ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani gospodine Kosaniću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, prvi između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i drugi između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane.

Na samom početku reći ću da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona o potpisivanju sporazuma jer moram da kažem na samom početku da svaki sporazum koji Republika Srbija potpiše sa nekom zemljom on dodatno otvara vrata saradnje Srbije sa tom zemljom i u drugim oblastima od značaja za našu zemlju.

Kada je reč o prvom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije da kažem da je on nastao kao plod želje i jedne i druge države da se ova oblast još više unapredi, da se dodatno ojača borba protiv krijumčarenja migranata.

Kada je reč o migrantskoj krizi moram reći da se u toj oblasti Srbija pokazala kao organizovanija, humanija i sigurnija od mnogih zemalja EU. Ali, ono o čemu bi danas hteo posebno da govorim i da bacim akcenat na to jeste prvo i ova oblast saradnje između Republike Srbije i Severne Makedonije i oblast pomoći Srbije u borbi protiv Kovida 19 kada je Srbija dala osam hiljada vakcina govori o potrebi saradnje Srbije i zemalja okruženja, zemalja koje pripadaju Zapadnom Balkanu, jer samo kada sarađujemo … u svim tim oblastima mnogo smo jači ne samo prema EU, nego i prema drugim međunarodnim akterima jer zajednički nastup, da kažem, ministre, u svim oblastima doprinosi boljitku svih zemalja Zapadnog Balkana. Pojedinačno, mala tržišta svakako da nemaju neku veliku šansu ili nemaju nikakvu šansu na ujedinjenom tržištu EU, a sve zemlje Zapadnog Balkana su male zemlje i kada sarađujemo u bilo kojoj oblasti možemo da damo rezultate i ova inicijativa mini Šengena, inicijativa koja u svakom smislu menja Zapadni Balkan. Dakle, ovom inicijativom olakšava se protok ljudi i robe i kapitala sa jedne strane, a sa druge strane razvijaju se u svim oblastima dobrosusedski odnosi između zemalja Zapadanog Balkana.

Ovde kada kažem zemlje Zapadnog Balkana moram da kažem da mislim na svih pet zemalja Zapadnog Balkana, mislim na Srbiju sa svojom južnom pokrajinom, na Crnu Goru, na Severnu Makedoniju, BiH i Albaniju. Ovde potpuno otvoreno treba reći da mnoge zemlje Zapadnog Balkana nisu baš toliko sigurne da ova inicijativa može da nas dovedete i do toga da nas malo i udalji od EU, a mislim da je istina potpuno na drugoj strani, da nas ova inicijativa dodatno približava EU.

Sa druge strane, želim da kažem da EU treba da bude iskrena prema nama, da nam kaže šta je budućnost Zapadnog Balkana i sa druge strane da li računa na nas ili stalno postavlja neke kriterijume koje smo mi davnih dana ispunili. Ministre, siguran sam da se slažete sa mnom kada kažem da smo mi davnih dana sve te kriterijume još jednom ispunili.

Sa druge strane, kada govorimo o Srbiji, da idemo krupnim koracima napred ne upoređujući rezultate između nas i zemalja EU, ali da kažem samo neke parametre – prvo, privredni rast je dominantan kod nas, sa druge strane, borba protiv Kovida 19 i da ne idem dalje. Samo da kažem jednu važnu stvar, mi od EU tražimo samo jedno, a to je da nam kaže šta je jasnoća i dalekovidosti i ništa više.

Kada je reč o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Lesoto da kažem da je reč o prijateljskoj zemlji, zemlji koja je u potpunosti podržala suverenitet i integritet Republike Srbije time što je povukla priznanje lažne nepriznate kvazi države Kosovo.

Srbija kako prema Lesotu, tako i prema drugim zemljama Afrike gaji, baštini tu nekadašnju politiku nekadašnje Jugoslavije, politiku prijateljstva i mi imamo želju da još više jačamo te prijateljske odnose, političke odnose, kulturne odnose i svake druge odnose kako sa Lesotom, tako i sa ostalim zemljama Afrike.

Na samom kraju samo da kažem da će Poslanička grupa JS podržati oba predloga iz ove rasprave. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 27.01.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Viskog saveta sudstva, dame gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izbor sudija koji se danas po prvi put biraju na ovu visoku funkciju i naravno poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve ove predloge koji su danas pred nama.

Na samom početku želim da kažem da JS maksimalno podržava ojačavanje nezavisnosti sudstva, jačanje samostalnosti tužilaštva, kao osnov vladavine prava.

Sa druge strane, ono što je veoma važno, što ja želim ovde da istaknem, to ne znači da maksimalno ojačavanje sudstva predstavlja otuđenje od naroda, već sasvim suprotno, otuđivanje od neprimerenih uticaja na sudije. Nezavisni sudija sa druge strane je garant da se zakoni primenjuju jednako, nepristrasno i da nema privilegovanih uticaja što se tiče suđenja.

Sada, sa druge strane želim da, da kažem, bacim akcenat na nešto što je veoma važno, pogotovo što ja dolazim iz Kragujevca. Zašto to kažem i šta je to važno, jeste ulaganje u pravosudnu infrastrukturu, izgradnju značajnih objekata što se tiče pravosuđa. Kažem, ja dolazim iz Kragujevca, a u Kragujevcu se danas gradi jedna savremena Palata pravde. Dakle, čini mi se da je ovo najznačajniji pravosudni infrastrukturni objekat u poslednjih nekoliko decenija koji je izgrađen u Srbiji.

Kada kažem u poslednjih nekoliko decenija, kada pomenem Kragujevac, to je svakako veoma značajna stvar za Kragujevac, ali i za čitav region, kada kažem da je Kragujevac prepoznat kao glavni grad što se tiče tog regiona.

Sredstva za izgradnju jednog ovako značajnog infrastrukturnog objekta obezbedila je Vlada Republike Srbije. Zašto to kažem? Zato što, i to je još jedan pokazatelj da Srbija ide krupnim koracima napred, da je prepoznat značaj ovog segmenta kada govorimo o suđenju. Grad Kragujevac je obezbedio zemljište, negde dva hektara zemljišta, sa druge strane obezbeđena je putna i svaka druga infrastruktura oko Palate pravde.

Ovde ću isto tako reći nešto što je veoma značajno, nešto što je bio problem u Kragujevcu u vremenu iza nas. Svi sudovi u Kragujevcu su bili smešteni u više zgrada, što je svakako uticalo na kvalitet suđenja. Danas biramo sudiju Privrednog suda, pogotovo smo imali problem u Kragujevcu sa Privrednim i Prekršajnim sudom. Sada, izgradnjom ove savremene Palate pravde kakve je, da kažem, najsavremenija u Srbiji, više nećemo imati tih problema, pogotovo što je ona od nule, od temelja građena samo za potrebe pravosuđa, a mi takav objekat do sada nismo praktično imali kod nas. Ovaj objekat odgovora značaju svakako, koji pravosuđe ima za grad Kragujevac i naravno odraziće se na kvalitet suđenja u Kragujevcu.

Kada govorim o ovoj Palati pravde, ona će imati 11 pravosudnih organa, tu će biti i tužilaštvo. Kada to kažem, dakle privredni sudovi, sudovi redovne nadležnosti, upravni sud, prekršajni sudovi, prateća tužilaštva, dakle negde oko 800 zaposlenih. Na površini ovaj velelepni objekat imaće 25 hiljada metara kvadratnih, dakle 24 sudnice, 74 kabineta.

