ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 6 dana

Poštovani gospodine Kosaniću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 9 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 9 meseci i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicom iz Ministarstva, poštovana potpredsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona, prvi o izmenama Zakona o kulturi i drugi o izmenama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.

Na samom početku moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o kulturi i konkretne izmene koje se odnose na ovaj predlog zakona obezbeđuju zastupljenost manje zastupljenog pola i to na samom početku sa 40% u Nacionalnom savetu za kulturu, upravnim i nadzornim odborima, ustanovama kulture, a kojih je osnivač kako Republika Srbija, autonomna pokrajina, ali i jedinice lokalne samouprave.

Praktično, rodna ravnopravnost u oblasti kulture obuhvata jednaku slobodu kulturnog i umetničkog stvaralaštva, a sa druge strane ravnopravni pristup kulturnim dobrima i kulturnim sadržajima, jednaku mogućnost ispoljavanja i razvijanja talenata u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu, ravnopravno učešće na konkursima za projekte kulture i umetnosti, kao i ravnopravno učešće na konkursima za nagrade koje se dodeljuju u oblasti kulture i umetnosti.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u oblasti javnog informisanja, izmene se odnose na član 44. i praktično zabranjuje se izražavanje mržnje i omalovažavanja kako za žene, tako i za muškarce, ali i javno zagovaranje i podržavanje i postupanje zasnovano na predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja, a koji su zasnovani na ideji nadređenosti, odnosno podređenosti kako muškarca, tako i žene i ono što je važno za sredstva javnog informisanja, da su dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljivi jezik.

Sada, ministarka, ono što nisam mogao danas da zaobiđem da kažem, a to je Strategija razvoja Srbije od 2020. do 2029. godine. Ona praktično predstavlja osnovni i strateški dokument kulturne politike Republike Srbije kojom se planski i sistemski reguliše javni interes u oblasti kulture i određuju strateški prioriteti razvoja kulture u narednom desetogodišnjem periodu.

Ministarka, neki osvrt kada govorimo sada o kulturi, najpre da kažem kada govorimo o pozorišnom životu, Beograd ima najintenzivniji pozorišni život, zatim Novi Sad, sa druge strane Subotica, Niš, Kragujevac i to predstavlja otprilike 60% srpskog pozorišta.

Sa druge strane, u oblasti muzičkog stvaralaštva u Republici Srbiji funkcionišu tri simfonijska orkestra: Beogradska filharmonija, Vojvođanski simfonijski orkestar u Novom Sadu, ali i Niški simfonijski orkestar, a vi, ministarka, znate da dolazim iz Kragujevca, dobro ste upoznati da u okviru Muzičkog centra u Kragujevcu funkcioniše Kragujevački simfonijski orkestar, ali to nije jedino. Dakle, Gradski kamerni hor „Liceum“, Gradski kamerni orkestar „Šlezinger“, zatim Kragujevački akademski orkestar „Akordeonista“, Gradski omladinski hor i Gradski dečiji hor.

Isto tako, ministarka, ono što ovde zaista ne mogu da zaobiđem, a kada govorimo o Strategiji, nešto što je, čini mi se, pokazano od velike važnosti u Strategiji, jeste saradnja između kulture i obrazovanja. Mogu da dam dobar primer da su u Kragujevcu već 2018. godine prepoznali tu sienergiju između kulture i obrazovanja. Još 2018. godine potpisan je Memorandum o saradnji između Grada Kragujevca i svih osnovnih i srednjih škola.

Želim ovde još da kažem da će se u Kragujevcu, vi to dobro znate, naslonjeno na ovu Strategiju, usvojiti plan tokom ove godine, razvoja grada Kragujevca od 2021. do 2025. godine.

Na samom kraju kada govorimo o kulturi, ministarka, veoma važan je onaj projekat što je vaše ministarstvo donelo, a to je projekat i da pohvalim na kraju projekat - prestonica kulture Srbije 2023. godine… Taj projekat, mislim, je po uzoru na evropski projekat Evropska prestonica Srbije i, što je još najvažnije, on se oslanja na decentralizaciju kulturnu Srbije. Svaka od lokalnih samouprava treba da prepozna značaj ovog projekta i da se dobro pozicionira, kako na kulturnom nebu Srbije, tako na turističkom nebu Srbije, ali čini mi se, ne samo na kulturnom i turističkom nebu Srbije, već mnogo šire, u čitavom regionu.

Ono što na samom kraju želim da kažem jeste da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati oba predloga zakona o kojima sam danas govorio. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Matić, sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, potpredsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga sporazuma i ugovora sa relevantnim evropskim finansijskim institucijama i, na samom početku, reći će da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute predloge sporazuma, odnosno ugovora iz ove objedinjene rasprave.

Sa blizu 770 miliona evra, otprilike, kolika je vrednost ovih sporazuma i ugovora, omogućićemo dalji ubrzani rast i razvoj naše ekonomije u Srbiji.

Kada govorimo o ubrzanom razvoju, moram da kažem da je Srbija zemlja koja ide krupnim koracima napred u svim segmentima. U ovo vreme velike krize izazvane pandemijom Kovida - 19, kada su svakako mnoge velike ekonomije na kolenima, Srbija pokazuje rezultate. Srbija jeste simbol novih vrednosti.

Pomenuću ovde samo neke od parametara koji govore u prilog tome koliko Srbija, kao što sam rekao, ide krupnim koracima napred.

Najpre, nije novina kada kažem da je Srbija lider na zapadnom Balkanu što se tiče investicija, sa čak preko 60% ukupnih investicija koje dolaze na zapadni Balkan i ide ka Srbiji. Sa druge strane, prošle godine, vrednost tih investicija je blizu 3,5 milijardi dolara. Ove godine smo premašili već 1,7 milijardi evra što se tiče investicija.

To govori, sa druge strane, svakako, ministarka, vi ćete to verovatno i potvrditi, o poverenju svih investitora u Srbiju. Znači, u sve ono što mi radimo u Srbiji.

Sa druge strane, nezaposlenost je ispod 10%, rast plata i penzija. Što se tiče privrednog rasta, u prošloj godini smo imali privredni pad ili rast od minus jedan procenat, što je bio jedan od najboljih rezultata, a ove godine svi pokazatelji govore da ćemo na kraju ove godine imati privredni rast od 6%.

Sa druge strane, naš BDP je na 60%. Ne vraćajući se zaista na ono vreme i ne govoreći o tome kada je bio preko 80%, moram da kažem da, recimo, jedna Nemačka ima preko 80% BDP-a, a, recimo, jedna Grčka blizu 350%. To su samo neki od pokazatelja koji govore u prilog tome što sam rekao koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, treba reći da su oni usmereni na tri oblasti. Prva - dalja izgradnja i unapređenje naše saobraćajne infrastrukture, druga - unapređenje naše životne sredine i treća - unapređenje rada javnog sektora.

Ja ću se, zbog vremena, osvrnuti samo na dva sporazuma i ugovora iz ove objedinjene rasprave.

Kada je reč o Sporazumu o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade UK Velike Britanije i Severne Irske, on definiše svakako bilateralne odnose između Velike Britanije i Republike Srbije. Krenuo je da se primenjuje privremeno od maja ove godine. Kao što znate, Velika Britanija je izašla iz EU i do tog trenutka naš odnos je regulisao SSP, a od tada ovaj privremeni sporazum.

Ono što je važno za naše odnose, tj. za odnose između Srbije i Velike Britanije, je da recimo mi imamo suficit u robnoj razmeni još od 2016. godine sa Velikom Britanijom, a u Srbiji, reći ću još jedan parametar, posluje preko 500 privrednih subjekata iz Velike Britanije. Svakako da se ovim sporazumom koji je danas pred nama podstiču dalje investicije i otvaraju vrata dalje saradnje između Srbije i Velike Britanije.

Kada je reč o potvrđivanju Ugovora o zajmu između francuske Agencije za razvoj i Republike Srbije za projekte modernizacije železničkog saobraćaja u Srbiji, moram da kažem svakako opredeljenost Srbije da investira u izgradnju novih autoputeva, rekonstrukciju regionalnih i lokalnih puteva, ali sa druge strane i izgradnja nove železničke infrastrukture, kao i revitalizacija postojećih železničkih pruga.

U ovom sporazumu imamo sve ono što je neophodno kako bismo unapredili sistem železničke infrastrukture u našoj zemlji. Dakle, revitalizacija železničke infrastrukture, obnova koloseka, obnova tunela, kao i revitalizacija velikog broja železničkih prelaza.

Građani Srbiji prevoziće novi, moderni vozovi koji će se kretati brzinom ne manjom od 160 kilometara na čas.

Na samom kraju želim da kažem, ulaganje u infrastrukturu ili bolje rečeno, što više povežemo puteve železnicom, stvaramo još jači podsticaj za dolazak investitora, otvaranje fabrika, a samim tim i novih radnih mesta. Sa druge strane, izvoz naše robe, a Srbija je dominantnija ekonomija zapadnog Balkana, i naš put biće brži, bezbedniji i efikasniji.

Na samom kraju da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani predstavnici nezavisnih komisija, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava četiri izveštaja i pre nego što pređem da govorim o tome, ja bih još jednom napomenuo da se radi o izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godine. Sa druge strane, izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu i naravno godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za 2020. godinu.

Reći ću da u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati pomenute izveštaje, ali dozvolićete pre nego što počnem da govorim o samim izveštajima, moram da kažem i da konstatujem da je Srbija zemlja koja ima stabilnost i sigurnost u svakom smislu. Srbija je zemlja koja ide krupnim koracima napred i kada to kažem, reći ću samo neke parametre, da je Srbija imala najbolji rezultat što se tiče privrednog rasta. Imamo i fiskalnu i monetarnu stabilnost, čak preko 60% svih investicija koje dođu na zapadni Balkan ide ka Srbiji, to govori o poverenju investitora koji imaju u Srbiju. Naš zdravstveni sistem u borbi protiv Kovida 19 se pokazao mnogo uspešnijim nego mnogi zdravstveni sistemi koji su možda pre pandemije bili mnogo bolje ocenjeni nego zdravstveni sistem Srbije. isto tako, naši građani su imali u ponudi četiri vakcine. Sa druge strane pomagali smo i zemljama u okruženju što se tiče vakcina. To su samo neki parametri koji govore o tome koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Sa druge strane, kada govorimo o tome da je neka opozicija u Srbiji, meni bi bilo razumljivo da se opozicija za vlast bori idejama, delima, programom, da sa druge strane kritikuju loše postupke vlasti, ali ja ne mogu da shvatim da prava opozicija pokušava da lažima sroza ugled institucija i države Srbije u celini. Oni sebi daju za pravo da budu i policija, daju sebi za pravo da budu i vlast, da budu tužilaštvo i daju sebi za pravo da su njihove laži jedini validni dokazi. Očigledno da pojedini kvazi političari u Srbiji ne shvataju da je narod davno prepoznao njihovu politiku koja se zasniva na tezi - što Srbiji gore, to nama mnogo bolje.

Ali, kao što sam rekao, Srbija ide krupnim koracima napred. Srbija je davno odbacila politikanstvo, u Srbiji sada vlada primenjena politika. Dobar primer za to je da danas u Jagodini moćna nemačka kompanija "Fišer" otvara fabriku za proizvodnju delova i dodatne opreme za automobile visoke klase. Dakle, biće zaposleno 350 radnika. Kada to kažem, otvaranjem još jedne moćne nemačke fabrike u Jagodini Dragan Marković Palma, ali pre svega i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokazuju put kojim Srbija treba da ide. Inače, ova moćna kompanija ima svoje fabrike i u SAD, ima svoju kompaniju u Kini, ima svoju kompaniju u Češkoj.

Sa druge strane, da još jednom podsetim da je Dragan Marković Palma u Paraliji bio domaćin delegaciji od 600 članova, od toga 500 lekara i medicinskih radnika iz 25 medicinskih centara opštih bolnica i domova zdravlja iz Srbije. I ova putovanja organizovana su u znak zahvalnosti svim našim lekarima i medicinskim radnicima koji su dali svoj maksimum u borbi protiv Kovida - 19.

Vraćajući se na same izveštaje iz ove objedinjene rasprave, treba reći da ovi izveštaji predstavljaju rad nezavisnih komisija i ovde su predstavnici. Sve ove komisije za svoj rad odgovaraju isključivo Narodnoj skupštini. Kada pogledamo izveštaje ovih komisija, možemo da zaključimo da se njihovo poslovanje bazira isključivo na usklađenosti sa propisima koji vladaju u EU. Isto tako, treba napomenuti da je rad svih ovih komisija, ali ne samo komisija, uopšte bio specifičan u ovo vreme pandemije Kovida - 19.

Na prvom mestu, kada govorimo o Komisiji za kontrolu državne pomoći, svaka zemlja koja želi da postane deo velike porodice, koja želi da postane deo EU, obavezna je da ispuni zahteve za pridruživanje. Jedan od tih zahteva je kontrola državne pomoći.

Kada govorimo o tome, sistem državne pomoći je uspostavljen u Srbiji 2010. godine donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći. Nadležnost za kontrolu državne pomoći u Republici Srbiji ima Komisija za kontrolu državne pomoći, danas imamo predstavnike ovde. Njena nadležnost je svakako dok Srbija ne uđe u EU.

Komisija je operativno nezavisno telo koje ima ista ovlašćenja u Republici Srbiji kao i Evropska komisija u odnosu na države članice EU. Ova komisija imala je važnu ulogu tokom pandemije Kovida - 19, jer je država pomogla građane, samo jedan parametar, kao pojedince. Tu ne smemo da zaboravimo ni pomoć privatnom sektoru u više navrata.

Kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, treba reći da je srpsko tržište hartija od vrednosti tradicionalno nerazvijeno i to nije nikakva tajna. Znači, to je nešto čime treba da se bavimo u narednom periodu. Razlog za to leži pre svega u tradiciji i verovatno u nepoverenju koje je dominantno u Srbiji. Građani Srbije tradicionalno primarno ulažu u nekretnine, bankarsku štednju, sa druge strane, ali i u svoje preduzetničke poslove. Mi svakako ne možemo da se poredimo sa razvijenim berzama pre svega u Americi i Aziji, ali moramo da činimo sve da tržište hartija od vrednosti u Srbiji svakodnevno raste. I to je, čini mi se, dominantan zadatak.

Bez praćenja svetske prakse i liberalizacije propisa, teško je očekivati značajniji napredak u ovoj oblasti. Dakle, kao što sam rekao, svakodnevno praćenje i rad po tom pitanju, pre svega zato što je primarno tržište hartije od vrednosti plitko, a samim tim, sa druge strane, i sekundarno tržište nema mogućnosti značajnijeg prometa što se tiče Srbije. To su objektivni uslovi u kojima se u ovom trenutku nalazi tržište hartija od vrednosti u Srbiji i u kojim se okvirima kreće. Siguran sam da u vremenu koje dolazi, uloga Komisije za hartije od vrednosti je od ključnog značaja za razvoj i regulaciju srpskog tržišta hartija od vrednosti.

Kada je reč o javnim nabavkama, otvaranjem Poglavlja 5, rezultat je promena koje su sprovedene u oblasti javnih nabavki u Srbiji, ali opredeljenjem da se kroz reformu javne uprave uskladi sistem javnih nabavki sa svim onim što vlada svakako u EU.

Ugovori o javnim nabavkama predstavljaju, kada govorimo o drugim zemljama, veliki deo bruto domaćeg proizvoda svake zemlje budžeta javne potrošnje.

Važna stvar koju danas treba da napomenemo je da je portal ubrzao proces javnih nabavki i svakako kontrolu javnih nabavki u Republici Srbiji i Kancelarija za javne nabavke svakodnevno pruža podršku korisnicima portala putem svog kol centra i svim ponuđačima i naručiocima.

Ne dužeći više, još jednom kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve izveštaje ovih nezavisnih komisija. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije uputiću par pitanja.

Prvo pitanje upućeno je ministarki Slavici Đukić Dejanović. Ministarka, Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima, reći ću zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, ali svakako i Dragana Markovića Palme koji koju god zemlju poseti širom dodatno otvori vrata saradnje Srbije sa tom zemljom. Ali, zasigurno ovde moram da kažem da sve to nema punu meru ako Srbija nema uspešnu populacionu politiku. To je ono što je, čini mi se, najznačajnije za nas.

Ministarka, u prethodnom periodu urađene su mnoge pozitivne stvari, sa mrtve tačke smo promenili, da kažem, mnogo štošta. Zasigurno znam da ste vi maltene obišli svako mesto, manje ili veće u Srbiji, pokušavajući da aktualizujete ovo veoma značajno pitanje za Srbiju. Jagodina je primer uspešne lokalne samouprave u kojoj se značaj populacione politike prepoznao još pre mnogo vremena i rezultati te uspešne populacione politike vidi se da se svake godine u Jagodini dva nova odeljenja prvaka upišu u školu.

Ono što je značajno, moramo da kažemo da demografija ne podrazumeva, sa jedne strane, uspešnu populacionu politiku, već sa druge strane podrazumeva i uspešno upravljanje migracijama. Vi znate da Srbija svake godine izgubi veliki broj ljudi starosti otprilike nekih 29 godina, koji odu u inostranstvo, ali isto tako izgubimo jedan grad veličine 300.000 kad se saberu umrli i ti migranti.

Vi ste pre neki dan imali jedan značajan sastanak iz EU gde ste pominjali ovo pitanje i siguran sam da je moje pitanje da će Vlada Republike Srbije u narednom periodu prepoznati značaj ovog zaista važnog pitanja. Moje pitanje je – kakve su konkretne sada mere i šta će Vlada Republike Srbije učiniti u narednom periodu, što se tiče upravljanja migracijama?

Drugo pitanje ja bih trebao da uputim Neli Kuburović, ali pošto je ona postala majka, ja joj čestitam odavde, mislim da bih mogao da mi odgovori Nebojša Stefanović, ministar, tiče se nestalih beba.

Mi u Skupštini imamo ovaj zakon, neki će reći da je ovaj zakon možda dobar, neki da je loš, ali ono što je značajno mi smo ovo pitanje pokrenuli sa mrtve tačke. Znači, krenuli smo napred, što se tiče ovog pitanja. Ono što ja ovde želim da kažem kao otac dve devojčice je da je meni prosto neverovatno da neko nekome uzme dete i ako se ja pitam za to treba da postoji najveća moguća kazna koja je predviđena našim zakonom.

Pitanje za vas, ministre – da li ćemo u narednom periodu pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama?

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem na odgovorima.

Tu nije ministar Mali, ali neko iz Vlade može da mi odgovori da li je realno da u narednim godinama Srbija ima najveće plate na zapadnom Balkanu? Ja sam siguran da je to realno, imajući u vidu da sam siguran da u prvom kvartalu 2020. godine Srbija će imati najveći rast u Evropi. S druge strane, u decembru smo imali prosečnu platu od 510 evra, a podsetiću samo da pre par godina ta plata je bila 340 evra.

Drugo pitanje uputio bih ministru Lončaru.

Ministre, aktuelna tema - korona. Čuli smo iscrpno da ste rekli da je Srbija u potpunosti spremna, ne daj Bože, da dođe i kod nas. Mene interesuje samo jedna stvar - da li, a siguran sam da jeste, Srbija potpuno kontroliše granice i da li imamo punu saradnju sa ljudima u okruženju koji već imaju, da kažem, pojedine slučajeve korone?

Još jedno pitanje. Ovih dana se pojavila informacija da će Srbija biti izložena velikim pritiscima za, da kažem, rešavanje statusa naše južne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ovo pitanje nas čeka u narednom periodu. Pominje se nekakav nov Ahtisarijev plan, sada pod nazivom "Ahtisari plus, plus", pa me interesuje da li smo kao Vlada Republike Srbije, kao država potpuno spremni da odgovorimo izazovima, imajući u vidu, pogotovo da predsednik države Aleksandar Vučić za neki dan će biti u Vašingtonu, a posle toga za neki dan u Berlinu?

I, još jedno pitanje. Ministre Vulin, toliko godina smo čekali nov protivvazdušni sistem, ovoga puta "Pancir S1". Čini mi se da smo sedamdesetih godina dobili "Kub" i "Nevu" u Jugoslaviji.

Moram da kažem da, pored svega onoga što smo u prethodnom periodu dobili - migovi, helikopteri, svo naoružanje, ali naša namenska industrija "Lazar", "Miloš", dobili smo jedan moćan sistem, a pitanje za vas je da li je realno da u narednom periodu još više ojačamo našu protivvazdušnu odbranu i dobijemo još jedan… da zaokružimo, bolje reći, sistem jednim moćnim sistemom kao što je, recimo, "Buk-M3" ili možda gledajući konfiguraciju Srbije "Tor - M2"?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -