropskim propisima i praksom.
Šta se praktično postiže ovim? Postiže se da teret administrativnog upravljanja hemikalijama snosi onaj ko stavlja hemikalije u promet i ostvaruje dobit.
Što se tiče inspekcijskog nadzora, tu svakako da smo imali jednu veliku nelogičnost. Što se tiče ovih inspekcija, imamo tri inspekcije: tržišnu inspekciju, sanitarnu inspekciju i inspekciju za zaštitu životne sredine. Ali, moram reći da kod biocidnih proizvoda imamo i veterinarsku inspekciju.
Dakle, sada se stvara jasna podela nadležnosti i ovlašćenja između ovih inspekcija. Neću komentarisati, pošto ste vi već o tome govorili, šta su po novom zakonu njihove nadležnosti, ali na samom kraju, vezano za hemikalije, želim da naglasim da se preventivnim pristupom u upravljanju hemikalijama pre svega čuvaju životi ljudi, životna sredina i takođe se stvaraju uslovi za unapređenje produktivnosti ekonomije, povećanja obima investicija i trgovine.
Ukratko, što se tiče preostala dva predloga zakona o biocidnim proizvodima, najpre treba reći da se izmene odnose na promenu nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima. Praktično, koje su to izmene koje donosi ovaj predlog zakona? Ukidaju se naknade koje su do sada bile prihod Agencije za hemikalije, propisuju se takse koje su prihod budžeta Republike Srbije i praktično lica koja od stavljanja biocidnih proizvoda u promet ostvaruju dobit snosiće deo troškova upravljanja biocidnim proizvodima, čime se rasterećuje i sam budžet Republike Srbije.
Isto kao i kod prethodnog Zakona o hemikalijama, o kome sam govorio, takođe i ovde važeći Zakon o biocidnim proizvodima nije razgraničio nadležnosti inspekcija, s time što je ovde razlika da, pored sanitarne i tržišne inspekcije za zaštitu životne sredine, kao što sam malopre rekao, imamo i veterinarsku inspekciju koja vrši nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovane veterinarske delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod veterinarskim nadzorom. Praktično razgraničavanjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela ovlašćenja, odnosno nadležnosti inspekcija koje vrše inspekcijski nadzor.
Na samom kraju, ovim zakonom ne odstupa se od rešenja koja su u evropskim propisima.
Na samom kraju, govoreći o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, želim reći da je cilj izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine je usklađivanje odredbi koje se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Praktično, tim novinama u Zakonu će se promeniti dinamika rešavanja i izdavanja industrijskim postrojenjima integrisanih dozvola koje se svakako odnose na zaštitu životne sredine, za šta će rok biti produžen sa 2015. na 2020. godinu. U Srbiji, praktično, želim reći, postoji trenutno 196 postrojenja koja moraju da imaju integrisane dozvole. Prema nekim mojim informacijama, zahtev je podnelo 166, ako se ne varam, ali je na republičkom, pokrajinskom ili na lokalnom nivou do kraja 2014. godine izdato samo 10 ovakvih dozvola.
Na samom kraju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, u Danu za glasanje podržaće sve predloge zakona o kojima sam i govorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona, o odbrani i Vojsci Srbije. Na samom početku reći ću da svakako poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona. Podržaćemo ih jer njihovim donošenjem obezbeđuje se efikasno funkcionisanje prvenstveno Vojske Srbije, a isto tako jedinstven i efikasan sistem odbrane.
Na samom početku reći ću da kroz vreme srpski vojnik je uvek bio cenjen i poštovan, pa čak i od svojih protivnika, a celokupna vojna strategija Srbije, kao vojničke zemlje u poslednja dva veka bila je bazirana samo na samoodbrani. Danas svakako Srbija kao zemlja koja je vojno neutralna i, s druge strane koja ima saradnike i na istoku i na zapadu, gospodo, treba da ima jaku vojsku, vojsku koja ima jak moral i da razvija vojne potencijale i vojnu industriju.
Podsetiću vas samo da se u nekadašnjoj Jugoslaviji, koja je na vrhuncu svoje moći izvozila vojnu opremu i vojno naoružanje u iznosu od, taj podatak verovatno niste čuli, od čak četiri i po milijarde dolara.
Sada želim da kažem, prosto ovo ne mogu a da ne kažem, što se tiče prošle godine i vojne parade, ministre, svaka čast za ono što smo videli. U jednom trenutku, svi smo se osetili ponosim. Videli smo novo naoružanje, tehniku kojom raspolažemo i dostignuća naših stručnjaka. Ali, moram da kažem da ovde ostaje žal, gledajući sve to, da smo se možda u nekom prošlom vremenu prerano odrekli nekih borbenih sredstava i vojne opreme. Kada to kažem, izneću samo neke primere.
Recimo, tenk T-55. Lako smo se odrekli velikog broja tog naoružanja. Mislim da je on i danas u upotrebi u velikom broju zemalja, a, sa druge strane, on se nalazi čak u upotrebi u jednoj velikoj vojsci Ruske Federacije koja, složićete se sa mnom, ima najsavremenije tenkove današnjice.
S druge strane, pomenuću još jedan primer. Radi se o lakom prenosnom sistemu protivvazdušne odbrane Strela 2-M. Za one koji ne znaju, koristi se za borbu protiv niskoletećih aviona i helikoptera i u svom sastavu ga i dan danas ima preko 60 zemalja u svetu, ako se ne varam. S druge strane, on je pokazao svoje dobre karakteristike u Vijetnamu, preko 70 letilica je oboreno.
Ali, ono što je meni važno ovde je da smo u nekom prošlom vremenu Vojska Jugoslavije i njene naslednice Vojska Srbije i Crne Gore i Vojska Srbije, kasnije imale preko hiljadu tih sistema. Nažalost, danas nemamo nijedan. Želim samo da kažem da ostaje žal možda što smo i neke druge sisteme prerano odbacili.
Vraćajući se na sam Predlog zakona o odbrani i Vojsci Srbije, želim reći da donošenje ovih zakona predstavlja zakonodavnu materiju. Prosto, nije se moglo drugačije doći do promene ovog zakona, već donošenjem novog zakona.
Izmene i dopune ova dva zakona trebalo bi da obezbede osnovne reformske procese u sistemu odbrane i Vojske Srbije. Podsetiću samo da su se poslednje promene, što se tiče ovoga, desile 2009. godine. Imali smo, da kažem, nedovoljno nejasnoća i bilo je dosta problema u njihovoj primeni.
Isto tako, treba reći da su se neke izmene u ova dva zakona desile zbog toga što je bilo neophodno izvršiti usklađivanje i sa drugim donetim propisima, poput Zakona o javnoj svojini, Zakona o vazdušnom saobraćaju i Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama. Tako da, neke stvari su se morale preduzeti, jer naši zakoni često upućuju na opšte propise.
Koje su novine u novom zakonu? Samo ću uzeti neke novine, da ne idem u detalje. Najpre, donošenje vojnog pravobranilaštva kao posebne institucije koja se bavi zaštitom imovinsko-pravnih interesa ministarstva, kako odbrane, tako i Vojske Srbije.
Pored toga, predloženim zakonom predviđa se i obučavanje građana, što je i nekada bilo u praksi, ali ono što je važno, što bi ovde trebalo reći je da oslanjanje samo na profesionalnu vojsku ne dozvoljavaju sebi ni mnogo razvijenije zemlje od Srbije. Ovo sada što uvodimo, dovešće do efikasnijeg funkcionisanja sistema odbrane. Zatim, srpska avijacija ubuduće će se zvati ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana. Promenom ovog vida Vojske biće omogućen njen kontinuitet i tradicija.
Ovim promenama zadovoljeni su bivši aktivni letači, čija je podrška bila na strani starog naziva, koji je promenjen, ako se ne varam, 2004. godine.
Isto tako, ovim zakonima po prvi put će biti definisan rad pripadnika Vojske za vreme trudnoće i u porodiljskom periodu. Šta donosi ta novina? U tom periodu oni neće biti razrešeni dužnosti, već će njihova funkcija biti zamrznuta i po dolasku na posao nesmetano će raditi svoj posao.
Novina je i da se ovim promenama zabranjuje učešće u političkim strankama civilima i svim zaposlenima u Vojsci Srbije, a ne kao što je ranije bilo, samo profesionalnim vojnicima i licima.
Ono što je najvažnije, precizirane su nadležnosti predsednika Republike, predsednika Vlade i ministra odbrane i Generalštaba.
Na samom kraju ću reći da su ovi zakoni svakako veliki iskorak unapred i poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće predložene zakone.