Na samom kraju da kažem, ovo sve govori o tome koliko Srbija misli o svakom segmentu, o značaju jednog ovakvog objekta, ne samo za Kragujevac, nego za čitav region. Svakako sve to, svih ovih 11 pravosudnih organa koji će biti smešteni u ovom objektu uticaće na kvalitet i brzinu suđenja i na još veću dostupnost što se tiče pravde, što se tiče građana Kragujevca.

Opet na samom kraju da kažem, čestitao bih svim sudijama koji će danas biti izabrani na ovu visoku funkciju i naravno poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge koji su danas pred nama. Hvala vam puno.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicima, poštovani ministre Udovičiću sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da pokušamo da vratimo raspravu na temu, nadam se da će nam poći za rukom.

Da podsetim još jednom, pred nama je danas objedinjena rasprava, da bi znali o čemu govorimo, već pomenutih predloga zakona, ja ih neću čitati ponovo, svi znamo, ali da kažem na samom početku da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Na samom početku moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj o izgradnji autoputa E-80 na deonici Niš-Merdare. Dakle, prva faza između Niša i Pločnika, a u vremenu koje mi bude ostalo i koje je predviđeno za poslaničku grupu JS, osvrnuću se i na ostale predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Na samom početku moram da kažem i da pričam iskreno, Srbija je zemlja koja ima i stabilnost i sigurnost u svakom smislu. U ovo vreme velike svetske krize, kada su mnoge velike ekonomije na kolenima, imaju velike privredne padove i to je realna činjenica, Srbija ima najbolji rezultat.

Mi u ovom trenutku imamo, uzećete i vi sami, procenićete da li je to privredni pad ili rast, ali ja ću biti malo i optimista i reći ću da je Srbija na nuli, a sa druge strane Srbija je što se tiče javnog duga na nekih 57%. Ne vraćajući se na vreme iz ranijih godina kada je taj javni dug Srbije bio preko 80%, ali kakav je to rezultat u ovom trenutku treba reći da, recimo Hrvatska ili Slovenija imaju preko 70% javnog duga. Sa druge strane ovde ću i podsetiti da neke mnogo jake evropske zemlje, velike evropske zemlje imaju mnogo veći javni dug nego Srbija.

Imamo sa druge strane, i to je činjenica, i fiskalnu monetarnu stabilnost, a Srbija je i lider na zapadnom Balkanu u dovođenju stranih investicija. Ako kažem da od ukupnih stranih investicija koje dođu u Srbiju, na zapadni Balkan, izvinjavam se, preko 60% dolazi u Srbiju, a na kraju ove godine ta cifra što se tiče stranih investicija biće na nekom nivou od blizu tri milijarde evra.

Moram da kažem da ono što je velika stvar da ni jedan investitor i pored ove velike krize koja je pogodila čitav svet, nije odustao da dođe u Srbiju. To govori o stabilnosti Srbije, to govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiju.

U prethodnih nekoliko godina, moram da kažem, u Srbiji je izgrađeno 350 kilometara autoputeva. Opet, ne vraćajući se na vreme kada su se u Srbiji gradili putevi po 20, 30 godina, znači sa druge strane gradimo 250 kilometara novih autoputeva i u ovom trenutku Srbija ima 920 kilometara autoputeva.

Isto tako, što je veoma važno kada pričamo o transportu u Srbiji, rekonstruisano je preko 500 kilometara železničkih pruga, a prvi put posle 20 godina, praktično dve decenije, uloženo je 250 miliona evra u vodeni saobraćaj.

Veoma važna stvar za nas koji dolazimo iz lokalnih samouprava, da kažem da je ono što je činjenica, uloženo je i uložiće se velika sredstva u rekonstrukciju pet hiljada kilometara lokalnih puteva. Ne treba ovde da napominjem značaj za lokalne samouprave šta to znači, ne treba da napominjem da mnoge lokalne samouprave nemaju sredstava za tako nešto, a moram da kažem da mnogi takvi lokalni putevi povezuju regione i dužine su od po 20, 30 kilometara.

Srbija ulaže u autoputeve, u železničku infrastrukturu, vodenu infrastrukturu i to su sve velika sredstva koja će poboljšati transport u Srbiji.

Kada je reč o auto-putu E80, on ide praktično od Merošine, Niša, preko Topličkog okruga, Prokuplja, Kuršumlije, dalje do Merdara, i on je dužine nekih 77 kilometara. On povezuje u regionu nekih pola miliona stanovnika u Topličkom okrugu, Niškom okrugu i u Pirotskom okrugu. Ono što je važno, kod Niša se povezuje sa Koridorom 10 i omogućava Srbiji da izađe na albansku luku Drač.

Ovde ne mogu da ne pomenem značajnu inicijativu mini Šengena, u koju je uključeno pet zemalja Zapadnog Balkana. Kada kažem pet zemalja Zapadnog Balkana, mislim na Srbiju sa svojom južnom pokrajinom, mislim na Severnu Makedoniju, Albaniju, ali isto tako i na Crnu Goru i na BiH. Moram da kažem da će ova inicijativa zasigurno, pored velike koristi koju će doneti zapadnom Balkanu, sigurno dodatno približiti sve ove zemlje Zapadnog Balkana EU.

Ovde kada pričamo o trasi puteva, prva trasa o kojoj danas pričamo je dužine 33 kilometra između Niša i Pločnika, a druga trasa je 44 kilometra između Pločnika i Merdara. Sredstva su obezbeđena iz Evropske banke za ovu prvu deonicu za obnovu i razvoj. Ovde ne mogu da ne napomenem da je EU jedan od najvećih donatora u prethodnim decenijama u Srbiju, sa blizu četiri milijarde evra bespovratnih sredstava. Isto tako, EU je jedan od najvećih investitora i kreditora što se tiče Srbije.

Isto tako, ovde ću napomenuti, kada pričamo o Evropskoj banci za obnovu i razvoj, da je ona u prethodnoj godini obezbedila 1,3 milijarde evra Zapadnom Balkanu. Kada to govorim, moram da kažem da su to bila rekordna sredstva u 2019. godini, ali u ovoj godini ta sredstva će biti 1,7 milijardi. Ta sredstva su opredeljena za mikro, mala i srednja preduzeća. Ono što ovde želim da kažem, posle pandemije i za infrastrukturu i dodatna radna mesta.

U vremenu koje mi je preostalo ukratko ću se osvrnuti na dva predloga zakona iz ove objedinjene rasprave. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske. Ovaj sporazum potvrđuje interes između naše dve države o saradnji u oblasti filmske industrije. Ministarka Gojković, vi ste malopre napomenuli da do sada imamo ovakvih pet sporazuma, da je u pripremi sporazum sa Ruskom Federacijom. Ali, ono što je meni veoma značajno, što je pomenuo moj kolega Života Starčević kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, da je sutra 125 godina od kada je snimljen prvi film u Francuskoj. To govori o značaju francuske filmske industrije, to govori o značaju ovog ugovora koji trebamo da potpišemo sa Francuskom.

Inače, ovaj sporazum omogućava srpskim autorima korišćenje fondova u iznosu većem od 2,5 miliona evra. Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaće da važi Sporazum iz 1975. godine između nekadašnje Jugoslavije i Francuske. Dakle, još jednom da ukažem na značaj ovog sporazuma, na značaj toga koliko je značajna Francuska u oblasti filske industrije u svetu.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Japana, on predstavlja značajan doprinos bilateralne, privredne i finansijske saradnje između Vlade Republike Srbije i Japana. Srbija i Japan imaju dobre kako političke, tako i ekonomske odnose. Veliki broj investitora je već u Srbiji što se tiče Japana. Ovaj ugovor će doprineti da dodatno japanski investitori dođu u Srbiju.

Ne dužeći više, jer vreme koje mi je ostalo za poslaničku grupu JS sam iskoristio, želim samo da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -