Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa NS razume potrebu izmene i donošenje postojećih zakona. Razumemo da je potreba da se Zakon o Agenciji za privatizaciju uskladi sa novim Zakonom o privatizaciji.
Samo da podsetim, pre svega, gledaoce da jednostavno sada imamo više modela same privatizacije gde je potrebno da Agencija bude ta koja će resornom ministarstvu podneti predlog kakav vid privatizacije će se primeniti na jednom od ova 502 preduzeća koja su još ostala da se privatizuju i to razumemo.
Ono što je ovde važno i što treba naglasiti, jeste da Agencija ovim dobija još veći značaj nego što je do sada imala. Kolega koji je govorio pre mene, govorio je da je Agencija vršila privatizaciju u protekloj deceniji. Agencija za privatizaciju prodavala, kontrolisala prodaju, uvodila stečaje, ali da se nije pokazala u nekom sjajnom svetlu.
Danas, kada treba da donesemo jedan lex specialis o nečemu što je govorio ministar Antić, a to je trans-balkanski koridor, prva faza, valjda smo trebali, gospodine Sertiću, uvaženi ministre, da malo više protresemo ovu Agenciju za privatizaciju.
Ono što je interesantno i što treba da se zna, kako su oni delovali, kakva je privatizacija bila. Svi smo svesni, imamo više stotina hiljada ljudi koji su ostali bez posla. Nažalost, imamo i ogroman broj ljudi koji imaju izvršne sudske presude za zaostale naknade, odnosno plate, do privatizacije koje nisu isplaćene. Veliki broj ljudi ne može da ode u penziju sada, jer nemaju povezan radni staž.
Ono što je takođe interesantna stvar, a to je prema podacima koje imamo, Agencija za privatizaciju ima oko 300 zaposlenih. Od tih 300 zaposlenih, koliko čujemo, prosečna plata u Agenciji je oko 100.000 dinara. Interesantna je stvar da se nama ponekad čini, koji to pratimo sa strane, što kao narodni poslanici, što kao građani Srbije, da tamo rade kao nekakvi supermeni.
Dao bih samo jedan mali primer. Gospodin koji se zove Dragan Ugričić, ne poznajem čoveka, ali on je onako poseban, interesantan primer, čovek je osim što je naravno zaposlen u Agenciji za privatizaciju, nalazi se u odboru direktora firme „7. jul“ iz Siriga. Zatim je član nadzornog odbora FAP iz Priboja. Zatim je u Bordu direktora „Seme Tamiš“ iz Kruševca, itd.
Do skoro, ta gospoda su primala i naknade za sva ova mesta u nadzornim, upravnim i savetodavnim mestima bord direktora, od skora, pre svega uticajem Agencije za borbu protiv korupcije, bar kako su se javno izjasnili, oni više ne primaju naknade, ali određene privilegije su zadržali.
Ono što je takođe interesantno, to je način upravljanja, pre svega firmama u restrukturiranju. Ovde sam govorio, a vidim da su i danas to moje kolege posebno podvukle, sam sam bio inicijator na Odboru za privredu da se obelodane primanja direktora firme u restrukturiranju.
Ono što me je zapanjilo, jeste da su te plate enormno velike. Prelaze 350-400.000 dinara i vi ste gospodine Sertiću obećali kada ste podnosili ekspoze, kada ste birani u ovom narodnom parlamentu da ćete doneti odluku, uredbu ili već šta, da se te plate ograniče.
Molim vas, evo sada je prilika i rebalans budžeta koji dolazi ovde do kraja ovog meseca, da vi jednostavno to uradite i da se njima plate ograniče na maksimum 150.000 dinara, a negde i da nemaju platu, jer kako su vodili ta preduzeća, to mi svi dobro vidimo.
Mi danas u Srbiji svakoga dana čujemo različiti broj, koliko uopšte ima tih firmi u restrukturiranju. Danas se spominje broj od 175. Ranije je bilo 157. Ono što je takođe interesantno je da nadzor tih direktora, firme u restrukturiranju, vrši upravo Agencija za privatizaciju, da njihovi ljudi sede u nadzornim odborima i do skoro su primali takođe tamo veoma visoke apanaže, koje su išle preko 80.000 dinara.
Ono što je takođe važno, to je jedna neverovatna stvar koju morate da proverite kao resorni ministar, a to je kada je prethodna direktorka Agencije za privatizaciju, gospođa Vida Uzelac uvela elektronsko praćenje dolaska na posao, kažu da je u Agenciji bio zavladao neki čudni virus i da je sutradan 70 zaposlenih otišlo na bolovanje. Među njima, moram da kažem sve konkretno, imena stoje ovde sva zbog građana koji treba da znaju kakvi ljudi sede u različitim agencijama.
Gospođa Sanja Karović, to je interesantno, ona je tamo šef nekakve pravne službe, a inače je bila i u nadzornom odboru firme „Hidrotehnika“ odavde iz Beograda, čiji su direktori uhapšeni u aferi kada je ovde u Beogradu uhapšen direktor za gradsko zemljište zbog malverzacija sa nekakvim kanalizacijama i kolektorima, a ta firma čiji su direktori pohapšeni zbog izgradnje tunela, svi su uhapšeni, samo predstavnici Agencija koji su sedeli u nadzornom odboru, oni nikome ništa nisu odgovarali.
Moja koleginica iz poslaničke grupe, gospođa Dubravka Filipovski, još je 2009. godine podnela tada inicijativu da se formira anketni odbor, koji bi tada još istražio sve ono što je radila Agencija za privatizaciju.
Ono što je takođe veliki problem i što građani treba da znaju, to je da ovih skoro preko 3.000 firmi koje su do sada privatizovane, a nažalost, skoro u polovini njih je poništena privatizacija, najveći problem je u stvari bilo praćenje sprovođenja investicionih programa koji su tadašnji kupci trebali da urade. Ko je to kontrolisao? To su kontrolisali ljudi iz Agencije za privatizaciju. Kako su to kontrolisali, to svi građani Srbije dobro znaju i mi imamo danas ovakvu situaciju, ovakvu sliku kakvu imamo. Mi danas menjamo zakon i dajemo veća ovlašćenja Agenciji.
Mi ćemo glasati za ovaj predlog i verujemo u vas. Naravno, verujemo i u današnju direktorku Agencije, gospođicu Marijanu Radovanović, ali ono što vas molim, gospodine ministre, vi morate iskoristiti vaš autoritet da ove stvari o kojima sam sada govorio, da se one prosto više ne ponavljaju.
Ono što sam predložio samim amandmanom i što mi je drago da ste na Odboru za privredu i vi to načelno podržali, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju u članu 15, pa onda imamo član 15a, a zbog građana koji slušaju i gledaju ovaj prenos, pročitaću ga. To je član koji kaže na koji način se biraju članovi komisije. To je vrlo bitna stvar. Članovi komisije ispred Agencije za privatizaciju, koji će kontrolisati kasnije i prodaju privrednih društava i na koji način će ona biti prodata, a i vrlo važno je na koji način sada dobijamo svi veću odgovornost, a to je – ako se primenjuje model strateškog partnerstva, to će biti jedan veliki ispit, kako za resorno ministarstvo, tako i za Agenciju za privatizaciju, jer će tu određene mahinacije moći da budu beskonačno velike, ako ne bude kontrole.
Zbog toga, poučen ranijim iskustvima, u ime poslaničkog kluba sam podneo amandman da članovi komisije ispred Agencije za privatizaciju mogu biti samo stalno zaposleni u Agenciji. Kada su me kolege upitale – zašto stalno zaposleni, to je zato što smo imali do sada praksu da neko ko kupuje firmu ima svog čoveka u Agenciji koji je došao pre mesec dana, ima ugovor o delu u Agenciji i onda istog tog čoveka Agencija za privatizaciju postavi u komisiju koja prodaje firmu. Ove stvari su se, nažalost, dešavale i da bismo bar na nekakav način uspeli ovo da sprečimo, mi smo predložili ovakvu meru.
Ono što je takođe važno, a što smo obuhvatili ovim amandmanom, gospodine ministre, jeste da u ovim komisijama ne mogu biti ljudi koji su na bilo koji način povezani, da li su bili članovi upravnih, nadzornih odbora, da li su bili u savetodavnoj ulozi, kod firmi koje su podnele obavezujuće ponude za preuzimanje bilo koga od ovih 502 preostala preduzeća.
Drago mi je da ste i vi shvatili značaj ove teme. Ako hoćemo da ovaj preostali deo privatizacije protekne što jasnije, što transparentnije, mislim da neće biti sporno da se ovi amandmani prihvate.
Ovo što je važno i što bih još hteo da podvučem, vezano za Agenciju za privatizaciju, sami smo bar svedoci iz onoga što dobijamo preko sredstava informisanja, da će od ovih 502 preduzeća negde do 60 njih biti prodato i dobiti na određeni način nove vlasnike, i još nekih 150. Država će naći mehanizam, makar i platila, zbog strateških interesa, jer se nalaze u određenim regijama Srbije, a i zbog proizvodnje koju imaju, da nađe nove vlasnike. Ali, ono što ostaje, a ostaje između 250 i nekih 280 firmi, to će očigledno otići u stečaj. Na vama je, i na nama kao parlamentu, a naravno i na Agenciji, pre svega, da nađemo mehanizam da se izborimo, i to smo i dobili od vas, javno obećanje, da bar za svaku firmu pokušamo na maksimalan način da doprinesemo da ona nađe novog vlasnika.
Hteo sam da vas i vaše saradnike upitam, vezano za ovu temu – posle roka od 15. septembra, pisma koja su dolazila za preuzimanje neke od ovih 502 firme, koja su došla otprilike početkom oktobra meseca, da li će ona važiti ili je taj zakonski rok istekao i više ne postoji način? Ili, ako će biti jedna firma preuzeta na način da se preuzme kapital i da se preuzmu zaposleni, da li će na toj nekakvoj javnoj licitaciji moći da učestvuju i firme koje nisu poslale pisma Agenciji za privatizaciju? To je nešto što je nedoumica, trenutno, kod velikog broja privrednika u samoj Srbiji koji hoće da učestvuju u procesu privatizacije i zbog toga bi bilo dobro da se ovakve stvari pojasne.
Ono što bih vas još zamolio, i što sam i na Odboru uradio, vi ste ovde pomenuli da se rok za prelazak EPS-a na društvo kao korporaciju produžava do kraja 2016. godine. Sami ste kazali da je taj rok istekao još 2010. godine, da se, nažalost, niko nije setio ni do sada da to pitanje pokrene, pa bih vas ja molio, uvaženi ministre, da više produžetak tih rokova prosto ne dolazi u parlament.
Mi imamo loše iskustvo. Pre nekoliko sedmica smo ovde govorili o produžetku roka za upis javne svojine lokalnih samouprava, pokrajina i javnih preduzeća. Mislim da više nema potrebe da na svakoj sednici imamo nekakvo produžavanje rokova.
Što se tiče ova preostala dva zakona, Predlog zakona o dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, to je nešto, nažalost, što imamo kao nasleđe one Dinkićeve politike koja je bila 2008. godine. Svi se sećamo tih čuvenih predsedničkih izbora, 1.000 evra za besplatne akcije. Od tih 1.000 evra građani Srbije su jedva videli nekih 1.700 dinara. Nažalost, dolaskom ekonomske krize 2008. godine posustala je i Beogradska berza. Mi imamo realno krizu u finansijskom sektoru.
Mislim da je dobra ideja da Agencija upravlja Akcijskim fondom, da upravlja na osnovu usvojenih planova samog Akcijskog fonda. Dobar će biti podsticaj kada EPS postane to akcionarsko društvo i kada će se akcije EPS-a naći na berzi.
Ono što građani ne znaju, možda je potrebna malo bolja edukacija šireg sloja stanovništva na koji način oni mogu trgovati sa svojim akcijama. To je nešto što smatram da je potrebno.
Ono što je takođe važno, a tiče se ove četvrte tačke, pošto je već uvaženi ministar Antić pomenuo, to je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za prenos električne energije „Transbalkanski koridor - prva faza“.
Ono što hoću posebno da naglasim to je da ovakvu investiciju apsolutno treba podržati. Ono što je važno, nama se konekcija sa susednim zemljama pokazala kao spas u godini kada smo imali ovakve elementarne nepogode.
Preuzimanje električne energije iz susednih sistema, da li je u pitanju Bosna, da li je u pitanju neka druga zemlja, se pokazalo kao spas i za očuvanje našeg elektro-energetskog sistema. To je nešto što je za pohvalu.
Takođe je vrlo za pohvalu da mi podižemo sistem sa 220 na 400 kilovati, jer samim tim se smanjuju gubici u očuvanju životne sredine i sve je to za pohvalu.
Takođe, vi ste i sami naveli da je jedna ovakva investicija strateška za državu Srbiju i sa time se slažemo i zbog toga apsolutno podržavamo aktivnosti Ministarstva.
Tamo gde ukazujemo za potrebu da se razmotri i razmisli, uvaženi gospodine Antiću, to je samo period eksproprijacije. To je vreme za koje se eksproprijacija vrši. Vi ste ovde izneli tvrdnju da ako bi se išlo redovnim postupcima, da bi to trajalo 15 godina. Verovatno i bi.
Ono što bi trebalo da se upoznaju i sami narodni poslanici jeste da mehanizam eksproprijacije kod „Južnog toka“ isto ide dosta sporo, iako su rokovi isto bili izuzetno kratki, kao što su sada u ovom Predlogu zakona.
Smatram, a mislim i da ovde ima dosta kolega narodnih poslanika koji tako misle, da je nemoguće da se realnije postave rokovi u jednoj lokalnoj samoupravi gde ćete imati, na primer, dalekovod između Kragujevca i Kraljeva, gde će biti na
desetine hiljade parcela da se sve završi u roku od pet dana. To nije realno i smatram da je bolje da se postavi neki realniji period od dve do tri nedelje, kada bi se to moglo završiti.
Još jedna stvar koja me interesuje i za koju se nadam da ćete mi dati odgovor, a to je da,nakon završetka upravnog spora, upravni postupak vodi lokalna samouprava, upravni spor vodi sud i kada sud donese presudu gde je stranka u pravu, da treba da se plati veća naknada za to što se tamo postavlja bandera ili stub na njihovom placu, ko isplaćuje eksproprijaciju po presudi upravnog suda, da li lokalna samouprava, da li resorno ministarstvo? To je mala nejasnoća u samom tekstu, za koju bi bilo dobro da se ona pojasni u samoj ovoj raspravi ovde na plenumu.
Uvaženi ministri, Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zamolio bih vas da se daju konkretni odgovori na konkretna pitanja koja sam postavio. Nadam se da ćete pozitivno reagovati na podnete amandmane. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samim potpisima na Predlog ovog zakona i ja lično i poslanička grupa Nove Srbije podržaćemo ove izmene Krivičnog zakona. Ono što hoću u ovim izlaganju da posebno podvučem jeste da ovi mladi ljudi koji odlaze kao državljani Republike Srbije na strana ratišta povratkom u matičnu državu realno postoje ozbiljne bezbednosna pretnja i mi ovim izmenama Krivičnog zakona moramo prosto, ono što su i moje kolege rekle u prethodnom delu, pokazati jasnu političku volju i poslati poruku da takve stvari nećemo tolerisati i pre svega da ove izmene budu jedan impuls bezbednosnim službama Srbije da se pre svega povede računa o preventivi.
To je ono što hoću u svom izlaganju posebno da podvučem. Ne može se tolerisati da 20 mladih ljudi sa Beogradskog aerodroma u kratkim pantalonama odu u Tursku, a da mediji bruje danima o tome da preko Turske odlaze u Siriju.
Ono što je još veći problem jesu informacije koje se mogu čuti u medijima da u Srbiji postoje firme koje vrše regrutovanje ljudi i to su tzv. psi rata. To je poseban problem i po tome posebnu pažnju moraju da povedu bezbednosne službe RS. Ovde je malopre moj kolega pitao – ko će sprovoditi ovaj zakon? Ima ko će ovaj zakon da sprovede. To uopšte nije sporno, ali je važno da efekat sprovođenja ovakvog zakona bude takav da se jednostavno poveća bezbednost u RS, da niko nema strah da kada se ti ljudi vrate sa tih ratišta, a naročito u Siriji da mogu izazvati probleme u ovom trenutku u državi Srbiji ili u svojim matičnim državama, jer ovakva inicijativa postoji u svim zemljama regiona.
Uvaženi kolega Omerović je već pomenuo da su pojedine zemlje, kao što su Makedonija i BiH, već usvojile ovakve zakone. Ono što je posebno važno, neke zemlje kao npr. BiH su se odlučile da se usvoji u parlamentu rezolucija kao jedna politička deklaracija gde se jasno izjasnila i pokazala politička volja da se ovakve stvari spreče.
Ono što je nažalost isitna jeste da je jedan, ako mogu tako da kažem, miks verskog i socijalnog najviše uticao da veliki broj mladih ljudi odlaze na ova ratišta.
Ono što je takođe pomalo i za mene neverovatno jeste da su naši preci odlazili da ratuju kao dobrovoljci. Moji preci su ratovali kao dobrovoljci austrougarskoj vojsci protiv Turaka, a našoj generaciji je zapalo danas da donosimo ovakav zakon i da na ovakav način sankcionišemo naše državljane koji idu da ratuju u tuđim zemljama.
Morao bih da upitam, prosto malo razjašnjenje, a mislim da će to i gledaocima koji prate ovaj prenos interesantno, kolegu Omerovića jeste, najpre da kažemo da se menja član 386a, da državljanin Srbije, čitam prvi stav, koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija u stranom sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u sastavu grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ono što bih tražio kao pojašnjenje, ovo ne bi bilo sporno da ne ide sledeći stav gde se posebno uvodi rigorozna kazna za onog ko je organizator, odnosno ko organizuje grupu.
Poučen i drugim primerima, Hrvatska priprema sličan ovakav zakon, kod njih je npr. veća kazna za one koji idu kao pojedinci i najveća kazna za one koji su organizatori grupe, ali je nešto blaža kazna za one koji idu u grupi. Zašto ovo govorim, kolega Omeroviću? Zato što imamo veliki broj mladih ljudi koji su jedva punoletni, a neki nisu još ni punoletni. Imamo i veliki broj devojaka koje odlaze zavedene različitim obećanjima.
Imamo po malo nelogičnu situaciju da sada ako neko ode u grupi od 15 ili 20 devojaka i momaka u Siriju na ratište da po povratku bude više kažnjen nego neko ko je odrastao čovek i ima 35 ili 45 godina i svesno svojom voljom odlazi na strano ratište.
Kolega Čikiriz je pomenuo, ja bih da čujem od vas i objašnjenje – šta će se dešavati sa državljanima RS koji su ili će biti članovi regularnih vojski stranih država? Već je pomenut primer Legije stranaca. Šta se dešava sa time? Moram da kažem i interesantnu stvar, kada gledamo istoriju i primere iz istorije, veliki broj dobrovoljaca je ratovalo i na srpskoj strani, počevši od srpsko-turskog rata 1876. godine, gde je veliki broj Rusa i Italijana organizovano u srpskoj vojsci. Da ne govorim o sukobima na tlu bivše Jugoslavije.
Hoću da posebno podvučem da je nesporno da organizatori grupa, i dobro je što ste to predvideli, dobiju i najteže sankcije. Dobro je što će ovo prihvatanje u Narodnoj skupštini po meni dati impuls za još oštriju pre svega borbu bezbedonosnih službi da što manji broj ljudi odlaze na ova ratišta. Sa treće strane, naravno da će se ovo interesovanje smanjivati kako se bude poboljšavao ekonomski položaj svakog od nas ko živi u državi Srbiji.
Ovo što imamo ovih malih nejasnoća, molio bih vas uvaženi kolega Omeroviću, da prosto to pojasnite i zbog nas narodnih poslanika i zbog građana RS. Sama ideja i sam trenutak u kome se donosi je potpuno opravdana, jasna. U tome imate apsolutno našu podršku, kako moju tako i mojih kolega iz poslaničkog kluba NS. Mi ćemo ovakvu odluku apsolutno podržati.
Ono što je najvažnije je da ovaj zakon i ova odluka zaživi i da donese konkretne rezultate da naših državljana na stranim ratištima bude što manje jer će samim tim i država Srbija biti bezbednija za život i nas i naše dece. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih poslaničko pitanje ministru pravde gospodinu Nikoli Selakoviću, podstaknut njegovom izjavom od pre dva dana da je Srbiji potrebno pravosuđe po meri njenih građana, sa čime se apsolutno slažem. Ali, ono što bih želeo da upitam ministra Selakovića odnosi se na to da li će se krajem ove 2014. godine preispitati mreža osnovnih sudova u Srbiji?
Zašto ovo pitanje postavljam? Zbog toga što se Osnovni sud u Aranđelovcu sastoji od sedišta u Aranđelovcu i sudske jedinice koja obuhvata područja Topole i Rače, sa sedištem u Topoli. Ovaj Osnovni sud ima 15 sudija, od toga devet u Aranđelovcu, a šest je u Topoli. Ono što je najveći problem je prebukiranost ove sudske jedinice u Topoli, koja bi po svim parametrima trebalo da bude osnovni sud.
Zbog toga bih zamolio ministra pravosuđa da mi dostavi podatke, uporedne, sa opštinama u okruženju, pre svega sa Gornjim Milanovcem ili npr. sa Mionicom, koji imaju osnovne sudove, da se vidi uporedni broj predmeta koji postoji u tim sudovima. Ja ću samo zbog građana da pročitam da npr. u sudskoj jedinici Topola postoji trenutno preko 5.000 izvršenja, da ima preko 600 parnica, 282 krivice, ostavine 238, porodični odnosi 52 i van parnice 38 predmeta.
Ono što se posebno pojavljuje kao problem za žitelje teritorije Rače, koji nažalost u ovakvoj raspodeli nemaju nikakvih suđenja i njihovim građanima pravda nije dostupna. Nažalost, neka sela koja pripadaju Rači potrebno je da do Topole putuju i do 60 km, što dovodi do toga da su ljudi u jednoj vrlo teškoj situaciji, jer građani ovog dela centralne Šumadije znaju da „Auto-saobraćaj“, nažalost, ne radi kao regionalni prevoznik, da je nekada građanima potrebno da u pet sati ujutru ustanu da bi došli u Topolu, da imaju npr. proces ostavine ili nešto slično. Dodatni problem predstavlja i notar, odnosno javni beležnik, jer on već sada, a imamo samo jednog javnog beležnika za Topolu i Raču, ima otprilike oko 10 predmeta dnevno i trenutno imamo zakazivanja čak za mart mesec naredne godine.
Pošto očekujemo da će se Ustavni sud vrlo brzo izjasniti oko Zakona o javnom beležništvu, ja bih zamolio ministra pravde da ako te izmene dođu ovde pred narodne poslanike, jednostavno dođe i do izmene Zakona o sedištu osnovnih sudova i da se, zbog svih ovih parametara i pre svega dostupnosti pravde svim građanima centralne Šumadije, razmisli i predlože narodnim poslanicima izmene da Topola dobije osnovni sud sa sudskom jedinicom u Rači, kako bi žiteljima ove opštine pravda bila dostupna. Topola i Rača imaju zajedno preko 42.000 stanovnika i smatram ovaj zahtev potpuno opravdanim.
Iskoristio bih vreme da postavim još jedno pitanje predsedniku Vlade, jer nažalost, od ministarke poljoprivrede nisam dobio adekvatan odgovor na moje pitanje – kada će se pred Narodnom skupštinom naći zakon o protivgradnoj zaštiti? U odgovoru je rečeno da Ministarstvo poljoprivrede za te stvari nije nadležno, pa bih upitao kabinet predsednika Vlade da li će MUP, ministarstvo za vanredne situacije ili već neko treći predložiti zakon? Taj zakon mora pod hitno doći pred narodne poslanike, jer, nažalost, iz godine u godinu imamo sve veće štete od grada, a sada se prosto ne zna odgovornost, ko je kriv za to što se na adekvatan način ne nabavljaju protivgradne rakete. Hvala.

Uvažena predsednice, gospođo potpredsednice Vlade, na samom početku, prvo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini.
Ono što bih rekao, a što ste i vi u uvodnom delu naglasili, produžetak roka koji smatram da je možda čak i neophodan. Zašto? Kada smo pre tri godine donosili zakon o javnoj svojini u ovom parlamentu, smatrali smo da su rokovo od tri godine realni, da ovaj veliki posao koji su pre svega trebale da odrade lokalne samouprave, gradovi, opštine i AP, da se već jednom za svagda popiše šta je to od javne svojine sa čime raspolažu, kako jedinice lokalne samouprave, tako i javna preduzeća, da je rok od tri godine sasvim dovoljan da se to uradi, danas vidimo da to nije bilo dovoljno.
Zašto nije bilo dovoljno? Da li će produženi rok od dve godine biti dovoljan i da li će se možda desiti da neki drugi poslanici u ovom parlamentu i kada apsolutni rokovi prođu, a to su rokovi od deset godina, da ponovo dolazi do produžavanja ovih rokova?
Ovo govorim zbog građana, vrlo je bitna tema. Zašto? Zato što ovde ne postoji odgovornost za one koji su nemarni i koji svoj posao nisu radili. Nažalost, imamo situaciju da je od 1945. godine po razno raznim osnovama, pre svega u lokalnim samoupravama nacionalizovano sve i svašta. Ta nacionalizacija je delimično vraćena, pre svega, što se tiče zemljišta, zakonima iz devedesetih godina. Međutim, u lokalnim samoupravama i tu postoji veliki problem, je reformom pravosuđa, komisije koje su postojale i koje su donosile rešenja o povraćaju zemlje, reformom sudstva iz 2008. godine prestale su de fakto da postoje. Zašto? Zato što su na čelu tih komisija koje su činili predstavnici, bio je jedan sudija iz osnovnih sudova iz te celine i predstavnici lokalnih samouprava i oni su na licu mesta sprovodili rešenja o povraćaju zemlje.
Nažalost, imamo danas situaciju u Srbiji da se ta rešenja u ovom trenutku ne sprovode, da stotine hektara i hiljade hektara obradive zemlje su ljudi dobili, ali nisu rešenja pravosnažna. Sada imamo jednu potpuno neverovatnu situaciju. Ljudi su ušli u to zemljište, obrađuju ga, ne mogu da dobiju subvenciju od države, zato što se to zemljište ne vodi na njih. Lokalne samouprave ne mogu da ubiraju porez, jer je to zemljište na takav način potpuno beztitularan.
Kada se obratimo Ministarstvu poljoprivrede, a vi ste sada resorni potpredsednik Vlade, zbog toga ovo i vama govorim, kada se obratimo oni jednostavno kažu da nisu nadležni, da je problem u sudstvu, da sudije za taj dodatni rad nisu plaćene i da oni to jednostavno ne žele da rade.
Poučen tim iskustvom, bojim se da su ovi dodatni rokovi za upis javne svojine previše dugi, bojim se da lokalne samouprave neće ovaj posao na valjan način uraditi. Ovo govorim iz još jednog razloga, jer dolazim iz Topole, koja je nažalost nosila jedno veliko, da kažem, istorijsko breme, posle 1945. godine, čija jedna trećina opštine danas se vodi kao državna imovina, jer je u stvari jedna trećina. To je preko 6000 hektara zemljišta i da ne govorim o stotini i stotini objekata. Vodi se kao nacionalizovana imovina.
Mi smo ispoštovali ovaj rok. Sve smo uredno potpisali i poslali Direkciji za imovinu Vlade Republike Srbije na kontrolu, da bi se već jednom prečišćen tekst toga šta je ono što će ostati imovina opštine i da opština prvi put posle 1945. godine može jasno da raspolaže, da zna šta je to što će biti njena javna svojina, šta je to što će imati javna preduzeća, ali bojim se da ako se ovi rokovi budu ovako nastavljali i ako se ovo bude produžavalo u nedogled, da ćemo svi zajedno imati oko ovoga velikih problema.
Zbog toga vas molim, gospođo potpredsednice Vlade da založite i svoj lični autoritet da se ne čeka dve godine, nego da se jednostavno vidi koje su lokalne samouprave, koja su javna preduzeća ispoštovala ovaj rok, koja nisu da se bar javno žigošu, da građani Srbije znaju ko su ti, a to su sve državni organi, ko to ne poštuje. Vi kao resorni ministar za lokalnu samoupravu to možete jasno i javno da kažete i da ti jednostavno trpe određene konsekvence za svoj nerad, jer ako ovako budemo u isti koš stavljali i one koji rade i one koji ne rade, mi do rešenja, bojim se, da nikada nećemo doći.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uvažena gospođo potpredsednice Vlade, na vašem mestu je sedeo gospodin Lazar Krstić, tada ministar finansija, kada smo prošli put razmatrali izmene ovog zakona. Ja sam, uz nekolicinu narodnih poslanika, i tada govorio, da je vrlo teško da se ispoštuju zakonske norme koje su date u starom Predlogu zakona i da jednostavno pravna, pre svega, velika pravna lica, tu govorim o velikim firmama, prilagode, pre svega, svoje programe, softere u svojim firmama, da bi ispoštovale da jednostavno poreske prijave daju samo u elektronskoj formi.
Meni je drago i ovo je potrebno, za razliku od ovog prethodnog Predloga zakona, da se jednostavno ova situacija prilagodi vremenu i drago mi je da će porez na dobit pravnih lica, osim poreza na dobit, po odbitku u elektronskoj formi prijave biti od 1. aprila 2015. godine, godišnji porez na dohodak građana od 1. aprila 2015. godine, porez na dobit pravnih lica po odbitku od 1. januara 2016. godine, akcize od 1. januara takođe 2016. godine, porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige od 1. januara 2016. godine i porez na premije neživotnog osiguranja od 1. januara 2016. godine. Svi ostali poreski oblici od 1. januara 2017. godine. Ovo sam iščitao, pre svega, zbog građana, da bi građani jasno razumeli o rokovima, kada će da prijavljuju samo u elektronskom obliku.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je težak 29 miliona i 100 hiljada evra, je nešto vrlo značajno i poslanička grupa NS će to apsolutno podržati u Danu za glasanje. Ovo je jedan vrlo povoljan zajam i imajući u vidu u kakvoj situaciji je trenutno naše zdravstvo, smatram da ga trebamo usvojiti i naravno primeniti što pre.
Zbog javnosti Srbije, smatram da građani treba da znaju, da je period trajanja zajma 15 godina, grejs period je pet godina, kamatna stopa jeste šestomesečni euribor plus 0,45%. Pristupna naknada iznosi 0,25% od iznosa zajma, Republika Srbija preuzima obavezu da zajam vrati u 20 uzastopnih šestomesečnih rata, svakog 1. februara i 1. avgusta, počevši od 1. avgusta 2019. godine.
Takođe, jako je dobro što smo kao zajmodavac dobili mogućnost da u svako doba od druge strane zatražimo bilo koju od mogućih varijanti, konverziju uslova zajma, kako bismo bili u situaciji da efikasnije upravljamo dugom. Ove promene se odnose na mogućnost zamene valute zajma, mogućnost konverzije fiksne i varijabilne kamatne stope itd. Sredstva odobrenog zajma treba da budu maksimalno iskorišćena u cilju unapređenja ukupnog sistema finansiranja zdravstva.
Akcenat, ovom prilikom, stavlja se na poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite i kliničke efikasnosti, posebno u oblasti prevencije, kontrole hroničnih bolesti, gde se prvenstveno misli na kancere svih vrsta. Zato je i jedna od najbitnijih stavki koja se ima u vidu, nabavka i instaliranje pet linearnih akcelatora zajedno sa pratećom opremom i građevinskim radovima, njihovo teritorijalno pozicioniranje koje će za rezultat imati adekvatnu pokrivenost i kvalitet lečenja obolelih zračnom terapijom.
Takođe, osnovni naglasak će i dalje biti na prevenciji, skriningu i ranom otkrivanju kancera, kako bi se smanjio procenat umrlih od ovog oboljenja u odnosu na ukupan broj obolelih.
Ovaj odnos nažalost u RS je trenutno izuzetno nepovoljan, posebno kada se uporedi sa podacima iz razvijenih države EU i SAD. Zato je izuzetno važno da deo sredstava zajma bude namenjen unapređenju opšte prevencije ove opake bolesti, kao i edukaciji i razvijanju svesti kod najširih slojeva stanovništva, a posebno kod pojedinih kritičnih grupa.
Četvrta tačka u ovoj objedinjenoj raspravi je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Moldavije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Kao poslanik i poslanička grupa NS uvek ću podržati bilo koji sporazum koji se potpisuje sa nekom od zemalja, pre svega mislim na bilateralne sporazume, a imajući u vidu da smo i mi i Moldavija potpisnici CEFTA sporazuma, to automatski znači da možemo pre svega unaprediti naše ekonomske odnose.
Zbog šire javnosti, prema podacima Privredne komore Srbije Moldavija u ukupnom izvozu Srbije za 2010. godinu zauzimala je skromno 56 mesto na izvoznoj, odnosno 48 mesto na uvoznoj strani. U 2011. godini ukupna robna razmena doživela je rast od 270% i iznosila je oko 75 miliona američkih dolara, dok je uzlazni trend robne razmene prema istom izvoru nastavljen i u prvoj polovini 2012. godine i iznosio je u povećanju nekih 28,5% više u odnosu na isti period prethodne godine.
Pored poboljšanja robnog prometa obezbeđivanjem pravilne primene carinskih propisa osnovna ideja sporazuma jeste zajednička borba protiv krijumčarenja droge i drugih psihoaktivnih supstanci.
Ono što bih takođe napomenuo da bi se realizovali i ostvarili navedeni ciljevi sporazum uređuje način na koji će realizacija međusobne saradnje carinskih organa dve države, pomoć, edukacija i sve ostalo, informacija itd, definisati.
Naravno, još jednom da napomenem da treba podržati ove bilateralne sporazume. Moldavija je zemlja u našem neposrednom okruženju i svi ovi podaci koje sam isčitao, a to su podaci Privredne komore Srbije , pokazuju nam da je tu rast u svim oblastima vrlo moguća.
Poslanička grupa NS je svesna važnosti i hitnosti rokova za usvajanje zakona iz tačaka 1. do 4. dnevnog reda. Glasaće jednoglasno za njih u Danu za glasanje. Hvala puno.

Uvažena predsednice, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, naravno, poslanička grupa NS će podržati vaš predlog.
Ja sam poslanik koji retko hvali ministre, ali vas iskreno za sve ovo angažovanje koje ste pokazali od izbora za ministra zdravstva moram pohvaliti.
Ono što očekujemo od vas konkretno danas u odgovoru, gospodine ministre, kada je ova tema u pitanju jeste pre svega, vi ste nam rekli da je ugovor sklopljen 7. februara 2010. godine. Očigledno taj ugovor sa firmom gde je bilo 5,16 evra za jednu karticu je nepovoljan, i da li tu postoje elementi da kažemo jedne veće ili manje korupcije i da li su nadležni državni organi krenuli da istražuju ovaj ugovor, jer nelogično je bilo kome ko sluša i sada u TV prenosu i vaše i moje izlaganje ako je jedna kartica 2010. cena bila 5,16 evra, a sada ste uspeli da skinete na 2,96 evra vidi se ogromna razlika? Ista firma pa kako je sada moglo jeftinije, a i koje taj ko je potpisao ovakav štetan ugovor za sve građane Republike Srbije?
Ono što bih takođe želeo da vas upitam, to je, pomenuli ste da će građani Srbije, odnosno ministarstvo, a zatim distribuirati ka najugroženijim građanima Srbije milion i 200 hiljada kartica. Voleo bih da nam kasnije pojasnite samo po kom kriterijumu će se one deliti i koja je to grupa, da li će to ići preko Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, preko centara za socijalni rad u lokalnim samoupravama, ali prosto mislim da građani Srbije zaslužuju da znaju koji su to jasni kriterijumi za tih milion i 200 hiljada građana?
Takođe, ono što smo čuli od vas, sama zamena pojedinačno će iznositi 400 dinara. Po današnjem kursu 400 dinara je oko 3,2 evra, što kada se oduzme od ukupnog broja zdravstvenih osiguranika u Srbiji, dobija se vrlo značajna suma. Neka je šest miliona ostatak, vidi se koliko je to ozbiljna i značajna suma koju će građani uplatiti preko samo ovoga projekta zamene zdravstvenih knjižica do kraja 2016. godine.
Ono što bih vas takođe zamolio, gospodine ministre, a to sam govorio i kada su neki drugi ministri sedeli i obrazlagali neke druge predloge zakona, jeste jedna uopšte procedura koju mi imamo i ako će i u zdravstvu i u nekim drugim oblastima i ako će ova zamena zdravstvenih knjižica prosto ići u tom pravcu da se i birokratija smanji, to će puno značiti, da ne pominjem poznate slučajeve samo porodilja koje rade u privatnim firmama, kakvu imaju proceduru mukotrpnu da bi mogle da ostvare svoja prava.
Iskoristio bih priliku da vas prosto zamolim za jednu drugu populaciju, a to su zdravstveni osiguranici koji se osiguravaju preko poljoprivrede. To je jedna grupa koja nažalost nema ni svoje, da kažemo, istaknute predstavnike ovde u parlamentu, nemaju ni sindikate, a koji imaju ogromne probleme.
Podsetiću vas i zamoliću vas za ovaj period do kraja 2016. godine da pokušate da predložite ovom domu izmene osiguranja zemljoradnika. Zašto vam ovo govorim? Jedan podatak je frapantan, gospodine ministre, da danas svaki drugi osiguranik poljoprivrednik koji živi u registrovanom gazdinstvu nema zdravstvenu knjižicu. To je podatak koji sve mora da zabrinjava, naročito podatak koji je takođe i evo i mene pokrenuo da pričamo o ovoj priči, jeste da smo imali čak pokušaj samoubistva čoveka u Šapcu u filijali PIO iz jednog sela nadomak Šapca 30. jula ove godine, gde je čovek prosto dobio dugovanja koja su iznosila preko pola miliona dinara za svoju porodicu.
Zašto je ovo toliko važno i zbog čega hoću danas ovo da iznesem i pred vas i pred građane Srbije? Obavezno zdravstveno osiguranje poljoprivrednika je krenulo negde od 1986. godine, još iz perioda bivše Jugoslavije. I tada je nažalost i sve do negde 2003. ili 2004. godine bilo dosta anarhično i pre svega te ljude koji su živeli u poljoprivrednim gazdinstvima su ubacivali u taj fond, referenti po mesnim zajednicama. Tu je dolazilo do različitih grešaka gde su na primer i deca koja su bila na stalnom školovanju, studenti, zatim ljudi koji su išli na odsluženje vojnog roka, takođe ulazili u ovaj fond.
Ono što je pokušano da se dovede u red jeste izmena zakona od 2004. godine kada je doneta za vreme prve Koštuničine Vlade, kada je doneta jedna odluka koja je bila od izuzetnog značaja, a to je da ako imamo registrovana gazdinstva, kada nosilac gazdinstva uplati sve doprinose i kada overi zdravstvenu knjižicu, po automatizmu su i drugi koji su bili članovi registrovanog gazdinstva, drugi članovi zajednice mogli da overe knjižicu.
Nažalost, dolaskom Vlade Mirka Cvetkovića 2008. godine, ova je odluka ukinuta i od tada su svi punoletni građani koji se nalaze u jednom registrovanom gazdinstvu, pojedinačno morali da overavaju knjižice. E sada, gospodine ministre, ako vam kažem podatak, a ovo je vrlo bitno i zbog građana Srbije, da danas 2014. godine za jednog punoletnog građanina koji se osigurava preko poljoprivrede, osiguranje na godišnjem novu iznosi 30 hiljada dinara, obavezno zdravstveno osiguranje, plus onima i osiguranje penziono koje iznosi oko 60 hiljada dinara.
Ako pogledate kakva je situacija tih ljudi u poljoprivredi u prethodnim godinama, dolazite do podatka, koji sam rekao na početku, da svaki drugi građanin na selu ima neoverenu zdravstvenu knjižicu,d a postoje dugovanja koja su u lokalnim poreskim upravama preko 500 hiljada dinara za jedno prosečno četvoročlano domaćinstvo.
Ono takođe što je podatak koji zabrinjava jeste da danas ako ja živim na selu i hoću da odem da overim knjižicu u svoju lokalnu filijalu penzijskog osiguranja, da bih je overio najpre mi traže podatak da sam izmirio obaveze za prethodne godine. Ako ih nisam izmirio, gospodine ministre, a nisam koristio te zdravstvene usluge, ne može niko retroaktivno da traži tim ljudima da plate dugovanja za nešto što nisu koristili, a da ne mogu da overe knjižicu u 2014. godini.
To je jedan ozbiljan problem sa kojim se susreću poljoprivrednici od Mačve, Pocerine, Šumadije, Pomoravlja, a naravno i naše kolege u Vojvodini. To su stvari koje i vaše Ministarstvo, u saradnji sa Ministarstvom za rad, boračke i socijalna pitanja, mora ozbiljnije da pokrene pred ovim parlamentom da se ovim ljudima pomogne, jer najveći će problem biti za državu što imamo, kažem još jednom, hiljade ljudi koje žive na selu koji na žalost ne mogu da ostvare ni elementarnu zdravstvenu zaštitu, jer ne mogu uopšte da overe zdravstvenu knjižicu.
To je moj najveći razlog i današnjeg javljanja, jedna molba ka vama, znajući da imate energiju da možete ove stvari da pokrenete. Nadam se da će u ovom roku, do 2016. godine, i ovaj problem doći na rešavanje.
U svakom slučaju, poslanička rupa Nove Srbije će podržati vaše predloge. Nadam se da ćete i ovo pitanje vrlo brzo pokrenuti i da će ono doći ovde na plenum pred poslanike. Hvala vam puno.

Gospođo predsedavajuća, drage kolege narodni poslanici, postaviću pitanje predsedniku Vlade gospodinu Vučiću i ministru kulture, gospodinu Tasovcu, a vezano je za imovinu Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu.
Danas se simbolično navršava 100 godina od kako je Kralj Petar I Karađorđević napisao svoj testament, krećući u Prvi svetski rat i u kome je celokupnu imovinu na Oplencu zaveštao srpskom narodu i svojim potomcima, da u njoj mogu da uživaju, ali da ne mogu da je otuđe. Zbog pojašnjenja, mislim da su ovde sve kolege poslanici bili u prilici da posete i prelepu Belu crkvu na Oplencu i uopšte zadužbinu. Međutim, malo ko zna da dolaskom nove vlasti 1945. godine celokupna imovina je konfiskovana kao lična imovina Kralja Aleksandra Karađorđevića.
Nažalost, ni tada komunisti nisu znali kako će to da reše, pa je Edvard Kardelj, koji je predvodio tu čuvenu agrarnu reformu, rešio na taj način što su 1947. godine upalili zemljišne knjige u Topoli i Aranđelovcu i rukom upisali da je to lična imovina Kralja Aleksandra i na taj način su je kao takvu potpuno konfiskovali. Ta nepravda nije ispravljana ni do dana današnjeg.
Iako je zadužbina Kralja Petra I 90-ih godina prošlog veka obnovila svoj rad, imovina ni do dana današnjeg nije vraćena. U pitanju je oko 146 ha zemlje. U pitanju su i one lepe vile na Oplencu koje su svi posetioci mogli da vide. I danas, nažalost, imamo situaciju da ti objekti propadaju, da zadužbina Kralja Petra I nema nikakvu mogućnost da upravlja svojom ekonomijom, da je opština Topola, zajedno sa zadužbinom, obnovila negde oko 12ha zadužbinskih vinograda, a da za to za razliku od nekih drugih u ovoj sali nije dobila ni jedan jedini dinar subvencija od države zbog toga što nije mogla da dokaže vlasništvo nad zemljom.
Zbog toga bih zamolio i predsednika Vlade i ministra kulture, jer ministar kulture u upravnom odboru zadužbine ima svoje predstavnike, da iniciraju donošenje posebnog zakona, tzv. leks specijalisa u ovom parlamentu koji će jasno da definiše povraćaj imovine, jer je takvim sličnim zakonom 1947. godine ta imovina i oduzeta. Samo na taj način, evo sto godina od pisanja testamenta Kralja Petra I, možemo na taj način da ispravimo ovu istorijsku nepravdu, da se ta imovina vrati i da možemo da obnovimo onaj prelepi hotel na Oplencu koji propada, a koji je trenutno kao čardak ni na nebu ni na zemlji, jer se i dan danas vodi kao opštenarodna imovina.
Ovo je vrlo važno pitanje, jer ove godine i obeležavamo 100 godina od početka velikog rata, 100 godina od velikih pobeda srpske vojske koju je predvodio tada vrhovni komandant Regent, a kasnije Kralj Aleksandar I Karađorđević. U ovom trenutku na Oplencu, u kripti Bele crkve počiva šest srpskih vladara, odnosno kraljeva, što Srbije, što Jugoslavije. Ja vas najiskrenije molim, i predsednika Vlade i ministra kulture, da se što pre pred narodnim poslanicima pojavi jedan ovakav zakon. Moja malenkost je zajedno sa opštinskim pravobraniocem u Topoli i upravnikom zadužbine gospodinom Reljićem izradila nacrt tog zakona. Ja bih molio da on što pre dođe u proceduru.
Drugo pitanje odnosi se na ministarku poljoprivrede, gde bih od ministarke poljoprivrede zatražio tačan i jasan termin kada će se ovde pred narodnim poslanicima pojaviti Zakon o protivgradnoj zaštiti. Juče kada sam na plenumu govorio o izboru ministra privrede, podsetio sam i novog ministra privrede, a i sve narodne poslanike, da zbog nepostojanja jasnog Zakona o protivgradnoj zaštiti trpe svi poljoprivredni proizvođači u Srbiji. Mislim da je vreme da Narodna skupština donese jasan zakon koji će precizirati obaveze ko kupuje protivgradne rakete, ko plaća strelce koji dežuraju na protivgradnim stanicama i kakve su obaveze Sektora za vanredne situacije i ko upravlja radarskim centrima, sa kojih se daju i komande kada će se dejstvovati na protivgradne oblake. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, budući ministre, naravno, NS će u danu za glasanje, odnosno danas, podržati izbor gospodina Sertića za ministra privrede, pre svega, verujući u izbor predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića.
Ono što čeka novog ministra privrede nije ni malo lako i ni malo dobro. Pad BDP u 2014. godini biće između 0,5 i 1%. Kako pospešiti privredni ambijent? Malopre je nešto o tome govorio i prvi potpredsednik Vlade. Ja bih o tome malo detaljnije. Pre svega, nas očekuje vrlo brzo, već do 15. septembra, rešavanje firmi u restrukturiranju. Takvih firmi na teritoriji Republike Srbije ima 157, 56.000 ljudi radi u tim firmama.
Ono što mene brine, 15. septembar je relativno kratak rok i ono što bih vas zamolio, budući ministre, jeste da odmah po stupanju na dužnost, sa Agencijom za privatizaciju vidite, mi smo iz sveg srca podržali izmene Zakona o privatizaciji, da se za firme u restrukturiranju ne primenjuje samo aukcijska ili tenderska prodaja. Međutim, na konsultacijama u Agenciji za privatizaciju u ponedeljak, gde sam i sam prisustvovao, činovnici Agencije su nam doslovce rekli da će pre svega za prodaju onih firmi u restrukturiranju za koje postoji interesovanje biti presudna procena i ko da više novca, odnosno 50% od procenjene vrednosti firme biće početna cena i ko da više novca, moći će da kupi pojedine firme u restrukturiranju.
Zašto je ovo problematično? Pošto sam u ponedeljak sam bio u Agenciji za privatizaciju, predstavljao sam jednu firmu „Livnica“ a.d. Topola, koja ima 250 zaposlenih i koja ima mogućnost da dobije strateškog partnera, ali i sam bio svedok npr. pre dve godine kada je slična takva livnica u Leskovcu prodavana. Pobedili su Rumuni na aukciji i oni su tu livnicu u Leskovcu, ovde ima kolega poslanika koji to odlično znaju, isekli bukvalno u sekundarne sirovine u roku od šest meseci.
Zbog toga vas molim, gospodine budući ministre, da povedete računa da nam se ovakve stvari ne budu dešavale i sa ovim firmama u restrukturiranju, a posebno su tu u pitanju livnice za koje postoji interesovanje i koje mogu normalno da funkcionišu.
Ono što vas takođe molim, ja sam kao član Odbora za privredu pokrenuo pitanje, tada je bio gospodin Vujović ministar privrede, kada smo dobili odgovore svi smo se zaprepastili, a to je kolike su plate rukovodilaca firmi u restrukturiranju, pre svega direktora i članova nadzornih odbora. Firme koje godišnje koštaju budžet Republike Srbije i sve građane ove države 700 miliona evra, isplaćuju plate pojedinih direktora preko 300 hiljada dinara u neto iznosu. To su stravične cifre, gospodine Sertiću, na koje neko mora da reaguje. Zbog toga vas i molim da se po izboru vi lično uključite u ovu priču.
Ono što je vrlo važno, osim rešavanja firmi u restrukturiranju, to su javna preduzeća. Javna preduzeća su akumulirala gubitke u 2013. godini od preko 600 miliona evra. Od 710 javnih preduzeća u državi Srbiji 513 posluje sa gubitkom. To je jedan ogroman problem koji vi hitno morate da rešavate, pre svega profesionalizacijom menadžmenta, a i malo proverite direktore, jer imamo situaciju da od 2008. godine pojedina javna preduzeća imaju iste direktore, koji su tri puta povećali broj zaposlenih i od uspešnih javnih preduzeća stvorili gubitaše, a i dan danas volšebno ostaju na takvim mestima. Zbog toga bih vas iskreno molio da tu povedete posebno računa.
Treća stvar o kojoj hoću da govorim jeste siva ekonomija. Ono što je svima nama jasno jeste da siva ekonomija na godišnjem nivou u državi Srbiji odnese jednu prosečnu platu svakog punoletnog građanina Republike Srbije, odnosno negde oko tri milijarde evra se izgubi u sivoj ekonomiji.
Poslanički klub Nove Srbije, ja lično, dobio je pismo, gospodine ministre, od jedne dame iz Beograda, iz neposrednog okruženja republičkog parlamenta, a koja poseduje frizerski salon i koja nas moli da pre svega utičemo na vas da se usklade politike Ministarstva privrede i Ministarstva finansija. Šta to konkretno znači? Ako neko danas ima zanatsku radnju, evo običan frizerski salon, gde ima četiri stalno zaposlena radnika i posle usvajanja mera podsticaja, koje je Vlada Srbije ovde podnela u parlamentu, primi još dva radnika, on dobije uvećanje paušala za 2014. godinu za 120%, njemu doprinosi skoče za otprilike 100%. Kako će sada taj čovek da opstane? On prirodno mora da beži u tzv. sivu zonu ili u sivu ekonomiju, jer on ne može da opstane. Kada pogledate manje sredine u Srbiji, sve su one imale robne kuće. Gde su danas ti radnici koji su radili u tim robnim kućama? Svi su, manje-više, u sivoj zoni.
Ne bih to da citiram, ali bivši ministar privrede, koji je sedeo na vašem mestu, je često govorio o molerima koji, ako imaju jednu malu zanatsku radnju, obaveze tog zanatlije prema državi na mesečnom nivou iznose 200 evra. To je ono što opterećuje sistem i taj sistem to ne može da izdrži.
Ono što bih vas zamolio, ako Ministarstvo privrede donosi podsticajne mere, usaglasite to sa Ministarstvom finansija, jer što bi naš narod rekao, kao da jedan ministar ide drumom, a drugi šumom, i onda nam se dešava da sa jedne strane dajemo podsticaje, a sa druge strane, iste te zanatlije i male firme, koje dobijaju podsticaje, dobijaju znatno uvećane iznose za poreze, odnosno za plaćanje tzv. paušala.
Ono što hoću da napomenem, a mislim da je izuzetno važno za vas, jesu mala i srednja preduzeća. Vi dolazite, barem prema vašoj biografiji smo videli, iz sektora gde ste vodili dva mala preduzeća. Zašto su važna mala preduzeća? Svi su ranije govorili, ministri koji su bili pre vas, da su mala i srednja preduzeća razvojna šansa Srbije. Ako je to tačno, a slažem se sa time da je to tačno, dajte pomozite da mala i srednja preduzeća mogu da uđu i da konkurišu u sistemu javnih nabavki. Ako pogledamo svi skupa, koji sedimo ovde u parlamentu, portal javnih nabavki, videćete da su mala i srednja preduzeća onemogućena različitim uslovima prometa u zadnje dve godine, kao i različitim drugim uslovima da uopšte konkurišu na tenderima koje raspisuju lokalne samouprave, država i pojedina ministarstva. Zbog toga je, gospodine Sertiću, izuzetno važno da tu nađete prostora i da se tim malim i srednjim preduzećima pomogne, kako bi mogli da opstanu.
Takođe sam hteo da vam skrenem pažnju, malopre sam govorio o firmama u restrukturiranju. Od tih 157 firmi jedan značajan deo, nažalost, neće dobiti strateškog partnera i otići će u stečaj. Stečaj je poseban problem u državi Srbiji, a posebno veliki problem su stečajni upravnici. Imamo jedan primer da pojedini stečajni upravnici vode po 20 stečaja, a neki čak i više. Da li verujete, Opština Topola iz koje dolazim, manje-više smo uspešno rešavali stečaj po stečaj, i kada stečajni upravnik proda jednu firmu iz stečaja, najpre što ostavi za sobom haos oko rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, a zatim skoro sav novac koji se dobije prodajom stečajne mase uzme sebi u vidu nagrada za tzv. uspešno završen stečaj ili u vidu fiktivnih troškova koje on donese i koje sudije priznaju u privrednim sudovima, a to su troškovi navodnih obezbeđenja tih firmi, troškovi stečajnog postupka, njegovih kancelarija. Kada vi to pogledate, on 2/3 novca uzme sebi, tako da za bivše radnike skoro ništa ne ostane.
Gospodine Sertiću, ono što bih takođe želeo da vam napomenem i što privrednici od nas poslanika očekuju, a i od vas budućeg ministra, jeste smanjivanje birokratije. Jedan od vaših prethodnika, gospodin Mlađan Dinkić, je bio pokrenuo jednu akciju koja je više bila marketinškog karaktera, a to je giljotina propisa. Podsetio bih vas da smo mi zemlja koja troši negde oko tri milijarde evra samo za razne birokratske propise, da su privrednici u 2013. godini samo za vođenje poslovnih knjiga potrošili 193 miliona evra. To je šansa za vas da se te birokratske procedure pojednostave i da privreda može da krene, da diše punim plućima. To je šansa koju ne smete da propustite.
Kada sam pomenuo bivšeg ministra Mlađana Dinkića, vodila se polemika, na kraju krajeva, o čemu vi morate povesti računa jesu pitanja subvencija, pre svega subvencija koje su davane stranim investitorima, a moram da kažem da su ponekad davane bez ikakvih kriterijuma. Mi smo svi, naročito u kampanjama koje smo imali pred ove izbore, govorili da su one deljene i šakom i kapom po političkoj liniji. Nekada su te subvencije iznosile po 10.000 evra po jednom radnom mestu i odlazile su u ona mesta i gradove gde je tadašnji ministar privrede, odnosno ekonomije imao svoje predsednike opština, odnosno nekakav posebni interes da tamo ta sredstva plasira.
Zamolio bih vas, gospodine Sertiću, pristalica sam da određeni oblik subvencija mora ostati bilo ka domaćim, bilo ka stranim investitorima, da se izjednače domaće i strani investitori, ali da dodela subvencija bude jasna i transparentna i da se odnosi na one investitore koji imaju nove tehnologije, i to je ključna stvar.
Kada pominjem nove tehnologije, moram se vratiti i osvrnuti na priču firmi u restrukturiranju. Ako imamo želju, a mislim da ovde svi prisutni narodni poslanici, članovi Vlade, imaju želju da pokrenu što veći broj tih firmi u restrukturiranju, moraju gledati one investitore koji mogu doneti nove tehnologije i uposliti ljude, a ne gledati pojedinačno da li će dobiti 10 ili 100 hiljada evra više ili manje. Važno je da ta firma opstane. Molim vas da uključite i predstavnike lokalnih samouprava, jer su ti ljudi, koji vode te lokalne samouprave, najviše upućeni u same probleme svih tih firmi koje postoje na tom prostoru.
Ono što bi trebalo napomenuti, malopre kada sam kazao da treba uskladiti politiku Ministarstva finansija i Ministarstva privrede, moraćete da se potrudite da malo pogurate vaše kolege u Vladi.
Malo pre sam govorio o padu BDP u ovoj godini koji će iznositi negde između 0,5 i 1%, a mi ćemo uvek reći - krive su poplave. Naravno krive su i elementarne nepogode koje su ove godine pogodile Srbiju u tako katastrofalnom obimu. Ali, moram da kažem da je kriva i sama inertnost svih nas. Zašto?
Pogledajte koji je pad u građevinskom sektoru. Moramo imati što pre ovde Zakon o planiranju i izgradnji kako bi se same procedure izdavanja dozvola smanjile. Vi morate pokrenuti inicijativu da se što pre integriše Zakon o povraćaju imovine gradovima i opštinama. Imamo stotine hiljada hektara imovine koja je umrtvljena u ovom trenutku, jer je Zakon o povraćaju imovine lokalnim samoupravama mrtvo slovo na papiru. Tu su rokovi vrlo kratko.
Vi morate povesti računa da jednostavno to zemljište za koje sada lokalne samouprave čekaju saglasnost Republičke direkcije za imovinu, više od tri godine, da bi pojedine lokacije prešle na nivo lokalne samouprave, jer se to vodi kao državna imovina pod ingerencijom Republičke direkcije za imovinu. Na žalost lokalna samouprava i ako nađe investitora ne može to zemljište lako da stavi u funkciju. Zbog toga tu će vaše ministarstvo, verujem i vaša energija imati važnu ulogu da se ta procedura završi što pre, da ne govorimo o Zakonu o restituciji koji je takođe izuzetno važan.
Ono što vas molim jeste da morate pogurati još jednu priču jer to je, svi govorimo da nam je poljoprivreda izuzetna i razvojna šansa, izvozna šansa i sve ostalo, ali svakoga dana mi koji dolazimo širom Srbije u ovaj parlament smo suočeni sa različitim nepogodama koje pogađaju naše poljoprivrednike.
Vi morate smoći snage da se pred ovim parlamentom što pre pojavi Zakon o protivgradnoj zaštiti. Ne može se više čekati i gledati u nebo i da se vidi ko kupuje protivgradne rakete? Zašto Sektor za vanredne situacije zataji? Da li tih raketa širom Srbije ima ili nema? I kada ih ima ne dobiju se naredbe da se puca, ti strelci koji treba da dežuraju na tim protivgradnim stanicama, na koji način su plaćeni, ko to plaća? A kada se desi grad on nanese toliku štetu za koju bi moglo da se kupi hiljadu puta veći broj protivgradnih raketa. Ili ako taj sistem protivgradne zaštite nije dobar, dajte ovde predložite zakon, da znamo koji je to bolji sistem i da onda možemo tu politiku da uskladimo, a ne stalno da govorimo da je poljoprivreda naša razvojna šansa, a onda ostavite sve to, i naročito te mučene zemljoradnike, seljake na milost i nemilost, da se mole samo Bogu da ne padne grad.
Evo na kraju da kažem i par pozitivnih stvari. 1. septembra je bilo dve godine od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju EU. Već je prvi potpredsednik Vlade Dačić rekao i pozitivne efekte toga sporazuma. Podsetio bih sve, pre svega građane koji gledaju ovaj TV prenos i ovde kolege narodne poslanike da je 2008. godine pokrivenost uvoza, odnosno izvoza, uvoza iz EU izvozom iz Srbije bila negde 44%. Danas, evo u 2014. godini 1. septembra je to već nekih skoro 77%, što je sam pokazatelj da je taj sporazum dobar.
Ono što je potrebno jeste, pre svega omogućiti, kada imamo otvoreno tržište EU i kada imamo sada mogućnost, naravno značajno povećanje izvoza u Rusku Federaciju, omogućiti da se sve procedure o kojima sam govorio, evo već u zadnjih 16 minuta smanje, da ljudi mogu normalno i lakše da otvaraju firme. Naravno da i procedura, da ne govorim više o svemu onome što sam govorio o samom stečaju, bude jednostavniji i kod zatvaranja firmi. Ali ono što je preko potrebno, kada sam već govorio o sivoj ekonomiji, i sa time ću lagano završiti ovaj moj govor, jeste gospodine Sertiću pokušajte da mala i srednja preduzeća pomognete, da male zanatske radnje, to su stotine hiljada ljudi koji su u ovom trenutku u sivoj zoni i koji bi samo kada bi se po jedan čovek prijavljivao omogućilo značajno veće povećanje zaposlenosti i prihoda, kako republičkih, tako i lokalnih budžeta.
Na kraju, gospodine Sertiću, želim vam svaku sreću na mestu ministra privrede. Imaćete u meni i u mojim kolegama poslanicima Nove Srbije iskrene saradnike. Već ste iz ovog mog izlaganja mogli uvideti da jednostavno može pomoći bar savetima da pokušamo ove velike probleme u kojima je trenutno srpska privreda prođemo što lakše, i da već za neke dve godine 2016. godine kažemo da smo uradili domaći zadatak i da smo bar dve stvari rešili, a to su firme u restrukturiranju i to je ono što je za nas najvažnije profesionalizacija javnih preduzeća i smanjenje sive ekonomije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka, drage kolege, bio sam među prvima koji su govorili i u načelu o ovom zakonu i tada sam jasno i prepoznao uvodno izlaganje gospođe ministarke Mihajlović, koja je jasno rekla da je došlo do tehničke omaške i da je u pitanju 126 opština i gradova u Srbiji, a ne ovih 48, koliko je pobrojano. Tada sam sa kolegom Velimirom Stanojevićem podneo amandman gde sam obuhvatio svih 126 gradova i opština. Na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije koju još 4. jula prihvatila taj spisak.
Međutim, na Odboru za infrastrukturu, odnosno građevinu i saobraćaj, došlo se do jednog opšteg zaključka da nije dobro rešenje da se pobroje na taj način gradovi i opštine uz, naravno, naglasak na gradske opštine Grada Beograda, već da je bolje da se ide sa jednom opštom formulacijom. U međuvremenu se pojavilo, npr. gradska Opština Barajevo, koja nije u tih 126 opština i zbog toga smo ja i kolega Stanojević povukli naš amandman i prihvatili amandman Odbora, koji na jedan opšti način definiše poplavljena područja.
Ono što bih ja pre svega apelovao da se ovde strasti smire. Vidim da su i druge kolege podnosile amandmane na ovaj član 2. stav 1. ovog zakona. Vidim da su kolege, kako je ko iz kog mesta dolazio, podnosile po taj jedan ili eventualno dva okolna mesta. Ono što sam shvatio i razumeo, ne braneći gospođu ministarku, mislim da stvarno Ministarstvo, bar u ovom slučaju nije krivo, ovo je tehničkom omaškom došlo, pre svega, po mom mišljenju, Kancelarije za obnovu. Ovo će nam svima nama biti nauk i za neke sledeće poslove.
Ono što je važno i što hoću posebno da napomenem, jeste da ovaj zakon treba doneti što pre. U ovu obnovu mora da se krene što pre. To je ključna stvar i kada sada mi koristimo, ja dolazim iz opštine koja, ne znam, nije na spisku, a jasno se vidi iz Odluke Vlade Republike Srbije od 4. jula da je ta opština obuhvaćena. Nije dobro ako sa ovoliko polemika krećemo od prvog člana jednog zakona koji treba da bude ključan za obnovu zemlje u narednih godinu dana.
Ono što je takođe važno i što hoću da naglasim, pre svega zbog svih gledaoca koji prate ovaj prenos, jeste da je ovo poseban zakon, da će taj zakon važiti godinu dana i da će nakon godinu dana ova Skupština, nakon izveštaja Vlade, biti upoznata sa jednostavno kompletnom obnovom i gde je novac otišao, koji je prikupljen što od poreskih obveznika, što od donatora u toj obnovi.
Ono što bih voleo samo još da čujem od gospođe ministarke jeste, svedoci smo da je završena donatorska konferencija, svedoci smo da smo dobili određena sredstva, što donacije, što povoljni krediti, ali samo bih se vratio na jedan detalj koji sam pomenuo u načelnoj raspravi, a to je pomenula i moja koleginica iz poslaničkog kluba, gospođa Dubravka Filipovski, a to je – da li postoji mogućnost da se domaća pravna lica oslobode plaćanja PDV-a na donacije? To je nešto što smo, moram da kažem, malo uskraćeni za odgovor i smatram da je potrebno da se taj odgovor jasno da, jer su već ranije Odlukom Vlade Republike Srbije tome oslobođeni strana i fizička i pravna strana lica.
Mislim da je posle ove donatorske konferencije jasno da u domaćoj privredi, kakva god ona bila, postoje još određeni rezervni resursi koji se mogu na pravi način upotrebiti u obnovi zemlje posle ovakvih elementarnih nepogoda. Smatramo da bi bilo dobro da ta domaća pravna lica budu izjednačenog statusa sa stranim pravnim licima.
Još jednom bih zamolio sve kolege, na prvom smo članu, imamo još dosta amandmana ispred nas i smatram da bi zbog ubrzanja čitave ove rasprave, a vrlo je važno da se ovaj zakon što pre donese i da on već od sledeće nedelje daje rezultate. Ti rezultati moraju biti vidljivi, kako na svakom oštećenom putu u sred poplava u Srbiji, tako i na svakom drugom infrastrukturnom objektu, a naročito na kućama koje su za stanovanje onih ljudi koji čekaju svaki dan, ne bi li mogli da se usele, jer kao što su i druge kolege rekle – jesen je tu, zima je tu i zbog toga se ovaj zakon mora što pre doneti. Hvala.

Uvažena predsednice, gospodo ministri, naravno, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati izveštaj o poplavama, naravno i zakon o obnovi, ali ono što hoćemo da kažemo jesu pre svega, i što je moj prethodnik već podvukao, ogromni napori koje je Vlada Republike Srbije uložila da se pre svega spasu ljudski životi, materijalna sredstva u toj jednoj velikoj elementarnoj nepogodi koja je pogodila Srbiju u maju mesecu.
Ono što,pre svega moram da kažem, jesu utisci jer sam i sam bio svedok i očevidac stradanja vatrogasca spasioca, Dejana Lazarevića, u Topoli i posle tog iskustva, drage kolege narodni poslanici, moram reći da ovaj izveštaj koji je inače pisan na 312 strana treba da nas nauči puno čemu, najpre da moramo jačati i kada donosimo budžete, moramo osnažiti Sektor za vanredne situacije i to je osnovni preduslov da neke buduće elementarne nepogode koje će se desiti što spremnije dočekamo.
Svedoci smo da su nam se evo već posle tih poplava desili olujni vetrovi, koji su takođe naneli ogromnu štetu, a ne znači da već sledeće godine možda budemo imali požare, suše i sve ostalo, jer očigledno smo svedoci da se klima menja.
Ono što nas takođe ovaj vrlo obiman izveštaj uči, jeste da bi trebalo ozbiljno razmisliti da se u osnovne ili srednje škole, da li pod fakultativnom, da li pod obaveznom nastavom vrati predmet – civilna zaštita. Posle ukidanja obaveznog služenja vojnog roka, nažalost smo svedoci da naročito mladi ljudi, kada je vanredna situacija i kada je prisutna panika i sve ostalo što se tada dešava, nemaju nažalost ni znanja ni elementarne obučenosti na koji način se ponašati u ovakvim situacijama.
Šta još vidimo iz ovog izveštaja? Iz samog izveštaja i iz onoga što predsednik Vlade, što gospođa Mihajlović kao resorni ministar su iznosili jeste da je šteta ukupna oko milijardu i po evra, direktno oko 850 miliona i indirektno još skoro još toliko.
Svedoci smo da je naravno najveća šteta u privredi, od toga posebno izdvajamo Elektroprivredu Srbije, gde su štete i najveće i kada pominjemo štetu u Elektroprivredi Srbije, zamolio bih gospođu Mihajlović da kao doskorašnji ministar energetike nam kaže koji je realan vremenski period da se isuše, pre svega ovo ogromno jezero koje je napravljeno na kopu Tamnava u Kolubari, jer odugovlačenjem svakoga dana mi uvozimo struju, a samo za plaćanje cene uvoza te struje mogli smo u značajnom delu obnoviti kuće koje su urušene usled posledica poplave.
Takođe, zamolio bih i gospođu ministarku pošto je sada resorni ministar za saobraćaj, građevinu i urbanizam, od 312 strana izveštaja, samo desetak strana je od javnog preduzeća „Putevi Srbije“, „Železnice Srbije“, „Koridora Srbije“, „Instituta za puteve“, a moram da podsetim sve nas da su ta javna preduzeća trebali da budu glavni pokretači obnove zemlje. Da li je tu u pitanju možda i loše rukovođenje ili strah menadžmenta ovih javnih preduzeća, na koji način se ponašati posle ovakvih nepogoda ili ono što su svima nama, bar u medijima servirano kao objašnjenje, a to je da je problem u Zakonu o javnim nabavkama.
Naravno, o samom zakonu, o obnovi ću govoriti kasnije kao jedna vrsta lex specialisa, to ste i sami rekli i koji jasno definiše javne nabavke o kojima će se sprovoditi i ugovarati poslovi, ali ako se vratimo na ovaj izveštaj, kada pominjem i menadžment javnih preduzeća, takođe smo bili svedoci preko sredstava javnog informisanja da se pominje i obnova barske pruge. Direktor JP „Železnice Srbije“ u više navrata je pominjao da će krenuti obnova javne pruge, a svedoci smo da se u ovom delu gde su bile do dan danas vrlo malo na tome uradilo.
Takođe, ono što je posledica svega ovoga jeste da su lokalne samouprave, moram to da kažem kao neko ko dugo godina i sam rukovodi lokalnom samoupravom, nekako došle na neki optuženički položaj, pre svega, kada ljudi iz Kancelarije za obnovu zemlje kažu da su lokalne samouprave bile spore kod samih dostavljanja izveštaja o poplavama ili su to radile na jedan nekorektan način time što su uveličavale izveštaje. Ja ne bih mogao sa time da se složim i molim vas da kao resorni ministar uvažite da su pojedine opštine iste izveštaje slale tri do četiri puta.
Sami ste u prvoj rečenici vašeg obraćanja poslanicima rekli da je i član 1. stav 2, taj pasus gde su nabrojane u Zakonu o obnovi, bio nažalost nepotpun i da je više od polovine opština i gradova bilo izostavljeno sa tog spiska. Zbog toga smo kolega Stanojević i ja u ime poslaničkog kluba Nove Srbije podneli amandman gde smo decidno pobrojali svih 126 opština i gradova, odnosno spisak koji je Vlada Republike Srbije usvojila na sednici od 4. jula 2014. godine.
Zamolio bih vas da ljudi iz Kancelarije za obnovu zemlje prosto i po tom spisku se ponašaju i da u narednom periodu ne dolazi do ovakvih izjava.
Pomenuli smo štetu u privredi, pomenuli smo EPS, gde su najveće štete. Šteta u infrastrukturi i poljoprivredi su te štete koje prate čitavu ovu priču. Kada govorim oko izveštaja, najpre ću se osvrnuti na poljoprivredu. Drago mi je da je ovde gospođa ministarka poljoprivrede, jer mi i dan danas imamo indirektne štete od poplava, a te indirektne štete u poljoprivredi se odnose na to što imamo kao posledicu od poplava.
Moraću da dam samo jedan mali uvod. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede su se pojavile mapirane opštine i onda se napominju, npr, ja ću samo jedan deo kazati, Kragujevac, Opština Topola, Gornji Milanovac i Čačak, gde se kaže da su pored pojedinih delova reka, pa se te reke ili rečice nabrajaju, zagađena područja, pa se kaže da ima olova, nikla u zemljištu pored tih reka i to je sada problem što mi… Evo primer Topole koja svake godine ima najveći izvoz voća na rusko tržište i sada imamo rekordno nisku cenu voća, gde su šljiva ili breskva 20 din. Zašto ovo govorim? Ovo je bitno zbog gledalaca koji ovo gledaju. Na vašem sajtu se ne pominje da je to samo desetak, 20 ili 30 metara pored tih reka ili rečica ili potoka, koje danas ako prođete one i ne postoje. Stranci kada gledaju to, oni misle da su cele opštine zagađene i zbog toga imamo danas sramotno nisku otkupnu cenu voća i te indirektne štete u poljoprivredi su bukvalno svakog dana sve veće i veće.
Zbog toga vas, gospođo ministarka, pošto ste i sami iz Čačka, molimo da ovaj problem sagledate i da nađete mogućnost, jer niko od nas ne očekuje da se na bilo koji način to skriva. Ovde se samo očekuje da se jasno precizira koji su ti pojasi gde je zemljište zagađeno usled izlivanja tih reka i za koji je to vremenski period i da li je to danas kada govorimo sanirano. Da li ti vaši izveštaji mogu biti sklonjeni sa sajta Ministarstva poljoprivrede, jer veliki broj stranaca to prati i kao posledicu imamo to da su cene voća u ovom trenutku najniže u zadnjih 15 ili 20 godina?
Osvrnuo bih se na još nešto. Kada sam govorio o šteti u infrastrukturi, pomenuo sam javna preduzeća i njihov menadžment. Zamolio bih gospođu Mihajlović, pre svega kada govorimo o štetama usled poplava, imamo s jedne strane puteve i mostove i, s druge strane, klizišta. I sam vodim opštinu koja je već krenula sama u podizanje kuća, a bojim se da ogroman broj lokalnih samouprava, oslanjajući se na državu, kasni sa ovom pričom.
S druge strane, i posle usvajanja ovog zakona, kada država počne da ulaže ozbiljna sredstva u obnovu kuća, desiće nam se problem da nemamo obeležene terene koji su sigurni i bezbedni i gde se mogu odmah praviti kuće, jer osnovni impuls u obnovi nakon usvajanja ovog zakona treba da bude obnova kuća, da svi imaju krov nad glavom kada dođe predstojeća zima i da se veže putna infrastruktura, da se obnove putevi i mostovi. Očekujem da će za to biti dovoljno sredstava. Danas je i donatorska konferencija, a i Vlada se ozbiljno spremila za čitavu tu priču i očekujem da već nakon usvajanja iduće nedelje krene se sa ozbiljnom obnovom.
Kada govorimo o obnovi putne infrastrukture, svedoci smo da određene nevladine organizacije stavljaju prigovore koji, moram da kažem, ne stoje, da zbog usvajanja ovog zakona i zbog suspendovanja Zakona o javnim nabavkama, može se doći do određene korupcije. Ja se apsolutno ne slažem sa tim. Vanredna je situacija. Imali smo ovakve poplave i država mora i ovo je pravi put da se nađe otvoreni postupak nabavki, jasno definisan i niko ne treba da se boji da će doći do bilo kakve korupcije.
Šta morate ispratiti? Morate ispratiti kvalitet, odnosno izvođači koji budu dobili da rade određene putne pravce, a oni će raditi i projektovanje tih takođe, znači, biće isti ugovori za projektovanje i izgradnju. Moraju imati od strane ministarstva ili od JP „Putevi Srbije“ jasno definisane nadzorne organe koji će potpisivati i overavati svaku situaciju i rokovi moraju biti jasno definisani.
U Srbiji su se pojavile određene table na putnim pravcima gde stoji – izvođači radova, rehabilitacija putnih pravaca i to dosta zbunjuje ljude. To sam rekao i na Odboru za infrastrukturu.

U Srbiji su se već pojavile table sa logom Ministarstva za infrastrukturu i „Puteva Srbije“, na kojima stoji rehabilitacija određenih putnih pravaca. Tamo su upisani izvođači radova, ali je problem što je dat vrlo kratak rok. Ti rokovi su 1. oktobar 2014. godine.
Gospođo ministarka, zamolio bih vas, a to sam zamolio i vaše saradnike, odnosno državne sekretare, da prosto povedu računa, jer to zbunjuje ljude. Imamo onda ogroman broj upita i pitanja da li će se to stići, da li neće, da li to fizički može da se uradi. Ja vas molim da tu prosto pojasnite kako stoje stvari.
Što se tiče samog izveštaja, pomenuo sam štetu u privredi i infrastrukturi, poljoprivredi. Tu očekujem na ova pitanja koja sam podneo jasne odgovore od ministarke poljoprivrede.
Zakon o obnovi je ključna stvar koju sada građani očekuju od nas. Sve ovo što smo govorili, rekli smo čeka se zakon. Već smo pomenuli javne nabavke koje će jasno definisati put na koji će se određivati izvođači radova. Rekao sam da jasno treba definisati nadzorne organe i to je sve u redu.
Već sam pomenuo i oko ovoga i vi ste sami u uvodnom delu rekli oko 1. člana i tog 2. stava gde su pobrinete opštine i gradovi. Tu je došlo do određene omaške i sada će Ministarstvo dati u Predlogu zakona svih 126 opština, tako da nijedan grad niti opština niti ljudi koji vode te gradove nemaju više razloga da se brinu da li su na tom spisku da li nisu.
Ono što je meni interesantno u ovom predlogu zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, osim procedura oko samih javnih nabavki, u članu 4. obezbeđivanje sredstava za otklanjanje posledica poplava kaže se – sredstva će se obezbeđivati iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP, budžeta jedinice lokalne samouprave i donacija. Ja sam hteo da vas upitam i da vas zamolim, gospođo ministarka, da li možete uticati da se domaća fizička i strana lica oslobode plaćanja PDV-a kada daju donacije za obnovu zemlje?
Kako smo mi kao narodni poslanici dobili obaveštenje da su strana fizička i pravna lica već oslobođeni plaćanja PDV-a, ja bih zamolio Vladu Republike Srbije da tu iznađe mogućnost da ne bude bilo kakve diskriminacije kod domaćih fizičkih i pravnih lica.
Takođe, ono što je interesantno i što šira javnost treba da čuje, u ovom zakonu se pominje nešto što je interesantno, a to su javni radovi i radne akcije. Za sve nas taj pojam radnih akcija je nešto što smo gledali na filmovima i slušali od naših roditelja kako se to rešavalo, pre svega, u staroj, velikoj Jugoslaviji. Zamolio bih, pošto se ovde samo u jednoj rečenici pominje način organizovanja radnih akcija, izbor organizatora, visina troškova organizovanja radnih akcija, utvrđuje se državnim programom obnove.
Naravno, pominje se da će se osmisliti, odnosno precizirati državnim programom obnove, ali bih voleo da čujem i od vas da li će te buduće radne akcije, ako se budu sprovodile, ti ljudi koji budu angažovani u radnim akcijama, na koji način, da li će biti plaćeni kao kod javnih radova, to je nešto što su već lokalne samouprave sprovodile prethodnih godina, ili će nešto što je bila ideja i što smo čuli preko masovnih medija, da će se eventualno tim ljudima samo upisivati radni staž za taj period koji su bili na radnim akcijama, a da akcijaši neće biti plaćeni na drugi način?
Takođe, zamolio bih vas, gospođo ministarka, da nakon usvajanja ovog zakona više nikakvih opravdanja nema da obnova ne krene ubrzano. Očekujem da će Srbija nakon usvajanja ovog zakona biti jedno veliko gradilište. Iskreno vam, kao i poslanički klub NS, želim svaku sreću da ovaj ogroman posao, koji je možda najvažniji koji će Vlada Republike Srbije sprovoditi u 2014. i 2015. godini, odradite na jedan valjan način, na zadovoljstvo svih građana Republike Srbije. U svakom slučaju, želim vam svaku sreću u ovom ogromnom poslu koji je ispred nas.
Mi kao poslanički klub NS u Danu za glasanje, to sam i u uvodnom delu rekao, podržaćemo kako Izveštaj, tako i Zakon o obnovi. Drago nam je da je ovo što smo mi primetili kao narodni poslanici, i Odbor za infrastrukturu, ova mala netačnost ili nepreciznost u prvom članu, drugom pasusu, otklonjeno. Hvala. Očekujem odgovore na ova pitanja od vas i od ministarke poljoprivrede. Hvala.

Gospođo predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 3. kojim se menja član 7. u stavu 7. posle reči: „i to pravnih lica sa poreskim dugom u iznosu od 20 miliona“ menja se brojem: „pet miliona dinara“.

U članu 3. kojim se menja član 7. u stavu 7. posle reči: „i preduzetnika sa poreskim dugom u iznosu od“, pa broj kod: „pet miliona“ menja se brojkom: „500.000 dinara“.

Zašto sam ovaj amandman podneo pokušao sam da obrazložim i u načelnoj raspravi, a i na Odboru za finansije i smatram da je dosta mojih kolega razumelo. Razumem i objašnjenje i shvatam Ministarstvo da je tehnički problematično, ali smatram da se ovo može prevazići. Zašto ovo govorim, pre svega kolegama poslanicima?

U praksi se do sada pokazalo kao vrlo efikasan način i metod da se na internet stranicama, naročito lokalnih poreskih uprava, objavljuju preduzetnici i pravna lica koji imaju veće dugove. U manjim sredinama se ljudi između sebe znaju i sada oni koji imaju dugovanja, verujte mi, nekad im je teško i na ulicu da izađu a da ih komšije prepoznaju i kažu – to su oni koji duguju za porez. Pošto u manjim opštinama u Srbiji imate vrlo mali broj velikih pravnih lica, koliko bi trebalo da se nagomila poreski dug da bi nekome došao na 20 miliona dinara? U tom slučaju bi de fakto ona manja pravna lica bila zaštićena, a naročito preduzetnici.

Uvaženi ministre, moram da vas podsetim da je i 500 hiljada dinara vrlo značajan prihod za manju opštinu u Srbiji i zbog toga bih vas još jednom zamolio, uz svo razumevanje da je tehnički teško odraditi u Republičkoj poreskoj upravi, ali, ovo sam rekao i na Odboru za finansije, dva sata rada jednog administratora moglo bi da popravi situaciju.

Da.
Još jednom da ponovim, ovo se u praksi pokazalo kao efikasan metod i zbog toga bih vas zamolio da ovo pitanje još jednom razmotrite, naročito kolege narodne poslanike da ovo podrže. Ponavljam – ovo može biti efikasan način i metod, pre svega za lokalne poreske uprave, naročito za javna preduzeća.
U obrazloženju Vlade se daje objašnjenje da je zbog zaštite pravnih lica i tajnosti podataka uzet veći limit. Međutim, sa tim se ne mogu složiti, jer onda lokalnim poreskim upravama, javnim preduzećima, ako vi to objavite na sajtu, doći će do žalbi, što sudu, što Povereniku ili Ombudsmanu za ljudska prava i onda to nećemo nikako uspeti da sprovedemo i ovaj metod objavljivanja na sajtovima potpuno gubi smisao u opštinama koje imaju ispod 30 hiljada stanovnika.
Zbog svega ovoga molim pre svega kolege narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ovaj amandman, jer on ni na koji način ne menja suštinu zakona, samo pomaže lokalnim poreskim upravama i lokalnim javnim preduzećima da mogu efikasnije da naplate svoje prihode i da oni koji se namerno ili nenamerno ogluše o plaćanje poreza, da mogu da budu i na ovaj način javno prozvani. Hvala.

Kolega Čikiriz je podneo identičan amandman kao što sam i ja podneo. Takođe, smatram da bi redosled trebalo da ostane kao što je i u važećem zakonu.
Ovaj redosled je preživeo nekih 11 ili 12 promena zakona i ono što je kolega Čikiriz rekao, smatram krajnje opravdanim, da se najpre naplaćuje glavnica, a zatim da idu kamate i troškovi prinudne naplate.
Razumem objašnjenje Vlade. Jasno mi je da čak i velike firme pokušavaju da kalkulišu neplaćanjem poreza i to je nešto što razumem da Vlada hoće da spreči, ali ono što se bojim da ovim indirektno možemo da uradimo jeste da gomilu fizičkih lica takođe oštetimo.
Ja bih da podsetim i gledaoce koji gledaju ovaj TV prenos, a i sve nas narodne poslanike, da su troškovi prinudne naplate 5% trenutno od ukupne sume koja se duguje.
Bojim se da ćemo indirektno na tzv. konfornu metodu obračuna kamate, a ono što je još važno i što sam pomenuo na Odboru za finansije, jeste da sam tražio da se predstavnici ministarstva izjasne, da li mi raspravljamo o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da li je taj predlog izmena fiskalno neutralan, i da li znači, uvaženi gospodine ministre, da će sa ovim usvajanjem izmena doći do značajnog uvećanja prihoda budžeta i da su to trebale da prate i određene izmene i nekih drugih zakona.
Zbog toga vas još jednom molim i vas i narodne poslanike da prosto uzmete u razmatranje i da pokušamo da zbog gomile, jer to su milioni poreskih obveznika koji su kao fizička lica, pogođeni ovim izmenama da pokušamo da nađemo adekvatno rešenje. Hvala.

Uvaženi ministre, nikome od nas, ni meni, ni kolegi Čikirizu, nije u interesu da štitimo bilo koga, ko ne poštuje zakon.
Ono što bih posebno napomenuo, jeste da je nama kao narodnim poslanicima i Vladi Republike Srbije, u interesu da pomognemo da neka posrnula preduzeća, a ovde smo govorili o izmenama Zakona o privatizaciji, o firmama u restrukturiranju, da njih podignemo.
Bojim se na ovakav način, da oni jednostavno svoje obaveze nikada neće moći da otplate.
Malopre je gospodin Rističević pominjao registrovana gazdinstva, poljoprivredna gazdinstva i sve ostalo.
Ako čovek, ne sa namerom, već iz nehata zakasni da plati porez na imovinu ili nešto slično, da može doći u ozbiljan problem i da mu se na jednostavan način preko prinudne naplate, ta obaveza skoro duplira i samo je u tom delu bila naša bojazan i zbog toga sam i podneo amandman da redosled ostane kao što je u starom zakonu, da bude glavnica, pa kamata, pa tek onda troškovi naplate.

Uvaženi ministre, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas je izmena zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a sami ste ministre rekli da je ovo sistemski zakon.
Ono što bih ja lično, a i poslanička grupa NS kojoj pripadam, voleo da vidim, kada govorimo o sistemskom zakonu, o poreskoj naplati, bilo bi dobro da odmah iza njega u ovu skupštinsku raspravu dođu zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji, odnosno legalizaciji.
Zašto govorimo o ovome? Vi ste govorili malopre o naplati, ali ja bih vas upozorio, uvaženi ministre da mi prema nekim podacima imamo oko milion nelegalizovanih objekata i onda se postavlja pitanje na koji način će lokalne poreske uprave moći da naplate od takvih vlasnika objekata, bilo kakav porez, a da ne govorimo o stotinama hektara i hiljade hektara samoobradivog zemljišta, koje se nalazi u nekakvim zemljoradničkim zadrugama, koje su u stečaju. Ti stečaji traju u nedogled. Ako se hitno ovde ne promeni zakon o stečaju, mi ćemo džaba govoriti o poboljšanoj naplati poreza.
Ono što bih vas još zamolio, gospodine ministre, kada sam video izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iskreno sam se nadao da ćemo u ovim izmenama videti i da se PDV za humanitarnu pomoć, a tiče se za domaća pravna lica i fizička lica, ukida.
Videli smo da je ukinut za strance i ne vidim zašto do sada nije ukinut za domaća fizička i pravna lica, jer smo svedoci svih ovih nesreća koje su se dešavale od poplava, pa olujnih vetrova, a kako meteorolozi najavljuju, toga će još biti u toku ovog leta.
Bilo bi dobro da što pre i to se nađe ovde ispred nas, narodnih poslanika.
Ono što se tiče samoga zakona, moje kolege koje su govorile pre mene, naravno uvek vole da govore o rashodnoj strani. Pre svega bih voleo da govorim o prihodnoj strani. Ono što je dobro, to je da su izbačeni troškovi prvostepenog postupka, jer je to sada otišlo u sudove, tako da se poreska uprava time više neće baviti i samim tim troškovi su manji.
Ono što bih posebno napomenuo jeste u članu 3, uvaženi ministre ja vas molim za malo pažnje, jeste jedna praksa koja se u Srbiji pojavljuje u zadnjih godinu dana, a koja je dala određene rezultate, jeste da se na sajtu poreske uprave objavljuju spiskovi najvećih dužnika, kako pravnih tako i fizičkih lica.
Tim postupkom republičke poreske uprave povele su se i lokalne poreske uprave koje su na svojim sajtovima počele da objavljuju spiskove najvećih dužnika, i vi ste u članu 3. stav 7. odredili da poreska uprava kvartalno sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala objavljuje na svojoj internet strani naziv, odnosno ime i prezime PIB, iznos poreskog duga, poreskog dužnika, i to pravnih lica sa poreskim dugom u iznosu od 20 miliona dinara i više, i preduzetnika sa poreskim dugom u iznosu od pet miliona dinara i više, čime obaveza čuvanja službene tajne nije povređena.
Slažem se da treba da se čuva obaveza službene tajne, uvaženi ministre, ali ja bih vas podsetio da mi imamo više od 60 manjih opština u Srbiji koje nemaju narodne poslanike u ovom parlamentu, a koje na svojoj teritoriji nemaju ni jedno veliko tzv. „pravno lice“. Sada ako nemaju ni jedno veliko pravno lice, znate li koliko treba da prođe obaveza da bi se nekome nagomilalo 20 miliona duga u nekoj od manjih opština u Srbiji? Zbog toga sam sa mojim kolegama poslanicima NS produžio amandman da se ova suma za pravna lica u članu 3. smanji sa 20 na pet miliona dinara, kao donja granica, a za preduzetnike sa pet miliona na 500 hiljada dinara, jer smatramo da će na ovaj način pravičnije moći da se upozore, te da kažem, neredovne platiše, naročito u manjim sredinama, gde prosto se ljudi poznaju između sebe i gde su u stvari javno objavljivanje ovakvih podataka, dalo najbolje rezultate i gde se to oseća u naplati kod lokalne poreske administracije.
Moram da podsetim, kada govorim o lokalnoj poreskoj administraciji, da je nekih evo više od pet godina prošlo kako se, na primer, naplata poreza na imovinu vratila u lokalne samouprave koje preko svojih lokalnih poreskih uprava naplaćuju ovaj porez koji je i osnovni prihod opštinskih budžeta.
Ono što su takođe moji prethodnici napomenuli, pa da ne gubim vreme oko toga, to je da bi porez na imovinu mogao više da se naplati u lokanim jedinicama, potrebno je naravno da imate vi bolju evidenciju samih objekata, tu je pre svega potrebna saradnja sa lokalnim katastrom koja nažalost, u praksi često izostaje.
Ono što bih pohvalio u vezi predloga ovog zakona, uvaženi ministre, jeste u članu 9. član 26. stav 2, a to je kod dodele PIB-a. Mi smo imali do sada jednu stvarno zloupotrebu, da ljudi koji su vlasnici firmi zaduže firmu, dovedu je, da kažem, do prosjačkog štapa i onda je ugase ili je stave u status mirovanja, otvore novu firmu i onda naravno sa novom firmom rade, ponovo zadužuju i tako se to u nedogled vrti. Ljudi to, naročito kažem u manjim sredinama, vide, ali nisu mogli tome da stanu na put.
Zbog toga, posebno napominjem kao dobar način da jednostavno lice, da li je u pitanju fizičko lice ili pravno lice, ako naprave određene dugove, dok to ne izmiri ne može da otvara nove firme, odnosno ne može da dobije nov PIB, i to posebno naglašavam da je potrebno i pohvaliti.
Takođe, ono što je dobro, a to su takođe moje kolege navele, to je kod uručivanja rešenja, mi smo i sada imali takođe određene zloupotrebe da ljudi izbegavaju da dobiju poresko rešenje, pa se tu dovijaju na različite načine. To je sada potpuno jasno, kolege su već rekle – ako ne možete da uručite, stavite na internet stranu do petog u mesecu i smatraće se da je rešenje uručeno.
Ono što je vrlo bitno, a što bih posebno naglasio, jeste da član 21, takođe su kolege govorile, možda ste i vi to napomenuli, a to je u članu 21. izmena, a u starom zakonu u članu 70. stav 1, reč „dospelih“ zamenjuje se rečju „dugovanog“ i stav 2. menja se i glasi, odnosno da prevedemo građanima koji gledaju ovaj TV prenos, ako imate prinudnu naplatu, do sada se naravno najpre naplaćivalo u starom zakonu glavnica. Jasno mi je i meni i većini ovde narodnih poslanika da je odlukom Ustavnog suda obračun, takozvana „konforna metoda“ ili obračun kamate na kamatu, proglašen neustavnim, ali ja ne vidim zašto je to problem, uvaženi gospodine ministre, i voleo bih da mi to pojasnite, da ostane staro rešenje, a da se samo kazna izbaci, a da se najpre vrši naplata glavnice.
Pazite, mi smo ovde narodni poslanici, predstavljamo građane Srbije, trebamo da se vratimo u opštine iz kojih dolazimo. Ako sam ja sada poreski obveznik u svojoj opštini koji duguje 100 hiljada dinara i odem u lokalnu poresku upravu i hoću da namirim svoj poreski dug, zamislite sada odem tamo, a oni mi kažu – najpre, gospodine Jovanoviću, vi morate da platite prinudno rešenje, odnosno prinudnu naplatu, a to vam košta 10 hiljada dinara, zatim kamatu, a kamata vam je, gospodine 12 hiljada dinara i onda od onog novca koji ste vi poneli, vama za glavnicu neće ostati ni 75 hiljada dinara.
Smatramo, gospodine ministre da bi bilo ispravnije da ostane staro rešenje, da se izbaci samo kazna, a da se najpre naplaćuje glavnica, jer svima je u interesu da se poreski dug naplati, a nije nikome u interesu da se prosto građani maltretiraju.
Zbog toga ,smo u vezi ovoga podneli amandman i smatram da će i drugi narodni poslanici, naročito na Odboru za finansije kada budu amandmani razmatrani, uzeti u obzir da bi staro zakonsko rešenje bilo mnogo ispravnije nego što je to sada predloženo.
Takođe, gospodine ministre, ja bih se osvrnuo i na član 22. ovih izmena, a to je, samo zbog gledalaca da pročitam – odluka iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje dugovanog poreza na rate, ali najduže do 24 meseca uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci, pri čemu iznos najmanje rate ne može biti manji od 50% iznosa najveće rate. To uopšte nije nikakav problem, sama definicija je solidna, ali bih vas ja upitao - ovde nigde niste u tekstu napomenuli ni u obrazloženju šta se dešava sa kamatom, da li kamata miruje, ne miruje, nema je, ima je? Znači, kada imamo odloženo plaćanje, šta se dešava sa kamatom?
Takođe, ono što je važno i što treba pohvaliti u ovom tekstu, a to je da se rok za izjašnjavanje, naravno, ovde je reč o strankama koje su nezadovoljne ili imaju određene primedbe na zapisnik poreskog inspektora, povećavaju sa tri na pet dana, to smatramo da je vrlo korisno i da u praksi to može doneti koristi.
Takođe, jedna novina koju bih još pohvalio, to je ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja iz stava 5. ovog člana, poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.To smo do sada u praksi, naročito mi koji smo bili u lokalnim sredinama koji smo radili različite naplate poreza, imali sa time problema i ovo je sada jedno od boljih rešenja.
Pomenuli ste ovde kaznenu politiku. Mnogi od mojih kolega će govoriti da je uvek kaznena politika nepopularna, ali ja bih ipak pohvalio.
Smatram da je predloženo rešenje mnogo bolje od onoga što je bilo u starom rešenju, a to je član 177, koji kaže: „Poreski obveznik, odnosno pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu, ne obračuna i ne plati porez, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% do 100% iznosa dugovanog poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika“. Do sada je to bilo između 15 i 20%, tako da ovo povećanje smatramo opravdanim.
U članu 178: „Ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi, u skladu sa zakonom, poreski obveznik, pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike u ova dva iznosa“. Ranije je to bio samo 1% i verujte mi da je ovde bilo najviše zloupotreba. Imali smo praksu da ljudi namerno, kada popunjavaju svoju poresku prijavu, umanje iznose.
Uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa NS u načelu će podržati ovaj zakon. Iskreno se nadamo da ćete obratiti pažnju na naše amandmane.
Još nešto sam hteo da vam kažem – preko je potrebno, a to je velika muka svih ljudi na lokalu, da uvedemo efikasniji i pravedniji rad republičke poreske uprave. Dobro je što je došlo do samih kadrovskih promena.
Morao bih da napomenem još jednu stvar, a to je da u regionalnim filijalama republičke poreske uprave sede ljudi koji su se zbog svih ovih nesreća i ratnih vihora koji su nas zadesili tu našli, a ima puno ljudi sa KiM, naročito u centralnom delu Srbije, koji su manje-više svi poreski inspektori ili manje-više u filijalama poreske uprave. Pošto je sada u štampi i u sredstvima javnih informisanja popularno pričati o diplomama, bilo bi dobro da se malo i u poreskoj upravi pročešljaju te pre svega regionalne filijale, da se vidi ko radi u tim poreskim upravama, kada, gde i na kojim fakultetima je stekao te diplome i kako ti ljudi rade u praksi.
Mogu vam sada govoriti i o konkretnim primerima, ali, mislim da nije ni vreme ni mesto za to. Mogu vam govoriti kako se ponašaju kada dođu u terensku kontrolu u pojedine firme i na koji način. Pazite, vlasnici tih firmi koji rade, ne moraju biti fakultetski obrazovani, ali ako dođete sa namerom da nekoga kažnjavate i da nekoga kinjite, to nije dobro.
Dolazim iz Topole i tamo postoji jedna firma „Stara varoš“, gde vlasnik plaća oko milion evra godišnje poreskih obaveza. Desilo se u praksi da dođe poreska policija, odnosno poreska uprava sa svojom kontrolom, napiše rešenje, to rešenje padne na upravnom sudu, čoveku se blokira imovina godinu dana i on iako mu je na upravnom sudu dokazano da nije učinio nepravilnost, poreski organ uopšte ne razmatra već ponovo radi isto rešenje i čoveku blokira imovinu još godinu dana. To su nelogičnosti za koje jedino možemo da smatramo da se ciljano rade. Zbog toga vas molim da obratite pažnju na kadrovsku strukturu republičke poreske uprave, da se tu stvari poboljšaju, jer će onda svima nama biti mnogo lakše. Hvala vam.