Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Ministar za socijalna pitanja, gospođa Matković, je do sada u najkraćem izlaganju veoma bledo i neubedljivo, bez jakih argumenata, branila predloženi zakon.
Siguran sam, da sa ovakvom socijalnom politikom i ovako bledom i slabom argumentacijom DOS ne bi dobio poverenje građana Srbije, a pogotovu ne poverenje penzionera. Predlagač kaže da se zakon ne menja suštinski, već se menjaju osnovice, i da je većina argumenata iscrpljena, potrošena u prethodnim raspravama. Sada se obračunavaju bruto plate.
Da li će sve to imati uticaja na poboljšanje materijalnog položaja penzionera? Ono u šta sam ja uveren je da se penzije neće povećavati, ili bar ne u onoj meri, da bi garantovale poboljšanje života i sigurniju egzistenciju socijalno najugroženijih slojeva društva. Ne samo da se položaj penzionera neće popraviti, već preti realna opasnost od tendencije pogoršanja položaja penzionera.
Činjenica je da su cene svih vrsta roba povećane, povećani su troškovi života, privreda koja treba da omogući svojom funkcijom da penzioneri imaju stabilan penzioni fond, je u kolapsu. Ne vidi se poboljšanje ni u jednoj sferi, i na žalost, ne piše se dobro ni penzionerima. Predloženi zakon neće doneti bolji život, koji je uveliko, kao predizborno obećanje, eksploatisala anacionalna i nenarodna koalicija DOS.
Obećane promene neće stići, a na žalost, pored svih ostalih slojeva društva, najskuplju cenu platiće baš oni koji mnogo očekuju u narednom periodu, a to su penzioneri. Lako je bilo za DOS da se narod lažnim i nerealnim obećanjima u predizbornoj kampanji prevari, obmane. Međutim, sada nastupa surova realnost. Mišljenja sam da će ova vlada Zorana Đinđića pasti upravo na promašenoj socijalnoj politici i da je Vlada u dosta teškoj situaciji, da mora da bira između politike izdaje srpskog nacionalnog interesa i slugerantskog i podaničkog služenja Zapadu, da bi dobila neku crkavicu, ili da se suoči sa veoma realnim socijalnim nemirima.
Veoma je izvesno, gotovo sigurno, da će se dogoditi ovo drugo. Mi, srpski radikali, imamo moralnu obavezu da sa skupštinske govornice kažemo istinu građanima Srbije, i to činimo i ovoga puta. Neozbiljna Vlada Zorana Đinđića, neozbiljno ponašanje potpredsednika Vlade, nestručni i nezreli ministri, i evo, imamo već i afere u Vladi. Građani Srbije su svedoci infantilnog ponašanja većine poslanika DOS-a, kojima su ova zasedanja Skupštine neprijatna, neprivlačna, često nemaju kvorum, a samo iz jednog razloga - ne dotiče ih se muka naroda.
Mnogi od njih i ne znaju koja je tačka dnevnog reda, niti ih to interesuje. Po principu automatizma, glasaće - za, i time uneti haos u još jednu veoma važnu sferu društva. Vredi li vama govoriti, kojim rečima da vam govorim da bi me razumeli? Vredi li govoriti o lepoti planinskog izvora, bivolu koji ne može da pije, dok ne zamuti vodu?