Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da podržim ove izmene Predloga zakona, jer mislim da smo svi i u ovoj sali i uopšte građani Republike Srbije svesni da je potrebna politička stabilnost, da je potrebno da se na ovim narednim i republičkim i lokalnim izborima građanima Srbije, pre svega, ponudi različiti spektar mogućnosti da oni glasaju. Ono što je dobro, to je da se i manjim strankama i naročito na lokalu, grupama građana omogući, da mogu da pređu cenzus i da predstavljaju građane u skupštinama, kako republičkoj, tako i vojvođanskoj, a naravno i u lokalnim parlamentima.

Moram da se osvrnem i na nešto što su moje kolege govorile pre mene, uvaženi kolega Bauer je pominjao različite izborne modele. Mi ovde govorimo o smanjenju izbornog cenzusa sa 5% na 3%, ali je davao poređenje sa većinskom izbornim sistemom. Moram da kažem i gospodinu Martinoviću koji je zvanično u ime svih nas predlagač ovog zakona i drugim poslanicima, da bi trebalo možda ostaviti narednom sazivu, ali kada budemo donosili nov zakon, a on će neminovno doći, za izbor narodnih poslanika i odbornika za skupštine opštine, da se razmisli u najmanju ruku o kombinovanom izbornom modelu.

Ja za razliku od nekih kolega smatram da je većinski izborni model najpošteniji i ako će na primer SNS ili neka druga stranka u tom modelu dobiti 200 poslanika, neka dobije. Ali, mislim da to nije baš to tako, uvažena predsednice parlamenta, jer mi smo imali 2004. godine jedan dobar pokušaj da se na ime, odnosno većinski biraju gradonačelnici predsednici opština. Ako tada pogledate samo rezultate tih izbora, videćete da je tadašnja vladajuća koalicija, nije dobila ni 50% gradonačelnika ili predsednika opština koji su birani na ime, a vi i ja smo primeri čitave ti priče. Zbog toga mislim da je na ime pravo glasanje i da bi ti ljudi koji će ovde doći na osnovu svog imena, svoje biografije, porekla svoje porodice i svog znanja i poštenja, na pravi način predstavljati sve nas građane Srbije, pa makar i ja ili neke moje kolege ne bili ovde.

Zbog toga, uvaženi poslanici, ja uz potpuno razumevanje potrebe da u ovom trenutku imamo jednu bolju ponudu na političkoj sceni Srbije, spreman sam da podržim ove izmene. Ali, uz potpuno primanje k znanju da će ova promena, naročito u malim opštinama u Republici Srbiji dovesti ipak jednoga, moram da kažem, hajde da ne budem grub, neobične situacije da ćete vi sa 70 ili 75 glasova bukvalno, 75 glasova ući u lokalni parlament i imati jednog odbornika. To je veoma neobična situacija i mislim da je, ako je sada zbog političke klime to potrebno, to treba odmah u narednom sazivu ovog plenuma promeniti, ići na većinski sistem ili bar na kombinovani sistem koji smo imali u pokrajini Vojvodini gde bi se 50% poslanika biralo na ime, a 50% sa stranačkih lista.

Uz potpuno razumevanje da će svaka stranka ili koalicija hteti da određene svoje istaknute članove koji zbog svog partijskog rada nisu previše popularni u narodu ubaci u lokalne ili republičku Skupštinu, ali, sa druge strane, potrebno je da istaknuti građani, pojedinci, da li su pripadnici stranaka ili su vanstranačke ličnosti, mogu na svoje ime da dođu i da predstavljaju građane Srbije, a da građani znaju gde ti ljudi žive, čime se bave, šta su radili u životu i šta su svojoj sredini pomogli. Hvala.

Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, najpre kao član skupštinskog Odbora za građevinu i saobraćaj da izradim zadovoljstvo da je Vlada spremna da prihvati amandmane i argumente narodnih poslanika, to pre svega.

Ono što su već kolege pomenule u prethodnom delu, to je jedna nedoumica koja je izazvala veliku polemiku javnosti, a to je da li su ove izmene Zakona o planiranju i izgradnji vezane za mini hidrocentrale jasno smo definisali i sa amandmanom koji je Vlada prihvatila. Još jednom da ponovim zbog javnosti i zbog svih nas, da se ovo apsolutno ne odnosi na mini hidrocentrale, već da se odnosi samo na postrojenja za biomasu. To hoću da podvučem, prosto svima da bude jasno.

Da iskoristim samo ovu priliku da vas, gospođo ministarko, upitam dve stvari. Vi ste u načelnoj raspravi ovde pomenuli da ćete idejni projekat za auto-put "Vožd Karađorđe", koji će da poveže centralnu Šumadiju sa drugim krajevima Srbije, raditi sledeće godine. U redu, ako je ove, to je onda još bolje, ali šta vas pitam. Još 2003. na 2004. godinu Saobraćajni institut CIP je uradio idejni projekat brze "Šumadijske magistrale" i to je jedan projekat koji sam ja ovde više puta pokušavao i na plenumu i na Odboru za saobraćaj da pomenem kao jednu saobraćajnicu od vitalnog značaja za centralnu Šumadiju, koja bi povezala pet šumadijskih opština od Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Gornjeg Milanovca i Sopota i povezala dva koridora, Koridor 10 od Malog Požarevca sa Koridorom 11 preko Takova.

Da li se razmišlja u Ministarstvu, kada pravimo planove i projekte do 2025. godine, jer bi to za nas, imalo verujte veći značaj i važniji nego sam auto-put koji bi prošao kroz taj deo Šumadije.

I sa druge strane, još jednu stvar da vas samo upitam – mi smo ovde 2014. godine glasali, glasali u Skupštini za tačno projekte koji će se finansirati iz projekta sufinansiranja obnove tri hiljade kilometara državnih puteva, prvog i drugog reda od kredita Evropske i Svetske banke.

Mi smo tada sve putne pravce nabrojali i glasali smo za njih 2014. godine još da napomenem u prethodnom sazivu. „Putevi Srbije“, određene pravce selektivno rade i menjaju.

I sada ja vas pitam, kao ministra saobraćaja – da li „Putevi Srbije“, a ovde su vaši saradnici koji verujem da li to znaju ili ne znaju, selektivno menjaju pravce i dodaju i oduzimaju od nečega što se na Skupštini izjašnjavao .

Ja bih voleo, mene interesuje, pre svega, saobraćajnica, Kragujevac – Topola, odnosno Topola – Kragujevac, gde je trebalo još 2017. godine da bude gotova, a ona se i dan danas veoma delimično radi, da ne kažem narodskim rečnikom veoma sporo i veoma kilavo. I zbog toga neko bi trebao da bude odgovoran.

Vi ste sa mnom zajedno još 2016. godine najavili završetak izgradnje te saobraćajnice, a to je najstariji magistralni put u Šumadiji, koga je još izgradio Kralj Aleksandar Karađorđević.

Kada je pravio taj pravac povezivanja stare prestonice Kragujevca sa novom prestonicom Beogradom. I to je veoma važan pravac za sve nas koji smo u ovom delu Srbije i Šumadije.

I zbog toga vas molim da nam prosto pojasnite, jer ja smatram da neke stvari prosto Ministarstvo možda i ne može da isprati na pravi način, a da određena javna preduzeća rade greške koje vi na kraju odgovarate i vi na kraju ispaštate. Hvala.

Zahvalio bih gospođi ministarki na odgovoru, ali jedno je principijelno pitanje. Ako smo mi taksativno u odluci, ja je imam, a verujem da je imate i vi iz 2014. godine, pobrojali puteve, pobrojali smo i dužine, da li bilo ko može na takav način da menja Skupštinsku odluku, a da bar ne izvesti resorni Odbor za saobraćaj, da kaže – gospodo, imamo problem sa projektnom dokumentacijom. Dosta tih putnih pravaca je dobro urađeno, sa nečim što je bila novina u Srbiji u tom trenutku, a to je projekat u izgradnji, gde su iste firme dobijale određene deonice od po 20 ili 30 kilometara, kao što je bio slučaj kod Topole – Rudnik ili Krćevac, Aranđelovac, Aranđelovac – Lazarevac, itd.

Znači, imalo se načina kako se to moglo rešiti.

Sa druge strane još jednom postavljam pitanje, ako „Putevi Srbije“, projekat ne mogu da realizuju, bilo je potpuno normalno da se Skupštinski odbor koji je glasao oko toga i plenum je glasao, izvesti i kaže da postoje objektivni tehnički problemi, zbog čega mi nešto ne možemo da uradimo. O tome se radi.

Ohrabren sam vašom informacijom da će taj novi auto-put, slažem se ja, i dobra je stvar kada predsednik Vučić kaže, imamo više sredstava, pravićemo auto-put, ali sa druge strane postavlja se pitanje, imamo centralnu Šumadiju kao centralni deo Srbije i sa njene leve i desne strane, prolaze dva ozbiljna koridora. Da li je nama tu potrebno da imamo pun profil auto-puta ili je potrebna brza saobraćajnica sa dve trake da bismo se prosto povezali na najbrži mogući način sa Beogradom i Čačkom.

Mi smatramo, koji tamo živimo, da smo mi pre svega okrenuti, ka Beogradu i ka Čačku, mnogo manje ka istočnoj Srbiji i zato je važno da se ova saobraćajnica, pa je vi nazivali da li će to biti brza saobraćajnica „vožd Karađorđe“ auto-put ili već kako, ali je bitno da se ona što pre realizuje po toj tzv. dijagonali. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažena gospodo ministri, drage koleginice i kolege, uvek kada je na dnevnom redu, odnosno tema Javni servis, polemike su žestoke i ja to potpuno razumem.

Ono što bih, samo ako mogu da dam par priloga, bitnih, za ovu temu - slažem se sa predlogom Vlade. Nije sporno i nije problem u 15 dinara povećanja TV taksa. Ali, mi koji dolazimo nekako iz unutrašnjosti Srbije, iz manjih mesta, smo alergični kad se pomene ta taksa. Godine 2012. sam imao tu čast i sreću u kampanji da sa gospodinom Vučićem i Tomom Nikolićem jasno i glasno govorim da ćemo se zalagati za ukidanje TV takse i onda mi je teško kada danas dolazim u situaciju da treba da glasam, pa i da je dinar povećanje, a kamoli 15 dinara.

Gospodine Mirčiću, to da znate. Znači, teško mi je kada glasam i za 15 dinara.

(Vjerica Radeta: 25.)

Koliko, 25? U redu.

Ali, jednu stvar koju bih hteo da napomenem, uvaženi predsedavajući, moje kolege su prethodno rekle, a ja bih samo uvaženoj koleginici Tomić rekao, da bismo mi svi skupa i kao Narodna skupština trebali da poradimo da se vrati termin regionalnih javnih servisa. I to je nešto mnogo važno i mnogo bitno, jer, nažalost, unutrašnjost Srbije, mi smo to već ovde čuli u raspravi, da ima veoma malo tematskih emisija kako ona živi, već problemi sela, problemi mladih u malim mestima su veoma malo zastupljeni u programima Javnog servisa. I ako već tamo nema prostora, bilo bi lepo da mi, na primer, u Šumadiji imamo regionalni javni servis, da nam se ponovo vrati televizija Kragujevac ili neki drugi kanal koji nemam ništa protiv da finansiramo javnim sredstvima, ali da on bude ponovo javni servis građana.

Ovde sam malopre govorio i sa kolegom Rističevićem. Evo, ja sam narodni poslanik koji živi na selu i trenutno plaćam dve TV takse. Evo, ja sam jedan od tih narodnih poslanika koji trenutno plaća dve TV takse. I molim gospodu ministre, ako stvarno možemo, da uvažimo, jer na hiljade domaćinstava u Srbiji su još u goroj situaciji nego što sam ja i plaćaju tri do četiri TV takse.

Mislim da je krajnje vreme da bar na taj način pomognemo tim ljudima, koji imaju sisteme za navodnjavanje, imaju zasebne sisteme za mužu u svojim štalama, a ta stoka prosto ne gleda televiziju i nema potrebe da se na brojila plaćaju TV takse. Toliko.

O samom Javnom servisu i njihovom informativnom programu možemo govoriti do sutra, ali neće to biti neke velike vajde. Zbog toga vas molim, bar ono što je realno i što možemo da promenimo, da mi to promenimo. Hvala puno.

Gospodine potpredsedniče, želeo bih ukratko da podržim ovo što je gospodin Bojić rekao i da dodam još par rečenica i zamolim ministra Antića i gospođu državnog sekretara, ako bi mogli jednu stvar posle ovog rebalansa u pripremi budžeta za 2020. godinu da vrate na dnevni red, a to su dugovanja poljoprivrednih proizvođača za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Ta dugovanja su enormna. Više puta smo u ovoj Skupštini pokušali da tu ideju pokrenemo, pokušali smo da formiramo jednu radnu grupu u okviru ministarstva poljoprivrede, finansija, zdravstva, rad, boračka i socijalna pitanja i mislim da je došao trenutak, pre nego što se krene sa izradom budžeta za 2020. godinu, da se ovo pitanje ponovo vrati na dnevni red. Dugovanja su enormna i ona iznose preko dve milijarde samo za zdravstveno osiguranje.

Lepo je kada možemo rebalansom budžeta da delimo nešto što je zarađeno i što može na adekvatan način da se podeli i lepo je kada govorimo o kulturi, o svemu drugome, ali sa druge strane nekako ovde seljake niko ne pominje. Sa druge strane, niko nekako njihovu muku da čuje i bilo bi vrlo dobro da se u predstojećem budžetu pitanje duga za zdravstveno osiguranje … Još jednom da ponovim, u ovom trenutku više od 300.000 zemljoradnika u Srbiji nema overenu zdravstvenu knjižicu za dugovanja iz prethodnih godina, a da nisu uopšte koristili zdravstveno osiguranje. Molim vas, pre svega, gospođo Tanasković, da se ova pitanja ponovo pokrenu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, evo, povukla me ova diskusija uvaženog kolege koji je izneo jednu tvrdnju koja se meni dopada, to je da je ovaj zakon u stvari nastavak onoga što je DS radila i kontinuitet kako ste se izrazili. Poslanik sam vladajuće koalicije 2011. godine sam glasao protiv, protiv ovog Zakona o izvršiteljima. Sada podržavam izmene ovog zakona jer smatram da su ove izmene korak napred i ono što bih prosto zamolio uvaženu ministarku jeste da ovo ne budu i poslednje izmene ovog zakona.

Ono što se ja sa vama uvek mogu složiti jeste u zloupotrebe koje izvršitelji imaju, ali sa druge strane ako hoćemo da težimo nekom uređenom sistemu kakav imamo ipak na zapadu, izvršitelji su potrebni, ali je pitanje sa druge strane da li su potrebni i njihovi ovakvi cenovnici, troškovi izvršenja u postupku i sa druge strane da li Ministarstvo pravde i policija pre svega MUP mogu da isprate zloupotrebe koje se dešavaju kada se prodaju nekretnine. To je po meni ključni problem.

Vi ako pogledate da li organizovana grupa ljudi upravo prodaje nekretnine od stanova, od preko nažalost, zemljišta i svega ostalog, a naročito se to odnosi na poljoprivredna gazdinstva.

Ono što je ministarka rekla, delimično se mogu složiti, dugo godina sam predsednik opštine i nažalost često se dešava da za komunalne usluge najviše duguju oni najbahatiji i oni koji imaju najviše novca. Sa druge strane penzioneri i oni koji su najrevnosniji u plaćanju oni ponekad imaju najmanje, ali sa druge strane zloupotrebe koje mi imamo nažalost i kod izvršitelja ali još više kod notara, da smo mi dobili grupu ljudi koji su bili loši pripravnici u advokatskim kancelarijama, pomoćnici po sudovima koji danas voze luksuzne džipove i najskuplje automobile po opštinama. To je problem o kome mi moramo da razgovaramo.

Ono što bih još jednom ukazao, kada smo govorili, koleginica uvažena je rekla, da su i poverioci i građani Republike Srbije čija prava mi treba da štitimo, i sa tim se potpuno slažem, samo ću ukazati na jedan mali primer gde da nije bilo privatnih izvršitelja realno ne bi došlo do realizacije sudskih presuda, a to su tužbe iz 2014. godine grupe poljoprivrednika iz opštine Topola koji su tužili tada Sektor za vanredne situacije za štetu od grada. Na kraju je bilo negde oko 99 tužbi koje su skupa bile veće od 700 hiljada evra. Apelacioni sud je potvrdio da je greškom države i Sektora za vanredne situacije naneta šteta od tada, u tom trenutku, 14 miliona evra seljacima gde je sve bilo uništeno. Uspeli su, još uvek se nisu svi, ali se sukcesivno naplaćuju samo zahvaljujući privatnih izvršiteljima, da je bilo do javnih nikada se ne bi to naplatilo.

Tako sa druge strane imate nešto i što je dobro i što je loše, ali sa druge strane ograničenja koja ministarstvo svojim izmenama donosi, mislim da je dobro i zbog toga ću glasati za izmene i dopune ovog zakona uz još jednom, kažem, zahtev i molbu ministarki da se sa ovim ne stane i da se pokuša da se još više smanje i ograniče. Ono što podržavam kolegu, mislim da bez obzira na visinu duga, za jednu četvoročlanu porodicu, ako je nosilac domaćinstva opterećen dugom većim od 5000 evra stambeni prostor, a to već imamo u nekim od zapadnih zemalja, ne sme se i ne može se prodavati.

Sa tim se potpuno slažem, kao što se slažem da se kod poljoprivrednika, kod seljaka, ne sme popisivati sredstvo za rad, kao što je traktor. I, to se ne sme otuđivati, to svima mora da bude jasno i to svima mora da se kaže. Ali, evo povuklo me to kada ste rekli - 2011. godina, tačno je, ali sa druge strane, još jednom moram da upozorim, nisu samo izvršitelji ti, mislim da imamo još veći problem sa notarima. Tek njihovo bogatstvo koliko je, pa to je posebna priča.

Zbog toga još jednom poziv za ministarku da se ne stane sa ovakvim promenama i da se hrabro ide napred i da ovakve stvari pokušamo da sasečemo. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi kolega Neđa Jovanović me pomenuo upravo u ovom delu koji je sada predsednica Gojković govorila i sa čijim se izlaganjem u potpunosti slažem.

Nesrazmera, ali kolega, kada ste rekli da se neko baškari u vili, a duguje za komunalije i za nekakva bilo kakva dugovanja i naravno da mu se treba prodati ta vila, ali interesantno je, i evo, sada bih voleo da mi ministarka kaže, pa molim samo za malo pažnje. Ako ste pogledali, a voleo bih, ne znam koliko je narodnih poslanika, malopre dolazeći u ovu salu sam gledao statistički da se pogleda, neko je pomenuo i taj broj kod 750, mislim, nekretnina koliko je ukupno prodato. Ljudi, 80% toga su stanovi i to su stanovi do 70 kvadrata. I to je ono što sam malopre rekao zašto se zalažem, da ako imate četvoročlanu porodicu, koja ima stan od 60 kvadrata, bez obzira i da li je nosilac porodice bio preduzetnik, pa je ovako ili onako ostao dužan prevarom ili nebitno na koji način, država ne sme omogućiti da mu se prodaje stan koji je jedina stambena jedinica.

O tome sam govorio. Verujte mi, pogledajte statističke, ja tamo ni jednu vilu sa bazenom nisam video i to je osnovni problem i zbog toga se potpuno slažem sa koleginicom Gojković da je potreban nama ubrzo nov zakon i to je možda najpravičnije rešenje. Hvala.

Što vi galamite, vi poslanici SNS? Vama ova tema ne odgovara, jel tako? Ne sviđa vam se što pričam o plati?

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, veoma interesantan amandman koji je kolega Šarović podneo.

Samo bih iskoristio par minuta vašeg vremena, nisam uspeo da govorim u načelu o ovom zakonu, najpre, kao narodni poslanik podržavam da imamo poseban Zakon o glavnom gradu jer ga ima većina evropskih zemalja i to ništa nije sporno. Ono što je po meni i gde delimično gospodin Šarović u pravu, jeste, mi smo ovde pre nekih godinu dana ili nepunih godinu dana imali nov Zakon o lokalnoj samoupravi gde smo predvideli da se širom Srbije za izbore Saveta mesnih zajednica mora tajno glasati.

Vodim opštinu Topola koja se graniči sa gradskom opštinom Mladenovac i sada ćemo imati priliku kada se ovaj zakon usvoji da mesne zajednice seoske do druge mesne zajednice u jednoj se moraju raspisivati izbori i glasati se neposredno i tajno za listu a sa druge strane mi ćemo u gradskoj opštini moći da saziva ove tzv. zborove gde se potpuno slažem da je bilo u prethodnom periodu određenih zloupotreba. Ako hoćemo da donesemo dobar zakon, pravičan zakon to ne bi trebalo da se, gospodine Ružiću, ponavlja.

Zbog toga smatram da je ovaj amandman dobar da bi Saveti mesnih zajednica trebalo da se biraju neposredno i tajno i da svaki građanin koji želi ima proceduru na koji način sakupi dovoljan broj potpisa i može da se kandiduje, može da sastavi svoju listu i nikakvih problema nema da onda on svoja prava i obaveze koje ima u svojoj mesnoj zajednici u svom selu može na adekvatna način da predstavi. Ovo je veoma važno da bismo imali tu da kažem, demokratiju spuštenu bukvalno da svake mesne zajednice. Hvala puno.

Gospodine predsedavajući, samo par stvari koje su veoma bitne. Ja sam direktno postavio pitanje i molio bih samo da mi ministar odgovori - zašto se išlo sa ovakvim predlogom vezano za glavni grad, a sa druge strane smo ovde imali pre godinu dana Zakon o lokalnoj samoupravi za sve druge gradove i opštine u Srbiji važi neposredan izbor za mesne zajednice?

Tačno je da sam veoma dugo na čelu lokalne samouprave, i ništa protiv nisam ja imao ni javnih zborova, samo da to bude lepo uniformisano, kako za nas u Srbiji tako i za gradske mesne zajednice, u stvari, većina njih je seoskih mesnih zajednica na obodnom delu grada Beograda. Konkretno sam pomenuo opštinu Mladenovac koja je neposredno u susedstvu opštine u kojoj živim i koju trenutno vodim. Samo je to bilo jedno jedino pitanje.

Nemam ništa protiv da i oni sazivaju zborove, i na zborovima dođe 10% od upisanih u birački spisak i taj zbog validan. Mi smo tako do pre godinu dana birali mesne zajednice jer je bila ostavljena mogućnost ili javni zbor ili neposredno biranje. Opštine po Srbiji su imale različite mogućnosti, ali nov zakon je doneo neposredno i tajno glasanje. Zbog toga je bilo moje logično pitanje zašto neko ko živi na nekih kilometar udaljenosti ima jedan način, a mi drugi način? Uz svo poštovanje kolega koje su govorili smatram da bi bilo dobro da to bude jedinstveno, kako za grad Valjevo, tako i za Grad Beograd. Hvala puno.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginica Nataša me je malopre pomenula po imenu. Ja bih po amandmanu da govorim i koristim vreme samostalnog poslanika.

Veoma važna stvar i veoma važna i tema.
Ministre, ja sam 2008. godine bio narodni poslanik u zgradi u Kralja Milana za vreme vlade, nažalost, Mirka Cvetkovića i tada sam govorio o pogubnosti ovoga što je koleginica Jovanović spomenula, a to je kada smo promenili zakon i od nečega što je bilo dobro, kada je nosilac poljoprivrednog gazdinstva overavao knjižicu, automatski su i drugi članovi porodice koji su bili u gazdinstvu na osnovu toga imali pravo da overe knjižicu. Kada se to raspalo i kada su svi pojedinačno kada su punili 18 godina trebali da overavaju knjižice, taj dug je rastao, rastao, rastao i u opštinama po celoj Srbiji. Kod mene u Šumadiji ljudi duguju sada milionske sume. Mi smo došli u ozbiljan problem. Mi govorimo o Zakonu o zdravstvenom osiguranju. On se tiče i stotine hiljada poljoprivrednika.
Gde je tu kvaka o kojoj mi ovde pokušavamo da govorimo? To je da u ovom trenutku imate obavezu iz prethodnih godina, na primer poljoprivrednika, da plate nešto što nisu koristili. Nisu imali overenu knjižicu. Ako su išli u dom zdravlja, određene usluge su morali da plate, nisu to koristili i sada trebaju to da plate. Šta je problem? Vi ne možete da konkurišete sada za subvencije ako nemate izmirene obaveze i onda ste vi dužni da odete u vašu poresku upravu, da napravite taj reprogram o kome smo već govorili i da kod Ministarstva poljoprivrede konkurišete za subvencije.
Više sam puta i vama, kao resornom ministru, i ministru za rad, boračka i socijalna pitanje postavljao i poslaničko pitanje. Dobijao sam odgovor da je formirana neka radna grupa na nivou Vlade koja ovaj problem mora da reši. Pazite, ovo je ozbiljan problem koji tišti na stotine hiljada ljudi.
Sa druge strane, tačno je da sam kao građanin, krajem 2016. godine, u novembru mesecu podneo i ustavnu žalbu. Smatram da Ustavni sud oko ovoga treba da se izjasni i da kaže da li je moguće da se lepo ova odluka, te nesrećne vlade iz 2008. godine, proglasi neustavnom i da se na taj način te obaveze ljudima brišu.
Vlada Republike Srbije, dok je predsednik bio gospodin Vučić, je donela odluku, krajem 2016. godine, da se te obaveze koje poljoprivrednici imaju zamrznu i da krenu iznova da plaćaju, a to ćemo sačekati da vidimo. U jednom odgovoru sam dobio da je zbog pregovora sa MMF-om, zbog određenih stvari, potrebno da sve to prođe, pa će se onda videti na koji način se to ljudima može otpisati.
Mislim da bi trebalo vi, kao resorni ministar, zajedno sa ministrom finansija i Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja da izađete sa jednim celovitim rešenjem, jer mi imamo ogroman problem. Ne vidim kako može da se reši, osim što će u jednom trenutku, kada vi ne budete ministar i kada mi ne budemo poslanici, neko doći u situaciju da da izvršiteljima na naplatu. Ako se to desi, mi ćemo imati revoluciju po selima i po gradovima u Srbiji. Zamislite vi te milionske dugove koji sada stoje, gomilaju se. Oni koji hoće subvencije, veliki broj poljoprivrednika zbog toga što ne može da izmiri, ne konkurišu uopšte za subvencije koje država daje.
Mi ovde pominjemo i mnogo je lepo kada kažemo da se daje za traktore, za mehanizaciju, daje se za ovo, daje se za ono, a ne kažemo da upravo zbog ovog problema koji mi imamo gomila ljudi ne može da konkuriše za te iste subvencije, i to je ozbiljan problem koji može da se reši na nivou Vlade, na nivou više ministarstava. Tu se slažemo, ali pošto je danas Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju, i dobro je što ste vi sada napomenuli koliko će nove izmene zakona doneti dobrog, ali šta ćemo sa ovim prethodnim obavezama? One stoje, one sve nas muče koji živimo na selu. Molim vas da se Vlada ozbiljno pozabavi ovim problemom. Mislim da ste ga sada prosto razumeli. Hvala puno.

Gospodine ministre, zahvaljujem se najiskrenije i nadam se da ćemo u sredu imati jedan dobar sastanak na kome bi upravo trebalo da budu predstavnici još dva ministarstva, kako finansija, Poreske uprave, tako i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, a njihovi predstavnici su veoma važni oko ovih tema i da vidimo na koji način bi to moglo da se reši i u kom vremenskom periodu.

Ovde je ključna stvar – zaostale obaveze, gde se imali obavezno nešto da platite, to niste koristili, a sada vam to dolazi za prethodne dve godine i to je problem koji mi moramo da rešimo jer sada ljudi ako ne reše taj problem, prave reprogram, plaćaju kamatu i to svima pravi problem jer oni bez rešavanja tog problema ne mogu da konkurišu za subvencije kako na republičkom, tako dosta i na lokalnom nivou. To je da prosto i građani Srbije, koji prate ovaj prenos, da im bude potpuno jasno šta je to što mi želimo.

Ni ja nisam pravnik, ni vi, ali prosto i pravnici kažu da je to pitanje da li je ustavno ili nije ustavno. Ustavni sud će se oko toga izjasniti. Biće vremena oko toga.

Zahvaljujem se na razumevanju i nadam se da ćemo ovaj problem uspeti da rešimo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, juče celi dan i danas ćemo verovatno potrošiti na raspravu o Predlogu zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine i o Deklaraciji Vojvodine. Trenutno u sali ne vidim gospodina Čanka, koji je prvi potpisnik ovog predloga, ali su tu koleginice Papuga i Lazić, pa ćemo moći dosta toga o ovome da kažemo.

Utisak je, poštovane koleginice, a pokušao sam pažljivo da vas slušam juče ceo dan, sa vašim predlogom da je običan građanin koji živi u Vojvodini ili živi negde u Šumadiji, a pominjana je ovde i Šumadija, negde u mom komšiluku odakle ja dolazim, potpuno u najmanju ruku zbunjen sa time šta ovaj zakon treba njemu da donese u nekom svakodnevnom životu i da li će neko u nekoj maloj opštini u Vojvodini, Malom Iđošu ili bilo gde drugde živeti bolje da se ovaj zakon danas ili sutra usvoji u Narodnoj skupštini. Moje duboko mišljenje je da neće. Ja se bojim da je ovaj predlog samo nešto što će doneti da jedna administracija koja se sada finansira od svih nas građana Srbije, budžeta Republike Srbije, iz Beograda, a vi ovim tekstom imate želju da ona bude u Novom Sadu i da u stvari taj novac se samo, a sve svodi u stvari na suštinu ko će kontrolisati novac građana Srbije ili Vojvodine, da će se on raspoređivati iz Novog Sada.

Vi ste u uvodnom delu juče dosta argumentovano govorili šta je to što Vojvodini treba uraditi i sa time slažem. Naravno, ključni argument su putevi, zaštita životne sredine, pitka voda i otpadne vode, kao najveći problem, ali to je veliki problem ne samo Vojvodine već i čitavog dela Srbije i taj argument mogu da razumem.

Ono što je ovde meni problematično jeste izjava vašeg kolege gospodina Čanka da bi sve bolje funkcionisalo da se, ne znam, Penzijski fond nalazi u Novom Sadu, da putevi imaju posebno javno preduzeće u Novom Sadu. Da li to znači da vi iskreno verujete da bi penzije u Vojvodini bile veće da imamo poseban penzijski fond Vojvodine, a da nije deo Penzijskog fonda Srbije. Naravno da je svakome jasno da to tako ne bilo. Ako neki ljudi koji danas obavljaju određene funkcije ne rade dobro, potrebno je njih smeniti, a ni na koji način ne ugrožavati jedinstvo Republike Srbije.

Takođe, ono što je meni zaparalo uši, što moram da vam kažem, uvažena koleginice, jeste kada smo pominjali puteve, na primer. Građani Srbije se dobro sećaju da ste vi u vlasti na teritoriji Vojvodine, a dobrim delom ste i podržavali republičku vlast od 2000. godine, pa na ovamo, sećaju se, kad je trebala da se radi koncesija za autoput Horgoš-Požega, da ste vi i vaše kolege iz LSV svim načinima pokušavali da se ta koncesija sruši. Ona je na kraju srušena, a ja bih da podsetim građane, koji prate ovaj tv prenos, da je ta koncesija prošla za vreme prve Koštuničine vlade, mi bi danas imali i autoput Horgoš-Požega.

Zašto ovo pominjem? Samo pominjem iz jednog razloga što je sada svima jasno da se državni putevi mogu finansirati samo sredstvima Republike i mi nemamo ništa protiv, kad kažem koji dolazimo iz centralne Srbije, Šumadije, da se finansira iz budžeta i kreditima gde će država Srbija dati garancije i put Novi Sad-Ruma i odavde autoput od Beograda ka Zrenjaninu. Niko nema ništa protiv toga, ali nemojte nam onda vi spočitavati kada hoćemo da radimo celovite projekte na način kako ste to spočitavali oko izgradnje autoputa, odnosno koncesije za Horgoš-Požega.

Bojim se da ovakvi zakoni koji dolaze u Skupštinu Srbije, gde smo mi pokušali da razumemo juče ko je u stvari autor ovog zakona, da li je to DS koja je u tom trenutku držala čelne funkcije u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, da li je gospođica Jerkov, da li ste vi, ali mi raspravljamo o potpisima koji su ovde ispred nas i iskreno se nadam… Ovde je gospodin Pastor juče rekao da ne postoji politička volja da se ovakav zakon usvoji. Ja mislim da postoji politička volja da se usvoji pravičan zakon o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodina, ali da ne postoji politička volja da se usvoji ovakav tekst, koji je po mnogo čemu nakaradan, koji treba ispraviti i treba ga vratiti, po meni, u Autonomnu pokrajinu Vojvodina, da se jedan celovit tekst usvoji i da kao takav tekst, jedan prečišćen, dođe ovde pred poslanike Narodne skupštine koji bi mogli da usvojimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospođo Lazić, retka je prilika da se politički sa nečim složim sa vama, ali ono oko čega bih mogao da se složim danas jeste da je nama potreban, pre svega, nov Zakon o finansiranju gradova i opština. Kao narodni poslanik sam više puta, ovde i u onoj tamo staroj zgradi, govorio da je nešto što je nama ostalo od Mlađana Dinkića, kao njegova tekovina, i potrebno je hitno promeniti. To je identično za bilo koji grad u Vojvodini i u centralnoj Srbiji. Uopšte ni dan danas ne znamo jasne kriterijume i parametre po kojim osnovama grad jedan veličine Loznice dobija toliko novca, a ista veličina grada, na primer, Čačka dobija tri puta manje. To su sada određena pitanja.

Ako nešto dobro što može da proistekne iz današnje, jučerašnje rasprave jeste, meni je žao što ministar Nedimović nije sa nama, ali što može da prenese na Vladu Republike Srbije, da je nama hitno potreban nov Zakon o finansiranju gradova i opština, ali zbog građana Srbije, voleo bih da sam juče u toku dana ili danas, ako imate konkretne podatke, da nam lepo kažete u 2018. godini, koja je iza nas, koliko je, ako imate egzaktne podatke, uloženo u Autonomnu pokrajinu Vojvodina iz budžeta Republike Srbije. Mi sa ove leve strane smatramo da je uloženo mnogo, mnogo, mnogo više od tih 7% kroz direktne investicije, a koje vi uopšte ne uzimate u tih 7%, a da ne pominjemo sada izgradnju pruge, puteva i svega ostaloga.

Juče je ministar pominjao Kancelariju za javna ulaganja koja ulaže u svaku opštinu. Sada se vraćam na prvi deo ove moje priče. Bolje je da lokalne samouprave stave šta je njima prioritet i da imaju više novca u lokalnom budžetu, nego da čekaju od bilo koga sa pokrajinskog ili republičkog nivoa.

Bolje je i tako ako imate u ovom trenutku nedostajuća sredstva. Znači, zaključak je, nama je potreban pre svega politički dogovor da se donese nov zakon o finansiranju gradova i opština na nivou cele Srbije i potreban nam je jedan celovit zakon usvojen na Skupštine AP Vojvodine, o kojem ćemo se mi ovde kao Narodna skupština izjašnjavati. Hvala.