Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najpre imam pitanje koje sam postavljao i u prošlom sazivu ovog parlamenta, a upućeno je ministrima za rad, boračka i socijalna pitanja, poljoprivrede, i ministru zdravlja, a vezano je za iznos obaveznog socijalnog i zdravstvenog osiguranja za nosioce registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. To je veliki problem koji, nažalost, nije rešen. I prilika je da sada kada se radi priprema budžeta za 2017. godinu, da se taj problem reši.
Evo o čemu se radi. Obavezno zdravstveno osiguranje iznosi 90.000 dinara na godišnjem nivou za svakog nosioca registrovanog gazdinstva, bez obzira da li ono gazdinstvo ima 50 ari, odnosno pola hektara ili je velikoposednik, da ima preko 50 hektara, a ima ih koji imaju i mnogo, mnogo više.
I sami vidite iz ovog mog izlaganja da je to stvarno duboko nepravedno. To bi bilo identično kao neko ko ima platu 100.000 dinara i neko ko ima minimalac od 21.000 da uplaćuje isto u penzijsko i zdravstveno osiguranje. Zbog toga molim da se što pre formira nekakva ili radna grupa između ova tri resorna ministarstva, da bi se ovaj problem što pre rešio i da se u 2017. godini ne ponavlja ista priča iz prethodnih godina.
Moje drugo pitanje upućeno je ministru zdravlja gospodinu Lončaru, iako je prošlo 15 dana, još uvek nisam dobio taj čuveni zapisnik o kontroli u zdravstvenom centru u Aranđelovcu i molio bih stvarno ministra da mi se to što pre dostavi.
S druge strane, imam i dodatno pitanje za njega, vezano je za zamenu zdravstvenih knjižica.
Taj proces, koji se trenutno dešava u Srbiji, stare zdravstvene knjižice se menjaju, krajnji rok je kraj decembra meseca ove tekuće godine da se taj proces završi, ali mi smo svedoci po Srbiji, evo, mi u Šumadiji, ispred naših filijala zdravstvenog osiguranja, da su ogromni redovi, da ljudi čekaju na ovoj zimi. Taj proces bi morao da se ubrza. Naravno, ministarstvo je uvelo prijavu preko tzv. E uprave. To je značajno ubrzalo stvari, jedan broj ljudi se i na taj način prijavio. Međutim, evidentno je, naročito u brdsko-planinskim predelima Srbije, u opštinama koje su pretežno seoske, da značajan broj građana nema pristup internetu i ne može ni na jedan način, da kažem, elektronski da se prijavi kako bi mu poštari na kućnu adresu doneli novu zdravstvenu knjižicu.
Pre svega, molim ministra i ministarstvo da se napravi jedna, ako mogu tako da nazovem, radna grupa ili akcioni tim između ministarstava, između lokalnih filijala fonda, odnosno centra za socijalni rad lokalnih samouprava i da se omogući domaćinstvima koja su staračka i gde ne mogu da dođu do filijala fonda zdravstvenog osiguranja da im se prijava odnese na kućnu adresu i da onda oni mogu, kasnije, tu zdravstvenu knjižicu da dobiju, jer njima fizički nema ko da donese.
Mi to sada u lokalnim samoupravama radimo uz pomoć mesnih zajednica, nekada radimo i uz pomoć tzv. gerentodomaćica koje su angažovane preko lokalnih samouprava, ali je sve to sporadično. Ovde mora na jedan adekvatan način da se ovaj problem reši i to može samo uz jasnu koordinaciju centra za socijalni rad, gde su osnivači lokalne samouprave, i resorno ministarstvo da bi svi ovaj posao završili kako do kraja godine, odnosno u prvom kvartalu naredne godine. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, drage koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku bih izrazio zadovoljstvo u svoje ime i u ime poslaničke grupe NS, gde sam 15-ak dana postavio pitanje ministru finansija vezano za primenu novog Pravilnika o prijavljivanju i obračunu PDV, odnosno poreza na dodatu vrednost, koju je trebao da stupi na snagu 1. januara 2017. godine i koji je dosta rigidan, da sada ne ponavljam čitavu tu priču, a dobio sam obaveštenje od Ministarstva finansija da će se to odložiti za 1. januar 2018. godine, a da ćemo u međuvremenu i ovde na plenumu imati izmene i dopune tog zakona, tako da, još jednom da upotrebim taj izraz, rigidno pravilo koje je trebalo da stupi na snagu 1. januara, koje bi donelo dodatne troškove svim pravnim licima na nivou Srbije, neće stupiti na snagu i to je dobra vest.
Ono što je druga stvar koju sam hteo posebno da potenciram, pre sedam dana sam sa ovog mesta postavio pitanje i ministru zdravlja gospodinu Lončaru vezano za smenu direktora Zdravstvenog centra u Aranđelovcu, dr Gorana Blagojevića, a još uvek nisam dobio nikakav odgovor. Danas to pitanje moram proširiti, jer ono što je pre sedam dana bila samo spekulacija ili pretpostavka ko će naslediti na tom mestu dr Gorana Blagojevića, nažalost, danas se pokazalo kao istinita informacija.
Moram da ponovim, i posle svega ovoga da tražim od ministra zdravlja gospodina Lončara da mi se kao narodnom poslaniku dostavi kopija zapisnika inspekcijskog nadzora koji je ispred Ministarstva bio poslat u Zdravstvenom centru u Aranđelovcu, znači da mi se pošalje kopija toga da mi jasno vidimo šta je greh prethodnog direktora.
Zatim, ono što je interesantno, tog dana kada sam postavio poslaničko pitanje, uveče na javnom servisu, na Nacionalnoj televiziji ministar je izjavio da će umesto smenjenih direktora na ta mesta doći mlađi, energični ljudi koji će moći dosta toga da donesu u tim bolnicama ili zdravstvenim centrima. Kakav je primer kod nas u centralnoj Šumadiji i Zdravstvenom centru Aranđelovac koji pokriva Aranđelovac i Topolu, evo samo ukratko. Umesto doktora Gorana Blagojevića, koji je ugledan hirurg, došla v.d. direktora gospođa dr Nina Jeličić, koja ima 62 godine, koja je žena pred penzijom i koja je supruga bivšeg direktora Zdravstvenog centra, koji je smenjen za vreme ministra Slavice Đukić Dejanović, 1. marta 2013. godine, jer je isti taj Zdravstveni centar ostavio u minusu od milion evra.
Ono što je meni još interesantnije i što posebno podvlačim uvaženom ministru jeste podatak da je dotična dr Jeličić, koja je imenovana za v.d. direktora Zdravstvenog centra, i vlasnica privatne apoteke. Postavljam pitanje da li je to sukob interesa i da li je Ministarstvo uopšte imalo u vidu informaciju o nespojivosti funkcija, da ste direktor Zdravstvenog centra u okviru kog imate svoje apotekarske ustanove i da ste vlasnici privatne apoteke na par stotina metara od samog Zdravstvenog centra i da li to ima uopšte smisla?
Zbog toga, još jednom da ponovim u svoje ime i u ime poslaničke grupe NS, tražimo jasno i precizno da nam se dostavi kopija zapisnika o tom inspekcijskom nadzoru, tražimo da nam se jasno kaže šta su bili gresi prethodnog direktora, zašto je smenjen i ko je predložio i u čije ime dr Ninu Jeličić, koja je imenovana za v.d. direktora i da li je to mladi, perspektivni kadar, koji će moći jedan Zdravstveni centra da pokrene. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, moje pitanje je konkretno za ministra zdravlja gospodina Lončara, a vezano je za događanja koja su usledila nakon tragične smrti dečaka u bolnici u Loznici, odnosno smene direktora 12 zdravstvenih centara u Srbiji koja je usledila nakon toga.
Iz sredstava javnog informisanja mogli smo se uputiti da je Ministarstvo zdravlja formiralo komisiju koju su činila četiri državna sekretara i četiri direktora bolnica iz Srbije, odnosno kliničko-bolničkih centara i da je ta komisija obišla bolnice širom Srbije da su napravljeni zapisnici da na osnovu tih zapisnika izvršena smena, još jednom da ponovim 12 direktora, odnosno zdravstvenih centara u Srbiji.
Mene konkretno interesuje smena direktora Zdravstvenog centra u Aranđelovcu, doktora Gorana Blagojevića, interesuje me jer je doktor Goran Blagojević ugledan hirurg i postao je direktor Zdravstvenog centra u Aranđelovcu 1. marta 2013. godine. Kada je postao direktor Zdravstvenog centra nasledio je dug bolnice od nekih milion evra i totalno blokirane sve račune tada Zdravstvenog centra u Aranđelovcu.
Danas posle tri godine je potpuno drugačija situacija, Zdravstveni centar uz pomoć lokalne samouprave i uopšte čitavog tog dela Šumadije funkcioniše dobro, ali nažalost videli smo iz sredstava javnog informisanja da je Aranđelovac bio na prvom mestu kada je objavljena smena svih direktora.
Ono što sam uspeo da dobijem kao informaciju jeste da je ta komisija koja je bila sat i po vremena u kontroli u bolnici u Aranđelovcu našla određene nepravilnosti pre svega iz, kako su mi rekli, higijene i evidencije o pacijentima. Ja zbog javnosti pre svega i Šumadije i zbog ovde narodnih poslanika moram da kažem da je kada je doktor Goran Blagojević postao direktor 1. marta 2013. godine nasledio je 22 tzv. spremačice, ili pomoćnog radnika, a danas nakon tri godine i nešto zbog prirodnog odliva ljudi u penzije su to pre svega radnice koje su pred penzijom, on ima samo 12 spremačica koje čiste 5,5 hiljada kvadrata u bolnici u Aranđelovcu.
I sada pitam se i sam, a pitam sve kolege narodne poslanike da li 12 pomoćnih radnika može da opslužuje a zbog upravo kontrole prijema u javnom sektoru, uredba o zabrani prijema nije moglo da se primi više zaposlenih upravo kao pomoćnih radnika?
Ono što me najviše boli kao narodnog poslanika koji dolazi iz Šumadije, koji dolazi iz Topole, koju pokriva zdravstveni centar iz Aranđelovca, jeste jedna informacija koja se, takođe, nezvanično pojavila pre svega u sredstvima javnog informisanja kod nas u Šumadiji, a to je da će doktora Gorana Blagojevića na mestu direktora zameniti supruga direktora koji je smenjen 2013. godine 1. marta, upravo zbog ogromnih dugovanja, još jednom da ponovim, koja su bila preko milion evra, i gde je bolnica bila totalno u blokadi. Da li je moguće, zato pitam ministra zdravlja gospodina Lončara, da se sada njegova supruga postavlja za v.d. direktora zdravstvenog centra?
Zdravstveni centar u Aranđelovcu i dr Goran Blagojević su mnogo toga dobroga za sve građane Šumadije uradili u prethodne tri godine, i ovo posebno hoću da napomenem, moderan centar za laparaskopiju, veliki broj uglednih hirurga koji su dolazili pre svega iz bolničkih centara iz Beograda da operišu u samom Aranđelovcu i približavanje pacijentima iz Šumadije da ne moraju da se transportuju u Beograd i druge kliničke centre, već da doktori dolaze u Aranđelovac, očigledno nisu pomogli da se jedna ovakva ishitrena odluka donese. Ja još jednom molim i apelujem i na Ministarstvo zdravlja i na ministra Lončara da se ova odluka preispita i da se ovakve ishitrene odluke, jeste bio povod tragično dešavanje u bolnici u Loznici, ali da se ovakve ishitrene odluke ne donose i da se svim pacijentima u Šumadiji ne napravi još veća šteta. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem ministru finansija, gospodinu Dušanu Vujoviću, a tiče se novog pravilnika o evidenciji i prijavljivanju PDV koji će stupiti na snagu 1. januara 2017. godine.
Ono što moram da upitam uvaženog ministra jeste nešto što sam rekao i u raspravi koja je bila kada je doneta izmena Zakona o PDV, u jesen, odnosno oktobru 2015. godine, a kada sam izrazio bojazan upravo s ovoga mesta, da će te izmene Zakona doneti veoma komplikovanu proceduru svim pravnim licima u Republici Srbiji, koji prijavljuju ili evidentiraju PDV po novom Zakonu, odnosno po novim pravilnicima koji će biti doneti.
Nažalost, bio sam u pravu. Savez računovođa Srbije i uvaženi stručnjaci ukazuju da će novo prijavljivanje PDV biti toliko komplikovano, uvažene dame i gospodo, da će biti potrebne nove tabele, odnosno 13 novih tabela i 155 novih stavki, koji će se prijavljivati i ja se s pravom pitam, u ime svih nas, da li je moguće da mi hoćemo, naravno, investicije i kapitalizam, a sa druge strane, hoćemo socijalističko knjigovodstvo?
To je nešto što me i kao poslanika boli, jel moram da kažem da je, kada je ovde u Narodnoj skupštini, usvajan Zakon o PDV, odnosno izmena Zakona, da je u obrazloženju stajalo da to neće doneti nikakve nove troškove pravnim licima na teritoriji Republike Srbije.
Nažalost, to se pokazalo kao netačno, jer je specijalizovani sajt Neobilten, već izračunao da će samo za novi softver i nove ljude koji moraju biti angažovani u knjigovodstvima i u specijalizovanim agencijama, biti potrebno preko pet miliona evra, da se utroši novca.
Moj poziv ministru finansija je da imamo sasvim dovoljno vremena, sada je polovina oktobra, do 1. januara kada bi ovaj nov pravilnik trebao da stupi na snagu, da se napravi jedan dogovor, jedan kompromis i da se ovakav rigidan pravilnik ne primenjuje, već da se sa stručnim asocijacijama, napravi pravilnik koji neće iziskivati ovako komplikovanu i skupu proceduru.
Moje drugo pitanje je upućeno ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, a tiče se pitanja koje sam i u prošlom sazivu ovog parlamenta više puta pitao, a to je premiranje odnosno premija za mleko za male proizvođače, koji predaju manje od 3.000 litara mleka kvartalno.
Danas u Srbiji, da bi neko mogao da naplati premiju za mleko koje iznosi sedam dinara, a cena mleka je od 22 do 25 dinara mora da predaje mlekarama najmanje 3.000 litara mleka, odnosno preko 33 litara dnevno.
Ono što je veliki problem, a ja ću vam dati na primeru samo dve mlekare iz centralne Srbije, odnosno koje otkupljuju mleko na teritoriji Kragujevca, Topole i Aranđelovca, a to su „Milkom“ Gradsko i „Kuč“ Kragujevac, koje npr. „Milkom“ otkupljuje od 260 gazdinstava sa teritorije Stragara, Topole i Aranđelovca, a od njih samo jedna petina ima pravo da ostvari premiju.
Mislim da je svima nama koji smo i ovde narodni poslanici i koji smo naravno roditelji i koji imamo malu decu interes da naša deca piju kvalitetno mleko i ono što mislim da je važno jeste da mi kao poreski obveznici subvencionišemo nešto što ima kvalitet, a ne kvantitet i količinu i mislim da je svima nama važno i bitno da to mleko koje se predaje ima kvalitet i da nije sporno da dobije premiju.
Ovako, evo npr. u druge mlekare „Kuč“ iz Kragujevca koja kupuje od nekih 2.500 gazdinstava mleko sa teritorija Kragujevca, Topole i Aranđelovca, gde bukvalno svaki treći ili četvrti proizvođač ima pravo da ostvari premiju. To je veliki problem, plus evidencija, odnosno prijava od strane mlekara ka upravi za agrarna plaćanja i njihova administracija koja je dosta spora i molim uvaženog ministra Nedimovića da se time pozabavi jer na ovakav način veliki broj malih gazdinstava će se bukvalno ugasiti.
Zbog toga vas molim da još jednom razmotrite ovo pitanje i da se nađe adekvatno rešenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno važna tema, izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Ja sam jedan od narodnih poslanika koji već 12 godina vodim lokalnu samoupravu i sa punim pravom i ja da progovorim o izmenama ovog zakona.
Na samom početku ću reći da poslanička grupa kojoj pripada Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ove izmene. Ono što je meni izuzetno važno jeste da i stranka kojoj pripadam, a i sam naravno podržavam politiku finansijske konsolidacije koju vodi Aleksandar Vučić i podržaćemo izmene zakona.
Ono što bih ja morao vas da upitam, uvažena gospođo ministre i da vam skrenem pažnju na par stvari koje su neke stranke koje su bile vladajuće, a kada su donosile izmene zakona, tada mi nismo bili u ovakvoj situaciji da govorimo, ali evo sada je prilika.
Na samom početku moram da vas zamolim, vi ste citirali koliko je smanjenje učešća lokalnih samouprava u porezu na zarade, pa ste rekli naravno da idemo sa 80 na 74% za opštine, a na 77% za gradove. Mene samo interesuje – zašto 74% za opštine, a 7'% za gradove, odnosno posebno za grad Beograd, ako imamo istovetne ingerencije za opštine i gradove? Ja vodim opštinu i prosto mi je neverovatno da sada neko ko ima ličnu kartu na Topolu iz svoje plate za porez na zarade izdvaja u budžet opštine Topola 74%, a kolege iz Kragujevca koji su do nas izdvajaju 77%. Koje su to ingerencije i da li se samo radi oko toga da su gradovi zaduženi i nažalost u ovoj celoj priči desiće se da dobre lokalne samouprave imaju posledice jer su vodile odgovornu politiku, vodile su politiku bez zapošljavanja strina, šurnjaja i ostalih stvari i sada smo došli da budemo i kažnjeni za to što smo vodili odgovornu politiku.
Na kraju ću i reći oko samih dugovanja, da li 100 opština u Srbiji duguju kao Beograd, Kragujevac i Niš zajedno, ali suština je u nečemu drugom. Da se vratimo na početak kako je kod nas od 2000. godine menjan Zakon o finansiranju lokalne samouprave, a najpre da građanima Republike Srbije kažem, a i narodnim poslanicima, da su se pre uvođenja PDV opštine finansirale tako što je od poreza na promet tačno 27%, koliko je ubirano na mesečnom nivou, ostajalo lokalnim samoupravama i one su na taj način tačno mogle da izračunaju koliko će se i kako finansirati.
Uvođenjem PDV mi imamo jednu dosta nejasnu situaciju. Profesor Lončar koji je bio ministar za lokalnu samoupravu 2006. godine predlaže zakon koji usvaja Narodna skupština, koji je definisao da 40% se izdvaja od poreza na zarade za rad lokalnih samouprava, i ono što je interesantno 1,7% BDP će se izdvajati kroz vid tzv. nenamenskih transfera i to je dosta precizno funkcionisalo sve do, moram da kažem, nesrećne 2009. godine, kada upravo Mlađan Dinkić i njegova tadašnja ekipa smanjuju za 15 milijardi, što je 0,6% BDP transfer lokalnim samoupravama i to u sred građevinske sezone kada su lokalne samouprave imale već gomilu stvari koje su trebale da rade i mi smo došli u situaciju, i tada sam bio predsednik opštine, da pravimo čak i paralelne organizacije, udruženja građana, da vodimo pravu bunu protiv tada Vlade Republike Srbije i sve to je dovelo do toga da se izmeni zakon 2011. godine. Sada, taj zakon je promenjen 2011. godine.
Tačno je da vraćeno da 80% poreza na zarade se daje lokalnim samoupravama, ali tačno je da transferna sredstva nisu uvećana u odnosu na zakon iz 2006. godine, već su ostala na nivou od 2009. godine, znači, sa tim trajnim umanjenjem, ali ono što je vrlo interesantno i što pogađa sve nas koji vodimo lokalne samouprave jeste da je u tom trenutku Mlađan Dinkić uveo nešto što se zvalo transfer solidarnosti. E, sada je to ono što je bilo totalno na političkom nivou, da u kojoj opštini je kadar Mlađana Dinkića i Demokratske stranke na vlasti, taj je mogao lepo da dobije iz republičkog budžeta znatno veća sredstva i nikada se jasno nije znalo po kojim kriterijumima, na primer, Loznica ima pet puta veća transferna sredstva od grada Čačka ili, ne znam, Rača Kragujevačka ima pet puta transferna sredstva veća nego što ima opština Topola, a jedni su pored drugih. Samo zato što ovamo mi smo bili u opoziciji, a oni su lepo bili na vlasti i ta sredstva delili kako su hteli.
Moram da kažem jedan neverovatan podatak, da transfer ka opštinama koje kao na primer Crna Trava, koja ima 1.300 stanovnika, opština Žitorađa, koja ima 17.000 stanovnika, i Preševo 40.000 stanovnika imaju potpuno identičan transfer.
Da li gospođo ministre, ono što je ključna stvar koju vi morate da izgurate do usvajanje budžeta za 2017. godinu jeste da se ova neravnomernost i ova nepravda isprave? I to je ključna stvar. Ne može nama neko ovde da drži predavanja u Skupštini ko je bio u stranci, koja je potpuno ovakve stvari donela. Pazite, vi imate takve neravnomernosti da su one prosto neverovatne. Ovde je i predsednik Vlade u ekspozeu, kada je birana Vlada, pominjao neke opštine kao što je Kosjerić. Tamo su ljudi zadužili tri ili četiri godišnja budžeta. Ko je za to bio odgovoran? Mi smo imali od 2009. godine do 2012. godine odgovornost, predsednik opština tada, zaprećeno je obustavljanje transfernih sredstava ko ne smanji broj zaposlenih. Čak su i ponuđene vrlo stimulativne otpremnine. Šta je urađeno? Ništa.
Vi imate interesantnu situaciju, možete da pogledate i da vidite gradove i opštine, ovde imam izveštaj sa sajta Uprave za trezor za 2014. godinu, gde se vidi ukupno učešće rashoda za zaposlene u organima lokalnih samouprava, gde ćete videti na primer za 2014. godinu opštinu, koju ja vodim, Topola 22%, Novi Pazar 50%, Smederevska Palanka 45%, ukupno učešće, znači od ukupnog budžeta jedne lokalne samouprave u 2014. godini se trošilo pola novca za plate Uprave indirektnih budžetskih korisnika. Zbog mi sada dolazimo u situaciju da sve lokalne samouprave koje su se odgovorno ponašale budu kažnjene i to je ta neravnomernost o kojoj ja govorim i koja mora da se ispravi.
Nije sporno ako je potrebno zbog aranžmana sa MMF i zbog svega drugog da se sa lokanog na nacionalni nivo prenese tih 4,8 milijardi dinara, ali je vrlo potrebno da se jasno odrede kriterijumi po kojima će se u 2017. godini transferna sredstva davati lokalnim samoupravama. Da se vratimo na model iz 2016. godine i taj zakon koji je prof. Lončar tada predložio, koji je jasno davao po teritorijalnoj raspodeljenosti, kolika je veličina jedne opštine, broj stanovnika, broj đaka, institucija i svega ostalog i onda smo i mi sami mogli da jasno izračunamo kolika će transferna sredstva biti u pojedinim opštinama. Ovako imamo situaciju da po političkoj liniji nekome mora da se daje, nekome se ne daje.
Nažalost, ova Vlada Republike Srbije ni u prošlom mandatu nije promenila, moram da kažem, nije promenila Zakon o transfernim sredstvima. Ono što je interesantno, kaže – svaki godišnji Zakon o budžetu u periodu 2012. do 2016. godine propisuje da se raspodela ne namenskih transfera po lokalnim samoupravama utvrđuje izuzetno po aktuelnom Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Znači, to vam izgleda lepo, i po babu i po stričevima, i mi dok imamo ovakvu situaciju imaćemo totalno neravnomernu raspodelu u lokalnim samoupravama, a nama će pridike da drže oni koji su u pravo u ovome učestvovali i mi šta ćemo, mi ćemo ovde samo da gledamo i kada bude potrebno da glasamo. Da se to ne bi desilo, uvažena gospođo ministre, ovde mora na jasan način da se kaže – ljudi, dajte da se ova transferna sredstva na adekvatan način odrede i to treba da se uradi u Zakonu o budžetu za 2017. godinu.
Pomenuli ste u uvodnom izlaganju da se priprema nov zakon o taksama. Već vas sada upozoravam da stvarno ne mogu glasati za zakon ako će se, na primer, to moram da vam kažem, jer to već vidimo da se sprema, u opštini izjednačiti porez na imovinu sa firmarinama i odrediti jedan porez. Da li to znači da će se onda firmarine prebaciti sa pravnih lica na fizička lica? Onda ćemo imati u masi isto novca, ali ćemo samo firmarine prebaciti sa firmi da svi građani plaćaju. To nije ni pravično, to nije adekvatno i mi apsolutno to ne možemo podržati. Zbog toga je veoma važno da to razumete. Neki su ranije pričali da se uradi giljotina propisa. Kako ćete to zvati nije ni važno, suština je da investitori traže naravno prepoznatljivost na koji će način da budu uniformisani i da se opštinama ne daje mogućnost da divljaju ni sa taksama ni sa porezima, ni sa bilo čim, ali ne može se ni na leđa građana prebaciti nešto što je sada firmarina ili komunalna taksa za pravna lica.
Uvažena gospođo ministre, na samom kraju mog izlaganja vas još jednom molim da nam samo pojasnite ove procente koji se odnose na opštine i na gradove i ta razlika od 3%, kada se gleda nominalno novčani deo, nije mala. Naravno, da vas zamolim da istrajete u svemu ovome što je ova Vlada počela da radi, a to je da se uvede pre svega finansijski red u transfere i kriterijume za određivanje transfera ka lokalnim samoupravama, da se pogleda koliko koja lokalna samouprava ima zaposlenih i da se odredi, bez obzira koliko će trajati uredba, da li će ona biti produžena o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i na 2017. godinu, veoma je važno i veoma je bitno da se pojedinim lokalnim samoupravama dozvoli za neka urgentna mesta gde imamo prirodan odliv ljudi kao što su poljoprivredni inspektori, fitosanitarni inspektori, mnoga druga mesta koja u ovom trenutku nam nisu pokrivena, a nemamo mogućnost nikakvih prijema u opštinsku upravu, u javna preduzeća zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i to bi trebalo na ozbiljan i adekvatan način da se omogući lokalnim samoupravama, koje su odgovorno vodile politiku u prethodnom periodu, da mogu ta mesta da popune.
Takođe vas molim, pominjali ste da ćete imati mogućnost sa republičkog nivoa da određene kapitalne investicije koje se sprovode u lokalnim samoupravama, to je nešto dobro i to je nešto što je pohvalno, da se pomogne svaka opština koja ima projekte da se poslovi završe i da poslovi neće trpeti ni sa ovim smanjenjem od 4,8 milijardi na ukupnom nivou sa lokala na republički nivo.
Zahvaljujem vam se i želim vam svaku sreću, pre svega u pripremi budžeta i u ovome što sam podvukao kao glavnu stvar, a to su transfer i transferna sredstva ka lokalnim samoupravama. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Uvaženi mandataru Vučiću, dame i gospodo budući ministre, koleginice i kolege, zadovoljstvo mi je da mogu da govorim danas kada se bira nova Vlada. Verujući u energiju i sve ono što smo govorili građanima Srbije u predizbornoj kampanji, nadam se da će ova Vlada imati dobar start i u meni i mojim kolegama iz poslaničkog kluba Nove Srbije imaće iskrene saradnike.
Ono što sam hteo da napomenem u svom izlaganju, koliko mi to vreme bude dozvolilo, jesu pre svega tri oblasti koje su pomenute, što u samom ekspozeu, što kasnije u raspravi, evo već tri dana. Prvo je lokalna samouprava. Kao dugogodišnji predsednik opštine Topola i meni je neprijatno kada čujem šta su moje kolege uradile u drugim opštinama i gradovima, ali ono što mi para uši, uvaženi mandataru Vučiću, jeste – govorite o odgovornosti ljudi koji su vodili lokalne samouprave, ali niste pomenuli odgovornost onih koji su im omogućili to da rade, a to je pre svega Ministarstvo finansija i to je Vlada Republike Srbije. Tačno se zna procedura na koji način jedna lokalna samouprava može da se zaduži i za koju sumu može da se zaduži, pa su ta zaduženja najviše bila od 2008. do 2012. godine. Trebalo bi i napomenuti ko je tada bio ministar finansija i tada predsednik Vlade i ko je dao saglasnost za enormna zaduženja koja će generacije vraćati.
Sa druge strane, pomenuli ste nov Zakon o finansiranju lokalne samouprave, pomenuli ste smanjenje transfernih sredstava koje će ići od centralnog budžeta ka lokalnim samoupravama i naravno da lokalne samouprave, moraće povećati svoje izvorne prihode.
Jednu stvar koju ste napomenuli i koje moram prosto da se dotaknem toga, a to je umrtvljeni kapital koji postoji u lokalnim samoupravama, to su objekti koji sada postoje, ne koriste se. Potrebno je i povećanjem poreza na imovinu kao izvornog prihoda lokalnih samouprava, ako se poveća na tim objektima da će se onda povećati prihodi tih lokalnih samouprava.
Nažalost, uvaženi mandataru, ja sam to u svojoj opštini pokušao još pre pet godina, na primer za objekte koji su restitucijom vraćeni bivšim vlasnicima oni sada ne znaju šta da rade sa tim objektima, a objekti su npr. prelepi bivši hoteli. Ustavni sud mi je poništio i rekao da to nemamo pravo kao lokalna samouprava, da u istoj zoni objekte oporezujemo sa različitim stopama i da to prosto povređuje prava tih budućih odnosno novih vlasnika koji su restitucijom dobili te objekte i ta nam je odluka pala na Ustavnom sudu.
Druga stvar koju ste pomenuli to je vraćanje i brži povraćaj na korišćenje imovine lokalnih samouprava, odnosno imovine koja se nalazi na teritoriji lokalnih samouprava, a vodi se trenutno kod Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije. To bih samo napomenuo jednu stvar, da prosečna dužina zahteva za povraćaj prava na korišćenje imovinskih objekta u lokalnim samoupravama traje do tri godine i taj postupak se mora ubrzati ako mislimo bilo šta da uradimo.
Druga stvar koju sam hteo da napomenem tiče se poljoprivrede. Svi govorimo da nam je najveća razvojna šansa poljoprivreda, a tu pre svega govorimo o razvoju malih i srednjih gazdinstava. Uvaženi mandataru, mi nažalost nemamo situaciju u Srbiji, naročito u ruralnim delovima brdsko-planinskim da nam se sela prazne. Mi tamo imamo situaciju da nam jedna trećina ljudi nema overenu zdravstvenu knjižicu. Mi imamo situaciju, nažalost, trenutno u Srbiji da dugovi za socijalno i zdravstveno osiguranje 2008. godine rapidno rastu, da su dugovanja po jednim opštinama i preko milijardu dinara. To je trenutno zamrznuto stanje, ali to ako se odmrzne, ne daj bože, ta dugovanja će hitno doći na naplatu. To moramo da zajedno poradimo da se tu stvar prosto popravi, da se vidi šta se od toga može otpisati na koji način tim gazdinstvima se može pomoći.
Nažalost, mi imamo takođe praksu, dolazim iz opštine koja ima razvijeno voćarstvo, koja je bogata opština. Mi imamo preko 3,5 hiljade registrovanih gazdinstava gde imate konstantnu kontrolu Poreske uprave. Sad ako je 2008. i 2009. godine bio osnov 4,5 miliona dinara da neko uđe u PDV i ako je to probio za 100 hiljada dinara retroaktivno mu Poreska uprava u 2015. i 2016. godini donosi kazne drakonske da plaća ljude koji prosto nisu znali da će za ne znam za 100 hiljada dinara da uđu u PDV, i to su problemi, a pokušavamo da nateramo ljude da krenu i da idu dalje.
Druga stvar veoma ozbiljna, a to je da danas registrovano gazdinstvo u Srbiji tera se da radi na crno jer nema mogućnost da zaposli radnike. To je ozbiljan problem i to moramo pod hitno nešto da uradimo.
Četvrta stvar koju moram da napomenem, ja sam ovde u prethodnom mandatu govorio, za ovom govornicom kada je donošen nov Zakon o stečaju, govorim o zapošljavanju, pa kako mi možemo da govorimo o zapošljavanju ako imamo stečaj koji beskonačno traje. Nažalost, zbog nedostatka vremena ja moram brzo da govorim, jer, o čemu se radi? Stečajni upravnici nažalost nemaju nikakav interes da prosto ograniče stečaj. Iako imamo vremenski formalno ograničeno u praksi se dešava potpuno drugačija situacija.
I, na samom kraju moram da vas zamolim, to sam i danas dobio pismo, radi se o jednom akutnom problemu, a tiče se bivših radnika kojih ima oko 100 hiljada u Srbiji. To su radnici koji su radili u firmama koje su propale ili su otišle u stečaj, ili su kasnije iz stečaja likvidirane ili privatizovane, a bile su u većinskom državnom vlasništvu …

Samo vas molim da se obratim, postoji izveštaj sudske presude o dugovanja tih ljudi mislimo da bi bilo da se iznađe rešenje kako tim ljudima da se pomogne. To su ljudi koji su pravi gubitnici tranzicije…

Uvaženi potpredsedniče, gospodo ministri, uvaženi gosti, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, pred nam je vrlo bitan set zakona. Slažem se da je možda došao i malo kasno i da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, ali i smatramo da je sasvim opravdan razlog za brzinu, na kraju krajeva, imamo izbore za dva meseca, tako da sve to utiče, a naročito ovako bitni zakoni, kao što je pre svega Zakon o javnim preduzećima. Ja moram da naglasim posebno Zakon o izmenama Zakona o privatnom javnom partnerstvu je taj koji treba dosta toga u Srbiji da promeni u narednom periodu.
Ja ću se pre svega u svom izlaganju fokusirati na izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o javnim preduzećima, o izmenama Zakona o privatno-javnom partnerstvu i Zakonu o „Železari“ Smederevo.
Ono, takođe, što na samom početku želim da kažem jeste da će Nova Srbija u danu za glasanje podržati predložene izmene, i naravno, podržati nove zakone.
O samim zakonima, na početku Zakon o javnim preduzećima, sve ste vi lepo, gospodine ministre Sertiću, u uvodnom izlaganju izneli i kakva je situacija, gde imamo 37 javnih preduzeća na nivou Republike, 691 javno preduzeće na nivou lokala. Nažalost, ta javna preduzeća u prethodnim godinama generišu gubitke. Ti gubici u prethodne tri godine su se kretali na nekoj skali od 40 pa do 55 milijardi dinara. Ono što ste posebno apostrofirali, to je problem lokalnih javnih preduzeća.
Ja sam i jutros kada sam govorio na Odboru za privredu rekao sam im rečenicu, koja smatram da je bitna, pa ću da je ponovim zbog, pre svega, građana koji gledaju ovaj prenos, a to je da smatram da izmene koje su predložene su dobre i naravno da ću ih pobrojati kasnije u izlaganju, te izmene. To je pohvalno i to su razlozi zbog kojih ću i sam glasati, a i moja poslanička grupa, za Predlog zakona.
Ali, mislim da je moglo da se ide i korak unapred. Ovde ko bude od narodnih poslanika sedeo u novom sazivu, a nadam se da će manje-više isti sastav biti i da ćete biti ministar i da ćemo već u narednom koraku doneti i te neke korake. Ja sam predložio da, pre svega, predsednik nadzornog odbora i direktor javnog preduzeća moraju ličnom imovinom da garantuju za rad javnog preduzeća. Znači, ako hoćemo da javna preduzeća više, pre svega, ne proizvode gubitke, vi morate da ih ograničite zakonom, gospodine, hoćeš da budeš direktor, nema problema, ali osim imovinom javnog preduzeća, moraš da odgovaraš i ličnom imovinom.
Još jedna stvar, uvaženi ministre, ne sme se više dozvoliti javnim preduzećima da ako su gubitaši mogu da daju donacije bilo kome. Mislim da nigde na svetu nema, vi malopre s jedne strane govorite da se ne sme više dozvoliti, i sa tim apsolutno slažem, da javna preduzeća, da kažem, jedina budu čuvari socijalnog mira. Sa tim se apsolutno slažem. Ali, ne možete kao Vlada prećutati i zažmuriti, da ne budem grub, pred činjenicom da javna preduzeća sa jedne strane gomilaju gubitke, a s druge strane daju donacije, a imaju monopol u oblastima u kojima posluju i onda se i građani i mi narodni poslanici pitamo da li je to samo onda zbog, hajde da kažem, političke naredbe. Zbog toga vas molim da ovu primedbu sagledate, da u budućnosti ove dve stvari jasno uđu u neke izmene zakona koje ćemo verovatno imati u narednom periodu.
Ono što je dobro i što hoću da pohvalim, to su i kolege koje su govorile pre mene iznele, a to je jasan izbor, pre svega, direktora javnih preduzeća, i to je apsolutno za pohvalu. Ono što je takođe važno da kažemo i zbog javnosti jeste da jedan čovek se za vršioca dužnosti ne može birati duže od godinu dana, od jednog puta i to je dobra stvar. Ono što vas molim jeste da ipak Vlada čvrst, mi smo to slično imali u prethodnom zakonu, ali se to nije poštovalo. Imamo vršioce dužnosti u velikim javnim preduzećima koji su tu već godinama, a i stari zakon je ograničavao, ali očigledno to neko nije poštovao. Tu mora da se povede odgovornost oko svega toga.
Što se tiče nadzornih odbora, vi ste predvideli da nadzorni odbori u javnim preduzećima koja su pod republičkom ingerencijom imaju pet članova, koji su pod ingerencijom autonomne pokrajine i lokalne samouprave tri člana, jednog člana predlaže osnivač, da li je to u pitanju autonomna pokrajina ili lokalna samouprava, jedan je tzv. nezavisni član koji ne može biti član političke stranke i trećeg imenuju zaposleni iz javnog preduzeća. To apsolutno nije u redu.
Ono što sam ostavio kao ličnu primedbu, smatram da je možda nepotrebno da se predsednik nadzornog odbora, da kažem, bira i postavlja od strane osnivača. Prema i statutima javnih preduzeća i prema Zakonu o javnim preduzećima, predsednik nadzornog odbora je samo prvi među jednakima. Ne vidim uopšte potrebu da ako je neko prvi među jednakima ne bude biran na prvoj konstitutivnoj sednici nadzornog odbora, da ne mora biti apriori iz redova predlagača, da li je u pitanju lokalna samouprava, Vlada ili Vlada AP, već da može da bude, ako je dovoljno stručan, i iz redova npr. zaposlenih.
Ono što je meni interesantno jeste da je jedno poboljšanje, koje smatram da je dobro u odnosu na prethodni predlog zakona koji je bio na snazi, a to je da smo imali tzv. stručnjaka i to je meni izazivalo onako malo jezu, jer mi smo imali do skoro u ovoj Skupštini stručnjake iz jedne stranke koji su vodili privredu, pa vidimo dokle su je doveli, tako da kada smo imali u tom predlogu zakona da imamo članove nadzornog odbora iz redova stručnjaka bez jasno definisane školske spreme ili radnog iskustva, to mi je uvek izazivalo jednu malu zebnju. To je dobro da je izbačeno.
Dobra je stvar još jedna, koju moram da pohvali, u odnosu na prethodni važeći zakon, a to je komisija koja postavlja direktore pre svega lokalnih preduzeća, imala jednog člana kojeg je delegirala Stalna konferencija gradova i opština i to nam je, pre svega na lokalnom nivou, predstavljalo jedan veliki problem kada su birani direktori i to postavljanje te komisije koja imenuje kasnije direktore i saradnja sa Stalnom konferencijom gradova, gde nekada samo gubite vreme dok oni delegiraju svog predstavnika i sve je to malo kočilo postupak. Zbog toga smatram da je dobra stvar da više ovakvu situaciju nećemo imati.
Ono što ste rekli u uvodnom izlaganju jeste da će ovaj zakon i sa merama, sa određenom kaznenom politikom koju ste predložili, pre svega, za odgovorne ljude u preduzeću, a to je direktor i to je nadzorni odbor, imati, hajde da kažem, lekovito dejstvo i da nećemo imati ovakve dubioze kao što smo imali do sada.
Pre svega, ja hoću da kažem da transparentnost i javnost u radu javnih preduzeća trebaju dovesti do toga da i javnost može da utiče, i to je dobra stvar koju ste predvideli u Predlogu zakona da su na portalima javnih preduzeća organi javnih preduzeća obavezni da postave i svoje planove rada i izveštaje o izvršenju planova rada i sve ostalo i da na takav način građani mogu da se uvidom, prosto, uvere da postoji neko ko, na kraju krajeva, brine i o tom dinaru koji se daje preko lokalnih samouprava, preko Vlade, za subvencije javnim preduzećima, a te su subvencije na lokalnom nivou ogromne.
Sada kada govorimo o javnim preduzećima, ja prosto odmah, a to ste i vi u uvodnom delu izlaganja pomenuli, izmene i dopune Zakona o privatno-javnom partnerstvu. Vi ste pomenuli da smo od početka primene Zakona o privatno-javnom partnerstvu imali 35 ugovora, ukupno, na teritoriji cele Republike Srbije. Ja ću vam reći da vodim lokalnu samoupravu u Topoli i mi smo sami imali pet, što znači da smo mi preko 10% i kao najuspešnija lokalna samouprava u primeni Zakona o privatno-javnom partnerstvu smo bili pozvani od strane stalne delegacije MMF, gde smo bili u prilici da izložimo naša iskustva u primeni postojećeg Zakona. Ono što sam i tada video, mislim iskreno me zaprepastilo određene stvari, koliko mi kao zemlja, od prilike da ako mogu biti blag na rečima, nismo sposobni da iskoristimo sve prednosti koje ovaj Zakon pruža.
Ono što je, moram da kažem, pre svega, moje iznenađenje, i to ne ide vama ministre na dušu, to sam jutros čuo, već ministru Rasimu Ljajiću i Ministarstvu trgovine i turizma, jeste da smo mi, još kada je privi put zakon usvojen, znači pre skoro tri godine, bili dužni da postavimo portal koji će biti pri Agenciji za privredne registre i pri nadležnom Ministarstvu, a to je još jednom da ponovim Ministarstvo trgovine i turizma, gde su svi ugovori o privatno-javnom partnerstvu koji se potpišu na nivou gradova i opština širom Srbije. Znači do sada je takvih bilo 35, trebali javno da se objave i da sve druge lokalne samouprave, koje su htele da pođu tim putem, a ja moram da kažem da je to najbrži, najefikasniji način da se reši gomila problema u lokalnim samoupravama. Na taj način možete efikasno da rešite i upravljanje smećom, i reciklažni centar, i lokalni prevoz, ne znam, upravljanje uličnom rasvetom. Znači, gomila stvari, koje nisu samo komunalne delatnosti, usluge, hotelijerstvo itd, bez ikakvog zaduživanja, ali prosto kod nas nije bilo dovoljno snage i dovoljno očigledno volje da se ovako jedan bitan zakon izgura.
Zbog toga, kada govorimo o javnim preduzećima, vi imate komunalna preduzeća na lokalu koja generišu gubitke. Sa jedne strane ih opštine subvencionišu, a sa druge strane opštine nemaju interes da u tu celu priču preko, pre svega Zakona o privatno-javnom partnerstvu uvedu i privatnike koji će imati poverenu komunalnu delatnost u jednom manjem ili većem obliku u samoj lokalnoj samoupravi iz oblasti, kažem još jednom, pre svega, upravljanja otpadom, prevozom, rasvetom itd, i to smatram velikim propustom.
Ono što izmene same predlažu i što će možda otkočiti ceo proces, mi smo imali ograničenja kod primene Zakona. Prvo ograničenje je bilo da smo morali, bez obzira da li je projekat milion evra ili da li je projekat na pet, 10 ili 15 godina, da objavljujemo javni poziv u jednom međunarodnom časopisu, i dobro je što je to ukinuto i da će to moći samo da se radi na portalu, jer je to iziskivalo mnogo vremena, ili je bilo veoma finansijski skupo, naročito za manje lokalne samouprave i taj deo je dobar i to apsolutno podržavamo što je Vlada predložila.
Sa druge strane, smatram da je veoma važno da Ministarstvo finansija ima uvid u svaki ugovor potpisan o privatno-javnom partnerstvu, jer taj ugovor može biti dugoročan i na 15 i na 20 godina, taj ugovor može biti veoma vredan i zbog toga je dobra stavka u izmenama ovoga Zakona o privatno-javnom partnerstvu da Ministarstvo finansija daje saglasnost na sve ugovore koje sklapaju lokalne samouprave, a koji su veći od 50 miliona evra.
Kada sam razgovarao sa delegacijom MMF o izmenama ovoga zakona, oni su jasno predočili da ćemo kao lokalne samouprave, ako imamo veći broj ugovora o privatno-javnom partnerstvu, morati i na drugačiji način da vodimo naše računovodstvo u lokalnim samoupravama. To su dugoročne obaveze koje imamo i to se na jedan specifičan način mora odrediti.
U svakom slučaju vas molim da obratite pažnju i na malu neku koordinaciju koja postoji između resornih ministarstava, jer imamo veliko interesovanje, na primer, lokalnih samouprava za jedan projekat, koji se zove – uvođenje inteligentne rasvete, gde vi možete sa štedljivim sijalicama da idete na velike uštede u lokalnim samouprava. Svi govorimo o energetskoj efikasnosti, ali vrlo malo radimo svi skupa da to na pravi način primenimo.
Šta je još jedan problem koji moram da istaknem? Mislim da u većini lokalnih samouprava ljudi ne žele da idu na privatno-javno partnerstvo, jer bi se time smanjila značajno korupcija na lokalnom nivou. To vam odgovorno tvrdim. Zašto vam to tvrdim? Zato što je mnogo lakše da imate svake godine imate male, sitne nabavke oko čišćenja divljih deponija, imate male nabavke da kupite 500 ili 600 sijalica, ali ako to radite svake godine, vi možete preko tih malih nabavki i nešto da ušićarite, ali ako idete sa jakom međunarodnom firmom, koja dođe, pa radi te usluge za vas, i potpišete ugovor na pet ili deset godina, ta priča oko bilo kakve korupcije nema apsolutno mesta i ne može da stoji. Zbog toga smatram da bi bilo izuzetno važno da Ministarstvo privrede, zajedno sa drugim resornim ministarstvima, napravi i određena, ako treba, predavanja i treninge sa privrednim komorama, da se uključe.
Bili smo svedoci, ja i vi, sastanka kada je dolazi francuski premijer sa privrednicima, kada je dolazi turski premijer. Njihovo prvo pitanje je bio Zakon o privatno-javnom partnerstvu, ali smo tu, kao gradovi, kao opštine, veoma nespremni. Ovo je veoma važna stvar i veoma efikasan način kako mogu problemi da se reše, ali bojim se da za to ima veoma malo sluha.
Moram sada da pređem na izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kada su bile neke od prethodnih izmena zakona, tada sam pitao uvaženog ministra Vujovića – zašto se tada ne promeni izraz „poreski dug“, jer kako mi kažemo „dugovanje za porez“? Moram na početku da kažem da je to prihvaćeno i imamo izraz „dugovanje za porez“.
Sa druge strane, kod dugovanja za porez, pitam i vas ministre Sertiću, lokalne samouprave koje imaju zakonsko pravo da uređuju svoje izvorne prihode su već na teritoriji Srbije, mislim više od 50 lokalnih samouprava, to je informacija od Stalne konferencije gradova i opština, donele odluku da za sva preduzeća i za fizička i pravna lica koja plate glavnicu duga do kraja prvog kvartala, to je 31. mart ove godine, već otpišu u celokupnom iznosu kamatu. Znači, za sva dugovanja za poreze koje administrira lokalna samouprava. To su i porez na imovinu i sve ostalo. Preko 60 lokalnih samouprava u Srbiji je to donelo.
Ovo je sada dobar korak, pre svega, moram da kažem, za veliku muku koju građani Srbije imaju, a to je ona taksa na oružje, moram to da pomenem ovde, koja će ovim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da se tim ljudima dozvoli, pazite, od 1998. godine, kada je još Šešelj uveo dve takse na mobilni telefon i tu taksu na oružje, na mobilni telefon je ukinuta davnih dana, ali ta taksa na oružje postoji i dan danas… Ljudi dobijaju ogromne sume, a imaju registrovan jedan pištolj kod kuće i sada za to treba da plate sto ili 150 hiljada dinara nagomilanog duga, a od toga je preko 50% kamate. Moram da kažem, i vi to trebali da podvučete, dobar način da se pokuša da se ta stara dugovanja reše.
Kada govorimo o izmenama Zakona o poreskom postupku, nažalost, ovde nije ministar Vujović, ali postavljao sam tri puta poslaničko pitanje vezano za zaostala dugovanja zemljoradnika za zdravstveno osiguranje. Ovde je ministar Lončar. Ovo je vrlo bitna tema. Pazite, to su milijarde dinara. Samo u mojoj opštini dugovanje za zdravstveno i penziono osiguranje zemljoradnika je milijardu i 800 miliona dinara, u Aranđelovcu je to preko dve milijarde, u Kragujevcu preko tri milijarde. Ovo su ozbiljne sume.
Znate šta je još problem? Poreska uprava, ona ima potpuno zaostale softvere gde npr. za zdravstveno osiguranje za zemljoradnike vode ljude koji su umrli pre 15 godina. Lično sam donosio te primere. Verujte mi, na seoskom području čovek je umro pre 15 godina i dan danas mu dolazi rešenje za zdravstveno osiguranje i dan danas se njemu knjiži kamata. To su stvari koje se moraju promeniti uvaženi ministre. Poreska uprava mora da se modernizuje i mora da se zna na koji način se tim ljudima može pomoći. Ovo su stvari koje su bitne i koje prosto moram da pomenem.
Ono što je takođe važno kod Zakona o Železari Smederevo, sve ste to jasno izneli i ja kao narodni poslanik i stranka kojom pripadam NS ćemo sa obe ruke podržati strateško preduzeće koje mora da reši pitanje imovine. To se mora uraditi, mora se jasno definisati šta je ono sa čime će Vlada sutra razgovarati sa potencijalnim investitorom u Železari Smederevo, jer u toj železari radi 5.000 ljudi, još desetine hiljada kooperanata su vezani za tu firmu i to se na jasan način mora rešiti da ljudi znaju sa kakvim kapitalom i sa kakvom imovinom raspolažu.
Molim vas, to sam vas jutros na odboru pitao, da prosto imate koordinaciju, jer imamo problem širom Srbije, naročito u Šumadiji odakle dolazim, da firme koje su kupili investitori stečaja, a to su poljoprivredni kombinati, imaju sada problem sa imovinom jer su kupili iz stečaja firme koje su imale stotine hektara na korišćenje odlukama lokalnih samouprava iz 70-tih godina prošlog veka.
Na žalost Zakonom o državnom zemljištu koji smo mi u Narodnoj skupštini doneli, to zemljište se od novembra meseca prošle godine vodi kao državno zemljište i lokalne samouprave su dužne da ga popišu i da odrede taj tzv. program raspodele državnog zemljišta. Sada smo mi investitore koje smo jedva namolili da dođu doveli u vrlo nezgodnu situaciju da moramo da se pravdamo šta smo doneli. Jedni uslovi su bili kada su kupovali.

Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministre, drage koleginice i kolege, evo drago mi je da su moji amandmani, ajde da kažem, probudili veliku pažnju i bilo mi je stvarno veliko zadovoljstvo jutros na Odboru za zaštitu životne sredine da je moj amandman jednoglasno prihvaćen iako ga je Vlada odbila. I to moram  da kažem da je, evo prvi put za ovih godinu i devet meseci, da se sa jednim takvim amandmanom nešto desi, i zato mi je zadovoljstvo veće.
Šta je bila moja ideja. Ja sam i pokušao i kada sam prekjuče govorio u načelnoj raspravi, pre svega da ukažem na nelogičnosti kada mi sada govorimo o Zakonu o otpadu, a da na jedan adekvatan način ne rešimo pitanje, ne samo divljih deponija na teritoriji lokalnih samouprava širom Srbije, nego uopšte odlaganje i naravno, deponovanje smeća.
Mi imamo nacionalnu strategiju. Nacionalna strategija je obuhvatila tzv. regionalne centre za sakupljanje, odnosno regionalne deponije. Nažalost, mi u Srbiji imamo primere, moram da kažem i dobrim delom, opstrukcije lokalnih samouprava.
Gospodin Blažić, koji je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, upotrebio je jednu lepu definiciju jutros na Odboru, a to zbog javnosti koji gledaju ovaj TV prenos moram da ponovim, a to je, pre svega, da lokalne samouprave, na žalost nemaju praksu, da im je nekada u interesu da imate što veći broj divljih deponija, onda imate svoj mali fond u komunalnom preduzeću, pa onda određujete firme koje će da čiste te divlje deponije, onda se naravno talite sa tim firmama i nije vam uopšte interes da na sistemski način rešite pitanje i odvoženja i deponovanja smeća.
Pošto sam predsednik opštine bio nekih 10 i po godina, a sada sam predsednik SO Topola, ja sam pribegao jednu metodu koju smatram da je poučna za druge lokalne samouprave a to je da se uradi jedan projekat privatnog javnog partnerstva i da se globalno, na teritoriji čitave lokalne samouprave, ovaj problem reši i zbog toga sam ponudio amandman i ovome zakonu, da se nateraju lokalne samouprave.
Ako sam ja mogao to u Topoli da rešim na adekvatan način, da bukvalno svako domaćinstvo, bez obzira da li je u gradu ili na selu, ima svoju kantu za smeće, organizovano odvoženje smeća, zatim da imate primarnu reciklažu tog smeća, a ono što ne može da se reciklira da ide ugovorom na regionalnu deponiju, na tzv. trajno skladištenje, ako smo mi to mogli da uradimo i da to na trajan i adekvatan način rešimo, onda to mogu i svi ostali u Srbiji.
Nelogično je opravdanje koje sam jutros čuo od saradnika Ministarstva, odnosno ministra poljoprivrede, u čijem je okviru i zaštita životne sredine, da, ne znam, ako se moj amandman usvoji, da će tu da nastane problem sa sredstvima, gde će se ta sredstva uplaćivati, na koji način.
Šta ja konkretno tražim? Tražim da se opštine koje nisu rešile na adekvatan način odvoženje smeća, da se proglase za zagađivače. Ja još jednom zbog građana da ponovim, ako lokalna samouprava nije sposobna da reši primarnu stvar zbog koje postoji, a to je da reši pitanje smeća sa svoje teritorije, onda ona to treba da plati, a da plati u budžet Republike Srbije, odnosno u taj tzv. zeleni fond koji će se osnovati, a da onda tim sredstvima Vlada Srbije ima mehanizme da interveniše i da jednostavno u tim lokalnim samoupravama ona na određeni način, bar na tim mehanizmima, mi smo Srbi poznati jedino kada nas udarite po džepu da onda se pokrenemo i da neke stvari rešavamo, i da na takav način lokalne samouprave se pokrenu da mehanizam privatnog javnog partnerstva prosto urade i na svojim teritorijama i da mi ovakvu situaciju kao što danas imamo širom Srbije, kada krenete bilo gde, ja sam pomenuo nacionalne parkove i turističke centre, da vidite ogromne količine smeća kraj puta.
Ne stoji ni argument koji sam jutros čuo na Odboru, da lokalne samouprave Zakonom o organizovanju lokalnih samouprava, odnosno Zakonom o lokalnoj samoupravi su jedine nadležne da te stvari organizuju na svojoj teritoriji.
Rekao sam jedan primer iz 2008. godine, kada sam kao predsednik opštine na svoju inicijativu na sednici skupštine opštine doneo odluku o uvođenju tzv. ekološke takse na teritoriji svoje opštine.
Šta je to konkretno značilo? Mi smo uveli tzv. „ ekološke sos telefone“ i imali smo dežurnu službu koja je intervenisala na dojave građana da bilo ko ko prolazi kroz Topolu tranzitno izbacuje smeće kraj puta i ako ga neko od građana fotografiše i tu fotografiju ili prosledi dojavu registarske oznake auta iz koga je smeće bačeno, komunalna inspekcija izlazila na lice mesta, to fotografisala i odmah smo davali sudijama za prekršaje, a doneli smo bili na lokalnoj sednici drakonske kazne.
Za izbacivanje kese sa smećem iz auta 2008. godine smo doneli da se plaća kazna 50.000 dinara i sve preko toga, imali smo 200.000 za veće prekršaje i to je funkcionisalo par meseci, dok nažalost nismo kaznili jednog advokata iz Užica, koji se žalio Ustavnom sudu.

Izvinjavam se, ali, pazite, koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Dobro.
Samo sam hteo da kažem na argument koji sam čuo od saradnika ministarstva, zašto su lokalne samouprave sa jedne strane nadležne, a sa druge strane nije ministarstvo? I samo da kažem da je odluka Ustavnog suda, koju ja imam u pisanoj formi, da ne mogu lokalne samouprave određivati kazne koje će biti značajno veće u odnosu na kazne koje propisuje Republika, ali da se vratim na amandman.
Ja bih zamolio kolege narodne poslanike, kasnije kada budemo glasali, pre svega, da podrže i stav Odbora za zaštitu životne sredine i svih kolega i koleginica da se podrži jednostavan stav koji ja zagovaram u amandmanu, a on kaže – opština koja nije sposobna da reguliše odnošenje smeća sa svoje teritorije da se proglasi za zagađivača i da uplaćuje sredstva u fond koji će se zvati Zeleni fond i da se na takav način onda da mehanizam ministarstvu kako će se ono zvati u narednoj vladi, ja se nadam da će postojati ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali da to ministarstvo ima sredstava, ima novca, da onda ono uređuje adekvatan način, da kažem, spremanja tog smeća.
Ono što je važno, da lokalne samouprave koje imaju na teritoriji okruga regionalnu deponiju ne mogu da izbegavaju da sklapaju ugovore sa regionalnim deponijama koje imaju sve uslove, imaju sanitarne deponije, da se ne izbegava, ne izvrgavaju ruglu propisi, već da se zna odgovornost svakoga na nivou lokalne samouprave koji ovaj problem ne zna da reši. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, zadovoljstvo mi je da ovaj set predloga izmena zakona imamo danas na dnevnom redu i da ga možemo podržati.
Naravno, ono što uvek na početku ističem u ime poslaničkog kluba Nove Srbije jeste, kada imamo ovako opširne izmene pojedinih zakona, a naročito zakona koji su ovako bitni kao što su zakoni o zaštiti prirode, zakoni o upravljanju otpadom i naravno izmene i dopune Zakona o stočarstvu, bolje je da se donesu novi zakoni, ali i ovo je značajan korak napred.
Na samom početku, zadržaću se na Zakonu o zaštiti prirode i pokušaću kroz par primera da pre svega građanima koji prate ovaj prenos pojasnim i šta ja lično i šta građani Republike Srbije mogu očekivati pre svega od ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode.
Mi smo, nažalost, do sada imali dosta neuređenu situaciju. Republika Srbija se sprema za pristupne pregovore sa Evropskom unijom. Imamo čitavo poglavlje 27, gde imamo, nažalost, situaciju po Srbiji koja je, moram da kažem, dosta teška. Postao sam predsednik opštine Topola krajem 2004. godine i već na prvom koraku sam se susreo sa jednim ogromnim problemom koji u tom trenutku nije imala samo Topola i Šumadija, već i mnogi gradovi i opštine u Srbiji, a to je npr. problem eksploatacije nikla u Srbiji.
Mi smo tada pokušavajući da se spasimo kako smo znali i umeli, snalazili se, alarmirali građane, naravno nevladin sektor, različite ugledne ljude, i uspeli smo, a onda je došao ponovo problem 2012. na 2013. godinu, kada su cene mineralnih sirovina otišle u nebo i kada smo mi ponovo bili u problemu i kada smo samo zahvaljujući razumevanju, pre svega sadašnjeg predsednika Vlade, gospodina Vučića, uspeli da se zaštitimo, a naravno i uz dobru organizaciju, pre svega građana, i alarmiranje javnosti na terenu.
Zašto ovo govorim? Govorim kao jedan primer na koji način kada imamo jasno nedefinisane zakone može se uticati da pre svega Srbija u budućnosti, moram da kažem, postane jedna zona, da ne budem grub, groblje multinacionalnih kompanija koje će dolaziti u Srbiju eksploatisati određene sirovine i onda za 10-ak godina kada to iscrpe, ostavljati pojedine sredine potpuno ruinirane i uništene. To moram da kažem jer mi u Šumadiji imao prelepu planinu Venčac koja se stotinama godina eksploatiše kamen za kalcijum-karbonat. Možete i sami videti kako to danas izgleda, jer nažalost zbog nedovoljno jasnih i definisanih zakona na koji način trebaju firme koje dobiju istražna eksploataciona prava treba da se ponašaju kada se to eksploataciono pravo zatvori ili kada se istražna prava završe, mi nažalost, imamo posledice koje su na terenu katastrofalne.
Zbog toga, uvažena ministarko, ja bih vas zamolio i da zajedno prokomentarišemo član 5. izmena zakona, koji u članu 20. stav 3. postojećeg zakona menja se i glasi: „skupština jedince lokalne samouprave posebnom odlukom uređuju uslove zaštite, način podizanja i održavanja i obnove uništenih javnih zelenih površina kao i vođenje podataka o javnim zelenim površinama“.
Dosta uopštena definicija, koju bih voleo kasnije da čujem od vas, obrazloženje da li će ona pomoći da se lokalne samouprave svojim posebnim odlukama nakon donošenja ovog zakona zaštite i da pokušaju da određenu oblast koje su od posebnog interesa za razvoj lokalnih samouprava, da li je u pitanju poljoprivreda, turizam ili nešto treće, da li će uspeti da svojim odlukama da se zaštite da ministarstva separatno bez znanja lokalnih samouprava daju istražna prava multinacionalnim kompanijama, pre svega, za određene rude i sirovine? To je ono što bih ja voleo da čujem od vas.
Drugo moje pitanje odnosi se, uvažena ministre, na jedno moje poslaničko pitanje koje sam postavio za vaskrs prošle godine vama, ali nažalost jasno definisan odgovor nisam dobio. Tada je javnost, a naročito mediji, a Boga mi, i građani u Šumadiji bili uznemireni jer se tada pojavilo u novinama naslovna strana, verovatno ste i vi to videli, da je reka Kubršnica, koja protiče kroz opštine Aranđelovac, Topola i Smederevska Palanka, bila potpuno obojena u krvlju crvenu boju. Građani su bili veoma uznemireni, takođe i javnost. Mediji su danima brujali o tome, naročito što je to bilo u danima praznika Vaskrsa, pa se tu nalazila naravno i neka druga simbolika.
Postavio sam jasno poslaničko pitanje - ko je kriv, i ko je odgovoran, i da li su fabrike koje su vezane u tom delu, pre svega za preradu kamena, ko je od njih i na koji način zagadio reku Kubršnicu? Nesporno je da je do zagađenja došlo.
Nažalost, zašto sada ponovo postavljam to pitanje? Bez jasno definisanog odgovora uz spregu lokalnih moćnika inspekcijskih organa, mi nažalost, imamo situaciju da takva pitanja ostaju bez odgovora. Da niko nije odgovoran, da se ne zna nadležnost, šta su lokalni, šta su republički ekološki inspektori, šta je čija nadležnost. Onda imamo jasnu situaciju da su građani tada prepušteni, pre svega sami sebi, prepušteni su, eventualnom glasu javnosti, da ako se mediji oglase da i onda službe ministarstva postanu malo revnosnije i brže rade. I zbog toga vas molim, ako mislite da se ovde situacija popravi i jasno definiše, onda morate jasnije definisati odgovornost pre svega inspekcija i nadležnosti između republičkih i lokalnih organa.
Kada sam pomenuo zagađenje reke Kubršnice, pomenuo sam, naravno, uvek postoji opravdana sumnja da su to uradili fabrike koje su u gornjem toku te reke, ali ono što bih ja posebno naglasio kod izmene ovog Zakona o zaštiti prirode u članu 6. odnosno u članu 33. članu 6. izmena, a u članu 23. starog zakona posle stava 2. dodaju se novi stavovi 3. i 5. koji glase – da pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili treba da ga izgradi, a ovo posebno naglašavam, ili treba da ga izgradi, pa sada zbog nedostatka vremena, jer imamo da pričamo i o drugim predlozima zakon i da ne čitam sve, ali šta je poenta. Mislim, da u ovoj definiciji ostavljate predugačak rok i nedovoljno jasno definisan u kojem vremenskom periodu trebaju takve fabrike i takva postrojenja da izgrade postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i da se jasno razgraniči ko je odgovoran za njihovu kontrolu. To je po meni od izuzetnog značaja da bi uopšte ovaj zakon mogao jasno da zaživi u praksi.
Govoriti o Zakonu o zaštiti prirode, a naravno odmah se nadovezati za Zakon o upravljanju otpadom je prosto ne moguće i zbog toga ću pokušati u ovom mom izlaganju i da se dotaknem jasno jednog i drugog dela. Ono što uvek pokušavam da govorim jeste kroz primere, jer mi smo svedoci svi koji smo bili na nekakvim odgovornim mestima što po ministarstvima, što po lokalnim samoupravama kakva je situacija. Nažalost, u praksi u Srbiji što se tiče pre svega komunalnog otpada, što se tiče deponija, to su u pitanju i divlje deponije, to su u pitanju nažalost neuređene sanitarne deponije. Moram da kažem da sam imao tu sreću da vodim lokalnu samoupravu koja jedina u Srbiji, na tome imam i zahvalnost za gospođu Božović koja sedi pored vas, koja je državni sekretar za zaštitu životne sredine, koja nam je značajno pomogla da sprovedemo postupak privatno javnog partnerstva i da budemo jedina opština, govorim o opštini Topola koja ima uređeno odvoženje smeća sa bukvalno svakog domaćinstava čak i sa najudaljenijeg seoskog područja.
Zašto vam ovo govorim? Zato što smatram dok se ne urede na adekvatan način deponije po lokalnim samoupravama, dok se ne srede divlje deponije, mi ćemo imati ovakvu situaciju po Srbiji koja je moram da kažem krajnje alarmantna i koja se u pravom smislu pokazala posle onih velikih poplava 2014. godine kada smo imali jednu neverovatnu sliku kao prave apokalipse gde ste po lokalnim rečicama koje su se izlile imali ogromne količine raznoraznog smeća i raznoraznog krša.
Ono što je dobro u predlogu zakona jeste da ste vi predvideli način upravljanja deponijama. Predvideli ste i uvaženi ministre što ja potpuno podržavam da lokalne samouprave jasno popišu i definišu sve divlje deponije na teritorijama lokalnih samouprava. To je dobra stvar.
Ono što bih vas zamolio da obratite pažnju i zbog toga sam u svoje ime i u ime poslaničkog kluba NS podneo jedan amandman, a to je amandman na član 24. Zakona o upravljanju otpadom gde kažem da bi lokalne samouprave koje koriste ne sanitarne deponije i koje nisu u regionalnom sistemu sanitarnog odlaganja komunalnog otpada da se definišu kao zagađivači. I da se kao zagađivači kada se definišu ako ne mogu same, ne umeju ili ne znaju da reše pitanje smeđa i otpada sa svoje teritorije, da onda lepo uplaćuju određenu sumu novca u taj, što se meni dopada, tzv. zeleni fond Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, a da onda Vlada Srbije ima sredstava da iz tog zelenog fonda može da interveniše i da uređuje te divlje deponije širom Srbije.
Svako ko sedne u automobil i krene prema bilo kom turističkom centru u Srbiji može da vidi koliko tih deponija ima. Iako, već lokalne samouprave nisu sposobne da same to urede onda je adekvatan način da to radi lepo ministarstvo, a da te iste lokalne samouprave uplaćuju sredstva u Republički budžet.
Takođe, sam predložio još jedan amandman, a tiče se takozvanih mobilnih postrojenja za tretiranje otpada. I slažemo se, tu smo se složili da je potrebno da određena privredna društva, znači, da li su u pitanju firme ili preduzetnici kojima je lakše da imaju mobilno postrojenje za tretiranje otpada u okviru svoga preduzeća mogu da dobiju saglasnost od lokalnih samouprava i da ne moraju da se izlažu dodatnim troškovima da svoj otpad voze do regionalnih deponija.
Ali, šta je poenta? Imate preduzeća koja prosto nemaju adekvatan prostor da bi u svom placu, dvorištu ili na nekom trećem mestu imali mobilno postrojenje za tretiranje otpada i zbog toga smo mi predložili da mogu uzeti treću lokaciju, a to je član 2. tačka 14. da se može uzeti, znači, treća lokacija koja je mnogo bliža tom preduzetniku ili pravnom licu, a naravno koja ispunjava sve uslove ima saglasnost lokalne samouprave i smatramo da se na takav način ovaj zakon može efikasnije primenjivati.
Ono što sam hteo samo još da se osvrnem ukratko jesu otkupljivači, odnosno preduzeća koja se bave otkupom sekundarnih sirovina. Moram da kažem uvažena gospođo ministre da su ta preduzeća doživela negde neki, da kažem, bum u razvoju do 2008. i 2009. godine, kada smo imali najveće cene sekundarnih sirovina u tom trenutku, ali nažalost, a mi smo sada na početku 2016. godine, oni su vrlo, vrlo u teškoj situaciji.
Vi ste ovde nama u materijalu i u obrazloženju ovog zakona dali gomilu podataka, ja vam se na tome zahvaljujem, ali samo zbog jedne stvari ja vas molim da obratite pažnju, a to je jedna rečenica koju ja sada u ovom obrazloženju moram da pronađem gde se do sada, je bila praksa i situacija da ljudi koji otkupljuju sekundarne sirovine te sekundarne sirovine mogu slobodno izvoziti bilo da su u pitanju od kartona, gvožđa i svega ostaloga.
Dali ste nam ovde podatak da je 67% od otpada koji se izvozi sa teritorije Republike Srbije odlazi na gvožđe, a negde 10 koma nešto na karton i na hartiju. Ali vas molim, da li ste vi u predloženom Predlogu zakona potpuno onemogućili da u budućnosti firme koje se bave otkupom sekundarnih sirovina mogu izvoziti, da kažem slobodno sekundarne sirovine?
Šta to znači? U onom obrazloženju koje ste nama dali kaže se da mogu to raditi tek nakon što se, da kažem, popuni srpsko tržište. Mi u ovom trenutku imamo veliku krizu u metalskom kompleksu, uopšte ne samo u Srbiji, već i u Evropi i u svetu, imamo najniže cene i vi u jednom trenutku kažete da tek kada se eventualno popuni srpsko tržište to što ostane kao višak moći će da se izvozi.
E, sada ja vas pitam – ako neko na srpskom tržištu ne dobija adekvatnu cenu za svoj proizvod da li vi njega ovim zakonom ograničavate da on ne može da izveze svoju robu? Pre svega, ti ljudi su u teškoj situaciji, još da kažem samo zbog jedne činjenice do 2012. godine, građani koji su predavali sekundarne sirovine bili su oslobođeni plaćanja poreza na dohodak građana.
Od 1. januara 2016. godine, oni moraju za proizvode da li su u pitanju automobili, da li su u pitanju neki drugi aparati koji u sebi sadrže sada, a građani kada su ih kupili platili su PDV, oni sada dva puta moraju da plaćaju, znači platili su porez kada su kupili automobil i sada kada ga prodaju, kao sekundarnu sirovinu moraju još jednom da plate porez. To je dodatni problem koji ne samo zbog pada cena sirovina dodatno otežao radove pravnim licima, ta pravna lica u Republici Srbiji trenutno zapošljavaju više od 50.000 radnika.
Zbog toga vas molim da ovo obratite pažnju, prosto na ova preduzeća koja se bave prometom i otkupom sekundarnih sirovina, jer ovo je vrlo bitna problematika, koja, da kažem, hrani veliki broj porodica u Srbiji.
Zbog nedostatka vremena, samo ću se na kratko osvrnuti na izmene Zakona o stočarstvu. Vi ste u uvodnom delu pomenuli opravdane razloge i ja se sa njima potpuno slažem, koji su doveli do smanjenja stočnog fonda u Republici Srbiji i naravno smanjenje broja stanovnika na seoskom području i sve nedaće i loše, moram da kažem, ispregovaran SSP. Ali, ono što moram da vam napomenem, uvažena gospođo ministre, a to je greške koje su činjene u politici subvencije u poljoprivredi.
Jedan samo primer, moram da vas upitam i da iskoristim priliku, a to je, ja sam i postavio poslaničko pitanje pre desetak dana, a tiče se subvencije za mleko. Pazite, imamo veliki broj porodica koje žive u brdsko-planinskim predelima. Mislim da uredba o subvencijama da se može dati samo za one proizvođače koji predaju više od 3000 litara kvartalno, je za građane koji žive na seoskom području jedna, da kažem, nedostižna granica.
Mislim da interesi mene koji imam dete od pet godina, a i svih nas koji dajemo novac od naših poreza za te subvencije, da nam pre svega deca piju zdravo mleko. Znači, nama nije interes da li proizvođač predaje 10 ili 100 litara mleka dnevno, već nam je interes kakvog je kvaliteta to mleko.
Ja vas molim, ako mislite da se poveća stočni fond u Srbiji, šanse pre svega da se to uradi kod malih proizvođača koji u ovom trenutku imaju jedno, dva ili tri grla stoke, govorim pre svega o kravama, oni su šansa da se na jedan brz i efikasan način poveća stočni fond u Srbiji. Da bi se to uradilo, morate pre svega promeniti uredbu o subvencionisanju premija za mleko i zbog toga vas molim da to učinite jer će to biti pre svega preduslov uz sve ove mere koje ste predvideli ovim zakonom, da se stvari u Srbiji poprave i da stvari u Srbiji krenu u boljem pravcu.
Ja vam se zahvaljujem. Nova Srbija će u načelu glasati za Predlog zakona. Nadam se da ćete i prihvatiti naše amandmane. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ministar dr Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je upućeno ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a tiče se jednog zakona, a to je Zakon o matičnim područjima na teritoriji Republike Srbije koji je usvojen negde 2008. godine na 2009. godinu i koji se u praksi pokazao kao veoma loš.
Šta je taj zakon konkretno doneo, a zbog čega ja smatram da je on izuzetno loš? Pre svega, do donošenja tog zakona na teritoriji lokalnih samouprava su postojale mesne zajednice koje su u svom okviru imale tzv. mesne kancelarije, a te mesne kancelarije imale su svoje referente. Ti referenti su bili u svakoj mesnoj zajednici, znači, bez obzira da li je u pitanju malo selo, veće ili manje naseljeno mesto, a donošenjem ovog zakona koji je donet u vreme Vlade Mirka Cvetkovića, mi smo dobili tzv. matična područja i matičare umesto referenata mesnih zajednica.
Šta je to konkretno donelo u praksi? Donelo je da nažalost mi više nemamo mesne kancelarije u manjim selima, da nažalost imamo da se ta manja naseljena mesta gase, jer kad nemate referenta mesne kancelarije u kome možete da izvadite papire npr. potvrdu o porodičnoj zajednici gde vam je potrebno za dete, za školovanje ili za nešto drugo ili treće, to automatski povlači da se ljudi iz tog mesta dodatno iseljavaju.
Dodatni problem je, uvažene dame i gospodo što umesto tih, to sam već rekao, referenata imamo matičare, a zakon je predvideo da matičari moraju biti diplomirani pravnici. Ili referenti koji su se zatekli na tom mestu u vreme donošenja zakona, a položili su tzv. stručni ispit. Sada zamislite vi u jednom manjem mestu bilo gde u Srbiji u brdsko-planinskom podruju gde postoji mesto koje ima 1.000 stanovnika punoletnih, ali imaju problem sa kadrom, da prosto nema diplomiranog pravnika za mesto matičara.
Kada čujete sve ove probleme onda nije čudo što nam se sela gase i zbog toga ja još jednom molim ministarsku za lokalnu samoupravu da se pripremi izmena ovog zakona i da se omogući to što je bilo i pre 2008. godine, da jednostavno postoje referenti mesnih zajednica, da oni mogu biti i sa četvrtim stepenom stručne spreme tzv. srednjom školom i da to potpuno normalno funkcioniše. Ovo smo videli da jednostavno nije dobro, a kada nešto nije dobro treba ga što hitnije menjati.
Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu privrede i Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se jednog problema koji sam ja više puta u ovoj Narodnoj skupštini iznosio kada smo raspravljali o izmenama iz Zakona o privatizaciji, a to su preduzeća koja se nalaze u stečaju. Naročito se to odnosi na tzv. poljoprivredne kombinate koji su bili u stečaju i koje su tzv. preduzimači ili investitori kupovali iz stečaja.
U stečajnoj masi kada su preuzimali dokumentaciju stečajnih upravnika stajalo je da to zemljište gde imate od desetine hektara pa do i preko hiljadu hektara zemljišta u tim poljoprivrednim kombinatima se vodi kao zemljište na korišćenju. Ljudi su kupili pravna lica, uložili su ogroman novac, ja takav primer imam sa preduzećem PIK Oplenac u Topoli gde su strani investitori u pitanju i firme koje nisu radile desetinama godina su pokrenute, a sad je nastao problem sa zemljištem gde se pojavljuje Uprava za zemljište Ministarstva poljoprivrede i kaže da je to zemljište u državnom vlasništvu i da mora da ponovo ići na javni konkurs za dodelu tog poljoprivrednog zemljišta.
Pitam ja i ministra privrede, a i ministra poljoprivrede – pa, koji je onda osnov da ti investitori ostanu, naročito u manjim sredinama da šire proizvodnju, da pokreću, da zapošljavaju ljude, ako je osnov zbog čega su došli, a to je zemljište njima jednim dekretom Ministarstva poljoprivrede oduzeto?
I zato jednostavno molim i ministra privrede i ministarku poljoprivrede da se napravi jedan koordinacioni tim da se ovi problemi sagledaju i da se što hitnije ti problemi reše, jer se bojim da ćemo u suprotnom imati da jedan broj ljudi koji su došli sa ozbiljnim investicijama u Srbiju jednostavno se okrenu i odu. Hvala puno.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, gospodo ministri, danas je pred nama, narodnim poslanicima, zahtev za razrešenje ministra vojnog, zahtev za razrešenje ministra koji je moj lični prijatelj i dugogodišnji saradnik, i iako je u prepodnevnom radu gospođa Dubravka Filipovski objasnila razloge zbog kojih će moja stranka Nova Srbija nerado podržati ovaj zahtev predsednika Vlade za razrešenje, ali prosto nisam mogao da se danas ne javi za reč i da ne kažem par stvari i o gospodinu ministru Gašiću, a i uopšte o ovoj našoj današnjoj.
Najpre, gospodin Gašić je bio dobar i uspešan i privrednik i gradonačelnik, odnosno predsednik opštine Kruševac i odličan ministar Vojske Republike Srbije. Ono što hoću da podvučem na samom početku svoje rasprave jeste jedna tema koja se nekako čitav dan ovako, moram da kažem, i podmeće u ovoj Narodnoj skupštini, a to je nažalost taj nesrećni slučaj i pad helikoptera.
Uvaženi narodni poslanici i predsedniče Vlade, bio sam jedan od poslednjih koji je video tu bebu iz Novog Pazara, video te ljude koji su je pratili u tom sanitetu, jer sam tog dana bio na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu u Novom Pazaru i vraćao sam se iz Novog Pazara ka Topoli. Ono što posebno hoću da napomenem, jeste veliki odron koji se desio u Bogutovačkoj Banji ispred Kraljeva i moje vozilo je bilo odmah ispred tog saniteta.
Ovo samo govorim zbog građana Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos, govorim zbog srpske javnosti, da se zna da bih i ja, a verujem i bilo ko od poslanika da su bili na mestu ministra Gašića i da je dobio poziv i zamolnicu da se podigne helikopter i da tu bebu preveze za Beograd, da bi svako od nas to učinio.
Moram još da napomenem, jer nekako iz ove rasprave koja je bila u prethodnim satima proizilazi kao da je to moglo autom da se uradi, kao da nije morao da se podigne helikopter i da se desi nažalost to što se desilo kasnije, a to je da sedam ljudi nastrada. Još jednom da ponovim, ja bih, verujem i bilo ko od narodnih poslanika iz ovog parlamenta, isto to učinio.
Druga tema koju hoću posebno da pomenem na današnjoj raspravi jesu rezultati koje je ministar Gašić postigao u svom ministarstvu, a ti rezultati se pre svega ogledaju u nečemu što je i moja uvažena koleginica gospođa Obradović pomenula, a to je izvoz i to su rezultati namenske industrije Srbije, gde je izvoz dostigao već nekih 750 milijardi dolara, a verujem da je bilo do kraja mandata gospodinu Gašiću još dve godine da bismo dostigli cifru od milijardu evra.
Dok ova rasprava traje, gospodine predsedniče Vlade, dobio sam jedan mejl od radnika „Petra Drapšina“ iz Mladenovca, čija je kovačnica bila nekada i radila za namensku industriju, odnosno za SDPR.
Nažalost, to je jedna fabrika koja je takođe žrtva ove nesrećne privatizacije i ove tranzicije, a svi znamo ko je Zakon o privatizaciji doneo. Ali, moram da naglasim da i ti ljudi očekuju pomoć. SDPR je već delove te fabrike uposlio i zaposleni, radnici i uopšte čitava ta sredina u ovom centralnom delu Šumadije očekuju pomoć i od novog ministra koji će obavljati tu dužnost, Vujovića, i pre svega od čitave Vlade, da se ljudima pomogne i da se proširi delatnost namenske industrije, da ovi ljudi dobiju posao i da se ovi ljudi zaposle.
Ono što je takođe važno, zbog malo vremena na samom kraju to moram da napomenem, a to je ogromna haranga koja se podigla protiv ministra Gašića. Ja sam imao privilegiju da se tog dana i kasnije čujem sa gospodinom Gašićem i da shvatim da je razumeo, da se izvinio. Evo, to smo i čuli od naših dragih dama, koleginica ovde u Narodnoj skupštini. Ali, očigledno da to sve nije bilo dovoljno, da je bila potreban jedan ogroman medijski pritisak, jedna haranga. Iskreno verujem da je to i povezano sa mnogo činilaca, a jedan od njih koji posebno hoću da napomenem jeste pre svega vojna neutralnost Srbije. To je nešto gde je ministar Gašić istrajavao, a to su i zajedničke vojne vežbe sa Rusijom. To je nešto što mnogima nije odgovaralo.
To smo, nažalost, prethodnih dana čuli i u Evropskom parlamentu, i to upravo od onih poslanika koji nisu prijatelji Srbije. To je nešto što ja molim i u ime svoje stranke Nove Srbije, da i ova Vlada i buduće vlade istraju, a to je da ne zaboravimo naše vekovne prijatelje, da istrajemo na vojnoj neutralnosti. Sa time pre svega hoću i da završim ovo moje obraćanje, da pre svega gospodinu Gašiću poželim svaku sreću. Biće prilike da se vrlo brzo ponovo vidimo. Biće gospodin Gašić na nekakvim novim javnim funkcijama već za par godina. Ja se iskreno radujem toj saradnji. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu finansija, Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se ogromnih dugovanja. To su zaostala dugovanja zemljoradnika za socijalno i zdravstveno osiguranje.
To je jedan ogroman problem, koji je nastao sa početkom rada Vlade Mirka Cvetkovića 2008. godine. Tada je nešto što se zvalo porodična zajednica i nosilac zajednice kada je uplaćivao doprinose, pre svega za zdravstveno osiguranje, mogao da overi knjižice i drugim članovima domaćinstva. Nakon 2018. godine svaki punoletni građanin, koji živi u registrovanom gazdinstvu na seoskom području širom Srbije, bio je obveznik obaveznog zdravstvenog osiguranja. Znači, samostalno, čim napuni 18 godina. To je dovelo do toga da su nastali milionski dugovi, ali ono što je najveći problem za državu je da mi imamo trenutno stotine hiljada građana Republike Srbije koji nemaju zdravstvenu knjižicu i nemaju obavezno zdravstveno osiguranje, a to su građani ove države koji pre svega žive na seoskom području, to su građani koji žive u brdsko-planinskim predelima. Nažalost, imamo situaciju da je značajno povećan broj obolelih od malignih obolenja, a da ljudi nemaju način kako da se leče.
Zbog toga molim Vladu Republike Srbije i, pre svega, resorna ministarstva za poljoprivredu i finansije da se iznađe mogućnost da se građanima Republike Srbije otpišu prethodna dugovanja za zdravstveno osiguranje za prethodne godine, zaključno sa 2015. godinom. Iako imaju obaveze retroaktivno, oni to zdravstveno osiguranje nisu koristili. Ako su ga koristili, oni su to morali da plate iz svoga džepa. Smatram da je krajnje pravedno da se ta zaostala dugovanja otpišu i da se vrati ono što je bilo pre 2008. godine, a to je da ko živi u porodičnoj zajednici, da se ide na zajedničko zdravstveno osiguranje.
Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se pravilnika, odnosno uredbe o davanju premije za predato mleko. Problem je u toj uredbi i zbog toga molim ministarku poljoprivrede da se zauzme, a to su mali proizvođači mleka. Trenutno premiju za mleko mogu dobiti proizvođači koji predaju preko 3.000 litara kvartalno, odnosno na tri meseca, što znači da bi mali proizvođač u Srbiji, a takvih je preko stotinu hiljada, koji živi na seoskom području, ostvario premiju za mleko, on mora dnevno da predaje najmanje 30 i više litara mleka.
Svi smo svedoci kakvu su uslovi naročito u obodnim delovima Srbije i svesni smo da imamo staračka domaćinstva gde ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem i gde mnoge porodice žive od predaje mleka.
Podsetiću da je trenutna tržišna cena mleka, bez premije, negde oko 22 do 23 dinara, da je trenutno cena pola litra flaširane vode 29 dinara. Ako uporedite ove parametre, možete da vidite u kakvim uslovima ti ljudi žive. Smatram da je pravedno da država pomogne tim ljudima i da se ova uredba ukine.
Premija bi trebala da se plaća i mi, koji smo poreski obveznici, od čijih se novaca te premije isplaćuju, a te premije su od šest do sedam dinara po litri mleka, pre svega trebamo da plaćamo na kvalitet mleka, a ne na količinu, i da se gleda da se veliki proizvođači favorizuju, da se mali nažalost guše i da veliki broj ljudi, da još jednom ponovim, koji žive na seoskom području, jedva sastavlja kraj sa krajem.
Zbog toga molim, pre svega resorno ministarstvo i Vladu Republike Srbije, da se pozabave ozbiljno sa ovim problemom. Hvala puno.