ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 15 dana

Poštovani gospodine Kosaniću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 10 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine Dačiću, poštovana ministarka Popović sa saradnikom iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je dana objedinjena rasprava više Predloga zakona. Ja ću napomenuti Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Komonvelta Dominike u saradnji u oblasti poljoprivrede, zatim tri Predloga zakona, tri ugovora između Vlade Republike Srbije i Republike Argentine o saradnji u oblasti međunarodne pravne saradnje dve države i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Republike Belorusije o izručenju.

Naravno, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve Predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, jer moram da kažem svaki sporazum, memorandum, ili sa druge strane ugovor koji Republika Srbija potpiše sa nekom zemljom otvara vrata saradnje Srbije sa tom zemljom i u drugim oblastima od interes za Republiku Srbiju.

Na samom početku, pre nego što govorimo o samim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, želim da kažem, a svedoci smo u poslednje vreme, da je opoziciona borba za golu vlast dotakla dno u Srbiji. Mogu da razumem kada to kažem da se opozicija za vlast bori delima, idejama, programom, na kraju krajeva i ako vlast ne radi nešto dobro, bori se da kritikuje ali ta loša dela, ali ministarka zaista ne mogu da shvatim da se opozicija bori kada lažima pokušava da sroza ugled institucija Republike Srbije, a sa druge strane ugled čitave Republike Srbije. Kada to kažem, mislim da politička grupacija okupljena ili bolje rečeno interesna organizacija okupljena oko Dragana Đilasa je na račun Dragana Markovića Palme iznela niz najbrutalnijih laži, neprizemnih, koje običan čovek ne može ni da zamisli, a kamoli da izgovori.

Sa druge strane, oni sebi daju za pravo kada izgovaraju svoje laži da su i policija i sud i tužilaštvo i njihove laži su za njih jedini validni dokazi. Kada iznesu te laži, za njih je to presuda, niko nema pravo na odbranu, nema pravo na čast, nema pravo na istinu.

Ministarka, zaista se pitam dokle ćemo mi kao društvo biti spremni da tolerišemo da neko zarad najjeftinijih političkih poena iznosi ovakve laži, a da pri tome nema nikakvu odgovornost.

Dragan Marković Palma je protiv svih lica koja su iznela ove neistine podneo krivične prijave. Znamo da je istina i pravda na našoj strani, ali sa druge strane, ministarka u potpunosti verujemo u institucije države i moram da kažem da se nadamo da će u najskorije vreme svi oni koji su izneli ovakve laži, odgovarati u skladu sa zakonom.

Vraćajući se na same teme iz ove objedinjene rasprave, najpre kada je reč o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede, ovaj ugovor je potpisan 2019. godine u Beogradu. On obuhvata stepen saradnje koji je između dve zemlje u oblasti poljoprivrede, ali moram da kažem da bilateralna saradnja između dve zemlje je u usponu i postoji obostrana želja da i u mnogim drugim oblastima Srbija i ova država imaju dobru saradnju.

Isto tako, što je veoma značajno za nas, za Srbiju, posvećeni smo aktivnostima u okviru regionalnih organizacija. Kada to kažem, ova država je punopravni član organizacije koja se zove Karipska zajednica, veoma važna za nas i ono što je na kraju važno, kada govorim o ovoj državi, da je ona povukla priznanje naše južne pokrajine Kosova i Metohije kao nezavisne države.

Kada je reč o tri ugovora u oblasti međunarodne pravne saradnje između Republike Srbije i Republike Argentine, važni su jer kriminal kao društvena pojava ne poznaje granice. Ovde je reč o ugovorima o transferu osuđenih lica i saradnje o izvršenju krivičnih sankcija, o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i o izručenju.

Svakako da će ovi ugovori imati veoma veliki značaj u borbi protiv organizovanog kriminala i uticati na njihove izvršioce. Srbija je prva zemlja u regionu koja je potpisala jedan ovakav ugovor sa Argentinom i ono što je veoma značajno, ovi ugovori treba da budu podsticaj da još i u drugim oblastima napravimo ugovore sa ovom zemljom od značaja za Srbiju. Svakako puna zahvalnost Argentini na svom čvrstom i principijelnom stavu po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Na samom kraju, kada je reč o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije, o izručenju, potpisan je u okviru zvanične posete predsednika Belorusije Lukašenka Srbiji, dakle u Beogradu 2019. godine. potpisan je u cilju učvršćivanja i dalje saradnje u oblasti pravne pomoći u krivičnim stvarima i regulisanja saradnje u pogledu izručenja okrivljenih i osuđenih lica. Dakle dve zemlje se obavezuju da će između sebe sva lica koja se nalaze na njihovoj teritoriji izručiti radi krivičnog gonjenja i izvršenja presude.

Bilateralna saradnja između Srbije i Belorusije je na najvišem nivou i zasniva se na tradicionalnom prijateljstvu, kulturnoj, istorijskoj, jezičkoj i verskoj bliskosti između dva naroda. Između Srbije i Belorusije postoji 51 bilateralni sporazum do sada, naravno, postoji mogućnost saradnje i u drugim oblastima, ali, evo, pomenuću samo neke od sporazuma koji su veoma značajni za Srbiju – Sporazum o slobodnoj trgovini i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane.

Na samom kraju, ne dužeći više, da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre sa saradnikom iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas u ovoj objedinjenoj raspravi tri predloga zakona, bolje da kažem tri sporazuma, prvi između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, drugi između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske i treći između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Na samom početku reći ću da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge iz ove objedinjene rasprave, tj. sve sporazume.

Na samom početku, pre nego što govorim o samim predlozima zakona, moram da se osvrnem na to da smo danas svedoci da je u Srbiji opoziciona borba za golu vlast dotakla dno. Kada to kažem, imam na umu da je Marinika Tepić, a kada neko govori laži, moram da kažem gospođa laž, na račun Dragana Markovića Palme, koji je čovek koji je sa jedne strane sin, suprug, otac, ali sa druge strane i deda petoro unučadi, a za mene koji ga dobro poznajem i za sve one koji ga dobro poznaju dobar čovek, za koga je porodica svetinja, iznela niz najprizemnijih laži koje običan čovek ne može ni da zamisli.

Ne znam do kada ćemo kao društvo biti spremni da tolerišemo da neko zarad jeftinih političkih poena, da neko zarad političkog marketinga se koristi ovakvim brutalnim lažima i da pri tome nikako i ni za šta ne odgovara.

Sa druge strane, građani Jagodine, za koje se oni tobože zalažu, su pokazali koliko veruju brutalnim lažima. Na političkom mitingu, koji su neuspešno organizovali u Jagodini, bila je prisutna grupica njihovih botova i bukvalno osam Jagodinaca. Toliko o tome koliko im građani veruju. Očigledno da pojedini kvazi političari definitivno ne mogu da shvate da ih je narod pročitao, da je shvatio njihovu politiku koja počiva na tezi – što Srbiji gore, to nama bolje.

Jedinstvena Srbija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom ima preko sto hiljada članova i mi u potpunosti verujemo u nezavisnost sudstva, u samostalnost tužilaštva, jer to je, na kraju krajeva, preduslov vladavine prava. Znamo da ćemo u ovoj hajki na Dragana Markovića Palmu izaći kao pobednici, jer istina i pravda su na našoj strani.

Moram da kažem, govoreći o ovome, da je Srbija prelepa zemlja, Srbija u svim segmentima ide krupnim koracima napred i ne smemo da dozvolimo da zarad jeftinih političkih poena neko pokušava da od Srbije napravi zemlju u kojoj se nevinost dokazuje, a krivica sa druge strane podrazumeva.

Vraćam se na predloge zakona. Najpre, Predlog zakona, prvi, između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o saradnji carinskih administracija dve zemlje. Svakako da će se njegovom primenom saradnja između dve zemlje podići na još viši nivo. Ovim sporazumom carinske administracije Srbije i Kine nastavljaju odličnu saradnju koja se prethodnih nekoliko godina odvijala i kroz okvirni Protokol za saradnju i olakšavanje postupaka carinjenja između Kine, Mađarske, srpske i makedonske carine. Ovaj sporazum potpisan je u Beogradu 2014. godine, u okviru samita Kine i zemlje centralne i istočne Evrope.

Važna stvar za nas je da Kina principijelno podržava stav da naša južna pokrajina ne može da bude član Svetske carinske organizacije, kao i drugih međunarodnih organizacija. Odnos dve zemlje karakteriše intenzivan politički dijalog posete na najvišim nivoima.

Srbija, još jednom da kažem, pridaje veliki značaj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom i 2016. godine imali smo prvu posetu kineskog predsednika posle čak 30 godina. U toj poseti odnosi dve zemlje podigli su na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Da kažem da obim robne razmene između dve zemlje u 2020. godini iznosio je nekih 3,2 milijarde evra, naravno da postoji prostor za još veću saradnju. Isto tako, dve zemlje ostvaruju veoma dobru projektnu saradnju u oblasti infrastrukture i energetike. Da kažem, neki od najznačajnijih projekata su Pupinov most, dakle, Zemun-Borča, deonica puta „Miloš Veliki“, zatim rekonstrukcija Termoelektrane Kostolac, a neki od najvećih kineskih investitora u Srbiji su kompanije „Ziđin“, koja je 2018. godine investirala u RTB „Bor“, kao i kompanija „Hestil“, koja je izvršila akviziciju Železare Smederevo. Isto tako, pomenuo bih, kada govorim o ovome, da je u Kragujevcu 2019. godine otvorena kineska fabrika „Jang Feng“ za proizvodnju komponenata za unutrašnjost automobila.

Kada je, sa druge strane, reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekta u Republici Srbiji, Francuska potvrđuje svoje interesovanje da podrži prioritetne strateške projekte u Srbiji i Francuska je veoma važan partner za Srbiju i njen dalji razvoj. Ovaj sporazum je važan korak za dalju saradnju dve zemlje koje imaju zajedničku istoriju, prijateljstvo još iz Prvog svetskog rata.

Dakle, ovim sporazumom najveći deo novca biće izdvojen za metro, a drugi deo za projekte unapređenja energetske efikasnosti. Oba projekta su od izuzetnog značaja za ekonomski napredak Srbije. Izgradnja metroa je i deo plana o kojem je ministar pričao „Srbija 2025“. Inače, ukupna ekonomska saradnja Srbije i Francuske se ocenjuje kao dobra, ali svakako da postoji ogroman potencijal da se ta saradnja proširi i da postane još mnogo, mnogo veća.

Poseta predsednika Francuske Makrona Srbiji u 2019. godini bila je prva poseta posle 18 godina jednog francuskog predsednika i ta poseta dala je veliki doprinos intenziviranju i unapređenju svih segmenata bilateralne saradnje između dve zemlje. Potpisano je preko 25 sporazuma, što je veoma značajno, u Srbiji danas posluje, ministre, ako se ne varam, preko 25 francuskih kompanija i zapošljavaju otprilike preko 12.000 radnika. Između ostalog, francuska kompanija dobila je i tender za koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ na 25 godina.

Na samom kraju, kada je reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država, ovaj Sporazum o podsticaju investicija omogućava Američkoj razvojnoj banci da upotrebi pun opseg svojih finansijskih proizvoda u Srbiji. Dakle, postoji veliki potencijal da se pomogne pokretanju novih investicija koje otvaraju, što je veoma važno, nova radna mesta i daju podršku privrednom razvoju naše zemlje.

Ali, ono što treba reći, po američkom zakonu, svaka zemlja mora da potpiše ovakav sporazum kako bi Razvojna banka DFC mogla da ponudi ceo spektar svojih finansijskih proizvoda. Inače, zaključivanje ovog sporazuma zapravo predstavlja ispunjenje Sporazuma iz Vašingtona i predmetni novac biće na raspolaganju privrednicima, malim i srednjim preduzećima za obrtna sredstva i za investicije. Namera je da krediti budu na period duže od 10 godina, što u garantnoj šemi koja je trenutno na snazi nije slučaj.

I na samom kraju, želim da kažem još jednom da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona ili bolje rečeno sve sporazume iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovač, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, pred nama su danas dve odluke – o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu i o izboru sudija koji se biraju po prvi put na sudijsku funkciju. Reč je o 37 kandidata koje je predložio Visoki savet sudstva.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje svakako će podržati pomenute odluke, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, ali, s druge strane, moram da kažem da se Jedinstvena Srbija zalaže za jačanje ukupnog kapaciteta našeg pravosuđa, jer poznato je da pravosuđe čini prvi stub vladavine prava.

Na samom početku, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije čestitke na izboru predsednici Vrhovnog kasacionog suda. Mi smo pre izvesnog vremena dobili iz reda sudija članove Visokog saveta sudstva. Ovom odlukom o izboru za kasacioni sud kompletirali smo sastav Visokog saveta sudstva.

To je veoma bitno i o tome što danas govorimo, iz redova od Visokog saveta sudstva dobijamo sudije koji će biti na kraju izabrani u ovom visokom domu.

Srbija je u prethodnih deset godina napravila krupne iskorake unapred, što se tiče reformi sudstva, a sve u cilju nove organizacije sudova koji treba da iznesu teret reformi.

Danas kada govorimo o reformi u sudstvu, ja ne mogu da ne kažem da je Srbija zemlja koja je ekonomski sigurna, politički stabilna, zdravstveno bezbedna i Srbija u mnogim oblastima ide krupni koracima napred i, recimo, u ovo vreme pandemije Kovida-19 naš zdravstveni sistem beleži odlične rezultate, pokazali smo se kao mnogo uspešniji nego mnogi zdravstveni sistemi koji su pre ove pandemije možda bili mnogo bolji ocenjeni nego zdravstveni sistem u Srbiji.

Kada govorimo o zdravstvenom sistemu, jedna delegacija, koju predvodi Dragan Marković Palma, otišla je, delegacija koju čini preko 100 lekara, preko 100 zdravstvenih radnika, u Egipat, u glavni grad regije Crvenog mora, u Hurgadu i kada govorimo o lekarima govorimo da su oni naši heroji, da su spasili mnogo života. U ovoj delegaciji, koju čine zdravstveni radnici, su ljudi koji su sa prve linije fronta odbrane od Kovida-19.

Sa druge strane, kad govorimo o uspesima Srbije, blizu tri miliona vakcina, blizu milion i 200 revakcinisanih. Srbija je, što se tiče privrednog rasta, dominanta. Sa druge strane, preko 60% investicija koje dolaze u region Zapadnog Balkana ide na Srbiju i nijedan investitor koji dolazi u Srbiju nije odustao. To govori o tome koliko imaju poverenje u Srbiju, ispod 10% nezaposlenost, i to su samo neki od pokazatelja koji govore koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Sa druge strane, svaka država, pa i naša, koja pretenduje da bude demokratska, a Srbija svakako jeste demokratska država, mora da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri pokazatelji za ostale stubove vladavine prava. Srbija je svakako zemlja koja tome teži i principi sudske nezavisnosti i nepristrasnosti predstavljaju temelj za jedno demokratsko i moderno društvo u kome se teži vladavini prava. Tu, sa druge strane, ne sme da dođe ni do kakvih zloupotreba, jer jedini interes ove države mora i jeste da bude ravnopravnost za sve građane. Dobar sudija, koji je položio zakletvu, mora da sudi po pravdi i zakonu, koji nije potčinjen samovolji, već pošteno i časno radi svoj posao.

S druge strane, gospodine Pantiću, moram da kažem da više nikada ne smemo da se vratimo u vreme kada smo u jednom danu ili u dva dana izgubili ili je dobilo otkaz blizu hiljadu sudija i tužilaca bez zakonom predviđene procedure, objašnjenja ili prava na žalbu. Napravljena je velika šteta za čitavo društvo, a to nas je koštalo, reizbor, građane Srbije je koštalo 44 miliona evra.

S druge strane, govorimo o tome koliko je značajno da skratimo dužinu sudskih procesa. Ovo je svakako uticalo na određene sudske procese da se oni produže. Kada već govorimo o dužini sudskih procesa, Vrhovni kasacioni sud nadzire sprovođenje Nacionalnog programa za smanjenje broja zaostalih predmeta, i to svakako ima uticaj na efikasnost sudova i pogled u broj starih predmeta.

Definicija starih predmeta sada podrazumeva neku vreme od tri godine, ako se ne varam, i vi ćete se složiti sa mnom ako kažemo da je stvarno apsurdno da pojedini predmeti traju više decenija. Gospodine Pantiću, zamislite, recimo, kada neko dobije nasledstvo, uz to nasledstvo dobije i nasleđeni sudski proces, stvarno apsurdna situacija.

Ja sam o tome govorio, ali da ukažem na značaj ulaganja u pravosudnu infrastrukturu. Veoma je značajno da na jednom mestu imamo sve sudove, da imamo tužilaštva, to govori o brzini svih sudskih procesa.

Podsetiću još jednom da je u Kragujevcu izgrađena moderna Palata pravde. U prethodnim decenijama, čini mi se, najznačajniji objekat, i to govori o tome da na jednom mestu imamo sve pravosudne organe, tužilaštva i koliko to ide u prilog tome da sami procesi budu brži, a pravda dostupnija za svakog građanina i svakako brža. Ne treba da kažem, sa druge strane, recimo, za sam Kragujevac, za čitav region, koliko znači takav jedan objekat u jednom gradu.

Na samom kraju želim da kažem da se JS, još jednom, zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, jer to sve čini vladavinu prava. Ono što ovde moram da kažem na samom kraju jeste da to ne znači da jačanje tužilaštva, sudstva znači odaljavanje od naroda, već upravo suprotno. To sve znači odaljavanje od neprimerenih uticaja. U danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće pomenute odluke. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -