Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Tražim da se član 33. briše, iz razloga što SRS smatra da javnost treba i mora biti upoznata sa spiskom, a to podrazumeva i periodično sa izmenama u spisku.
Znači, taj član 33. kaže da se u članu 73e stav 3. briše. U članu 73e definiše se spisak direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Sadržina člana 73e ovako glasi: "Ministar utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. Stav 2: "Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku RS". Stav 3, koji je samo iz njemu znanih razloga i motiva ministar finansija Mlađan Dinkić izbrisao, glasi: "Izmene i dopune spiska iz stava 2. ovog člana objavljuju se tromesečno u "Službenom glasniku RS", u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja".
Pitanje je kome je ovo smetalo, zašto nekome smeta javnost rada i da građani Srbije mogu da budu upoznati kakav je to spisak i koji su to direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava?
Ukoliko se član 73e zakona izbriše, onda se pruža mogućnost ministru da bez ikakvog spiska, daleko od očiju javnosti, odlučuje ko će i na koji način, direktno ili indirektno koristiti budžetska sredstva koja se u poslednje vreme stiču isključivo haračem, otimačinom novca od najsiromašnijih slojeva građana. Iako su građani Srbije već uveliko oguglali na samovolju ministra Dinkića, ovakvo ponašanje prelazi svaku meru.
Da je gospodin Dinkić osion, bahat, samovoljan, pokazuje i to, možda on ceni predsednika Skupštine, svog stranačkog saborca, gospodina Markovića, ali poslanike Narodne skupštine ne ceni ni najmanje. Nema ga. On nema snage da ovde sasluša sve argumentovane primedbe, naročito poslanika SRS. Zato je pokazao u poslednje vreme, a i od kad je na toj funkciji, uopšte kako deluje, da je njemu najveći problem SRS. On nema snage da se suoči sa argumentovanim kritikama poslanika SRS.
Trošiti sredstva iz budžeta bez utvrđenog spiska samo dovodi do nekontrolisanog odliva budžetskih sredstava, uglavnom po stranačkim i ličnim vezama. Haos koji vlada u sferi fiskalne politike, glavno je obeležje i karakteristika vladavine Mlađana Dinkića i koalicije na vlasti, kojoj to nimalo ne smeta. I pored toga što više od godinu dana poslanička grupa SRS u Narodnoj skupštini govori decidno, jasno, kakav je Mlađan Dinkić, koje su sve štete od takvog delovanja ministra finansija, međutim, koaliciji na vlasti to ni najmanje ne smeta, ona ga uporno, zdušno podržava u ovakvom načinu rada.
Zbog ovakvog centralizma u ministarstvima koje vode ministri iz G17 plus, a nad kojim bi i Staljin, da je živ, skinuo kapu, kako je rekao moj uvaženi kolega, poslanik SRS gospodin Rankić, mi srpski radikali koji smo tvrdili da G17 plus nema ideologiju, evo, sada bi mogli malo da razmislimo o toj tvrdnji i predlažemo vam da javno ubaštinite ideologiju staljinističkog centralizma. Tu ste dosta doprineli, to dosta uspešno radite. Možda ćete i da oživite nešto što je odavno zamrlo, možda ćete na taj način da uđete i u istoriju.
Na kraju bih samo hteo da ispunim jedno obećanje koje sam dao predstavnicima Unije pijačnih prodavaca, koji su me zamolili da u njihovo ime, a ima ih mnogo koji politiku i ponašanje ministra finansija Mlađana Dinkića nikako ne mogu da shvate, a i te kako ih se dotiče ta politika, pitam - zašto Mlađan Dinkić obmanjuje građane Srbije? Kažu: "Mi hoćemo da se legalizujemo i da budemo poreski obveznici, ali nećemo fiskalnu kasu".
Njima je to neshvatljivo, nerazumljivo. "Unija pijačnih prodavaca poziva Mlađana Dinkića da sa govornice objasni zašto forsira fiskalnu kasu". Oni ga pozivaju da sa govornice objasni, pozivamo ga i mi poslanici SRS, ali to je glas vapijućeg u pustinji, jer gospodin Dinkić verovatno ima susret sa Havijerom Solanom ili nekim duhovnim ocem, duhovnim mentorom. Njega ovo ne interesuje. Možda ima i svirku. On je veoma jak u toj oblasti, dobar je muzikant. Verovatno se sprema da snimi i ploču, videćemo.
Unija pijačnih prodavaca kaže da je fiskalna kasa fizički neizvodljiva i da nema nikakvih uslova za primenu kase u praksi, u uslovima vetra, kiše, mraza, hladnoće, minus 20 i više stepeni, kada se tim ljudima koji se bore da prežive, za parče hleba da bi ishranili svoje porodice, bukvalno i prsti na rukama smrznu. Niti imaju mogućnosti da pritisnu ono što treba da pritisnu na toj kasi.
Poslednje pitanje: zašto gospodin Dinkić preko TV Pink obmanjuje građane Srbije i priča im ono što su njegovi snovi, njegova nadanja i htenja, ali nešto što nema nikakve veze sa realnošću, sa realnim stanjem u Srbiji, sa životom u Srbiji. Sigurno da Mlađana Dinkića ne dotiču velike muke poreskih obveznika koji su ošišani bukvalno do gole kože.
Kada za to bude došlo vreme, a to je neminovno, ministar finansija iz redova SRS imaće pune ruke posla, da sferu finansija uredi i da to bude u interesu građana Srbije. Dotle će građani Srbije morati da trpe teror Mlađana Dinkića.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je po želji Vlade Republike Srbije građanima Srbije sve dobro, da lepo žive, da je standard dobar, da nemaju nikakvih problema, da je stanje u srpskom pravosuđu bez ikakvih problema, da nema kriminala, da nema korupcije, da nema mita. Jedini problem da reši Vlada Republike Srbije je da poveća takse građanima, a njima skoro ništa povećano nije, ni putarina, nije povećana cene struje, nisu smanjene penzije, a sada će mnogo da ih obraduje ova intencija, ova namera Vlade Republike Srbije da poveća cene sudskih taksi.
Motivacija podnošenja amandmana, ispred poslaničke grupe SRS, jeste da se ovaj član 24. briše iz jednog jedinog razloga što ništa dobro doneti neće građanima Srbije, upravo iz razloga koje sam naveo; da standard građana Srbije kao posledica ovakvog načina i metoda rada Vlade Republike Srbije povećava samo i ovako dobro poznate uslove velike ekonomske krize i socijalne bede. Da li će građani Srbije i kako reagovati na ovo to samo oni znaju, ali u svakom slučaju apsolutno nema nikakvih ozbiljnih opravdanja za povećanje sudskih taksi.
Znači, sudske takse ne bi smele ni u jednom momentu ni zbog jednog motiva da budu izvor prihoda. Da li na taj način želite da se smanji broj sudskih sporova? Ako je to želja Vlade Republike Srbije, ta koncepcija nije dobra i nije u interesu niti pravosuđa u Srbiji, niti građana Srbije.
Možda je to intencija ministra finansija Mlađana Dinkića, poznatog kantautora, gitariste i frulaša, koji verovatno ima želju da i na ovaj način nanese zlo građanima Srbije. Mnogo je problema u srpskom pravosuđu i umesto da se oni rešavaju, da pravosudni organi deluju racionalno, ozbiljno, uspešno, da se rade neki važniji poslovi, važniji problemi da se rešavaju, sada nemamo drugo šta da radimo, nego problemi sudskih taksi. Građani Srbije bivaju izloženi novim nametima i novim izdacima.
Sigurno je da poslanici SRS stavljaju primedbe na ovo, pokušavaju da odbrane građane Srbije od novog poskupljenja, od novog nameta, od novog harača, ali bojim se da to ne bude samo glas u pustinji i da ovu skupštinu, koju je već uveliko Vlada Republike Srbije stavila pod svoju kontrolu, ništa drugo ne interesuje, nema druge motive, no da po nekoj inerciji izglasa sve ono što pred nju predloži Vlada Republike Srbije.
Ja sam potpuno ubeđen da gospodinu ministru Stojkoviću nije sada ni malo prijatno da bude u poziciji da nekim racionalnim razlozima brani povećanje cena taksi, jer sigurno da kao ministar pravosuđa zna da građani žive u uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede, da nemaju para ni za elementarne potrebe. Nije mu nimalo lako da izađe pred Skupštinu i da kaže da je to normalno i logično, a da u sebi ne oseti neko osećanje nelagodnosti ili neprijatnosti.
Takav je rad karakteristika i obeležja Vlade Republike Srbije, čije delovanje, nažalost, građani Srbije uveliko ispaštaju.
Ja kao poslanik SRS ne gajim iluziju da će poslanička većina prihvatiti ovaj moj amandman, već evo kažete da nećete, ne morate, povećavajte namete, harače, poreze, radite šta god hoćete, građani Srbije koji gledaju ovaj prenos imaju priliku da vide da se poslanička grupa SRS bori za njihove interese, a nikako za ono za šta se vi borite, a to što vi radite, to je uveliko protiv građana!
Da li ste baš toliko autistični, da li razgovarate sa ljudima, da li slušate njihove primedbe, njihove razloge nezadovoljstva, ili je nešto drugo u pitanju što vas vodi ovim putem kojim idete? Ali, izgleda da vam budućnost nije ni malo ružičasta niti ima izgleda na političkoj sceni Srbije. Sigurno ćete biti kažnjeni na prvim zborima, ako ih uskoro bude, dok SRS sa optimizmom može da očekuje sve što je u narednim danima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 70. Predloga zakona o turizmu, kojim tražim da se u stavu 2. reč "ministar" menja u "ministarstvo", a posle stava 5. doda stav 6. koji glasi: "Ako je turističkom vodiču u periodu važenja uverenja drugi put u roku od dve godine izrečena kazna za prekršaj iz člana 125. stav 1. tačka 1. ovog zakona, kao i zbog nepoštovanja dobrih poslovnih običaja i uzansi, ministarstvo može da oduzme legitimaciju i oznaku turističkog vodiča, za period od tri meseca do dve godine."
Članom 125. se definiše – novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se fizičko lice ako: 1) pruža usluge turističkog vodiča, a ne ispunjava propisane uslove iz člana 70. stav 1.
To bi bila motivacija podnošenja mog amandmana. Inače, ne gajim iluziju, kao poslanik Srpske radikalne stranke, da će Vlada Republike Srbije i gospodin ministar u ovoj sferi uraditi nešto značajno, jer teorija je jedno, a praksa drugo.
Mnogobrojni problemi su u ovoj sferi. Kao poslanik iz Smedereva, sa aspekta tih lokalnih odnosa i stanja u gradu iz koga dolazim napomenuo bih da, zahvaljujući lošem Zakonu o lokalnoj samoupravi, postoji jedna loša stvar – recimo, predsednik opštine ode, kao što je to učinio predsednik opštine Smederevo, u Italiju, u Rimini, Padovu, Milano ili ne znam gde; umesto da obavlja poslove lokalne samouprave, putuje po svetu, više nego ministar inostranih poslova, i onda, iako totalno nestručan za sferu turizma, vodi neke pregovore, razgovore i više štete načini u toj sferi turizma nego koristi.
Dok predsednik opštine Smederevo sve to radi po stranim zemljama i eventualno pravi neku turističku prezentaciju, šta je surova činjenica – recimo, da grad Smederevo, sa preko 120.000 stanovnika, nema ni jedan jedini hotel. Znači, ako dođe gost u grad nemate gde da ga odvedete, osim u svoju kuću, da ga odvedete da prespava. Hotel "Smederevo" ima blokiran račun, ostao je bez struje i gost nema gde da se smesti ili eventualno prenoći.
Nezvanično imamo informaciju, a to su i pojedini mediji zabeležili, da je jedan poslovni čovek iz Srbije zainteresovan da kupi taj hotel i ima ideju da ga pretvori u starački dom. Baš je ovo optimistično, i ovo verovatno pravi iluziju, ne mogu da kažem da može da bude neka nada da će da oživi ova sfera, ova oblast, bar u gradu iz koga dolazim.
Da ne pričam o tome da radnici nisu primili ni dinar od novembra. Možda za mnoge od vas to nije mnogo bitno, ali tradicija je u Smederevu da maturanti proslavljaju svoje matursko veče u hotelu "Smederevo", međutim, ovog puta, pošto je doveden na najniže grane, neće imati priliku to da urade. Ne očekujem boljitak. Možda kada gospodina Dimitrijevića na toj funkciji smeni ministar iz redova Srpske radikalne stranke, a on je pametan čovek i svestan je da je to realnost.
(Predsednik: Vreme.)
Još bih samo napomenuo, ako je poziv za mnogobrojne zainteresovane turiste da dođu u srpsku prestonicu – Beograd, on je juče bio okupiran, on je juče više ličio na Bagdad ili Liban iz najcrnjih vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana narodnog poslanika Srpske radikalne stranke gospodina Milovana Radovanovića. Ovako kako nas je Vlada udostojila da ima ko narodne poslanike da sasluša i da uvaži ili ne uvaži njihovo izlaganje, takav je odnos prema Predlogu zakona i neka eventualna rešenost Vlade Republike Srbije da ovaj zakon zaista primenjuje u praksi i da se svim onim građanima Srbije kojima je naneta nekakva šteta, nepravda, po bilo kom osnovu, nadoknadi šteta.
Mislim da Vlada Republike Srbije i sam Mlađan Dinkić imaju izvesnu dozu drskosti da sa ovakvim neprimenjivim zakonom izađu pred poslanike Narodne skupštine i da na neki način obmanjuju građane, a što su građani i sami primetili.
Jer, pored velikog iskustva koje kao poslanik SRS-a imam u mnogim zasedanjima Narodne skupštine, pri izlasku iz zgrade Narodne skupštine video sam nešto što me je obradovalo, a to je da su sami građani primetili obmanu i da ovaj zakon ne valja i nije dostojan pažnje, pa su stubove Narodne skupštine oblepili plakatima sa naslovom – velika prevara, još jedna velika prevara.
Znači, stvara se iluzija, uz značajnu dozu drskosti Vlade Republike Srbije i samog Mlađana Dinkića koji u sredstvima javnog informisanja kaže da treba da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju, a meni se čini da bi pre mogao da dobije nekog ″Oskara″ za glumu, jer glumi da radi, kao ministar finansija, nešto u korist građana Srbije.
Možda bi gluma mogla i da bude u nekom akcionom trileru, kriminalističkom filmu o upadu u neku banku, pljački banke itd.
Ovaj zakon sigurno neće moći da bude primenjiv u praksi, kao ni zakon o sprečavanju nasilja u sportu, koji smo doneli u jednom od saziva Narodne skupštine.
Videli smo svi šta se dogodilo na derbiju između Crvene zvezde i Partizana i kako je jedan od zakona koje su poslanici Skupštine Republike Srbije doneli apsolutno neprimenjiv u praksi, nema ga u praksi. To su zakoni koji su besmisleni.
Jedan sam od poslanika Srpske radikalne stranke koji su obišli građane Srbije, srpska sela na Kosovu i Metohiji. Nažalost, uverio sam se u svu golgotu i stradanje građana Srbije i našeg naroda koji je imao za nas samo jedno pitanje, a to pitanje se stapa i sliva u samo jednu rečenicu – a šta to radi Vlada Republike Srbije. Oni se uzdaju u državne organe, u državne institucije; nažalost, to je samo glas vapijućeg u pustinji.
Imamo ovde član 10 – vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom, a onda u objašnjenju osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja piše: ″Članom 10. predviđeno je da će se vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediti posebnim zakonom, što se ocenjuje kao celishodnije rešenje.″ U tih par reči – to je celishodnije rešenje – to je tek sad objašnjeno, tek će sada građani Srbije da se u nekog uzdaju.
Apsolutno od ove Vlade Republike Srbije nemaju šta da očekuju; ona meni, po ko zna koji put, liči na crvljivu jabuku kojoj ne treba oluja da je sruši, nju će srušiti prvi povetarac. Mi poslanici SRS-a i cela Srpska radikalna stranka sa svim svojim članovima učinićemo sve da na narednim i na svim budućim izborima pobeđuju samo srpski radikali.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna stvar koju je Mlađan Dinkić učinio. Pomogao je jednom građaninu Srbije, nije baš svim građanima Srbije tu uslugu učinio, a taj jedini građanin kome je dobro učinio bila je njegova baba. E, nije mogao da je ostavi bez penzije, pa je svoju babu zbrinuo; a kako će, na vlasti je, ministar finansija, i taman posla da članovi njegove porodice ne budu zbrinuti.
Nesporno je da je za stanje u sferi finansija, a i za mnogobrojne protivustavne i nezakonite radnje odgovoran niko drugi do Mlađan Dinkić. Njemu nije bila potrebna državna institucija da bi ga proglasila za guvernera NBS. Mlađan Dinkić ulazi u banku na specifičan način, kako niko od građana Srbije ne ulazi.
Nameće se pitanje – ko je uništio finansijski sistem? Ko je zatvorio četiri velike državne banke? Ko je uveo inostrane banke na tržište Srbije i omogućio im da pokupe deviznu štednju u Srbiji? Ko je preuzeo sve ključne pozicije u finansijskim institucijama i javnim preduzećima? Kakva je veza Mlađana Dinkića sa kumom srpsko-crnogorske mafije Vojinom Lazarevićem? Interesantna neka veza. Žene im se druže, da. (Odgovara na komentare iz sale.)
U bankarskom sektoru važe samo lični kriterijumi Mlađana Dinkića u domenu kontrole banaka. Ko favorizuje Delta banku, i to je veoma diskutabilno i interesantno. Ko utvrđuje dnevni kurs dinara – tržište ili Mlađan Dinkić? Svakako Mlađan Dinkić. Ko uništava privredu Srbije kroz bankarski sektor? Ko je stvorio najveći interesni lobi Delta – Dinkić i Vuk Hamović. Ko je ponizio građane Srbije razvijajući denuncijantsku aktivnost i nagradu od 500 dinara?
Član 1. ovog predloga mora da se briše, a SRS i građani Srbije zbrisaće sa političke scene Mlađana Dinkića. U narodu se posebno uvrežilo shvatanje da ubuduće ne bi smelo i ne sme da bude krađe bez Labusa i Mlađe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 14. kojim tražim da umesto reči - Republička agencija za poštanske usluge stoji - Ministarstvo.
Sigurno je da će Vlada Republike Srbije i parlamentarna većina izglasati ovaj predlog zakona o poštanskim uslugama, jer nešto mora da se radi. Uopšte nije bitno i primarno da li je to od koristi za građane Srbije ili nije, da li će bilo kakvog reda da uvede u sferi poštanskih usluga. Jednostavno, Skupština Republike Srbije o nečemu mora da raspravlja.
Poslanička grupa SRS je iznela svoj stav po pitanju agencija i mnogo puta smo zagovarali koncept SRS koji ne sadrži agencije. Nameće se pitanje - da li su agencije racionalno rešenje, zašto te poslove ne obavlja ministarstvo, kada je već kadrovski i materijalno za to osposobljeno. Da li je osnivanje agencije svrsishodno, kada se zna da je to novo opterećenje budžeta Republike Srbije? Postavlja se pitanje kome je interes i zašto da se budžet optereti novim bespotrebnim nametima.
Da li će poštanski operatori imati motivaciju za kvalitetno pružanje usluga ako se nudi u Predlogu zakona da će i oni morati da izdvajaju deo svojih prihoda za finansiranje nečeg što SRS smatra nepotrebnim, neracionalnim, besmislenim, a to je agencija. Kakva će biti motivacija poštanskih operatora? Verovatno će biti oduševljeni i jedva će čekati da zakon zaživi u praksi.
Imamo jedan primer, možda je pomalo anahron, ali je aktuelan zbog određene grupe ljudi koji rade na buvljacima, rade za vreme hladnoće, u neodgovarajućim uslovima. Drugo je pitanje za one ljude koji su se obogatili ovakvim ili onakvim načinom, pa imaju butike u kojima je toplo.
Primera radi, na buvljaku uvedene fiskalne kase, dođu ljudi i žale se, sirotinja puka, uboga, pa kaže - mi ne možemo ni da pritisnemo, toliko su nam se ruke smrzle da ne možemo ni da radimo sa tom fiskalnom kasom. Ali neko nije imao sluha za to.
Vrlo često Skupština Republike Srbije donosi zakone koji, umesto da stvaraju boljitak u pojedinim sferama društva, stvaraju haos i ogorčenje građana. Vlada Republike Srbije bi morala da ima malo više sluha za stanje u zemlji i da uvaži ono što je od vitalnog značaja za narod i državu. Rešavanje problema u sferi poštanskih usluga je potrebno, ali nije primarno. Kamo sreće da ova skupština raspravlja o problemima od kojih zavisi opstanak naroda i države.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da se u članu 7. razdeo 30 i funkcija 470 brišu, a motivacija podnošenja mog amandmana je zasnovana na dobro poznatom stavu SRS po pitanju agencija i mi iz poslaničke grupe SRS smo veoma često o tome govorili.
Koncept SRS ne sadrži agencije, zato što je to skup malo efikasnog dela državnog aparata. Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati budžetska sredstva za rad agencije i time povećavati budžetski deficit.
Agencije nisu ništa drugo do paralelni organi koji nisu racionalni i nisu od nikakve koristi građanima Srbije.
Diskutabilne su privilegije predsednika Republike o kojima je već bilo dosta reči. Prosto neshvatljivo, izdaci za luksuz u situaciji kada narod gladuje.
Da li je predsednik Republike u predizbornoj kampanji obećao građanima Srbije da će ih zapošljavati ili to samo važi za članove DS-a koji se na taj način zapošljavaju, a radeći u narodnoj kancelariji.
Za koga su kupljeni automobili ili bolje reći limuzine od 3000 kubika.
Zašto mu ministar finansija pomaže ovakvim predlogom budžeta, kakvu to politiku vodi Vlada Republike Srbije, da li to predstavlja obećanu borbu protiv kriminala i korupcije. Otkud tolika bahatost, drskost i pohlepa? Poslanička grupa SRS jasno se distancirala od ovakvog ponašanja i nikada mi SRS nećemo imati razumevanja za takve privilegije na štetu građana Srbije.
U uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede, novi automobili od 3000 kubika, valjda zbog uštede. Bilo bi možda bolje da se za predsednika Republike angažuje plavi voz, možda bi to bilo jeftinije, a za svaku pohvalu je ministar finansija, gospodin Dinkić, koji Predlog zakona o budžetu uopšte nije ni čitao, a brani ga pred poslanicima Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu. Amandmanom traži da se član 9. stav 3. menja i da glasi: "Za zauzimanje stavova potrebna je saglasnost dve trećine članova socijalno-ekonomskog saveta". Ovaj amandman nije povezan sa prethodnim amandmanima SRS-a, pošto ne ulazi u problem sastava saveta.
Svrha amandmana je da se pojednostavi i učini mogućim zauzimanje stavova za koje je nadležan socijalno-ekonomski savet.
Sastav saveta po prirodi stvari činiće grupe čiji su interesi suprotstavljeni, pa je zato i nemoguće da se oko stavova saveta postigne konsenzus. Rešenje koje se nudi ovim amandmanom sprečiće blokadu rada saveta, a pri tom dvotrećinska većina je garant da najmanje dve suprotstavljene strane u savetu moraju zauzeti zajednički stav.
Ukoliko biste prihvatili amandmane SRS-a koji traže proširenje saveta sa predstavnicima nezaposlenih, onda bi ovaj amandman imao svoj puni smisao.

Dame i gospodo, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o parničnom postupku, kojim tražim da se član 285. briše, iz razloga što, ako se propusti u odgovoru na tužbu nešto od obaveznih elemenata, ne može da se smatra da tuženi nije dostavio odgovor na tužbu, što je u direktnoj suprotnosti sa predloženim članom 286. stav 2. Citiram: "Ako tuženi nije dostavio odgovor na tužbu, a nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja, sud će pripremno ročište zakazati i održati najkasnije u roku do 30 dana, kada tuženi dostavi odgovor na tužbu".
Naime, u pripremnom ročištu nedostatak odgovora se otklanja, te parnična stranka može da postupi. Ako bi se zadržao predloženi član 285, u praksi bi se pojavio problem u postupanju, jer sud ne zna po kom bi članu postupio – član 285. ili član 286. stav 2.
Napominjem član 287. – pripremno ročište je obavezno za sud i za stranke. Zakon o parničnom postupku bi trebalo da bude jedan od preduslova za efikasan rad u pravosudnoj sferi, ali nisam tog mišljenja i uverenja da ćete ovim predlogom zakona bilo šta popraviti u sferi pravosuđa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 43. Predloga zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim tražim da se u naslovu iznad člana 43. reč "povereniku" zameni rečju "ministarstvu", a u članu 43. stav 1. reč "povereniku" zamenjuje se rečju "ministarstvu".
U članu 43. i naslovu iznad člana umesto "izveštaja povereniku" treba da stoji "ministarstvu", jer sama institucija poverenika nije racionalna i nije preko potrebna. Takođe, u stavu 1. ovlašćeno lice državnog organa podnosi godišnji izveštaj, umesto povereniku, nadležnom ministarstvu.
Indikativno je to što tekst ovog zakona ne daje garanciju da će zakon naći svoju primenu u praksi, što su već poslanici Srpske radikalne stranke konstatovali. Sve poslove poverenika može da obavlja ministarstvo. Izborom poverenika se uvećava birokratski aparat, bira se i zamenik poverenika i stručne službe, a sve to košta građane Srbije kojima je još samo poverenik potreban i onda su rešili sve svoje probleme.
Da li su za sprovođenje ovog zakona potrebna finansijska sredstva? Jesu, za rad poverenika za informacije od javnog značaja, za rad njegovog zamenika, za rad njegovih službi, i eto novih izdataka iz budžeta. Nezadovoljstvo građana Srbije je sve veće, sve teže se živi, štrajkovi, protesti na sve strane, a mi u Narodnoj skupštini biramo poverenika i na taj način se ulagujemo EU. Moderno je imati poverenika jer ga i drugi imaju. Zašto ne bismo imali i mi?
Ovaj predlog zakona može biti popravljen amandmanima poslaničke grupe SRS. Ukoliko se to ne dogodi, mala je verovatnoća da će u ovoj sferi doći do kvalitativnih promena. Zašto predlažete zakone koji nisu u praksi primenjivi? Nema svrhe raditi uzaludan posao, uz to povećati zahvatanje iz budžeta i praviti nepotrebne izdatke. Nažalost, to je karakteristika i obeležje ove vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom je još jedan u nizu predloženih zakona koji sigurno neće doneti ništa dobro u sferi ekonomije i privrede.
Vlada Republike Srbije stvara privid i iluziju da se nešto radi, da se nešto događa, da je aktivna, da sprovodi reforme, a istina je da u Vladi ima nesloge, da premijer svakim narednim danom ima sve manje autoriteta. Koalicioni partneri se ne libe da maksimalno rade na realizaciji svojih interesa.
Trebalo bi da se ovim zakonom odrede uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka. Stečajni postupak bi obuhvatio bankrotstvo, odnosno reorganizaciju.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije.
Vi imate vaše eksperte, koji teoretski, po uzoru na Evropu, napišu predloge zakona po evropskim standardima, i stvara se iluzija da je to u praksi primenljivo i da je od značaja i koristi građanima Srbije. Realnost je sasvim drugačija. Realnost je surova. Ministar pravde u svom izlaganju konstatuje i kaže – svi znamo u kakvom stanju je srpska privreda.
Ovo je prvi korak da se ta materija reguliše. Pred nama se nalazi "moderan zakon", kako kaže ministar. Činjenica je da ste vi opcija koja predstavlja aktuelnu vlast i bili ste deo bivšeg režima čije je oličenje Boris Tadić. Vi ste ih na vlast doveli, a lepo vam se Vlahović zahvalio, pa asocira na neobaveštenost. Ne znamo koji su to od vas neobavešteni. Lepo vam se zahvalio.
Vaša predizborna obećanja bila su reforme u svim sferama društva, rešenje svih problema građana, bolji život, ulazak u Evropu. Umesto toga, privatizacija, ali pljačkaška, bogaćenje vladajuće oligarhije, afera za aferom, radnici van fabrika, na fabričke kapije lanci i katanci, sa tendencijom daljeg propadanja srpske privrede, budućnost bez nade.
Predlog zakona o stečajnom postupku neće u ovoj sferi doneti poboljšanje. To je izvesno, kao što je izvesno da su gotovo svi članovi zakona u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Šta je izvesno? Izvesno je da je Vlada pred stečajem, a imamo zakon o stečajnom postupku; da je Narodna skupština pred stečajem. Pregorelo je zvonce kada predsedavajući zove, vapi da dođu poslanici vladajuće koalicije, ali njih nigde nema. Možda su na moru, možda su u banjama, na planinama.
Ono što najviše boli, izgleda da je Srbija pred stečajem. Ko će brinuti o radnicima, ko će rešiti njihove probleme, ko ima koristi od prodaje "Sartida" firmi "U.S. Steel" i Tomasu Keliju, koliko su narasli računi Kolesara i njemu sličnih i čiji su to članovi i predstavnici; ko je prevario kupce iz Nemačke i omogućio firmi "U.S. Steel" i Tomasu Keliju da za bagatelu kupi "Sartid", za koju proviziju, ko je obezvredio vrednost "Sartida".
Bezbroj pitanja na koja sigurno ne daje odgovor Predlog zakona o stečajnom postupku. Odgovor na sva ova pitanja daće SRS kada voljom građana uskoro preuzme vlast u Srbiji i formira svoju vladu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke prima bratsku delegaciju iz Rusije tako da se svi poslanici Srpske radikalne stranke nalaze u Skupštini. Nemojte da mislite da su odsutni.
Kontinuirano obrazovanje svih stanovnika je jedan od osnovnih interesa savremenog društva i taj interes se ne može zadovoljiti bez presudne uloge države u obrazovnoj sferi.
Država propisuje nivo obaveznog obrazovanja i uslove obrazovanja na neobaveznim nivoima, zatim nastavne planove i programske sadržaje unutar osnovnog sistema, a uz to obezbeđuje materijalne i kadrovske uslove delovanja vaspitno-obrazovnih institucija u javnom sektoru. U vođenju obrazovne politike obično se trudi da uspostavi ravnotežu između tradicionalnih tekovina i modernih trendova, nacionalnih specifičnosti i univerzalnih vrednosti.
Ministar kaže u obrazloženju Predloga zakona - izmene govore same o sebi, kao da nije potrebna nikakva rasprava, kao da nije potrebno da se uđe u neku dublju analizu. Dovoljne su izmene koje govore same o sebi i o potrebi donošenja, odnosno cilj je i koncepcija da se Predlog zakona prilagodi vremenu na racionalan način. To nije dovoljno, uz konstataciju da je predloženi zakon nešto bolji od tzv. zakona bivšeg ministra Gaše Kneževića.
Taj zakon je donesen u vreme vanrednog stanja, znači u uslovima koji su odstupali od normalnog, od jedne normalne situacije. Tada se intenzivno radilo na rušenju svih institucija društva. Poslanici SRS su vodili tešku i ogorčenu borbu da spreče izglasavanje tog pogubnog zakona, ali su u tome bili sprečeni tiranijom poslaničke većine DOS-a. Srećom, taj zakon nije dugo trajao, pa će i negativne posledice biti manje, a imao je poguban cilj po srpske nacionalne interese, tradiciju, istoriju i kulturu. Cilj mu je bio brisanje svake nacionalne svesti.
Formiranje nacionalnog prosvetnog saveta možemo da prihvatimo, a i to što Narodna skupština bira nacionalni prosvetni savet. Indikativno je formiranje zavoda, a u okviru zavoda postoje centri, pa je diskutabilno kako će to u praksi funkcionisati i koliko će konfuzije proizvesti glomazan birokratski aparat. Zar nije dovoljan svrsishodan nacionalni prosvetni savet i eventualno obrazovanje komisija u okviru nacionalnog prosvetnog saveta?
Nameće se pitanje nadležnosti i uloge ministarstva i da li ono izbegava odgovornost koju treba da preuzme u sferi obrazovanja i vaspitanja, pa sve prebacuje na druge organe, a samo ministarstvo da uživa u svojoj ležernosti, udobnosti i eventualnim privilegijama. Nije mi bilo kao poslaniku SRS nimalo prijatno da vidim kolika vas je žurba uhvatila, koliki se pritisak vrši na poslanike koji treba da izađu i da diskutuju, da govore, a valjda nas je narod sve ovde poslao da vršimo tu odgovornu javnu funkciju i da lagano, racionalno, trezveno pristupamo analizi i diskusijama koje bi potpomogle da predlozi zakona budu što kvalitetniji, da našim amandmanima poboljšamo predloge zakona.
A ne da se na jedan neukusan način sprečavaju poslanici da govore, nema se vremena, žurimo se. Sada, ako ste predstavnici neke relevantne, ozbiljne političke opcije, trebalo je da znate da treba da dođete na vlast i da možete da dođete na vlast i da vam zakoni budu spremni, a ne sada cajtnot, žurba, pa ne znate kako ćete da izađete iz ovog kovitlaca.
Sporni su ispiti za direktore škola, troškovi polaganja ispita, a ministar u obrazloženju Predloga zakona kaže da se zakon adaptira na trenutnu ekonomsku situaciju.
Ovo me sada ne uverava da se zakon adaptira na trenutnu ekonomsku situaciju, za koju znamo kakva je, da živimo u uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede.
Prosvetni radnici su jedna od najugroženijih, pored ostalih, kategorija društva. Ocenjivanje i slabo nagrađivanje nastavnog kadra od strane državne vlasti dovodi do srozavanja kvaliteta obrazovanja. Katastrofalne posledice redovno izaziva politizacija, ideološka indoktrinacija vaspitno-obrazovnog procesa, kao i manipulacija đacima i studentima u političke svrhe. Tu ste gospodo svi, osim SRS-a, intenzivno učestvovali.
Samim rođenjem svi se upisujemo na univerzitet prirode i učimo se na njemu do same smrti. Nema čoveka koji bi znao mnogo, niti ima čoveka koji bi znao dovoljno. Trebalo bi da se trudimo da odgajimo generacije, pre svega po principu kako je jedan od najumnijih Srba rekao, obrazovan čovek je pre svega onaj ko obraz ima.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 16, u kome tražim da se u članu 16. stav 2. menja i glasi: "Ministar je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema predloga školskog odbora za izbor direktora donese odgovarajuću odluku".
Ujedno sam dobio mišljenje Vlade da ne prihvata predloženi amandman, jer je rešenje u Predlogu zakona u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i sa zahtevima racionalizacije.
Prosto je smešno, vi ste, vaša politička opcija, izpolitizovali ste sve čega ste se dotakli, i vašom ideologijom ste porušili sve što je bilo vredno u Srbiji, sve institucije koje su valjale, a evo i sada sa ovakvim, nazovi, kvazireformama u sferi obrazovanja izazivate haos, i prosto se pitam kako je prosvetnim radnicima kada gledaju prenos sednice Narodne skupštine, pred argumentovanim obrazloženjima poslanika SRS, gde ukazujemo na sve što ne valja u Predlogu zakona o obrazovanju i vaspitanju.
Neophodno je da ministar u kraćem roku od ponuđenog odgovori da li prihvata ili odbija predlog školskog odbora za izbor direktora škole, nepotrebno da je da se tim poslom ministar bavi. Da li je to depolitizacija u obrazovnoj sferi. Prema ranijem zakonu, ministar je dužan da u roku od 15 dana od prijema predloga donese odluku o izboru direktora, za razliku od sadašnjeg Predloga zakona u kome se predlaže rok od 30 dana; nameće se pitanja zašto baš 30 dana, kome je to palo na pamet, zašto baš toliko, šta ga je motivisalo da bude baš 30 dana.
Ovde može da dođe do pojave adminisgtrativnog ćutanja, u kome ministar može da ne donese nikakav akt i da dođe do zabune, da nema ni akta kojim se daje saglasnost ni odbija i može se dogoditi da osim predloga školskog odbora o direktoru nemamo ništa. Kakav je u tom slučaju postupak, da li sve ide od samog početka ili ne. Nameće se tada dilema da li ostaje na snazi odluka školskog odbora ili ministar predlaže. Od reformi u sferi obrazovanja, nema ni slova. Apsoluto vašim ponašanjem izazivate haos u obrazovnom sistemu.
Pošto vidim da poslanička većina ove vaše na brzinu sklepane koalicije nije zainteresovana za rad, da bi sprečili vaše baškarenje po restoranu i za šankom, molim predsedavajućeg, izražavam sumnju u postojanje kvoruma, pa molim da putem elektronskog sistema utvrdi da li postoji kvorum za rad Narodne skupštine ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, mišljenja sam da su predloženi zakoni samo nastavak u nizu loših predloga Vlade Republike Srbije, zbog toga što ništa kvalitativno ne menjaju u ovoj sferi. Idikativno je što neko požuruje Vladu, a Vlada požuruje Narodnu skupštinu i predlozi zakona moraju da se razmatraju po hitnom postupku, što već postaje hronično.
Glavni razlog ili motiv u obrazloženju Vlade Republike Srbije, da bi se sprečile štetne posledice, pošto je rok korišćenja sredstava iz donacije Kraljevine Švedske vremenski ograničen do 31. avgusta 2004. godine.
Narodna skupština treba racionalno da pristupa analizi i raspravi o predloženim zakonima, a Vlada je ta koja treba da radi brzo, efikasno i iznad svega racionalno, što nije slučaj sa ovom vladom.
Kao poslanik SRS-a mislim da je Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata nemoguće primeniti u praksi, jer je to tehnički nemoguće, neizvodljivo. Vaš glavni motiv je milion i po evra, to je vaša opsesija, a važeći Zakon o preduzećima za vas, deklarisane legaliste, nije uopšte bitan.
Nameće se pitanje – da li je realno i izvodljivo da se izvrši centralizacija podataka za oko 250.000 privrednih subjekata.
Vlada Republike Srbije nudi još jednu agenciju, ovog puta za privredne registre. Zašto izmišljate organe koji u praksi ne čine ono što bi trebalo da im bude svrha i namena? Egzistiraju, a ne rade svoj posao. SRS smatra da su agencije suvišne, nepotrebne, da predstavljaju veliko opterećenje za budžet Republike Srbije.
Sve te poslove vođenja privrednog registra mogu obavljati nadležni organi jedinica lokalne samouprave u centralnu evidenciju na republičkom nivou. Republički zavod za statistiku bi, po mišljenju nas srpskih radikala, ovaj posao mogao veoma kvalitetno da obavi, i to je veoma lepo elaborirao u svom izlaganju narodni poslanik SRS, gospodin Zoran Krasić.
Još jedan problem je što u agencijama rade loši kadrovi, kao posledica vaše loše selekcije kadrova. Kao loš primer navešću ponašanje jednog čoveka, i tu najbolje može da se vidi kakvi su vaši kadrovi, kakve su vaše agencije, kakve ljude tamo imate i kako to u praksi izgleda. Zači, navodim primer u kome je indikativno ponašanje gospodina Bogdana Petrovića, koji je zadužen ispred Agencije za privatizaciju za preduzeće "Fagram" iz Smedereva, grada odakle dolazim.
Evo kako to u praksi izgleda. Radnici "Fagrama" od januara 2002. godine nisu primili nijednu isplatu. Kada su vodili razgovor sa Bogdanom Petrovićem, tražio im je završni račun za 2003. godinu. Kada su doneli završni račun, rekao im je da je to dovoljno, a nije hteo ni da ga pogleda, ni da ga primi. Zahtevao je reviziju računa i 5.000 evra, navodno toliko revizija košta.
Kasnije nije hteo da primi radnike, koji su zbog problema u putu malo zakasnili. Rečeno im je da dokumentaciju ostave na pisarnici. Zatim, poručio je radnicima – ne dolazite u Beograd, uzaludno je, bolje popijte pivo.
E, radnici koji ne primaju platu od 2002. godine, koji se nalaze u teškom psihičkom i fizičkom stanju, kada ih neko pozove u Agenciju, u Beograd, oni idu sa velikom nadom, oni u toj agenciji vide spas, vide sredstvo za rešavanje svojih problema.
A onda jedan takav čovek, kakve vi nudite, a ima ih sijaset, u tim agencijama, na ovakav se način odnose prema ljudima koji platu ne primaju dve godine. Ovo je primer kako se ponašaju vaši kadrovi, u vašim agencijama.
Teoretski možete ovako ili onako, ali u praksi predloženi zakoni nisu primenljivi. Posledica takvog pristupa je stvaranje haosa u svim sferama društva. Vreme je da se vratite iz sveta vaših iluzija u svet realnosti, a mi srpski radikali pomoći ćemo vam u tome, uz pomoć građana Srbije, jer je to realno, i realno je da 13. juna predsednik Srbije postane Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. kojim tražim da se ceo član briše.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara predlagač, navodno, želi da se predložena rešenja što pre primene, u cilju pravičnije raspodele poreskog tereta, srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika.
SRS amandmanom traži da se član 3. briše, a kao posledica brisanja člana 3. zadržao bi se postojeći iznos poreza na mobilne telefone, što bi bilo prihvatljivo za većinu građana Srbije koji poseduju mobilne telefone.
Predlagač zakona predlaže da se odredba člana 3. ovog zakona primenjuje počev od narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, iz razloga što se njom uređuje visina poreza na upotrebu mobilnog telefona, koji se za vreme tarjanja pretplatničkog odnosa plaća mesečno, prilikom naplate računa za izvršene usluge mobilne telefonije.
Kada se budžetom Republike Srbije ne raspolaže na razuman način, onda se poseže za ovakvim zakonima koji su primer duplog oporezivanja dobara, na koje je već jednom plaćen porez prilikom kupovine. Nažalost, ministar Dinkić se i ne interesuje za ovu raspravu, ne interesuje se za amandmane koje podnose poslanici SRS.
Kako reče, njega ne interesuje ni koliko će vremena da provede kao ministar Ministarstva za finansije, a sva je prilika da neće dugo i to je dobro za građane Srbije.
SRS smatra da bi se ukidanjem poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara olakšao težak materijalni položaj građana, a isto tako bi se stekli uslovi za efikasnije poslovanje u oblasti ribarstva, avio i rečnog saobraćaja. Je li ovakav poreski sistem obećan građanima Srbije u predizbornoj kampanji i da li je on delo vaših eksperata, da li je to sve što znate, da li je to što radite u poreskoj sferi na korist građana Srbije ili ne? Ovakav zakon direktno nanosi štetu većini građana Srbije i SRS traži njegovo ukidanje.
Prihvatanjem ovog amandmana na član 3. zadržao bi se postojeći iznos poreza na mobilne telefone, što bi bilo prihvatljivo za većinu građana. Na ovaj način, kako to radi Mlađan Dinkić i vladajuća koalicija, zavlači se ruka u džepove poreskih obveznika. Mene to podseća na krađu i otimačinu, pa se u narodu već uvrežilo shvatanje da ne sme biti krađe bez Labusa i Mlađe.