ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 0
  • 8
  • 5
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 10 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 13 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o glavnom gradu.

Na samom početku, reći ću da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona, jer njegovo donošenje treba da doprinese većoj decentralizaciji Beograda, da Beograd skladnije funkcioniše kao celina, da bude ravnopravno razvijanje, a isto tako da građani na najbrži, najefikasniji način rešavaju svoje probleme u najbližem mogućem mestu.

Praktično Statutom Beograda, koji je donesen još 2011. godine, Beograd je bio, da kažem, potpuno centralizovan. Tako da opštine, recimo, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, imale su manja ovlašćenja nego bilo koja manja opština u Srbiji, što je na svaki način otežavalo funkcionisanje tih gradova. Sve ovo ide u prilog donošenju novog zakonskog rešenja.

Stari zakon smo imali još 2007. godine, a praktično prava decentralizacija tim starim zakonom nije ni bila moguća. I, praktično ovo zakonsko rešenje, ministre, predstavlja neku vrstu usaglašavanja sa čitavim nizom resornih zakona koji su u međuvremenu doneti, ali sa druge strane i dobru saradnju između grada Beograda i resornih ministarstava, a sve u cilju boljeg funkcionisanja grada Beograda.

Dakle, šta je to, koje su to novine koji novi zakon donosi?

Prvo, Beograd će biti podeljen na dve zone prigradsku i gradsku. Sedam prigradskih opština će biti u prigradskoj zoni, a 10 gradskih opština u gradskoj zoni.

Jedna od najvažnijih promena je ta što će od ovih 10 gradskih opština ubuduće vršiti legalizacije do 400 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadrata, dok će prigradske opštine vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

Isto tako, prigradske opštine dobiće pravo da van plana generalne regulacije donose urbanističke planove, naravno uz saglasnost grada, što će ubrzati gradnju u tim opštinama, ali i privlačenje investitora, i to je ono što mi iz JS i naš predsednik Dragan Marković, uvek govorimo. To je dobro, da lokalne samouprave imaju ličnu inicijativu da dovode investitore, ne samo da čekaju od Vlade Republike Srbije da dovede investitore. Ministre, vi to dobro znate. Jagodina je dobar primer, ne samo dovođenjem investitora, nego jedne uspešne lokalne samouprave, u svim segmentima.

Ovim zakonom se omogućava da prigradske opštine uz saglasnost grada imaju javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine.

Dakle, preuzima se čitav niz ovlašćenja, ja ću reći samo neka, u obrazovanju, sportu, dobiće se poljoprivredna inspekcija. Ali, ono što ministre, želim da kažem jednu važnu činjenicu, koja ide u prilog donošenju ovog zakonskog rešenja, da na hiljade raznih zahteva je koncentrisano na jednom mestu u upravi u centru Beograda i sada zamislite ministre, neko ko je recimo, u Lazarevcu, ili u Obrenovcu, ili u Mladenovcu dođe u upravu, tu čeka par časova, onda dođe na red i kažu mu da je potreban još neki dokument i on mora da se vraća u svoje mesto, još zamislite da je došao autobusom, koliko mu je vremena potrebno. Znači, opet jedan čitav dan mora da koristi da bi se neki posao završio. I to je jedan važan segment koji se ovim zakonom prevazilazi.

Decentralizacija će biti gotova praktično kada prigradske opštine budu krenule da prave uslužne centre, kako bi se najveći deo posla koji gradnju treba da obave u opštini, mogli da obavljaju u naseljima koji su deo te opštine, i ti uslužni centri, rekli ste malopre da već postoji jedan, da je on dobar primer, i nadam se da će i ostale opštine krenuti tim putem. I ne dužeći više, da kažem samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava više predloga sistemskih zakona, zatim sporazuma i odluka i Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, jer njihovo donošenje treba da doprinese povećanju životnog standarda naših građana, zatim povećanju privrednog rasta i intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

Moje izlaganje na samom početku biće fokusirano na Predlog zakona o budžetu za 2019. godinu, a u zavisnosti od vremena koje budem imao fokusiraću se i na druge zakone iz ove objedinjene rasprave.

Kao što sam rekao na samom početku, moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o budžetu za 2019. Godinu. Ministre, vi ste u vašem izlaganju istakli da ćete predlogom ovog budžeta trošiti onoliko koliko budete imali sredstava, dakle koliko budete zaradili. To je domaćinsko ponašanje. Mi iz JS ćemo podržati to, jer podržava i naš predsednik Dragan Marković Palma i mi.

Isto tako treba reći da je politička stabilnost jedan od osnovnih faktora za dalji privredni rast svake zemlje, ne samo naše, nego svake.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Ivica Dačić u kontinuitetu rade na poboljšanju, da kažem, političke stabilnosti, ali ovde moram da napomenem da i predsednik JS, Dragan Marković Palma, koju god zemlju poseti širom otvori vrata saradnje sa tom zemljom. Zadnja poseta predsednika JS, Drgana Markovića, Egiptu doprinela je da Egipat podrži politiku naše zemlje.

Kada je reč o samom zakonu, vi ste istakli da se ovaj budžet zasniva na tri stuba. Dakle, prvi stub - plate i penzije, drugi stub - kapitalne investicije i treći stub - set mera za rast privrede u našoj zemlji.

Ministre, mi smo, ako se ne varam, prošle godine na budžet imali negde oko 920 amandmana. Ove godine imamo nešto preko 160 amandmana. To govori da nema puno boljih predloga od onih koje ste vi predložili za ovaj budžet, ali ide u prilog jednoj činjenici, da kada ste rekli da ovi stubovi stoje na zdravim nogama i da će Srbija u narednom periodu ići još krupnijim koracima napred, isto ovde želim da napomenem da je BDP sa 70% spao na 55%, a očekivanja su da početkom naredne godine bude nešto ispod 50%. S druge strane, vođenje odgovorne fiskalne politike dovelo je do povećanja plata i penzija. Zatim, povećanje minimalne cene rade. Izdvajanja za kapitalne investicije su ovim budžetom za 2019. godinu veća za 30% nego u 2018. godini. Šta to znači? Povećanje ovih projekata i dalja izgradnja naše infrastrukture.

Vi ste u ova dva dana govorili o skoro svim projektima koji nas očekuju u narednoj godini. Ja dolazim iz Kragujevca, pa da kažem samo ono što je najvažnije za nas iz Kragujevca. Dakle, završetak autoputa Batočina – Kragujevac, zatim Data centar u Kragujevcu, KBC, regionalni zatvor, palata pravde. Eto, to su samo neki od projekata koje ćemo realizovati u narednoj godini što se tiče ovog budžeta.

Isto tako, veoma važna je stvar da se ovim zakonom predviđa smanjenje opterećenja na zarade. Ne ulazeći više u ovaj zakon samo da kažem da je budžet za 2019. godinu iskorak unapred. Poslanička grupa JS u danu za glasanje će ga podržati.

Prelazeći na sledeći zakon, ovde nije ministar Šarčević, ali tu su njegovi saradnici, kao član Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, želim da kažem ukratko o dva zakona koji su deo ove objedinjene rasprave, a odnose se na ovu oblast. Prvi zakon je Zakon o Fondu za nauku. To je potpuno nov zakon koji ovaj sistemski Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti uređuje, praktično.

Praktično, formiranje ovog fonda, čija će osnovna delatnost biti da finansira naučno-istraživačke projekte, resorno ministarstvo, to jest njihova nadležnost u ovo biće redefinisana.

Ono što je za mene najvažnije, čitava Vlada, vaše resorno ministarstvo, a na kraju krajeva i svi mi zajedno šaljemo jasnu poruku mladim istraživačima da je njima mesto u naučnoj zajednici, da jednostavno oni treba da ostanu u našoj zemlji, da treba ovde da stvaraju porodice i, s druge strane, da ovde daju pun doprinos što se tiče njihovih rezultata i projekata.

Cilj uspostavljanja ovog fonda zasnovana je na principima evropske naučno-istraživačke prakse, ali ne samo evropske, nego i drugih svetskih zemalja, sa posebnim akcentom na uspostavljanje funkcionalnog naučno-istraživačkog sistema integrisanog u međunarodni naučno-istraživački prostor, ali, s druge strane, oslonac je i na partnerstvu ne samo kod nas, nego i na čitav svet.

Ovde je jako bitno da taj fond, pored matičnog ministarstva, nosi sredstva i drugih ministarstava, ali i drugih privrednih društava i praktično koja su zainteresovana za razvoj nauke. Zato je bitno da ovaj fond raste. U ovom trenutku on se finansira iz budžeta koji smo predvideli, ali u jednom trenutku ovaj fond će postati potpuno nezavisna institucija i, ono što je za nas važno, on će finansirati one najbolje projekte koji budu dolazili u našu zemlju i koje mi budemo finansirali.

Samo ukratko, pošto i nemam puno vremena, kada je reč o Predlogu zakona o patentima, samo da kažem, on je vrlo bitan za Poglavlje 7. Evo, ovde ću pročitati – da bi se određene direktive uvele i jasnoće u procedurama, da bi se bolje zaštitili ljudi koji apliciraju, da se zašite njihovi patenti i da se steknu bolji uvidi kroz pravosuđe, bolja vidljivost, da se kroz digitalni sistem vodi lakša evidencija i da se ukinu suvišni registri.

Cilj ovog zakona, praktično, na samom kraju želim da kažem da se sve ove procedure koje sam rekao olakšaju i da ljudi koji se bave naučno-istraživačkim radom praktično budu mirni kada je u pitanju zaštita njihovih autorskih prava.

Na samom kraju, vezano za sve ove zakone u ovoj objedinjenoj raspravi da kažem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje ih podržati. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Lončar, poštovani ministre Trivan sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres više predloga zakona. Čini mi se da bi se vratili na temu, evo, ja ću još jednom da kažem – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, zatim Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, Sporazum o Afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi, kao i potvrđivanje Protokola o održivom transportu uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlog odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moje izlaganje na samom početku biće usmereno na Predlog zakona o zaštiti životne sredine koji treba na samom početku da reši sve probleme u samom zakonu i one međunarodne obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja EU.

Ministre Trivan, mi smo mala zemlja i treba da koristimo svoja iskustva mnogo razvijenih zemalja što se tiče zaštite životne sredine. Isto tako, treba da podižemo svest svih nas u Srbiji što se tiče očuvanja životne sredine. Isto tako, ministre, Srbije ne sme da ponavlja greške zemalja u regionu koje, kada su bile u procesu pridruživanja EU, nisu koristile EU fondove zbog toga što nisu imali projekte.

Ono što je meni važno, malopre sam vam rekao, da zaista mi trebamo da podižemo svest, ali ono što je stvar koju svi znamo, da do sada mi nismo obraćali dovoljno pažnje što se tiče zaštite životne sredine ili smo bar, najbolje da kažem, imali malo razumevanja prema tome, a jedan od pokazatelja je da Beograd recimo nema nijedan prečistač otpadnih voda, da Beograd, eto, vi to malopre niste napomenuli, samo da kažem, kada ste govorili, da Beograd kao jedini, da kažem, jedan od velikih evropskih gradova, svu svoju kanalizaciju izliva u reke.

Isto tako, da se nadovežem na vašu priču, procenjuje se da Srbija da bi bila, da kažem, u evropskim, međunarodnim standardima za usklađivanje sa njima, potrebno je nekih 15 milijardi evra u narednih 30 godina. Najskuplje će biti uređivanje sistema opravljanja otpadnim vodama i otpadom, nekih pet milijardi ministre, ako se ne varam, je li tako, sedam milijardi, dobro. To je znači, maltene pola od ove ukupne sume koju smo rekli, koja je predviđena.

Ovde ne mogu da napomenem da, kada je reč o upravljanju otpadom i kada je reč o upravljanju otpadnim vodama, Jagodina je pozitivan primer, vi to verovatno dobro znate. Izgrađen je moderan reciklažni centar deponija, kapaciteta 15,5 hektara i pomenuti objekti su građeni po najvišim standardima i sistem za prečišćavanje isto tako ima otpadnih voda.

Ja dolazim iz Kragujevca ministre. Malopre ste pričali o deponijama, vi znate da od Kragujevca na par kilometara imamo deponiju u Jovanovcu i mogu slobodno da kažem da je to ekološka bomba što se tiče Kragujevca. Ali, dobra vest za sve Kragujevčane, urađena je studija izvodljivosti, ne samo za Kragujevac, nego i za susedne opštine, na lokaciji Vrtište na sedam kilometara od Kragujevca, biće izgrađena moderna deponija sa savremenim ekološkim centrom i pratećim zelenim površinama i modernom opremom. Znači, to ćemo u što skorijem vremenu, mislim da ste vi u potpunosti sa tim upoznati.

Sada bih, kada kažemo podizanje svesti, veoma važna stvar za mene je da ukažem na neke stvari o kojima ste vi nešto i govorili, a to su na prvom mestu klimatske promene. Mi smo od 2000. godine pa na ovamo, Republika Srbija, uložila čak šest milijardi evra u otklanjanje posledica od vremenskih nepogoda. Mnogi sektori su pretrpeli štetu, štetu što se tiče, da kažem, vremenskih nepogoda, kiše, grada, olujnih vetrova, suša. Kažem, pretrpeli su mnogi sektori, ali najviše vodoprivreda, šumarstvo i poljoprivreda.

Čini mi se da, ne samo stručnjaci, nego svi upozoravaju da je krajnje vreme za jednu ozbiljniju akciju protiv klimatskih promena. Jedan od dobrih primera je možda obnovljiv izvor električne energije ili pošumljavanje itd, mi to već imamo u Vojvodini, je li tako.

Isto tako, jedna da kažem veoma važna stvar za nas, je odlaganje opasnog otpada. Iako Srbija, ako se ne varam, svake godine izdvaja 20 miliona evra za tu važnu stvar, ipak, neretko se dešava da toksični otpadi završavaju, kako u zemlji, tako u vodi, tako u našem okruženju i izuzetno je važno posvetiti maksimalnu pažnju tom pitanju.

Vraćajući se na sam zakon i ne dužeći mnogo, treba reći da nije reč o nekom zakonu kojim se bitno uređuje neko pitanje, niti je reč o nekom sistemskom zakonu, već je reč o izmenama Zakona u manjem obliku. Ono što je važno za ovaj zakon, praktično, suštinske izmene tiču se ispunjavanja uslova za korišćenje IPARD fondova. Sa druge strane efikasnije obezbeđenje sredstava iz Zelenog fonda, i naravno, za infrastrukturne projekte iz IPA fondova u oblasti zaštite životne sredine.

Naravno, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve pomenute predloge zakona.

Sada, kada je reč o sporazumima, samo nekoliko reči o tome. Kada je reč o Predlogu sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, ne ulazeći u druga pitanja, ovde samo govorimo o zaštiti životne sredine, da je važno koristiti njihova iskustva u pred prestupanju EU, što se tiče životne sredine, i čini mi se da je iz tog aspekta veoma važno da se potpiše ovaj sporazum.

Sa druge strane, kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o državnom transportu za Okvirnu konvenciju o održavanju razvoja Karpata, treba reći da je ovim Protokolom predviđeno unapređenje i lakša saradnja u cilju razvoja kako održivog teretnog, putničkog, tako infrastrukturnog saobraćaja na području Karpata.

Sada, ovde, ministar Lončar nije, ali samo u nekoliko rečenica, kada je reč o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za 2018. godinu. Ovde zaista moram da kažem da ne treba trošiti reči o važnosti ove teme. Zaista, čini mi se da je to jedna važna stvar za sve nas i od ogromnog je značaja što smo prepoznali ogromnu važnost ove teme, da ovom odlukom imamo na raspolaganju dve milijarde dinara, a sledeće godine projektovan budžet za sve ovo. Tako da je to jedna odlična vest za sve nas.

Na samom kraju, ministre poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predlog zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:20