Dame i gospodo, u ime Poslaničkog kluba Napred Srbijo, SNS-a Tomislava Nikolića, podneo sam amandman na 41. član Predloga zakona o upravljanju otpadom i tražim da se kompletan član briše.
Kada analiziramo razloge koji su uslovili donošenje ovog predloga zakona, onda shvatamo da je to neadekvatno upravljanje otpadom, a moje mišljenje je da se ovde, baš u ovom momentu, u ovom 41. članu, neadekvatno upravlja otpadom.
Sećam se nekih prošlih vremena, kada je ministar za zaštitu životne sredine bio Saša Dragin, njegovih vrlo ozbiljnih nastupa u Skupštini Srbije, bar je to tako izgledalo, a sada je samo promenjen resor, pa je gospodin Dulić preuzeo tu ulogu i opet se nadam da će korektno taj posao da obavi, bar tako nastupa u Skupštini Srbije, mada u svakom zakonu ne postoji ništa idealno i prilikom primenjivanja u praksi može da dođe do veoma ozbiljnih problema.
Ono što je za mene indikativno, to je da kod onoga ko je pisao ovaj predlog zakona dolazi do nekih kontradikcija, pa se ponekad agencijama daju velika ovlašćenja, a Vlada se, recimo, ne pita za vrlo ozbiljne stvari, kakav je prenos, transport radioaktivnog otpada itd.
U 41. članu, 7. stavu, Vlada bliže propisuje vrste otpada za koje se vrši termički tretman, uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove itd. Mi iz SNS-a smatramo, mislim da su to moje kolege, pre nego što sam ja počeo da govorim, konstatovale, da je ovo skup i tehnološki zastareo postupak. Iz tog razloga, nemam iluziju da ćete usvojiti, da će parlamentarna većina usvojiti ovaj moj amandman, ali neka ovo bude glas vapijućeg u pustinji, jer čovek dobija u životu samo ono što drugima daje. Naš odnos prema prirodi je takav kakav je i priroda će da uzvrati na sve one stvari koje čovek njoj čini.

Dame i gospodo, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo, SNS-a, podneo sam amandman kojim tražim da se član 6. stav 1. tačka 9. menja, koji sada u nadležnost Agencije stavlja da izdaje i oduzima dozvole za promet radioaktivnih i nuklearnih materijala, pored svih drugih tačaka, kojih ima mnogo.
Motivacija za predlaganje ovog amandmana je da se taj član menja i da glasi: ''Predlaže Vladi mere oko izdavanja i oduzimanja dozvola za promet radioaktivnih i nuklearnih materijala i, po dobijenoj saglasnosti, izdaje i oduzima dozvole''.
Iako poslove iz ove tačke Agencija obavlja kao poverene poslove, zbog velikog značaja i uticaja na životnu sredinu, neophodno je da Vlada bude upoznata i da da odobrenje za izdavanje i oduzimanje dozvole za promet radioaktivnih i nuklearnih materijala. Agencija može da predvidi mnogo toga, međutim, postoje tzv. akcidenti, neočekivane situacije kada se čovek ne nada, ili je nemoćan da bilo šta preduzme.
Moje je mišljenje da je ovo previše ozbiljna tema da bi Agencija imala neograničeno poverenje u ovim poslovima. Zahtevi povećane sigurnosti nalažu da se Vlada Republike Srbije bavi ovim poslom, a ne da te poslove poverava Agenciji. Dozvola je pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije izdaje za pojedinačni promet jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, zračenja radioaktivnih i nukelarnih materijala.
U članu 5. stav 3. dolazi do izražaja nešto što je jako indikativno, da se Vlada ne meša u izdavanje dozvola, a u stavu 3, Vlada daje saglasnost kojom se utvrđuje visina plata i broj zaposlenih u Agenciji. Za Vladu je primarnije da utvrđuje kolika je visina plata i broj zaposlenih, a samo izdavanje dozvola skida sa sebe i daje na poverenje Agenciji. To su previše ozbiljne stvari da Vlada Republike Srbije nema sluha za ovakve poslove.
Šta bismo još mogli da kažemo? Da se ovim predlogom zakona unapređuju mere kojima se obezbeđuje nuklearna i radioaktivna sigurnost i da su to veoma značajne i ozbiljne stvari. Sredstva za sprovođenje zakona su predviđena iz budžeta Republike Srbije, 73 miliona dinara, i to nije zanemarljivo, s obzirom na ozbiljnost ovih poslova. Ne bih mogao tu da imam neku veliku primedbu, jer je ekonomska kriza i socijalna beda, pa kažem da su ta sredstva realna i da je to dosta dobro. Poblematično je samo to da se izdavanje dozvola za nuklearni i radioaktivni materijal poverava jednom organu, jednoj instituciji, koja je po svom organizacionom, a možda i po stručnom nivou, daleko ispod onoga što bi trebalo da ima Vlada Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je prošlo vreme kada smo ove zakone, ovaj set zakona, posmatrali na jedan drugačiji način, možda, kao trivijalne, nevažne zakone. Svakodnevnica, svakodnevni događaji, čak i ljudske žrtve, pokazuju da ovim zakonima moramo da priđemo svi, u celom svetu, kao i u našoj zemlji, mnogo ozbiljnije, a naročito vlast i, kao predstavnik vlasti, gospodin Dulić.
Skoro smo govorili i potpisivali Kjoto protokol. Govorili smo na tim sednicama o razvoju Karpata, dok je gorela Stara planina, pomagali susednoj Grčkoj, dizali avione, dok je gorela Stara planina, a Staroj planini nije imao ko da pomogne. Staru planinu, jednu od najlepših srpskih planina, nije imao ko da gasi, ili je gasio mali broj loše organizovanih ljudi.
Šta je sada indikativno u svetu? Globalno otopljenje, promena temperature i promene koje su izazvane u sferi životne sredine. Indikativan je podatak u Izveštaju Vlade Republike Srbije za 2007. godinu da je rekordna temperatura izmerena u Smederevskoj Palanci iznosila 44,9 stepeni celzijusovih. Sklon sam da verujem da vlast, kada temperatura pređe 42 stepena, preko svojih medija i službi, može da kaže da je 41 stepen i da nema uvođenja vanrednog stanja.
Za poslednjih desetak godina registrovano je više od 15 novih alohtonih vrsta u ikio fauni Republike Srbije. Poslednji registrovan slučaj je prisustvo severno-američke vrste ''poliodom spatula'' u Dunavu. Jedna vrsta koja živi u Severnoj Americi, našla se u Dunavu, i to nije slučajno.
Sada ću da budem, hteo ne hteo, pomalo lokalpatriota, jer dolazim iz Smedereva, grada u kome „Ju-Es stil“ ima dve uloge. Jedna je pozitivna, a to je s ekonomskog aspekta, jer više hiljada ljudi zavisi od plata koje prima u „Ju-Es stilu“.
Istina, sada je trenutno na sceni gašenje druge peći, tako da je negde oko 6.000 radnika, odnosno 20.000, možda, članova njihovih porodica, u dilemi da li će i kako živeti i na neki način se brinu za svoju egzistenciju. Druga, negativna uloga, tiče se zagađenja okoline grada, samog grada, a naročito su ugrožena sela Radinac, Vranovo i Ralja, reka Ralja, reka Konska, jezero i dobar deo Smedereva.
Kao kontradiktornost je jedan izveštaj, za koji bih molio gospodina Dulića, znam da je teško da održi koncentraciju, smatram da je on korektan čovek i da će razumeti ovo što želim da kažem. Ocena kvaliteta vazduha na mernom mestu „Smederevo 3, centar“, tokom 2007. godine: ''U centru Smedereva je dominirao vazduh u klasi dobrog ili odličnog, što znači da je u najvećem broju slučajeva srednja dnevna emisiona koncentracija polutanata bila manja od polovine vrednosti GVI. Tokom 2007. godine, bilo je perioda sa zagađenim vazduhom. Zbirno trajanje perioda sa zagađenim vazduhom iznosi 20%. Ovakvoj oceni je doprinelo prekoračenje vrednosti azot-oksida.'' Što se tiče Vlade Republike Srbije i stručnjaka, ovde nema mesta za zabrinutost.
Pročitao bih jedan deo članka iz „Večernjih novosti“, koji je objavila novinarka iz Smedereva, Jelena Ilić. „Koncentracija teških metala i suspendovanih čestica u vazduhu u okolini „Ju-Es stila“ probila je crvenu liniju granice dozvoljenih vrednosti.
U centru grada čađ je potukla sve rekorde, pokazuju poslednja merenja zagađenja urađena od septembra pa do kraja prošle godine. Smederevcima su ovi rezultati dostavljeni pre nekoliko dana. Kada je prošlog leta stigao izveštaj o merenju aerozagađenja kod Železare, ekolozi su bili zabrinuti, posebno vrednostima teških metala: arsena, olova, mangana i hroma. Gradska vlast je zatražila nova merenja. Rezultati nisu ohrabrujući“.
Kada sam kod gradske vlasti, ona pravi dil sa „Ju-Es stilom“, da ne govorim ko, jer želim da budem pozitivan na ovoj sednici, a biće vremena za sve drugo. Da li je to gradonačelnik, koji je iz DS-a, iz vaše stranke, gospodine Duliću, zato što ima neke firme i poslove sa „Ju-Es stilom“?
Vidim da je nekome od vas smešno. Meni nije smešno. Mene ovo ne dotiče. Ovo govorim u ime građana, kojih je mnogo u Smederevu, gde deca, vi, gospodine koji se smejete, u drugoj godini, svako drugo dete dobija astmu, gde ljudi ne smeju da otvore prozore, gde žena, kada obriše televizor, skine dva prsta crvene prašine. Nemojte da se smejete. Ako je to vama smešno, zaista je sramota. Onda nema smisla govoriti predstavnicima Vlade, jer oni to treba da čuju i preduzmu određene mere nakon ovog mog govora.
Kontrolna merenja su pokazala da je tokom septembra, oktobra i novembra koncentracija suspendovanih čestica bila iznad granice i da je sadržaj teških metala u svim uzorcima iznad maksimalno dozvoljenog. Nadležni su proverili sumnje, a Smederevce i dalje zbunjuju oprečni podaci o aerozagađenju. Naime, merenja sa tri automatizovane stanice kažu da Smederevci udišu dobar vazduh, što su ova vanredna merenja demantovala.
Prošle godine, Agencija za zaštitu životne sredine, prema podacima sa mernih stanica, dala je ocenu da je vazduh u klasi dobrog i odličnog.
Vi kažete da je vazduh odličan, a deca od godinu i dve oboljevaju od astme. Nemojte to da radite, bolje narodu kažite istinu i bolje kažite koje mere preduzimate.
Vreme ističe i moram da vodim računa o kolegi. Uzaludno je gospodine, ministre Duliću, o lepoti planinskog izvora govoriti bivolima koji ne mogu da piju dok vodu ne zamute.
Samo bih vam nešto rekao, Smederevci i svi ljudi koji imaju prelepe srpske reke idu na pecanje da bi pobegli od ispita i od problema. Vi uvodite za sportske ribolovce, za rekreativce, polaganje ispita u Ministarstvu.
Šta ćete da ih pitate? Kako se vezuje udica? Kako se baca mreža? Da li se stavlja crv ili glista?
Mislim da ste malo preterali i da će za godinu ili dve da se izazove haos u ovoj sferi, a naročito u ovom poslednjem zakonu o kome nemam vremena da govorim, a želeo bih da govorim, o održivom korišćenju ribljeg fonda u Srbiji.
Hvala vam na pažnji i zaista mislim da stvari nisu za smeh.

Dame i gospodo narodni poslanici, aktuelan je član 4. na Predlog zakona o zabrani diskriminacije, ali situacija koja u Srbiji vlada još je aktuelnija i građanima predstavnici Vlade Republike Srbije svakog dana poručuju da je kriza, da će kriza tek da naiđe i javlja se strah među građanima Srbije od svakog sutrašnjeg dana.
Danas dolazeći u Skupštinu, na putu od Smedereva do Beograda, negde na ulazu u Beograd primetio sam da su već otvorene prodavnice za sirotinju, za građane slabijeg socijalnog stanja i daj bože da to može tim ljudima kojima imaju te potrebe da pomogne, ali jako je ružno izgleda na ulici videti onako obeležene ljudi koji se staraju o tome. Ako treba građani da štede građani Srbije, onda treba da štede i predstavnici Vlade. U današnjim medijima "Večernjim novostima" ima razmišljanja o smanjenju broja ministarskih resora, što možda nije ni loše. Ali, ako se štedi treba da dođe do smanjenja državnog aparata.
Od člana 28, znam da je aktuelan član 4, uvođenje poverenika košta 40 miliona dinara u 2010. godini. Koliko bi prodavnica moglo da bude otvoreno da se pomogne sirotinji? Koliko hleba? Koliko životnih namirnica?
Ne može se tako, na jednoj strani da se govori narodu i građanima Srbije da stežu kaiš, pitanje je da li mogu i dokle, a ne dolazi do smanjenja i racionalizacije državnog aparata. Ovde 40 miliona, 40 miliona ovde, gospodine Čipliću, moglo bi da se uštedi. Mislim da nije racionalno ovo što sada radite.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe "Napred, Srbijo", Srpske napredne stranke, podneo sam amandman na član 89, kojim tražim da se, posle stava 1, doda stav 2, jer je neophodno uspostaviti kontinuitet sadašnjih i budućih sudova u nadležnostima, u organizacionom smislu i slično.
Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, i to članom 1. stav 1, predviđa se osnivanje prekršajnih, osnovnih, viših, privrednih i apelacionih sudova.
S druge strane, članom 89. Predloga zakona o uređenju sudova, predviđa se početak rada Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda, Upravnog suda i Višeg prekršajnog suda. Ovom odredbom je predviđeno da navedeni sudovi rad počinju 1. januara 2010. godine.
Imajući u vidu da se Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava predviđa osnivanje ne samo sudova koji su navedeni u članu 89. Predloga zakona o uređenju sudova, već i prekršajnih, osnovnih, viših privrednih i apelacionih sudova, neophodno je da se u članu 89. Predloga zakona o uređenju sudova doda i stav 2, koji predviđa da Prekršajni sud, Osnovni sud, Viši apelacioni sud i Viši privredni sud počinju rad 1. januara 2010. godine.
Ovim će se uspostaviti kontinuitet sadašnjih i budućih sudova u nadležnostima i organizacionom smislu, jer, bez ove odredbe, nastaje pravna praznina i stvara se nejasnoća u pogledu daljeg rada sadašnjih sudova, opštinskih, okružnih i trgovinskih, predviđenih u članu 1. stav 1. zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Na potrebu uvođenja predloženog stava ukazuje i činjenica da je u prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o uređenju sudova, i to u odredbama članova 87. i 88, predviđen nastavak rada postojećih sudova i postojećih organa za prekršaje, a u pitanju su Vrhovni sud Srbije i Viši trgovinski sud, koji su obrazovani po ranijim zakonima, kao i veća za prekršaje i opštinski organi za prekršaje, ustrojeni Zakonom o prekršajima.
Bez stava 2. u članu 89. Predloga zakona o uređenju sudova, postojeći opštinski, okružni i trgovinski sudovi ostaju u pravnom vakuumu, jer se ne zna kakav je njihov status, da li im prestaje rad 1. januara 2010. godine, ili nastavljaju rad, a da za to nema konkretne zakonske odredbe koja bi upućivala na nastavak njihovog rada.
Ovim bi se narušila i odredba člana 142. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, po kojima je sudska vlast jedinstvena na teritoriji Republike Srbije, a sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Na potrebu uvođenja predloženog stava upućuje i odredba člana 194. st. 1, 2. i 3. Ustava Republike Srbije, po kojima je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, a svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni s Ustavom, kao najvišim pravnim aktom Republike Srbije.
Polazeći od navedenih odredaba najvišeg pravnog akta, treba istaći nedorečenost odredaba člana 56. Predloga zakona o uređenju sudova, po kojima sud može imati sekretara suda, koga raspoređuje predsednik suda, a koji pomaže u radu predsedniku suda, u sudskoj upravi, i samostalan je u poslovima koji su mu povereni odlukom predsednika suda, u skladu sa sudskim poslovnikom.
Naime, sadašnjim zakonom o uređenju sudova, u odredbama člana 53. stav 4, propisano je da sekretara suda, iz redova sudijskih pomoćnika, postavlja predsednik suda, a predloženim zakonom ovakva odredba nije uneta. Jedino na osnovu čega bi se moglo zaključiti da se i dalje za sekretara suda raspoređuje sudijski pomoćnik, jeste tumačenje odredaba člana 49. stava 3. Predloga zakona o uređenju sudova, po kojima sekretar Vrhovnog kasacionog suda može biti samo onaj ko ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.
U cilju otklanjanja ove nejasnoće, smatram da bi trebalo zadržati dosadašnje jasno određenje da se sekretar suda, po odluci predsednika suda, raspoređuje iz reda sudijskih pomoćnika, posebno imajući u vidu obim i prirodu poslova sudske uprave, kao i potrebu raspolaganja stručnim znanjima neophodnim za obavljanje navedenih poslova.
U cilju poštovanja prethodno navedenih ustavnih odredaba, neophodno je pomenuti da je osnivanje Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda, Upravnog suda i Višeg prekršajnog suda i početak njihovog rada sa 1. januarom 2010. godine nelogično, jer je i dosadašnjom zakonskom regulativom, koja je već predvidela, u okviru sudova opšte nadležnosti, apelacione sudove, a u okviru posebnih sudova, i upravni sud, početak rada ovih sudova, unazad sedam godina rad odlagan, usled nedostajućeg odgovarajućeg prostora za njihov rad, ali i sudijskog kadra, sudskog osoblja i pratećih tehničkih sredstava.
Bez svega toga, rad sudova nije moguć, a nejasno je kako se može očekivati da će u trenutku opšte ekonomske krize moći da se sprovede kako obezbeđivanje nedostajućeg prostora, tako i rešavanje kadrovskih i tehničkih pitanja. Složenost rešavanja ovog pitanja proizilazi iz predložene postojeće mreže sudova, utoliko što je za pojedine od opštinskih sudova predviđeno da postanu sudske jedinice osnovnih sudova, a da se prethodno nije utvrdilo šta predstavlja osnov za određivanje pojedinih sudova za sudske jedinice, kakav je slučaj s Opštinskim sudom u Velikoj Plani i Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci.
Polazeći od ovih okolnosti, ne može se prihvatiti kao realan rok od godinu dana za uspostavljanje prostornih, kadrovskih i tehničkih uslova za početak rada ovih sudova.
S tim u vezi, treba pomenuti nelogičnost u pogledu postavljenih rokova za izbor nosilaca pravosudne funkcije, kako pomenutih sudova, tako i osnovnih, viših, privrednih, prekršajnih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, budući da je u pitanju broj koji se odnosi na više od 2.000 nosilaca pravosudne funkcije, a poslove Visokog saveta sudstva treba da obavi svega 11 članova.
U sklopu navedenog, postavlja se pitanje svrsishodnosti sprovođenja opšteg izbora nosilaca pravosudne funkcije, kada je i prethodnim, a i važećim ustavom predviđena stalnost sudijske funkcije. Ukoliko bi se opšti izbor sproveo, uvela bi se pravna nesigurnost i u pogledu tako izabranih nosilaca pravosudne funkcije, jer bi se osnovano moglo očekivati da će se promenom vlasti uvek sprovoditi novi opšti izbor.
Otklanjanje nezadovoljstva građana radom sudova kao, razlog koji ministarstvo nadležno za pravosuđe navodi, ne može da bude jedini osnovni razlog zbog koga bi se sproveo opšti izbor, jer je nejasno koji su pokazatelji uzeti kao relevantni za postojanje nezadovoljstva građana. Ukoliko je osnov broj pritužbi koje se podnose, navedeno uređenje sudova i s njim u vezi sudski poslovnik samo predviđaju pravo na pritužbu stranke i drugog učesnika u postupku, bez bližeg određivanja roka u kom se pritužba može podneti.
Naime, nelogično je da se omogućava pravo pritužbe u situaciji kada je postupak pravosnažno okončan i kada je odluka bila predmet ispitivanja kako po redovnom, tako i po vanrednom pravnom sredstvu.
Ovim se dovodi u pitanje relevantnost sudskih odluka, i to ne samo prvostepenih, već i odluka viših sudova. Osim toga, sudovi se nepotrebno opterećuju, jer postupanjem po ovakvim pritužbama, faktički, ponavljaju razloge donošenja sudskih odluka, iako su podnosioci pritužbi s tim razlozima već upoznati iz odluka koje su im prethodno, od strane suda, i dostavljene.
Neretko se dešava i da se isti podnosioci učestalo pojavljuju u svojstvu pritužilaca, iako su već obavešteni o navodima iz pritužbi, kao i da ranije iznete razloge prituživanja neprestano ponavljaju, podnošenjem novih pritužbi.
Zbog svega toga, ne može se smatrati da je nezadovoljstvo građana radom sudova realan i prihvatljiv razlog, jer je za postojanje i rad sudova potrebna ne samo relacija građanin – sud, već i obrnuto, a na ovo nesumnjivo upućuje i osnov pokretanja sudskih postupaka, a to je kako sudska pravna zaštita u cilju ostvarivanja određenih građansko-pravnih odnosa, tako i suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
Ukoliko je ocenjeno da rad sudova treba osavremeniti i usaglasiti s evropskim standardima, onda je bilo neophodno da se najpre za to stvore prostorne, kadrovske i tehničke mogućnosti, a ne samo zakonski okvir, koji se, kako je u ranijem periodu već i postupano, prilagođavao opštim prilikama tako što je početak rada pojedinih od napred navedenih sudova neprestano odlagan.
U skladu s tim, može se postaviti pitanje, da li je takvo postupanje u interesu građana, ukoliko je ovaj interes preovlađujući u ovom trenutku?
Vi iz SRS-a ste lepo lupali, lepo lupate. Nastavite da lupate. Realnost po vas je surova. Evo primera. Na lokalnim izborima u Vrnjačkoj Banji, na četiri biračka mesta, imali ste 12 kontrolora, dva kandidata i dobili ste šest glasova. Veoma lepo lupate. Nastavite da lupate, a građani to prepoznaju.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Dragana Čolića, poslanici SRS-a lupali su o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvažnijih zakona, ako ne i najvažniji, jeste Predlog zakona o budžetu, od koga ja kao poslanik SRS ne očekujem mnogo, a nažalost ni građani Srbije. Inače, amandman sam podneo u ime poslaničke grupe SRS. Tiče se člana 6. razdela 57, glavni program/projekat 2007-05, funkcija 960, ekonomska klasifikacija 621 - nabavka domaće finansijske imovine. Ovim amandmanom tražim, mada ne očekujem, da se to promeni i glasi: 450 - subvencije.
Argumentacija za podnošenje ovog amandmana jeste da je neophodno započeti realno finansiranje budžeta. Narodna skupština Republike Srbije svakodnevno radi na donošenju zakona, vodi se rasprava, podnose se amandmani i trebalo bi da ti zakoni, kao i ovaj predlog zakona, obraduju građane Srbije, donesu nešto bolje i da imamo taj osećaj da se širom naše zemlje građani raduju, jer je Vlada predložila, Skupština usvojila nešto što je u interesu građana Srbije. Međutim, toga nema.
Malo mi je nejasna motivacija onih koji nam predlažu zakon o budžetu. Svaka država živi od poreza, od budžeta, od onoga što građani u budžet daju, i to nije sporno, međutim, državom treba da rukovode ljudi koji tu državu vole, koji brinu o njoj, o njenim interesima i, ono što je najbitnije, o interesima građana. Da li je Vlada složna, koliko vlada imamo? Koliko znam, malo sam informisan, imamo tri: jedna je Koštuničina, jedna Dinkićeva, jedna Đelićeva...
(Predsedavajući: Jedna vlada, molim vas, jedna zajednička vlada.)
Da, nisu mi baš nešto složni. Malo mi je diskutabilan odnos Dinkića i Đelića. Nešto mi tu ne štima. Malo to i brine građane Srbije. Bog hoće da blagoslovi uspešnu čeljad, hoće kuću u kojoj je sloga, a gde nije sloga, znate... Kakva će da bude 2008. godina, kakav će biti standard građana uz sve turbulencije u sferi finansija? Akcije NIS-a, ono što vi nudite i što bi trebalo da bude šarena laža za građane Srbije, a najverovatnije je motivacija kampanja za predsedničke izbore, pa ćemo onda kada od prodaje NIS-a stignu akcije, onda ćemo građanima da delimo, ali to neće da dobiju odmah, nego će dobiti retroaktivno itd. Većina građana Srbije već je uveliko prepoznala da ne treba da veruje ovoj šarenoj laži.
Pogubna je politika Mlađana Dinkića u sferi finansija, agencija; ne jednom je Srpska radikalna stranka govorila o agencijama i protivila se tom konceptu.
Smatramo da je to suvišno, nepotrebno, da nije racionalno. Državni aparat treba da bude racionalan, efikasan, brz, ali štedljiv. Država ne sme da bude skupa, na teret svojih poreznika.
Normalno, agencije su i privilegovane, imaju monopol u poslovanju, neke od agencija su se odmetnule u hajduke; ni Vlada koja je njihov osnivač nema kontrolu nad njima, a i u samoj Vladi poslovanje nije dostupno javnosti, što biste vi rekli - nije transparentno.
Imamo Agenciju za privatizaciju i, recimo, kada dođe do problema na lokalu, kada neka firma uđe u postupak privatizacije, kada radnici shvate šta ih čeka, kakva sudbina, krenu u borbu i traže da ih primi neko u Agenciji za privatizaciju... Ja znam za više takvih slučajeva, jedan želim da istaknem. Kada se oni jadni skupe, nabave autobuse i krenu puni nade da će u toj agenciji neko da ih primi, ljudski da ih sasluša, pa eventualno da se izbore za svoju sudbinu i sudbinu svoje dece, onda čovek iz Agencije kaže - nije trebalo da dolazite, bolje da ste popili pivo tamo u vašem gradu nego što ste dolazili u Beograd.
Ja kao poslanik dolazim iz Smedereva i znam za aktuelnu situaciju u Fabrici železničkih vozila ''Želvoz'' gde su radnici već 26. dan u štrajku. Oni osporavaju postupak privatizacije, navode mnoge kriminalne afere, podnete su i krivične prijave, pa je to došlo i do Odbora za predstavke i predloge. Onda Odbor za predstavke i predloge šalje Agenciji za privatizaciju, Odboru za privatizaciju, a Agencija za privatizaciju je umešana u tu aferu, učestvovala u toj aferi.
Neko od pametnih ljudi je rekao – moralni zakon u meni i zvezdano nebo nada mnom. Lepo to zvuči, ali akteri, eksponenti politike vlasti veoma malo veze sa moralom imaju, skoro nikakve, a i poznato mi zvuči – šta će nama moral, šta će nama etika, kome je do morala ne treba to da traži u životu, neka ide u crkvu itd.
Dame i gospodo, jedan od velikih problema u gradu iz kog dolazim je i "Sartid", koji je gospodin Vlahović onako lepo prodao, lepa para, lepa provizija, ali, nećete moći da vidite ove fotografije, ne da se građani truju nego je to katastrofa, više tamo ni drveće ne zeleni, suši se, a deca od godinu dana astmu dobijaju. Skupi su ti filteri, Vlada nema para, a ne može da natera "US Steel" da poštuje elementarne zakone u Srbiji. Ako Vlada nema pare, mogli smo da uzmemo pozajmicu od Đelića, od onih 11 miliona evra, pa bismo mogli nešto da uradimo.
Gospodine Cvetkoviću, vi ste stožer ovog predloga zakona o budžetu. Svaki vodeničar misli da žito postoji samo zbog toga da bi se njemu mlin okretao. Vaš mlin će, gospodine Cvetkoviću, da se okreće, ali samo do onog momenta dok, voljom građana Srbije, Srpska radikalna stranka ne bude preuzela vođenje Srbije i formirala Vladu, pa da Srbijom rukovode ljudi domaćini, patriote koji iznad svega vole svoju državu i svoj narod.

Dame i gospodo narodni poslanici,  podneo sam amandman na član 19. kojim predlažem brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Nije sporno da je glavni motiv donošenja ovog zakona predstojeći predsednički izbori. Gospodin Marković izgara u odbrani ovog zakona. Gašo Knežević me podseća ovako malo na agenta 006, a gospodin Marković na 007, onako kao Šon Koneri, malo ovako proćelav kao i on, za šišanje sve manje, a za poliranje biće.
Da li je sporno da je špijunaža prisutna? Jeste. Da li je zakonita? Nije. Osim u slučajevima kada to rade ambasade, koje su za to zadužene, čiji je to jedan od poslova.
Što se tiče kontrole javnosti, nemam tu iluziju da možemo da iskontrolišemo kao poslanici Narodne skupštine i od toga neće biti ništa. To je samo ovako jedna iluzija, o tome je već pričano. Savet za bezbednost će raditi u skladu sa strategijom. Šta je strategija, čija je, o tome je dosta rečeno.
Otprilike, kao kada bi nacionalna strategija bila strategija DS, pa me to podseća kada bi odredili timove Partizana i Crvene zvezde da predstavljaju reprezentaciju Srbije. Nije to reprezentacija Srbije. To jesu timovi, ali ne može strategija jedne partije, politika jedne partije da bude državna ili nacionalna strategija.
Sada, šta je tu transparentno? Transparentno je da se tačno zna ko za koju obaveštajnu službu radi. Imali smo slučaj Perišić i Džona Nejbora, pa umalo da glavu izgubi onaj koji je pratio, otkrio tu špijunažu. Oni koji su to radili, oni nisu došli pod udar sankcija, zakona itd. On je stradao posle, ali to spada već u neke druge zakone, u božije, možda, ne znam.
Predlog zakona je loš, ali u ovoj sferi nije samo problem u zakonu, nego u primeni. Većina zakona koje donosite ima upravo problem u primeni. Teoretski može da se napiše bilo kakav zakona, ali kada treba praktično da se primeni, tu dolazi do problema. Ono što je za mene bitno, za nas iz poslaničke grupe SRS, to je u stvari primena i onaj ko primenjuje taj zakon.
Ono što bi hteo da naznačim, ono što je na mene ostavilo poseban utisak, to je diskusija gospodina generala Delića. Ako je imalo efekta, mi to iz SRS znamo, mi isto mislismo, takva je naša ideologija. Čovek je govorio na najbolji način o tome kakva je naša država i sramna je uloga aktuelne vlasti u zaštiti svojih građana koji se nalaze pred Haškim tribunalom. General Delić je išao tamo da brani i svoje saborce, i Srbiju, i građane Srbije i sve ono što se događalo proteklih godina.
Kakva je to Vlada, neozbiljna, nepatriotska, rekao bih da ste vi projektovani, tipovani otprilike, kao što je Amerika kada je krenula na Irak. Morali su da izmisle neko naoružanje hemijsko, ovakvo ili onakvo, i od toga nije bilo ništa. Razorili tu zemlju, razorili kulturu, arhitekturu, poubijali narod, doveli do pustoši tamo i onda im treba neka vlast.
Kakva vlast? Treba im irački DOS, koji će da služi ne interesima građana Iraka, nego interesima prozapadnih zemalja, odnosno proamerički usmerenih. Tako je i ovde u Srbiji, vi ste tipovani da sprovodite politiku Amerike ili EU, potpuno je to svejedno. Moguće je da je isto.
Još uvek se bavimo trivijalnim stvarima, za to vreme odigravaju se mnogo značajnije i sudbonosnije stvari. Recimo, kada pričamo o sferi bezbednosti, o službama bezbednosti, da li se iko od nas zapitao koje se sve akcije u okviru tih službi odigravaju večeras? Neko je u zasedi, neko prati, neko prisluškuje, neko vrši likvidaciju, a mi se ovde bavimo teorijom, mi smo to uredili tu oblast i samo da završimo ovu raspravu, pri kraju je i glasanje i onda u toj sferi neće da bude nikakvih problema.
Mišljenje Vlade o ovom mom amandmanu, kaže, isto je kao kod poslanika Sulejmana Spaha. Mi gospodina Spaha izuzetno cenimo, to je izuzetno sposoban poslanik, jedan od najboljih u poslaničkoj grupi SRS, ali njegovi motivi oko ovog amandmana su možda drugačiji. Ne bih sada da gledam kako je njemu odgovoreno, nego kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije želim da Vlada kaže, e, odgovor na amandman, mišljenje o amandmanu poslanika Dragana Čolića je takvo i takvo.
Pošto je Vlada takva, ona me malo podseća na crvljivu jabuku, crvljiva jabuka ne čeka oluju, nju sruši prvi povetarac, a posle predsedničkih izbora Boris Tadić će na manekensku pistu, to najbolje radi, a Tomislav Nikolić da vodi Srbiju i srpstvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik SRS moram da izrazim svoje ogorčenje nad ovim što se danas događa, na Aranđelovdan, u zemlji Srbiji, na vršljanje Kristine Dal i istražitelja Haškog suda. Molim vas da učinite sve što je u okviru vaše nadležnosti da se ovo spreči, jer danas je nekome možda presela slava, nečija deca pište.
Kad srpska policija interveniše, građanima Srbije možda i nije krivo, nije im žao, ajde to su naši, događa se nešto ovako ili onako, ali kad tuđin vršlja, kad tuđin sa crnim kapama ulazi u srpske kuće, da li su to američke Foke, pripadnici SAS-a, izraelski Mosad ili ne, to je u nadležnosti MUP-a Srbije, u vašoj nadležnosti da to utvrdite. Ne treba da budete indolentni i ne treba da dozvolite da glas poslanika SRS bude glas vapijućeg u pustinji.
U ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 47. Predloga zakona o azilu i osnovna motivacija podnošenja ovog amandmana je produženje roka sa tri na osam dana. Znači, u članu 47. stav 1. tačka 2) reč "tri" zamenjuje se rečju "osam".
U Predlogu zakona imamo objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, pa se kaže: "Članom 47. Predloga zakona utvrđene su posebne obaveze lica koja traže azil: da se pridržavaju mera ograničenja kretanja iz člana 52. Predloga zakona, ako su određene, da o svakoj promeni adrese pismenim putem obaveštavaju Kancelariju za azil, u roku od tri dana od promene adrese, da se pridržavaju kućnog reda, ako su smešteni u Centar za azil, da se odazivaju na poziv i sarađuju sa Kancelarijom za azil i drugim nadležnim organima..."
U članu 47. Predloga zakona, ''Lice koje traži azil obavezno je: 1) da se pridržava mera ograničenja kretanja iz člana 52. ovog zakona, ako su određene; 2) da o svakoj promeni adrese pismenim putem obavesti Kancelariju za azil, u roku od tri dana od promene adrese.''
Gospodine ministre, pitam vas: zašto toliko restriktivno? Život je nepredvidiv. U životu nije sve lepo. Dešavaju se iznenada i ružne stvari. Recimo da se čovek razboli, pa da ne može da ispoštuje taj rok. Taj rok može da bude i mali, a može da bude značajnije promenjen. Mislim da je primereno da licu koje traži azil treba da se da primeren rok da obavesti Kancelariju za azil o promeni adrese.
Mi srpski radikali smatramo da je ovaj rok veoma kratak, što može imati za posledicu gubitak određenih prava, pa čak i prava na azil, jer može da dođe i do značajnijih posledica za lice koje ovo traži.
Zašto toliko autizma od vas, zašto je mišljenje Vlade da se amandman SRS odbije, a kada pročitamo mišljenje Vlade kojim se amandman odbija, mi srpski radikali i građani Srbije ne znamo koja Vlada, koji deo Vlade, rogovi u vreći su to, da li je to Vlada Vojislava Koštunice, da li je Vlada Borisa Tadića, da li je Vlada Mlađana Dinkića.
Gospodine ministre, ovo je loš predlog zakona. Vi ste čak u jednom vašem nastupu ranije rekli da nije primereno duhu zakona. Ne možete tako. Zakon mora da bude utemeljen na Ustavu Republike Srbije, mora da bude koncizan i jasan, stručno napisan, a ne duh zakona.
Odnos između duha i materije je što je materija truležna, propadljiva, raspadljiva, a duh je neuništiv i besmrtan, kao što je duh našeg predsednika dr Vojislava Šešelja i ideologija koju predstavlja on i SRS.
Gospodine ministre, malo manje autizma, imajte više sluha za ono što su danas i što će sutra pri kraju rasprave činiti poslanici SRS. Mi to ne radimo za nas lično, mi to radimo zbog građana, a i u ovoj sferi zbog lica kojima je preko potrebna izmena ovog zakona.
Znači, molim vas još jednom, kao poslanik SRS, najbolje bi bilo da povučete ovaj loš predlog zakona, nedorečen, što bi se reklo, infantilan, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste da sam dugo čekao, najzad sam dočekao, ali mi srpski radikali smo navikli na sve varijante političke borbe, na sve udarce i zulume režima, nije nam prvi put.
Ono što želim da kažem da mi je iskreno žao što gospodin Dulić nije ovde, imao bih par pitanja, ali ostaće zabeleženo i zapisano negde, iako nema TV prenosa. Ta predsednička funkcija, funkcija predsednika srpskog parlamenta je izuzetno lagodna, sa mnogim privilegijama, i sa vozačem, telohraniteljem i ne znam sa čime sve, i velika uloga, ničim zaslužena u javnom političkom životu Srbije.
Gospodin Dulić, da je iole častan čovek, trebalo bi da kaže svoj stav, da digne svoj glas protiv svih nepravilnosti, protiv svih kršenja zakona u zemlji Srbiji. Voleo bih da čujem njegov stav povodom stanja lokalne samouprave u opštini Ruma, gde dolazi 100 specijalaca, da li je to demokratija, da li je to zakon o izboru, o lokalnim izborima, da li je to Zakon o lokalnoj samoupravi.
Danas sam, sticajem okolnosti, sa kolegama bio svedok užasnih scena u bloku 38 na Novom Beogradu, sa gospodinom Sekulićem, sa Despotovićem, i video sam, u Rumi je bilo 100 specijalaca, a ovde je bilo manje, negde oko 50. Znate u čemu je bio problem? U pitanju je kiosk metar sa metar i treba da se izvrši volja nekog beogradskog moćnika iz žutog lopovskog preduzeća, pa to je otprilike metar sa metar na srpsku sirotinju, pa 50 specijalaca. To je karakteristika i obeležje vaše vladavine.
Sada da vidimo, vi pričate o Smederevu, poslanik sam iz Smedereva. Ko je na vlasi u opštini Smederevo? Godinu dana je Privremeno veće. Znate kako, gospodin Šormaz pozove gospodina Lončara, tada je ministar protiv državne uprave i lokalne samouprave bio gospodin Lončar, i onda ga Šormaz pozove i eto Privremenog veća. Znate li ko je na vlasi? Dva žuta, dva iz DSS-a i tu je G17. G17 vlast u Smederevu, ali G17 nije prošla cenzus na izborima, a vlast je.
Vi ste maratonci, vi žuti, vi trčite poslednji krug. Ko je vas poznavao, deco, ni pakao mu neće teško pasti. Narod je izmislio pesmu - šta se žuti u gori zelenoj, il' je ono što je lošeg mirisa il' je demokrata, ne može ništa drugo da bude.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je pet zakona o potvrđivanju konvencija iz oblasti zaštite životne sredine i ja ću da pokušam sa jednog drugačije aspekta da priđem ovim zakonima. Svaka država, svaka ozbiljna država, treba da vodi računa o podizanju materijalnog i duhovnog blagostanja svojih građana. Samo po sebi nameće se pitanje, kako onaj koji nešto nema ili onaj koji ništa nema da pomogne drugima, kako oni koji su gladni da pomognu negde na suprotnoj strani sveta nekoj zemlji gde se glad oseća. Mi ovde imamo Konvenciju o borbi protiv dezertifikacije zemljišta u zemljama sa teškom sušom, posebno u Africi.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi u nekim delovima Srbije imamo Afriku i što se tiče gladi i što se tiče suše, a veoma je retko bilo da je država reagovala.
Mislim da je i ova godina bila sušna, pogubna za poljoprivrednike u Srbiji, a kada imamo Vladu, kao što je imamo sada, koja ne vodi računa o brigama svog naroda, o mukama narodnim, koja krši Ustav, ponaša se bahato i samovoljno, onda, normalno da nema ko da vodi računa ni o suši, niti o bilo kakvoj nadoknadi ili ublažavanju situacije u poljoprivredi kod srpskih seljaka.
Posebna vrsta degradacije dešavala se za vreme NATO bombardovanja u vidu mehaničkog oštećenja zemljišta, zagađenja osiromašenim uranijumom, zagađenja zemljišta naftnim derivatima. Veliki deo potpisnika konvencije iz EU učestvovao je i predvodio varvarsko bombardovanje Srbije, a samim tim i učestvovao i doprinosio u dezertifikaciji zemljišta i zagađenju životne sredine.
Jedna koleginica iz DS pomenula je jedan zaista predivan govor poglavice iz Sijetla. Šta se sa njim dogodilo? Jeste govor bio lep, jeste za udžbenike, jeste jedan od najlepših, ali poglavica nije znao da će Amerikanci da satru njegov narod, da poubijaju, da poubijaju hranu, da poubijaju bivole, a njega samog u rezervat da stave. Pogubna je to politika. Još od tada, tu su koreni, pa do današnjih dana.
Na našim prostorima usled pojave dezertifikacije i suše nastale su tri peščare: Deliblatska, Subotičko-Horgoška i Ramsko-Golubačka. Ono što je indikativno, 1996. godine izbio je veliki šumski požar koji je uništio preko 3.000 hektara šuma, usled čega je zemljište izloženo novoj opasnosti. Subotičko-Horgoška peščara je rekultivisana 80%, a Ramsko-Golubačka u celosti rekultivisana.
Imamo i požar, aktuelni požar, nažalost, na Staroj planini, koja isto ima lepotu kao što je lepota Karpata, kao što je sva lepota Karpata i mistika tih planina, mene lično to zaista uverava da je Bog stvorio svet i puna je Srbija lepih srpskih planina. Koliko o njima brinemo? Brinuli smo o situaciji u Grčkoj, ali nismo podigli avione za našu Staru planinu.
Posebno je indikativno – migratorne vrste. Ptice su jednog jutra posle 5. oktobra pevale u slavu tvorca, ali ni slutile nisu da im 5. oktobar donosi bahate, razularene, osione ministre koji su krenuli sa puškama na ptice koje nisu znale šta ih posle 5. oktobra čeka. Širina sačme je 15 metara. E, jesu vitezovi, jesu junaci, poubijaše sve što je pevalo. Da li je bilo nekih posledica? Da li se ikada pomenulo i da se kaže, da vidimo, ko to snosi odgovornost i ko blago Srbije, što se tiče flore, faune, prodaje za bagatelu Italijanima i svima drugima.
Malo mi je licemerno kada govorim o ovim zakonima, uvažavam intenciju, ideju, da neko želi u ovoj sferi da makar malo popravi, ali čini mi se da nema dovoljno iskrenosti. Kada uđemo u razloge za hitan postupak, pa motivacija, e žurimo zbog toga da bi nas prihvatila EU. Ne, gospodine ministre, lično mislim, možda nisam u pravu, da je motivacija donošenja ovakvih zakona opstanak planete zemlje, opstanak svih nas, radi budućnosti naše dece, a ne zato što se nekom žuri što pre u Evropu, pa bilo pod kakvim uslovima.
Zagađenje reka, pomor riba, to je strašno, da li ima reinkarnacije ili internacije, mislim da nema, ali doživeti sudbinu ribe u aktuelnoj Srbiji, to je više nego strašno. Nema zdrave životne sredine.
Gospodine ministre, iskoristio bih svoje pravo, kao poslanik iz Smedereva, iz grada koji ima dosta problema sa zaštitom životne sredine, da na osnovu člana 198. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije postavim dva pitanja. Govorio sam kada je bio na dnevnom redu Kjoto protokol. Vi klimate glavom, mlad ste čovek, pretpostavljam, želim da vi svoj posao radite u interesu građana Srbije, da pokažete ozbiljnost, ne teoretski, nego i praktično da delujete, da građani Srbije osete neko poboljšanje nakon našeg izlaganja i zasedanja, da se to oseti. Suština je u tome da mi teoretski sve ovde radimo, ubismo se od rada, ali u praksi nijedan od zakona ne može da zaživi i da građani kažu, odmah nam je bolje.
U.S. "Steel", "Sartid", tu se pokazala sva surovost, kapital ne zna za emocije. Mi u Smederevu prodali smo i naše zdravlje i zdravlje naše dece. Ima jedan pružni prelaz, pa kada idemo iz grada prema selima, rampa, stanemo i gledamo hermetički zatvorene vagone od kojih, stvarno, mene lično, strah hvata, ne znam kako je drugima, niti znamo šta je u tim vagonima. Mnogo ih je. A kada oni stignu u "Sartid" i kada stane prerada tog materijala, a sva je tajna, užasna tajna šta se u njima nalazi, onda izduvni gasovi preplave nebo, prekriju nebo nad selima Radinac, Vranovo i Ralja i deca od prve godine obolevaju od astme.
Građani su se obraćali i Borisu Tadiću i radili su prepreke na putevima, to je bio glas vapijućeg u pustinji, jer niko nije želeo da ih čuje.
Gospodine ministre odgovorite vi meni, odgovorite građanima Smedereva, građanima Srbije, svim poslanicima, prvo pitanje – koliki je stepen zagađenja u Smederevu i okolini, selima Ralja, Vranovo i Radinac i šta ćete, kao ministar, preduzeti povodom ovih problema koje sam izneo? Gospodine ministre, o lepoti planinskog izvora uzaludno je govoriti bivolima koji ne mogu da piju dok vodu ne zamute.
Imamo još jedno strašnije zagađenje, to je političko zagađenje, ovo zagađenje od koga se smrad nemorala i nepoštenja, i kršenja Ustava i zakona oseća posle jučerašnje rasprave u Skupštini grada Beograda.

Dame i gospodo, na osnovu člana 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine imam moralnu obavezu, kao poslanik iz Smedereva, da povodom ove tačke dnevnog reda o Kjoto protokolu kažem koju reč o situaciji koja i te kako muči građane sela Radinac, Vranovo i Ralja, koja se nalaze u blizini Ju-es stila ili ranije Sartida.
Činjenica je da Ju-es stil od samog preuzimanja Sartida ne vodi računa o zagađenju životne sredine. Tačno je i to da lokalna samouprava, a trenutno je aktuelna situacija u Smederevu da su uvedene privremene mere i Privremeno veće, onako blago, plišano upozorava rukovodstvo Ju-es stila. Tačno je i to da su građani zabrinuti, ogorčeni i da su često inicirali rešavanje ovog problema preko resornog ministarstva.
Tačno je i to da deca zbog zagađenja vazduha, okoline, zemlje, reke Konjske, nije to velika reka, mala, lokalna, da, da, baš tako se zove, meni to nije smešno, srpska je to reka, vama žutima je sve smešno, znači, da deca obolevaju i teško je objasniti majci čije dete dobije astmu već od prve godine života.
Emisija gasova o kojoj je govorio moj prethodnik, narodni poslanik SRS-a gospodin Valjarević Saša, to su neki gasovi koji svakodnevno se emituju, ali teško je utvrditi poreklo, ne verujemo da je to od proizvodnje Sartida, a prava je mistika odgonetnuti šta se to radi u firmi Sartid, šta se to pretače, pretapa, a kao proizvod ide to zagađenje.
Pa na osnovu Poslovnika o radu Narodne skupštine, člana 226, zamolio bih resornog ministra da odgovori, da izađe i odgovori, ne meni, samo izvršavam kao poslanik SRS-a svoju moralnu obavezu i kao čovek koji potiče iz te sredine.
Građani su više puta blokirali i put, građani su sad pre par dana napisali pismo predsedniku Republike Borisu Tadiću, ali građani verovatno nisu upoznati da kod gospodina Borisa Tadića ima i blage doze autizma. Malo je autističan i ne reaguje odmah na probleme građana. U predizbornim kampanja se sve to uklapa u neka obećanja, evo vodićemo mi brigu o ljudima. Ti ljudi su i te kako zabrinuti, zdravlje njihove dece je ugroženo, pa se nadam, gospodine ministre, da ćete vi reagovati bar do kraja svog mandata. Dobro, ja ću da vam verujem, ali pokažite to u praksi.

Dame i gospodo narodni poslanici, baš me iznenađuje iz čista mira neka panika u lopovskom žutom preduzeću DS. Ne znamo šta vas je izazvalo, nije gospodin Arsić toliko bio grub prema vama.
Jeste izneo neke činjenice, jeste bio ubedljiv, jeste izneo argumente i svi građani Srbije koji prate ovu sednicu Skupštine Republike Srbije vide koliko su nadmoćni poslanici SRS u odnosu na sve vas.
Gospodin, kome ime ne znam, citira da sam izjavio nešto za Dragana Markovića Palmu. Nikada nisam rekao da je gospodin Dragan Marković Palma diler droge, ne zbog toga što se bojim, jer mi srpski radikali se ne bojimo nikoga osim Gospoda Boga, mi smo glas svoga naroda, verno služimo svom narodu, da znam te podatke o gospodinu Palmi, verujete da bi ih izneo.
Gospodin, koga uopšte ne znam, toliko je poznat u ovom parlamentarnom i političkom životu, podseća me na aspekt bunarske žabe. Znate šta to znači? Živela žaba u omeđenoj vodi, omeđeno ciglama, bunarom, zna samo za tu površinu vode, a onda se kojim slučajem našla ispred okeana i onda kaže - gle, otkud ovolika voda.
Tako vi iz lopovskog žutog preduzeća. Našli ste se odjednom ispred ogromne vlasti, ispred velike vlasti, pa kradete. Pa onda kaže - kriminal, korupcija, beščašće – asocijacija DS. Eto, po tome ste vi poznati, ali ne sekirajte se, jer vrlo brzo će biti izbori, zbog toga vas panika hvata. Mnogi ste ogrezli u kriminalu i korupciji, pa zbog toga sada citirate šta su govorili poslanici SRS pre nekoliko godina.
Ova vlada SRS podseća na crvljivu jabuku. Crvljiva jabuka ne čeka oluju, nju sruši prvi povetarac. Gospodo iz DS, previše je moćna poslanička grupa SRS u odnosu na vas. A gospodin ne znam koje novine čita, kupusov list, šta on čita, koje novine, koje knjige. Panika vas vata, gospodo iz DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 38. kojim tražim da se član 38. briše.
Član 38. glasi: "Vlada će postaviti direktora Direkcije u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona". U Glavi petoj predloženog zakona predviđen je postupak za ostvarivanje prava i u članu 21. predlaže se da se obrazuje Direkcija za restituciju, kao posebna organizacija.
Ovo se protivi konceptu SRS. SRS smatra da državni aparat treba da bude racionalan, efikasan, jeftin, a formiranjem Direkcije, koja je apsolutno nepotrebna, ovaj aparat podstiče birokratizaciju, nepotrebne troškove, a apsolutno sam uveren da ne može biti ni efikasan.
Ako mi srpski radikali smatramo da Direkcija nije potrebna, da je suvišna, onda je veoma diskutabilno razmišljanje o tome da Vlada treba da po članu 38. Predloga zakona postavi direktora Direkcije u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nemam iluziju da ćete prihvatiti ovaj amandman, kojim bi možda moglo nešto da se promeni, kao i većinu amandmana poslanika SRS, kojim bi, eto, možda mogli da pomognemo da ovaj zakon bude primenjiv u praksi.
Do sada, sve ono što Vlada Srbije predlaže Narodnoj skupštini apsolutno ne pokazuje primenjivost u praksi i to je jedna od karakteristika vaših predloga zakona. Čisto marketinški, propagandno, stvara se iluzija da se nešto radi, ubismo se od rada, ali nažalost građani Srbije to u praksi nikako ne osećaju.
Moram da kažem, gospodin ministar je tu, mene kao poslanika SRS malo je iznenadilo vaše jučerašnje nervozno istupanje. Gospodine ministre, ako vam išta znači, ako malo razmislite o tome, niste vi ovde da kontrolišete poslanike, nego poslanici Vladu i vas, svakog ministra ponaosob, tako da te emocije koje ste pokazali nisu bile primerene Narodnoj skupštini i elementarnom pravu poslanika.
Valjda je to jedan od osnovnih postulata demokratije, da poslanik kontroliše izvršnu vlast, pa bi moja zamerka išla u tom smeru. Nadam se da ćete je prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 14. Predloga zakona. Poslanička grupa SRS je potpuno racionalno snažnom argumentacijom pokazala da nikakve potrebe za ovakvim zakonom nema, a o njegovoj primenjivosti u praksi tek je diskutabilno da se govori i da se u to veruje.
Ovim članom propisuje se da su stalni ili povremeni predavači nosioci pravosudnih dužnosti i da za stalnog predavača Visoki savet pravosuđa može da odredi nosioca pravosudne dužnosti koji je na pravosudnoj dužnosti proveo najmanje četiri godine, ali i da je obučen za predavača.
Ne zna se čime se dokazuje obučenost za predavača, nije jasno ko određuje povremene predavače iz reda nosilaca pravosudnih dužnosti, a ne zna se ko angažuje istaknute stručnjake, ko to u pravosudnom centru obučava predavače.
Povremeni predavači, bez obzira da li su nosioci pravosudnih dužnosti ili navodno stručnjaci, pa još istaknuti, van pravosuđa, imaju pravo na naknadu. Kolika je naknada, kako se određuje, kako se isplaćuje, ko su to po imenima i prezimenima stalni predavači, ko su ti istaknuti stručnjaci van suda i koliko koštaju?
Obuka stalnog predavača obavlja se u pravosudnom centru, koji je isto tako diskutabilan. Visoki savet pravosuđa, po pribavljenom mišljenju predsednika Vrhovnog suda, odnosno Republičkog javnog tužioca, može radi sprovođenja programa obuke uputiti nosioca pravosudne dužnosti itd.
Zašto ja kao poslanik SRS nemam poverenja u to što radi Visoki savet pravosuđa, kada običan građanin sluša ovo i kaže da je to nešto visokomoralno, nešto visokostručno? Sada ću, gospodine ministre, da probam da uđem malo u suštinu rada tog Visokog saveta pravosuđa.
Verovatno vam je poznat taj slučaj, veoma ste često gost u Smederevu, odakle sam poslanik, i učestvovali ste u predizbornoj kampanji. Davali ste podršku kandidatu DSS-a, aktuelnom predsedniku Opštine Smederevo, gospodinu Saši Radosavljeviću.
Tamo u sudu u Smederevu posle 5. oktobra izabran je relativno anonimni advokat u Smederevu Milorad Klašnja za predsednika suda; istog dana prvo je izabran za sudiju Opštinskog suda u Smederevu, pa onda za predsednika suda. Da ste ga izabrali za predsednika Vrhovnog suda, meteorskom brzinom bi čovek napredovao.
Kada mu je istekao mandat, kolegijum Okružnog suda u Smederevu glasa i preporučuje ga ponovo za još jedan mandat, ide predlog Visokom savetu pravosuđa. U Visokom savetu pravosuđa odjednom se događa nešto čudno, bira se kandidat Tomislav Bojković koji je svojevremeno bio predsednik suda u Smederevu, iako je dobio na kolegijumu Okružnog suda jedan ili dva glasa.
Zašto onda mučite te ljude i zašto ih obmanjujete, stvarate iluziju da je njihovo mišljenje bitno, a ne uvaži se taj predlog kolegijuma?
Onda ide predlog Skupštini od Visokog saveta pravosuđa za Tomislava Bojkovića. Poslanici SRS, naročito gospodin Krasić, osporili su gospodina Bojkovića. Visoki savet pravosuđa povlači predlog. U tom predlogu se kaže da je za vreme Milorada Klašnje, aktuelnog predsednika, sud doveden na najniže grane, a Tomislavu Bojkoviću u zasluge se pripisuje da je to jedna od najlepših zgrada u Srbiji i da je sud renoviran; sada ovaj drugi koji ga je upropastio ispada da je špahtlom gulio malter i zidove.
Nije izabran Tomislav Bojković, čekalo se, napravljen je mali vakuum, ovaj mora da obavlja funkciju do izbora drugog i kada su bili izbori u Smederevu za predsednika opštine gospodin Dragan Šormaz, poslanik DSS, ministar za prljave poslove ispred DSS, naročito za izbore...
Eto ga sada u Boru gde rovari, da građani Srbije znaju da je za izbore u Kraljevu, Bečeju i Smederevu uzeto iz budžeta Republike Srbije milijardu i 600 miliona dinara za te lokalne izbore.
Zašto to da se radi, šta da se radi, a bilo je sporno na 15 biračkih mesta, bilo je nepravilnosti. Opštinska izborna komisija u Smederevu odluči da se zbog nepravilnosti ponovi na pet i ide žalba DSS-a predsedniku suda.
Pazite, treba da se formira trojno veće, a to nije urađeno, napravili su propust na odluke opštinske izborne komisije. Na brzinu se formira trojno veće, ali tog dan, polovina sudija u Smederevu, ima tamo časnih ljudi, profesionalaca, nisu hteli namerno da dođu na posao.
I, ulazi predsednik suda da on bude taj treći i umesto na pet, ja sam to znao, imao sam informaciju i držao sam konferenciju za novinare da im kažem da znamo šta će da urade, da neće na pet, nego samo na dva, da se ne bi kandidat za predsednika opštine Smederevo, gospodin Saša Radosavljević, koji je sada aktuelni predsednik, ugrozio, da ga ne bi ugrozio predsednik SRS. Bila je razlika od 200 do 300 glasova. Zbog toga vam je trebao taj predsednik suda i na taj način Visoki savet pravosuđa bira i odlučuje.
Još nešto da vam kažem: jedna poznata (neću, mi Smederevci smo poznati po tradicionalnom smederevskom gostoprimstvu, nadam se da ste i vi osetili), da bi dala podršku kandidatu DSS-a, došla je i ima koncert na trgu. Vi znate gde je opštinski sud u Smederevu, i onda nemaju gde da je smeste, njoj treba pogled na narod, masa se skupila, hleba i igara i malo muzike, to je ono što ojađenom narodu treba; a gde će da je smeste, negde oko 18 časova uveče, oni je smestili u kabinet predsednika suda. Šta je to, garderoba? Posle 15 časova ja kao narodni poslanik i svaki građanin Srbije iz Smedereva ne može da uđe u sud, dođe portir i kaže – molim vas, radno vreme je završeno, ne možete da uđete. Da li je to garderoba za estradne umetnice? Bolje da su je odveli u crkvu, pa kod oltara da se presvlači.
Eto kako se ponašaju, a vi kada odete tamo, vi ste ministar pravde, onda oni šene pored vas, pričaju vam sve lepo da čujete. Zato postoje i drugi poslanici, sa drugačijim mišljenjem, ne zlonamerni, nego u interesu nezavisnog pravosuđa, da se reše problemi u pravosuđu i evo ja vam kažem kako je to rađeno i na koji način se bira.
Pazite, Visoki savet pravosuđa za aktuelnog predsednika suda kaže da je uništio sud u Smederevu i taj je sada u drugom mandatu. Da li je to normalno? Znam da svaki vodeničar misli da žito postoji samo zbog toga da bi se njemu mlin okretao. Vaš mlin će da radi još samo malo, dok Srpska radikalna stranka ne bude pobedila voljom građana Srbije. Onda će biti šanse za nezavisno pravosuđe, čekaćemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli od poslanika SRS da je najbolje za predlagača da ovaj predlog zakona povuče.
Jedan od glavnih razloga trebalo bi da bude što ne poseduje ustavni osnov, a i pored pometnje u ovoj sferi, koju bi verovatno izazvao, kao i svi predlozi zakona koje vladajuća većina ovde podržava. Ni u jednoj sferi društva ne donose boljitak, nego iovako tešku situaciju dodatno komplikuju.
Verovatno su loša rešenja vaša praksa i deo vaše ideologije. Nismo mogli u dosadašnjem radu da naiđemo na ijedan predlog zakona za koji bi rekli – evo, ovaj predlog zakona doneće dobro građanima Srbije.
Sama Vlada, kao da nema hrabrosti da stane iza ovog predloga. Predlagač, izvesni gospodin Radojko Obradović, sada bi trebalo za tu njegovu stručnost reći nešto.
Ono što je veoma svojstveno vladajućoj većini, to je da nekako mnogo više volite taj zapadni stil života od ovog našeg tradicionalnog srpskog, pa veoma često upotrebljavate izraze i reči koji nisu primereni srpskom jeziku.
Dobro je da ponekad čovek poželi da bude malo pametniji, da da neku ozbiljnost svom govoru kroz navođenje, izražavanje kroz neke strane reči, ali srpski zakoni koje treba da donese srpska Skupština, iznad svega trebalo bi da budu jasni poslanicima koji sede ovde, neki od njih su već izmoreni, nekima je dosadno, neki su totalno dekoncentrisani, neki su autistični na sve ono što se ovde događa i što SRS pokušava da kaže građanima Srbije.
Znamo da većinu poslanika vladajuće koalicije to ne zanima, ali mi se njima ne obraćamo, od njih ništa ni ne očekujemo, već se obraćamo građanima Srbije.
U naslovu iznad člana 33. tražim da se reč "eksterni" zameni sa "spoljni". Znači, sam naslov iznad člana 33, kaže se – eksterni stručnjaci, pa imam asocijaciju kakvi ste i kako vladate u interesu građana, da bude – ekstremni stručnjaci.
"Institucija u postupku revizije može angažovati eksterne stručnjake", a tražimo da se kaže: "Institucija u postupku revizije može angažovati spoljne stručnjake, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ukoliko revizija zahteva posebno specijalističko znanje kojim Institucija ne raspolaže".
U stavu 2. se kaže "eksterni stručnjak", a mi tražimo "spoljni stručnjak Institucije mora da ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo" itd, gde tražim da se ova reč stranog porekla izostavi, jer je nepristupačna i nesvojstvena našem lepom srpskom jeziku.
Bilo je ovde još reči i o ponašanju ljudi koji dođu na javne funkcije i koji po nakaradnom Zakonu o lokalnoj samoupravi kažu da su izabrani na neposrednim demokratskim izborima, kao da drugi izbori do njihovog izbora nisu bili demokratski, raspolažu velikim budžetima u koje idu pare građana.
Imali smo slučaj, što je gospodin Momir Marković pomenuo, u Smederevu, gradu iz koga dolazim, predsednika opštine Jasne Avramović, koja je veoma bliska Borisu Tadiću.
Možda je bila i normalna dok nije otišla na taj tajni sastanak na Fruškoj Gori, gde je edukovana, gde je bila na brifingu, a edukovana od majstora za krađu, koji znaju kako se na najbolji način krade iz budžeta. I Đilas je bio, jer on spada u to intimno društvo koje je veoma iskusno u ovoj sferi krađe iz budžeta.
Kada je ta izvesna gospođa Jasna Avramović izašla iz pritvora, u kome je provela 30 dana, zamislite, na trgu u Smederevu priređen je vatromet. Ljudi, takav primer neukusa i licemerja, dok građani Smedereva i svi građani Republike Srbije žive u uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede.
Zamislite, dođu ljudi iz kosmosa, probiju kosmonauti orbitu i eto neki trivijalan doček na zemlji, smatra se da je to redovno, ne pravi se nikakav vatromet, a u mom gradu, iz koga dolazim, dok sirotinja grca, žena izlazi iz zatvora i priređuje joj se vatromet. Još ćemo kriminalce u čezama da pratimo, u fijakerima kada idu u zatvor, kao zaslužne građane. Eto, dokle smo doterali.
Rekoh i spasih dušu, kao poslanik SRS. Još jednom kažem, obraćam se građanima iz Smedereva i Srbije, ne želim da to bude glas vapijućeg u pustinji, ali mi srpski radikali imamo taj zadatak, zakleli smo se svi u crkvi da ćemo sve što radimo raditi u interesu građana Srbije i tako ćemo na najbolji način da služimo svom narodu.