Dame i gospodo narodni poslanici, posle rezultata parlamentarnih izbora 28. decembra stranke koje su dobile najviše poverenja, najviše glasova birača, građana Srbije, a to su SRS i DSS, trebalo je po valjanom, opravdanom, argumentovanom predlogu srpskih radikala da formiraju zajedno vladu i da ta vlada krene u rešavanje egzistencijalnih problema građana, jer Srbija više nema vremena da čeka.
Građani Srbije žive u agoniji, u uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede. No, nije krivica srpskih radikala što do toga nije došlo i što sada već par dana raspravljamo o nekim trivijalnim problemima, o nekom trivijalnom predlogu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, a važeći zakon nije smetao našim političkom konkurentima da osvoje 50, 20, 30 ili više mandata. Sada treba malo preko hleba pogače, pa da raspravljamo o ovome što nije možda mnogo bitno za egzistenciju građana Srbije.
Čini mi se da intencija predlagača zakona nije u stvari bila da se eventualno isprave negativne posledice u izbornom postupku, no da se predlagač dodvori na bilo koji način određenim kategorijama birača i to me na neki način asocira na one političke stranke koje se, u nedostatku argumenata i snage svojih političkih programa, vezuju za stranke kao što su stranka penzionera, stranka radnika, stranka deviznih štediša, i tako dalje.
Sada, te kategorije koje su po viđenju predlagača ugrožene, e one će da budu zahvalne DSS i kazaće – evo, DSS vodi računa o nama.
Mislim da što se tiče glasanja građana u inostranstvu SRS apsolutno nema nikakvih predrasuda i nemamo ništa protiv toga da ti ljudi, naši građani u inostranstvu, glasaju. Sigurno je da oni osećaju veliku žudnju za Srbijom i da im Srbija često nedostaje, da im nedostaju naši običaji, tradicija i kultura, da veoma često kod nas srpskih radikala dolaze, tražeći srpske oznake, srpske ambleme.
Vrlo često kod mene u sedište Okružnog odbora u Smederevu dođu i traže, upravo ti ljudi koji žive u inostranstvu, srpske grbove. Pitam ih što baš kod srpskih radilaka dolazite da tražite, što ne kod nekih drugih, a oni kažu – pa ti nemaju, neki imaju trouglove, neki ruže, neki cveće, a mi srpski radikali imamo orlove Nemanjića i po tome smo prepoznatljivi.
SRS je pred svake izbore uvek isticala, a to je često bio glas vapijućeg u pustinji, nedostatak jedinstvenog biračkog spiska. Mi nemamo birački spisak u državi Srbiji, sada treba, intencijom predlagača izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, da taj spisak ažuriramo u inostranstvu. Nisam ubeđen da je to moguće, iz prakse znam, a svi smo mi aktivisti naše stranke, mnoge izbore imamo za sobom, imaćemo nadam se i ubuduće, veoma često sam bio svedok toga da članovi i zamenici članova iz redova srpskih radikala rešenja za izbore dobijaju u subotu u 24 časa noću, a izbori su sutradan u 7 časova.
Sada ćemo mi da sredimo sve što treba za izbore u inostranstvu.
Što se tiče glasanja nemoćnih lica, usvajanje ovog amandmana, gde predsednik biračkog odbora ne može da odluči koja će to dva člana da idu, ne znam na osnovu čega bi to uradio, dobro je što je taj amandman usvojen, a inače bilo je jako glupo da se predsedniku biračkog odobra daju neka ovlašćenja, a nemaju ostali članovi biračkog odobra.
Lica na izdržavanju zatvorskih kazni i lica koja se nalaze u pritvoru, sigurno da SRS ima razumevanja za tu kategoriju birača i to je deo ljudskih sudbina, da na takav način i u takvim uslovima glasaju.
Nemamo ništa protiv, ali smo protiv eventualnih zloupotreba kojih je u prošlom periodu bilo i te kako mnogo.
Što se tiče pripadnika nacionalnih manjina, zalažemo se da se taj cenzus smanji sa 5 na 3%, i želim ovde odgovorno u ime SRS da kažem, SRS je pravi i jedini zaštitnik prava svih pripadnika nacionalnih manjina. U redovima srpskih radikala i na odgovornim državnim funkcijama su bili upravo članovi SRS, a inače su pripadnici nacionalnih manjina.
Imali smo narodnog poslanika, bila je Mađarica u jednom sazivu, imali smo pripadnika romske nacionalne manjine, koji je bio član Vlade Republike Srbije, član SRS. Imamo i sada potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koji sa ponosom kaže da je pripadnik nacionalne manjine, ali da je sa ponosom i član SRS.
Očigledno je da predlagač zakona ima problem, jer sve ono što nas čeka u narednom periodu može samo da bude pobeda najmoćnije, najjače, najsnažnije stranke na srpskoj političkoj sceni, a to je SRS.
Napomenuo bih ovde reči profesora dr Vojislava Šešelja iz knjige "Ideologija srpskog nacionalizma" – da su istina, pravda, sloboda i otadžbina najviše moralne vrednosti sa kojima se čovek rađa, živi i umire i da je SRS bila, da je danas i biće i plamen i luča srpske časti, i srpskog ponosa i srpskog dostojanstva.