ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Đorđe Kosanić je do sada četiri puta bio narodni poslanik. Prvi put je izabran za poslanika u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2012. godine do danas.

U 12. sazivu bio je član Odbora za spoljne poslove i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima proveo je 670 sati, 26 puta se obratio u plenum, dok nijednom nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Prisustvovao je glasanjima o 279 akata, od čega je za 376 glasao “Za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 34. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, i mandat mu je potvrđen 18.10.2022.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma.

BIOGRAFIJA

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu. Po zanimanju je magistar biomedicinskog inženjeringa.

Dugogodišnji je privatni preduzetnik.

Od 2005. do 2012. bio јe zamenik direktora Sportskog centra „Mladost“ u Kraljevu.

Od 2016. godine odbornik je u Skupštini grada Kragujevca.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere bio je član Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije u Kragujevcu, do 2005. godine. Nakon što je istupio iz ove stranke, najpre je sa grupom istomišljenika osnovao udruženje građana Prestonica, a zatim 2006. godine pristupio Jedinstvenoj Srbiji.

Član je Izvršnog i Glavnog odbora Jedinstvene Srbije, i predsednik Gradskog odbora Јedinstvene Srbiјe Kraguјevac.
Poslednji put ažurirano: 19.10.2022, 08:13

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
  • Kragujevac
  • Kragujevac
  • 24.10.1967.
  • magistar biomedicinskog inženjeringa

Statistika

  • 19
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 3 godine i 4 dana

Poštovani gospodine Kosaniću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 2 meseca i 28 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 5 godina i 1 mesec i 7 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga posebna sednica , 26.10.2022.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, poštovana mandatarka sa članovima buduće Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izbor buduće Vlade Republike Srbije i moram da kažem na početku, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije, a kako je to predsednik JS, Dragan Marković Palma, u svom izlaganju rekao, podržati izbor buduće Vlade Republike Srbije.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da će buduća Vlada ići putem koji je trasirala prethodna Vlada, dakle putem odgovorne politike, putem napretka i prosperiteta.

Na samom početku moram da kažem da se mi nalazimo u teškom trenutku i u trenutku kada je ceo svet suočen sa velikom krizom usled pandemije Kovid 19, a sa druge strane i ratom u Ukrajini kome se ne nazire kraj.

Od nas se traži, mandatarka, da priznamo da nešto što je naše nije naše, da iako je 25 zemalja povuklo priznanje te lažne kvazi države Kosovo, a biće ih zasigurno još kada vidim sastav ove Vlade, nisam siguran da će velike sile promeniti svoj stav prema KiM, prvenstveno što ostalo nam je da se borimo jezikom argumenata i da nikada ne priznamo nezavisnost naše južne pokrajine.

Sve ovo govorim u trenutku, kao što sam rekao na početku, da je ispred nas velika kriza, a kada gledam sastav ove Vlade siguran sam da će buduća Vlada u kojoj vidim veliku energiju raditi u punoj pari u interesu građana Srbije.

Premda mi iz Jedinstvene Srbije govorimo jezikom argumenata pomenuću samo neke značajne stvari koje je prethodna Vlada u prethodnom periodu ostvarila.

Najpre, Srbija je lider na prostoru Zapadnog Balkana kada govorimo o investicijama, čak 60% i više od 60% svih investicija koje dođu na Zapadni Balkan, ide ka Srbiji. U prošloj godini, čak 3,7 milijardi je ostvareno direktnih stranih ulaganja. To govori o tome koliko imaju poverenja u Srbiju svi oni koji ulažu u Srbiju.

Javni dug je na nivou od 56%, koliki je to rezultat ne vraćajući se u vreme kada je javni dug bio preko 80% u Srbiji, govori činjenica, recimo da jedna Italija ili Francuska, imaju javni dug koji je preko 100%, a sa druge strane, zemlje okruženja koje su članice EU imaju javni dug koji je veći od Srbije.

Imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost, nezaposlenost je na istorijskom minimumu od 8,9%, da ne pomenem kilometre putne i železničke infrastrukture. To su samo neki po od pokazatelja koji govore u prilog tome, koliko Srbija ide napred.

Mandatarka, ja dolazim iz Kragujevca. Vi ste i juče i danas govorili o nekim stvarima značajnim za Kragujevac. Moram samo da pomenem, premda mi iz JS govorimo jezikom argumenata neke značajne stvari.

Najpre, Palata pravde u Kragujevcu svakako je jedan od najznačajnijih i najvećih pravosudnih i infrastrukturnih objekata koji je građen u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

Danas svakako pravosuđe u Srbiji nema boljeg objekta od Palate pravde u Kragujevcu, jer je građen od početka za potrebe pravosuđa, a sa druge strane objedinjuje sve pravosudne organe što se tiče Kragujevca. Ne treba da naglašavam, mandatarka, koliki je značaj jednog ovakvog objekta, ne samo za grad Kragujevac, nego i za čitav region.

Zatim, Data centar u Kragujevcu veći je pet puta od beogradskog. Što se tiče samog regiona po kapacitetima i performansama je veoma značajan.

Sa druge strane, rešen je višedecenijski problem aero-zagađenja u Kragujevcu. Zamenom kotlova u kragujevačkoj „Energetici“, prešlo se sa uglja na gas.

Zatim, izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti u naselju Denino brdo. Kada to govorim moram da se osvrnem, nismo do sada čuli da Srbija kao vojnička zemlja, uvek je gradila svoju odbrambenu strategiju i u poslednjih nekoliko godina, iz nas, ozbiljno smo modernizovali našu vojsku.

Evo, ja ću pomenuti samo neke značajne stvari, eskadrila Mig 29, zatim PVO sistemi, Pancir S, EFK 3, helikopteri H145M, zatim Mi35, samo su neki od značajnih stvari. Zatim, naša odbrambena industrija, što se tiče Lazara i Miloša, samo su neke stvari kada govorimo koliko je modernizovana naša vojska.

Samo još da pomenem, mandatarka, još neke stvari koje ste i vi pomenuli, šta će se to još graditi u Kragujevcu. Dakle, rekonstrukcija bolnice u Kragujevcu, Kliničkog centra, izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda Jovanovac, gradiće se savremene deponija na lokaciji Vitlište i Severna obilaznica koja će Kragujevac staviti na mesto gradova koji su povezani autoputevima.

Na samom kraju, želim da kažem, mandatarka, za nas, iz JS, nije bitno koliko će buduća Vlada imati ministarstava, za nas je bitno da buduća Vlada radi u punoj meri u interesu građana Srbije.

Ono što je isto tako veoma važno kada vidim ovaj sastav kabineta siguran sam da postoji jedna dodatna energija da Srbija ide još krupnijim koracima napred. Sa druge strane, naravno, glasaćemo za buduću Vladu Republike Srbije.

Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Ružiću sa saradnicom iz ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dve važne odluke, prva o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i druga o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Naravno, na samom početku reći ću da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute dve odluke, jer će one svakako doprineti daljem razvoju i unapređenju kvaliteta što se tiče visokog obrazovanja.

Ministre Ružiću, pre nego što pređem na pomenute teme, dakle prva tema o izboru članova Nacionalnog saveta, druga o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju, želim da kažem da je Srbija zemlja koja neskriveno ide napred u svim oblastima i Srbija je zemlja u kojoj imamo i sigurnost i stabilnost.

Sve ovo govorim, premda je svet suočen sa velikom krizom izazvanom pandemijom Kovid-19, mnoge velike ekonomije su na kolenima, a sa druge strane Srbija pokazuje rezultate.

Kada to kažem ilustrovaću samo nekoliko stvari koje su značajne. Recimo, imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost, povećanje plata i penzija u vreme Kovida-19, kilometri autoputeva, preko 60% svih investicija koje dođu na prostor Zapadnog Balkana ide ka Srbiji. To govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiju, ali sa druge strane, došli smo u 2021. godini do negde 3,5 milijarde evra direktnih stranih investicija. Nivo javnog duga je na nivou od 51,7%, a koliko je ovo rezultat, sa druge strane ne vraćajući na vreme kada je i kod nas javni dug bio preko 80%, govori činjenica da recimo jedna Francuska ima javni dug preko 100%, jedna Italija ima preko 100%, a govoreći o zemljama u okruženju recimo zemlje koje su članice EU, poput Hrvatske ili Slovenije, imaju veći javni dug od Srbije.

Ministre, sa druge strane sve ovo govorim imajući u vidu da je znanje pokretač razvoja u svim oblastima, recimo počev od privrede, sa druge strane zdravstva, recimo odbrane, sporta, ali i svih drugih oblasti. Obrazovanje u svakom društvu je najvažniji, ali sa druge strane i najkompleksniji proces i sistem. Svakako da nema razvoja društva i države bez većeg znanja i bolje primene stečenih znanja.

Ministre, malo pre sam rekao da država Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima. Ovde posebno želim da kažem jednu od najvažnijih oblasti, a to je oblast obrazovanja. Neskriveno ću reći da smo napravili veliki iskorak unapred što se tiče oblasti obrazovanja. Čak, sa druge strane, u vreme pandemije Kovid-19 obrazovanje nije dozvoljeno da ni u jednom trenutku stane, a svi rezultati koji su postignuti u ovoj oblasti govore u prilog tome da se išlo krupnim koracima napred. Vreme koje dolazi svakako, moram da kažem, da je vreme boljih rezultata za obrazovanje, imajući u vidu i kvalitetne osnove koje postavlja nova strategija obrazovanja.

Naravno, značajno je istaknuti sa druge strane da je EU ne samo prepoznala sve ove rezultate, nego sa druge strane dala pohvale za sve dobre rezultate u oblasti obrazovanja.

Vratiću se na dve pomenute teme. Prva tema je izbor članova Upravnog odbora Nacionalnog saveta i druga tema imenovanje, tj. Odluka o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela.

Najpre, govoreći o Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje moram da kažem da je to posle vašeg ministarstva, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja drugi najvažniji organ zadužen za visoko obrazovanje koji je odgovoran za strateško planiranje i donošenje odluka u glavnim pitanjima relevantnim za usklađenost sistema visokog obrazovanja.

Nacionalni savet, kao što ste rekli, ima mandat od četiri godine. Ima 17 članova koje bira Narodna skupština Republike Srbije uz vođenje računa o zastupljenosti oba pola. Od 17 članova šest članova se biraju iz redova istaknutih redovnih profesora, dva člana iz redova profesora strukovnih studija, sedam članova iz reda vrhunskih stručnjaka, odnosno umetnika i još dva člana na predlog Privredne komore i kada su u pitanju studentska pitanja sa druge strane u Nacionalnom savetu učestvuju dva studente koje bira Studentska konferencija iz reda studenata koji ne mogu imati manji prosek od osam.

Sredstva za rad Nacionalnog saveta i njegov rad obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije i Nacionalni savet podnosi Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije jednom godišnje izveštaj o svom radu.

Kada je reč o Nacionalnom telu za akreditaciju ono obavlja poslove akreditacije, provere kvaliteta visoko školskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanje studentskih programa i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Organ upravljanja Nacionalnog akreditacionog tela je Upravni odbor, a organ vođenja je direktor. Upravni odbor, kao što ste rekli, ima devet članova koje imenuje Narodna skupština vodeći računa o zastupljenosti oba pola ne pominjući iz kojih delova dolaze. To ste već rekli. Samo još da kažem da nadležnosti Upravnog odbora da bira, razrešava direktora, bira i razrešava članove Komisije za akreditaciju, usvaja godišnji program rada i finansijski plan uz saglasnost Vlade naravno i donosi statut i opšte akte, nadzire rad direktora.

Nacionalno akreditaciono telo podnosi Vladi izveštaj o svom radu jednom godišnje, ali to se može desiti na zahtev i Nacionalnog saveta i ministarstva.

Na samom kraju samo još jednom da kažem da će Poslanika grupa JS u danu za glasanje podržati kako prvu Odluku o imenovanju članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, tako i drugu Odluku o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju. Zahvaljujem.

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka Popović sa saradnikom iz Ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužioca.

Ministarka, vi ste na početku svoje rasprave govorili o kandidatima, da se ne ponavljam. Rekao bih da dva kandidata dolaze iz Kragujevca, odakle sam i ja, jedan iz Apelacionog tužilaštva, drugi iz Osnovnog tužilaštva, ali ono što je svakako važno, što ću ja na početku reći, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute odluke kada je reč o izboru na funkciju javnih tužilaca.

Jedinstvena Srbija u svom radu i delovanju uvek se zalaže za samostalnost i nezavisnost sudstva. Danas biramo tužioce, ali ne samo kada govorimo o tužiocima, kada govorimo i o sudijama, veoma je važno da oni budu samostalni i nezavisni u donošenju svojih odluka, jer to je u svakom slučaju preduslov vladavine prava, a sa druge strane i garancija za normalan život svih naših građana.

Ministarka, ja ću se malo vratiti unazad i reći da je Srbija u prethodnih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme kada je u pitanju pravosuđe, a sve u cilju da svakako nova organizacija pravosuđa iznese sav teret reformi. Kao krajnji cilj imali smo zaista pun razvoj što se tiče pravosuđa.

Mogu slobodno da kažem da je Srbija možda i lider u regionu kada je u pitanju nezavisnost ili sudija ili tužioca, jer danas u našoj zemlji sudija i tužilac imaju punu slobodu u donošenju svojih odluka.

Kada je reč o Evropskoj uniji, na putu ka EU, čija osnovna vrednost obuhvata vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je ovu oblast, dakle, na putu ka EU, regulisala kroz Poglavlje 23 ili, kako ćemo sada reći, kroz klastere. Opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem u Srbiji napravio izvestan nivo pripremljenosti. Srbija stvara stabilnu društvenu klimu, jer težimo ka evropskim standardima i kao što sam rekao, i kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju tužilaštvo.

U prilog tome ide i cela priča procedure oko izmene Ustava i način na koji će se sudije i javni tužioci birati u budućnosti.

Ali, ministarka, ono što je veoma važno i, moramo biti iskreni, osnovni argument za promenu Ustava kada je u pitanju pravosuđe jeste činjenica da postojeći Ustav ostavlja veliki prostor za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na nosioce pravosudnih funkcija. Ovaj uticaj može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa. Jedini cilj u stvari je praktično da se izbegne ova politizacija, a sa druge strane i ono što se svi zalažemo, kao što sam rekao, za punu nezavisnost što se tiče tužilaštva i što se tiče sudstva. Ono što je cilj i želja svih nas, jeste da dajemo garanciju da će Srbija biti jedno moderno društvo u kome će se u potpunosti primenjivati svi zakoni, kao što je to i sada.

Kada govorimo o nacrtu akta, kada govorimo o tužilaštvu i promeni Ustava, predviđeno je da se promeni sastav i način izbora članova Državnog veća tužilaca koji će se, ja se nadam, promenom Ustava zvati Vrhovni savet tužilaca. Još jednom da napomenem, imaće 11 članova. Ovde ću reći da je predviđeno da Visoki savet tužilaca ima četiri člana koji dolaze iz reda istaknutih pravnika, njih će birati Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je važno, svakako, posle sprovedenog konkursa i dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pet članova biraju javni tužioci i glavni javni tužilac iz redova javnih tužilaca. Rekao sam da ima 11 članova, dva člana, doći će aktuelni ministar koji je zadužen za pravosuđe i, sa druge strane, Visoki javni tužilac po funkciji.

Izbor vrhovnog javnog tužioca vrši Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je često problem, može da se desi da nemamo većinu u Skupštini što se tiče te odluke, ne samo kada je izbor visokog javnog tužioca u pitanju nego i kada je u pitanju Visoki savet tužilaca, pa je predviđen mehanizam kako bi se sprečila blokada ovih organa. Ako za njihove članove odnosno za vrhovnog javnog tužioca ne glasaju dve trećine odnosno tri petine svih narodnih poslanika, članove ovih organa iz redova istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca bira komisija.

Komisiju čine predstavnici organa koji su ustavna kategorija, dakle, to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

To sam već rekao, ali još jednom da pomenem, predviđeno je da se u okviru javno-tužilačke organizacije promeni naziv i funkcija. Ja sam kroz svoje izlaganje već to spomenuo, ali za neke funkcije samo već pomenute reći ću da će se, recimo, Republički javni tužilac biti Vrhovni javni tužilac, Javni tužilac će se zvati Glavni javni tužilac, zamenik javnog tužioca biće Javni tužilac.

Dakle, ono što je na kraju važno, samo da kažem da ove odredbe Ustava u oblasti pravosuđa treba da promenimo, pre svega zbog svih nas, zbog građana Srbije, jer je to u njihovom interesu, a ne zato što to od nas traži Evropska unija.

Na samom kraju, samo da kažem još da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije, svakako podržati sve ove predloge odluka, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za maksimalno jačanje, kako tužilaštva, tako i sudstva. Kao garant vladavine prava i nezavisnih sudija, ili samostalan tužilac i sudija su garancija da će se zakon primenjivati jednako i nepristrasno na sve, da nema, da kažem, povlašćenih.

Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -