ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 17 dana

Poštovani gospodine Kosaniću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 4 godine i 9 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Ružiću sa saradnicom iz ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dve važne odluke, prva o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i druga o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Naravno, na samom početku reći ću da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute dve odluke, jer će one svakako doprineti daljem razvoju i unapređenju kvaliteta što se tiče visokog obrazovanja.

Ministre Ružiću, pre nego što pređem na pomenute teme, dakle prva tema o izboru članova Nacionalnog saveta, druga o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju, želim da kažem da je Srbija zemlja koja neskriveno ide napred u svim oblastima i Srbija je zemlja u kojoj imamo i sigurnost i stabilnost.

Sve ovo govorim, premda je svet suočen sa velikom krizom izazvanom pandemijom Kovid-19, mnoge velike ekonomije su na kolenima, a sa druge strane Srbija pokazuje rezultate.

Kada to kažem ilustrovaću samo nekoliko stvari koje su značajne. Recimo, imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost, povećanje plata i penzija u vreme Kovida-19, kilometri autoputeva, preko 60% svih investicija koje dođu na prostor Zapadnog Balkana ide ka Srbiji. To govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiju, ali sa druge strane, došli smo u 2021. godini do negde 3,5 milijarde evra direktnih stranih investicija. Nivo javnog duga je na nivou od 51,7%, a koliko je ovo rezultat, sa druge strane ne vraćajući na vreme kada je i kod nas javni dug bio preko 80%, govori činjenica da recimo jedna Francuska ima javni dug preko 100%, jedna Italija ima preko 100%, a govoreći o zemljama u okruženju recimo zemlje koje su članice EU, poput Hrvatske ili Slovenije, imaju veći javni dug od Srbije.

Ministre, sa druge strane sve ovo govorim imajući u vidu da je znanje pokretač razvoja u svim oblastima, recimo počev od privrede, sa druge strane zdravstva, recimo odbrane, sporta, ali i svih drugih oblasti. Obrazovanje u svakom društvu je najvažniji, ali sa druge strane i najkompleksniji proces i sistem. Svakako da nema razvoja društva i države bez većeg znanja i bolje primene stečenih znanja.

Ministre, malo pre sam rekao da država Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima. Ovde posebno želim da kažem jednu od najvažnijih oblasti, a to je oblast obrazovanja. Neskriveno ću reći da smo napravili veliki iskorak unapred što se tiče oblasti obrazovanja. Čak, sa druge strane, u vreme pandemije Kovid-19 obrazovanje nije dozvoljeno da ni u jednom trenutku stane, a svi rezultati koji su postignuti u ovoj oblasti govore u prilog tome da se išlo krupnim koracima napred. Vreme koje dolazi svakako, moram da kažem, da je vreme boljih rezultata za obrazovanje, imajući u vidu i kvalitetne osnove koje postavlja nova strategija obrazovanja.

Naravno, značajno je istaknuti sa druge strane da je EU ne samo prepoznala sve ove rezultate, nego sa druge strane dala pohvale za sve dobre rezultate u oblasti obrazovanja.

Vratiću se na dve pomenute teme. Prva tema je izbor članova Upravnog odbora Nacionalnog saveta i druga tema imenovanje, tj. Odluka o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela.

Najpre, govoreći o Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje moram da kažem da je to posle vašeg ministarstva, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja drugi najvažniji organ zadužen za visoko obrazovanje koji je odgovoran za strateško planiranje i donošenje odluka u glavnim pitanjima relevantnim za usklađenost sistema visokog obrazovanja.

Nacionalni savet, kao što ste rekli, ima mandat od četiri godine. Ima 17 članova koje bira Narodna skupština Republike Srbije uz vođenje računa o zastupljenosti oba pola. Od 17 članova šest članova se biraju iz redova istaknutih redovnih profesora, dva člana iz redova profesora strukovnih studija, sedam članova iz reda vrhunskih stručnjaka, odnosno umetnika i još dva člana na predlog Privredne komore i kada su u pitanju studentska pitanja sa druge strane u Nacionalnom savetu učestvuju dva studente koje bira Studentska konferencija iz reda studenata koji ne mogu imati manji prosek od osam.

Sredstva za rad Nacionalnog saveta i njegov rad obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije i Nacionalni savet podnosi Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije jednom godišnje izveštaj o svom radu.

Kada je reč o Nacionalnom telu za akreditaciju ono obavlja poslove akreditacije, provere kvaliteta visoko školskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanje studentskih programa i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Organ upravljanja Nacionalnog akreditacionog tela je Upravni odbor, a organ vođenja je direktor. Upravni odbor, kao što ste rekli, ima devet članova koje imenuje Narodna skupština vodeći računa o zastupljenosti oba pola ne pominjući iz kojih delova dolaze. To ste već rekli. Samo još da kažem da nadležnosti Upravnog odbora da bira, razrešava direktora, bira i razrešava članove Komisije za akreditaciju, usvaja godišnji program rada i finansijski plan uz saglasnost Vlade naravno i donosi statut i opšte akte, nadzire rad direktora.

Nacionalno akreditaciono telo podnosi Vladi izveštaj o svom radu jednom godišnje, ali to se može desiti na zahtev i Nacionalnog saveta i ministarstva.

Na samom kraju samo još jednom da kažem da će Poslanika grupa JS u danu za glasanje podržati kako prvu Odluku o imenovanju članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, tako i drugu Odluku o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju. Zahvaljujem.

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka Popović sa saradnikom iz Ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužioca.

Ministarka, vi ste na početku svoje rasprave govorili o kandidatima, da se ne ponavljam. Rekao bih da dva kandidata dolaze iz Kragujevca, odakle sam i ja, jedan iz Apelacionog tužilaštva, drugi iz Osnovnog tužilaštva, ali ono što je svakako važno, što ću ja na početku reći, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute odluke kada je reč o izboru na funkciju javnih tužilaca.

Jedinstvena Srbija u svom radu i delovanju uvek se zalaže za samostalnost i nezavisnost sudstva. Danas biramo tužioce, ali ne samo kada govorimo o tužiocima, kada govorimo i o sudijama, veoma je važno da oni budu samostalni i nezavisni u donošenju svojih odluka, jer to je u svakom slučaju preduslov vladavine prava, a sa druge strane i garancija za normalan život svih naših građana.

Ministarka, ja ću se malo vratiti unazad i reći da je Srbija u prethodnih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme kada je u pitanju pravosuđe, a sve u cilju da svakako nova organizacija pravosuđa iznese sav teret reformi. Kao krajnji cilj imali smo zaista pun razvoj što se tiče pravosuđa.

Mogu slobodno da kažem da je Srbija možda i lider u regionu kada je u pitanju nezavisnost ili sudija ili tužioca, jer danas u našoj zemlji sudija i tužilac imaju punu slobodu u donošenju svojih odluka.

Kada je reč o Evropskoj uniji, na putu ka EU, čija osnovna vrednost obuhvata vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je ovu oblast, dakle, na putu ka EU, regulisala kroz Poglavlje 23 ili, kako ćemo sada reći, kroz klastere. Opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem u Srbiji napravio izvestan nivo pripremljenosti. Srbija stvara stabilnu društvenu klimu, jer težimo ka evropskim standardima i kao što sam rekao, i kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju tužilaštvo.

U prilog tome ide i cela priča procedure oko izmene Ustava i način na koji će se sudije i javni tužioci birati u budućnosti.

Ali, ministarka, ono što je veoma važno i, moramo biti iskreni, osnovni argument za promenu Ustava kada je u pitanju pravosuđe jeste činjenica da postojeći Ustav ostavlja veliki prostor za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na nosioce pravosudnih funkcija. Ovaj uticaj može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa. Jedini cilj u stvari je praktično da se izbegne ova politizacija, a sa druge strane i ono što se svi zalažemo, kao što sam rekao, za punu nezavisnost što se tiče tužilaštva i što se tiče sudstva. Ono što je cilj i želja svih nas, jeste da dajemo garanciju da će Srbija biti jedno moderno društvo u kome će se u potpunosti primenjivati svi zakoni, kao što je to i sada.

Kada govorimo o nacrtu akta, kada govorimo o tužilaštvu i promeni Ustava, predviđeno je da se promeni sastav i način izbora članova Državnog veća tužilaca koji će se, ja se nadam, promenom Ustava zvati Vrhovni savet tužilaca. Još jednom da napomenem, imaće 11 članova. Ovde ću reći da je predviđeno da Visoki savet tužilaca ima četiri člana koji dolaze iz reda istaknutih pravnika, njih će birati Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je važno, svakako, posle sprovedenog konkursa i dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pet članova biraju javni tužioci i glavni javni tužilac iz redova javnih tužilaca. Rekao sam da ima 11 članova, dva člana, doći će aktuelni ministar koji je zadužen za pravosuđe i, sa druge strane, Visoki javni tužilac po funkciji.

Izbor vrhovnog javnog tužioca vrši Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je često problem, može da se desi da nemamo većinu u Skupštini što se tiče te odluke, ne samo kada je izbor visokog javnog tužioca u pitanju nego i kada je u pitanju Visoki savet tužilaca, pa je predviđen mehanizam kako bi se sprečila blokada ovih organa. Ako za njihove članove odnosno za vrhovnog javnog tužioca ne glasaju dve trećine odnosno tri petine svih narodnih poslanika, članove ovih organa iz redova istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca bira komisija.

Komisiju čine predstavnici organa koji su ustavna kategorija, dakle, to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

To sam već rekao, ali još jednom da pomenem, predviđeno je da se u okviru javno-tužilačke organizacije promeni naziv i funkcija. Ja sam kroz svoje izlaganje već to spomenuo, ali za neke funkcije samo već pomenute reći ću da će se, recimo, Republički javni tužilac biti Vrhovni javni tužilac, Javni tužilac će se zvati Glavni javni tužilac, zamenik javnog tužioca biće Javni tužilac.

Dakle, ono što je na kraju važno, samo da kažem da ove odredbe Ustava u oblasti pravosuđa treba da promenimo, pre svega zbog svih nas, zbog građana Srbije, jer je to u njihovom interesu, a ne zato što to od nas traži Evropska unija.

Na samom kraju, samo da kažem još da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije, svakako podržati sve ove predloge odluka, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za maksimalno jačanje, kako tužilaštva, tako i sudstva. Kao garant vladavine prava i nezavisnih sudija, ili samostalan tužilac i sudija su garancija da će se zakon primenjivati jednako i nepristrasno na sve, da nema, da kažem, povlašćenih.

Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Pantiću, ispred Visokog saveta sudstva, poštovana potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga odluka i ja ću ukratko napomenuti da se još jednom podsetimo, dakle - Predlog odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, zatim Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva, neko ko dolazi iz Kragujevca, ja sam gospodine Pantiću iz Kragujevca neko ko ima karijeru preko 20 godina, to govori u prilog tome kako dobijamo kandidata, da kažem, našu zamenu, zatim, dve odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Javnom tužilaštvu u Velikoj Plani i prestanak funkcije predsednika Upravnog suda, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS.

Ja ću odmah reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute odluke. Ali, gospodine Pantiću, kada govorimo o sudstvu, o tužilaštvu ja na samom početku moram da kažem da se JS zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, kao preduslov vladavine prava.

Gospodine Pantiću, sa druge strane ovo je ojačavanje sudstva i nezavisnosti tužilaštva ne znači udaljavanje od naroda već potpuno suprotno, dakle ako ojačavamo tužilaštvo, ako jačamo sudstvo to znači odaljavanje od neprimerenih uticaja u društvu i to je cilj svih nas, jel tako? Ono što je važno da nezavisan sudija znači garanciju da on primenjuje zakon u potpunosti i da kada sudi nema privilegovanih što se tiče sudskih procena.

Sa druge strane, svaka država koja pretenduje da bude demokratska, a Srbija svakako jeste, važno je da ima najpre dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proističu i ostali stubovi, da kažem, vladavine prava i kao što sam rekao i Srbija ide tim putem, jer jedini uslov i interes svake države je da ona mora da bude jednaka za sve njene građane i principi sudske nezavisnosti i nepristranosti predstavljaju temelj za jednu demokratsko i moderno društvo kakva Srbija, kao što sam rekao, jeste i koje zasnivaju na vladavini prava i dobar sudija je svakako onaj sudija, i tu ćete se složiti sa mnom, koji je položio zakletvu da će suditi po pravdi zakona, da nije potčinjen po nikakvoj samovolji, već pošteno i časno sudi.

Srbija je u prethodnih, da kažem 10 godina, prošla kroz sveobuhvatne reforme što se tiče pravosuđa, a sve u cilju nove organizacije da kažem, sudova. Iznese sav teret što se tiče reformi, a kao krajnji cilj vidljivi razvoj pravosuđa u Republici Srbiji. Možemo reći da i Srbija možda i lider u regionu kada kažemo da je u pitanju nezavisnost sudstva, jer danas u Srbiji sudija uživa potpunu slobodu kada je donošenje svih odluka u pitanju.

Sa druge strane, gospodine Pantiću, složićete se sa mnom, više nikada ne možemo da dopustimo da za godinu dana bez posla ostane praktično hiljadu, blizu hiljadu sudija i tužilaštva, bez zakonom predviđene procedure objašnjenje i prava na žalbu, napravljena je dakle velika šteta čitavom društvu, a da sa druge strane i kažem da je to državu koštalo negde oko 44 miliona. Ovo je u to vreme, sa druge strane, mnogim ljudima produžilo i dugotrajne procese jer znamo da mnogi procesi traju čak i decenijama. Kada govorimo o dužini procesa moram da kažem da definicija starosti predmeta sada u Srbiji podrazumeva predmete starosti do tri godine.

Stvarno je, gospodine Pantiću, apsurdno da imamo neke predmete koji ili procese koji traju u Srbiji decenijama, da neko, recimo, već sam govorio o tome, dođe do toga da kada dobije neko nasledstvo sa druge strane dobije i nasleđen proces koji isto traje deceniju.

Sa druge strane, kada govorimo o Strategiji EU za razvoj pravosuđa, Strategija EU što se tiče razvoja pravosuđa je usaglašena sa Strategijom koju je donela Republika Srbija 2013. godine. Strategija podrazumeva i nužnost infrastrukturnih ulaganja u zgrade i sudove što se tiče Republike Srbije.

Ovde moram da kažem da, recimo, u proteklih 20, 30 godina veoma malo se ulagalo u sve objekte, a u proteklih tridesetak godina isto tako, moram da kažem, da je i održavanje tih objekata bilo na veoma niskom nivou. Kada govorimo o infrastrukturnim objektima, gospodine Pantiću, moram da kažem da dolazim iz Kragujevca i podsetiću vas samo na Palatu pravde u Kragujevcu. To je čini mi se u proteklih više decenija jedna od najznačajnijih infrastrukturnih objekata koja je izgrađena u Republici Srbiji. Svi pravosudni organi smešteni su na jednom mestu, što je svakako olakšalo donošenje sudskih odluka, a sa druge strane, pravda je bila dostupna, biće dostupna za sve građane.

Ukazao bih i na značaj elektronskog pravosuđa. Elektronska razmena podataka direktno doprinosi efikasnosti pravosuđa kroz smanjenje trajanja sudskih i drugih postupaka jer omogućava, sa druge strane, trenutan uvid u podatke koji su od značaja za vođenje postupaka. Praktično jednim klikom nasuprot dugotrajnog putovanja dopisa u obliku papira.

Zahvaljujući E-upravi, E-pravosuđu i informacionom sistemu postignuta je ušteda od 1,1 milijarde dinara, što znači da je štednjom i uštedom papira praktično, gospodine Pantiću, za godinu dana ostvarena ušteda da praktično trećina Palate pravde u Kragujevcu bi mogla da se izgradi.

Na samom kraju kada govorim o ovoj temi želim da kažem da JS podržava svaki napor ove Vlade da Srbija bude zemlja jednakih šansi za sve.

Kada je reč o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, o Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana ove Komisije, treba reći najpre da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa zakonom i odredbama člana 188. Zakona o javnim nabavkama zabranjuje se svaki pokušaj uticaja i uticaj na donošenje odluka ove Republike komisije.

Republička komisija ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predsednik i članovi Komisije odredbama Zakona o javnim nabavkama ne mogu da budu pozvani na odgovornost za svoje mišljenje, a sa druge strane ionako kako glasaju. Odredbama Zakona o javnim nabavkama detaljno je propisana i nadležnost, sastav i izbor Republičke komisije.

Na samom kraju kada je reč o izboru članova Saveta guvernera NBS treba reći da je Srbija postigla i očuvala cenovnu stabilnost i ojačala finansijsku stabilnost. Time je omogućeno sa druge strane da naši građani i privreda lakše posluju, planiraju, kao i da se ekonomija i dalje razvija na zdravim temeljima.

Tokom devet godina, što se tiče NBS, reći ću samo neke parametre, dinar je u odnosu na evro ojačao za 0,9%. Sa druge strane, na deviznom tržištu NBS je kupila 3,2 milijarde evra, tako da u ovom trenutku devizne rezerve na nivou od 14,7 milijardi evra. Isto tako, rezerve u zlatu su na nivou 36,7 tona, što je uvećano, parametar, u odnosu na 2012. godinu za 21 tonu. Dinarska štednja je sa druge strane porasla na 100 milijardi dinara.

Na samom kraju samo još jednom da kažem, gospodine Pantiću, da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge odluka iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -