Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-a uputila je Skupštini  Predlog zakona o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća na usvajanje,  kao jedan neutralni politički zakon. Dobronamerni bi shvatili ovaj predlog kao želju konstruktivne opozicije da se u situaciji kada ta vlada ne preduzima nikakve privredne aktivnosti pomogne na razrešenju značajnih privrednih problema. Želja nam je bila da Vladu obavežemo da zakonom uzme aktivno učešće u podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća. Da nismo promašili temu, pokazuje i današnja rasprava. Ja sam izuzetno zadovoljan što je u današnjoj raspravi učešće uzelo više poslanika DOS-a nego u svim dosadašnjim raspravama ukupno.
To pokazuje da je tema potpuno pogođena. Sa zadovoljstvom sam slušao gospodina Prodanovića, gospodina Trajkovića i par drugih poslanika, koji su potvrdili naše mišljenje o značaju malih i srednjih preduzeća za razvoj Srbije. Znači, ni u čemu se nisu razlikovali kada su govorili o značaju malih i srednjih preduzeća, o potrebi uvođenja zakona o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća. Na kraju smo se razlikovali kada je bilo reči o zakonu.
Znači, mi smo danas postigli dosta veliki konsenzus o tome da su mala i srednja preduzeća od ogromnog značaja za dalji razvoj Srbije, da su od ogromnog značaja za vreme koje dolazi, od ogromnog su značaja i za vreme tranzicije, a ono nosi sa sobom prestrukturiranje privrede. Mnoga velika preduzeća raspašće se u mnogo malih, mnogi ljudi bez posla moraće da odu, odnosno da osnivaju mala i srednja preduzeća. Prema tome, postigli smo apsolutni konsenzus oko toga da su mala i srednja preduzeća naš imperativ. To je dobro. Postigli smo konsenzus i oko toga da je potreban i zakon o podsticaju razvoju malih i srednjih preduzeća.
Znači, mi ovde u Skupštini mislimo isto. Zapanjujuće je ko ne misli isto. Isto ne misli Vlada Srbije. Vlada Srbije ne misli isto, jer kaže - podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća obezbeđuje se već postojećim zakonskim propisima i novi zakon nije potreban. To kaže Vlada Srbije. Otvara se jedno veoma ozbiljno pitanje koje pokazuje da su poslanici vladajuće većine taoci Vlade, jer neće da veruju ni ono što im Vlada kaže. Vlada jasno i glasno kaže - zakon nije potreban, a nekoliko poslanika DOS-a govori - Vlada priprema zakon.
Znači, poslanici ne veruju ni ono što Vlada i jasno i glasno kaže. Govorio je gospodin Mijatović, govorio je gospodin Prodanović, da Vlada priprema zakon o malim i srednjim preduzećima. Vlada jasno i glasno kaže da zakon nije potreban. Još opasnija stvar na koju ukazuje ovakvo ponašanje poslanika, jeste obesmišljavanje parlamentarnog rada. Ako su poslanici taoci Vlade, ako se mi jasno konsenzusom dogovorimo da su mala i srednja preduzeća značajna, da je potreban zakon o malim i srednjim preduzećima - ne možemo da se dogovaramo o zakonu. Šta je bio put? Ako se slažemo da je potreban zakon, ako se slažemo da su značajna i mala preduzeća, otvaramo raspravu i poslanici DOS-a, učestvujući u raspravi, sa 150 amandmana koliko smo mi podnosili, odnosno opozicija, na zakone koji su prethodno bili u proceduri, popravljaju ovaj zakon i prave dobar zakon. Znači, prava stvar bi bila da smo otvorili raspravu, da smo amandmanima popravili zakon i Srbiji podarili dobar zakon o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća.
Mislim da je vreme, zbog građana Srbije, da poslanici vladajuće većine počnu da se oslobađaju zatočeništva Vlade. To će da pokažu, bar meni, ako u nekom periodu koji je pred nama, možda za mesec dana, nateraju Vladu da promeni ovaj stav da su postojeći zakonski propisi dovoljni za pospešivanje razvoja malih i srednjih preduzeća i nateraju Vladu da promeni korice na kojima je potpis prof. Branislava Ivkovića, i možda čak i ovaj isti zakon vrate ovoj skupštini na ponovno razmatranje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, svojim amandmanom sam predložio da se predložene najniže osnovice za plaćanje poreza i doprinosa umanje za 30%. Ne zato što mislim da zdravstvo ima dovoljno para, nasuprot mislim da zdravstvu treba mnogo para, ali mislim da obveznici poreza i doprinosa iz najnižih osnovica nisu ti koji će da izleče zdravstvo. Zdravstvo treba da ubere glavne prihode od onih koji primaju pune lične dohotke i na njih plaćaju doprinose kako se lični dohoci isplaćuju.
Zašto sam predložio 30%? Računao sam, računao i došao sam do zaključka da smanjenje za 30% dovodi nivo poreza i doprinosa na dosadašnji nivo. Znači, ovakvim najnižim osnovicama za poreze i doprinose poslodavci će biti opterećeni sa više od 30%, a oni koji imaju fiksni iznos namenjen za lične dohotke moraće da umanje plate za 30%. Jedan prost primer. Ako poslodavac ima radnika koji ima osmi stepen stručne spreme i odvojio je za troškove radne snage 12.000, on će u sadašnjim uslovima 6.000 da da radniku, a 6.000 će da plati doprinose. Odnosno, da uprostim, da bi bilo jasnije i običnim ljudima. Ako on tom radniku da 12.000 i kaže - prijatelju, idi plati doprinos i zadrži ostatak, on će da plati 6.000 doprinose, a 6.000 će da mu ostane.
U novopredloženim osnovicama, kako reče gospođa ministar Matković, citiram, da pretpostavimo da ostanu iste stope poreza i doprinosa na osnovicu od 12.700 dinara za osmi stepen stručne spreme, po važećim stopama poreza i doprinosa oko 8.000 je ono što morate na ime poreza i doprinosa da izdvojite. Znači, ako poslodavac ima istih 12.000, od prvog juna moraće 8.000 da plati poreze i doprins, a 4.000 da ostane za platu radnika. Ako to simuliramo na veće preduzeće koje ima 5.000 radnika i čiji je prosek srednja stručna sprema, ako poslovodstvo obezbedi 4.000 dinara, a to su preduzeća koja su u teškim uslovima, preduzeće će u sadašnjim uslovima 2.000 da da radniku, a 2.000 će da plati porez. U novim uslovima, kada je 5.500 osnovica za srednju spremu, ono će 3.000 da plati porez, a ostaće 1.000 za radnika.
Još u težoj situaciji su preduzeća koja budu morala da plaćaju minimalne plate. On će 1.800 dati radniku kao platu, a ako ima srednju spremu, platiće 4.000 doprinose, a ako ima osmi stepen platiće 8.000 doprinose. Međutim, sem što sam računao pažljivo sam, vrlo pažljivo slušao šefa poslaničke grupe vladajuće stranke, računajući da je on najpametniji čim je šef poslaničke grupe vladajuće stranke, da iza sebe ima eksperte, da ima moćne mašine, i kada sam čuo njega da kaže - gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na predlog poslanika Vučića da se smanje osnovice za 50% on je rekao - prihvatanjem ovog amandmana mi bismo smanjili zaradu radnika za 50%. Dakle, mi ne možemo da podržim ovaj amandman za smanjenje osnovice za 50%, jer bi time bila umanjena primanja radnika za 50%.
Zbunio sam se, to me je pokolebalo, računam neću da dam amandman da se smanje plate radnika. Međutim, kada sam pričitao da porezi i doprinosi moraju da se plate pod uslovom da se i ne isplati plata, onda sam bio krajnje zbunjen. Razmišljao sam da povučem amandman, međutim, kada sam pročitao, takođe, odnosno čuo sam, pa sam posle uporedio, šef poslaničke grupe DOS-a gospodin Čeda Jovanović kaže - gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da mi ne možemo da se razumemo, ali zaista ne znam kako da vam objasnim više šta je to bruto plata. Kako da vam objasnim šta je ovih 3.000 dinara, pa kaže - tu platu, odnosno osnovicu o kojoj mi danas ovde govorimo čini 3.000 dinara i da ovih 3.000 dinara o kojima vi govorite nisu nekih novih 3.000 dinara, koje će poslodavac platiti na već 3.000 koliko radnik zarađuje. To je sve zajedno u okviru tih 3.000 dinara, plata, regres, topli obrok, doprinosi i sve ukupno to je 3.000.
Kada sam ovo čuo, odlučio sam da povučem amandman, jer sam shvatio da je moj digitron bio neispravan, da gospođa Matković nije razumela dovoljno tu problematiku, jer smatram da šef poslaničke grupe iza sebe ima eksperte, da ima moćne mašine, da najbolje računa, a i želja mi je bila da to bude tako, a da li će biti tako, to će od 1. juna da budu oni koji isplaćuju platu i oni koji primaju platu. Hvala vam - povlačim amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako smo prethodne pakete zakona ocenjivali i gradirali, ako smo rekli da je Zakon o oporezivanju imovine loš, ako smo rekli da je Zakon o oporezivanju pokretnih dobara još gori, slobodan sam da kažem da je ovaj zakon sa paketom zakona iz socijalne politike, Zakona o zdravstvu i Zakona o penzijskom osiguranju ubedljivo do sada najgori. Najgori, jer nosi za sobom najteže posledice.

Nisam izašao sa namerom da kritikujem, već sam izašao sa namerom da zamolim kolege poslanike iz opozicionih stranaka, pošto sigurno danas nećemo da usvojimo zakon, nema vremena, da kada se vrate u svoje sredine pokušaju da odu u neke svoje 14. oktobre, u neke svoje Nitekse, u neke svoje tekstilne fabrike, u neke svoje metalske fabrike, u neke svoje građevinske fabrike, u neke svoje fabrike kožarske industrije, u neke svoje fabrike iz oblasti društvene trgovine, iz oblasti društvenog ugostiteljstva i kada dođu u ponedeljak da pokušamo da sučelimo argumente, da izađu i opovrgnu ono što ću ja sada reći.

Gospodo poslanici, možda sam po nekoj profesionalnoj deformaciji i ono što sam radio pre ovoga, a radio sam posao sličan gospođi Ljilji Milosavljević, radili smo u srodnim ministarstvima, pa ako gospodin ministar nije znao neke podatke imao je ko da mu ih kaže. Imao je Zavod za statistiku, imo je službu platnog prometa, imao je fabrike i da je samo malo zavirio u papire, da je poslušao neki savet onih koji su pre toga radili, ovakav zakon ne bi ugledao svetlost dana.

Šta hoću da vam kažem? Ja sam uradio jednu mini analizu u 36 fabrika iz oblasti tekstilne industrije, iz oblasti metalske industrije, iz oblasti kože, iz oblasti društvene trgovine, iz oblasti klanične industrije, iz oblasti društvenog ugostiteljstva. Analize pokazuju da će primena ovakvih najnižih osnovica za vrlo kratko vreme po stupanju zakona ugasiti ova preduzeća. Daleko ispod pet i po hiljada je sadašnja bruto plata u tim preduzećima, tako da kada se primeni ova osnovica za poreze i doprinose na cifru od pet i po hiljada i plate doprinosi neće ostati ništa za plate radnika.

Ali, ostaće toliko malo da će doprinosi biti više puta veći od isplaćenih plata. I najdobronamerniji poslanik, kada počne da razmišlja o ovakvim zakonima, mora da se pita, nismo zluradi, šta je svrha ovih zakona. Ako je i svrha da se napravi dobar zakon onda se uradi tabelarni pregled, ono o čemu sam govorio.

Vi podatke imate na svakom mestu. Imaju ih u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, bivšem ministarstvu, ima ih u Službi platnog prometa, ima ih u fabrikama, pa se da pregled koliki broj radnika, a pošto sam bio zamenik ministra industrije, tvrdim, mi smo oslobađali dopriniosa, da se radi o stotinama hiljada radnika koji kada se podvrgnu ovim kriterijumima najnižih doprinosa neće primiti platu. Kada se plate doprinosi doći će pod udar ovih zakona o kaznenim merama.

Da li je cilj - moramo da se pitamo. Voleo bih da me ubedite sa ove govornice da nije cilj ovo što je rekao gospodin Nikolić da se isprazne hale. Ako to nije cilj onda moramo ovde da izađemo sa argumentima. Tvrdim vam vrlo odgovorno da u tekstilnoj industriji, koju imate u Beogradu, ne morate da idete daleko, idite u FON, "Zmaj", IMT, idite u tekstilne kombinate, ne morate da idete daleko, ne morate u Leskovac u tekstilnu industriju, u Kruševac u "14. oktobar", to možete ovde vrlo lepo da simulirate i prikažete to nama na primerima i mi ćemo da vas podržimo ako to može da plati industrija.

Znamo koliko treba penzijskom, koliko treba zdravstvu, ali nije polazna tačka - onoliko koliko treba. Polazna tačka je - onoliko koliko može da se ubere. Cilj zakona je da se ubere više. Ubeđujem vas i voleo bih da posle nekog vremena napravimo analizu da će ovakvim osnovicama u nekoj budućnosti da se ubere daleko manje.

Zašto? Radnici koji ne prime platu a plate doprinose otići će u štrajk pa zbog toga nećemo uzeti ništa. Posebna priča su privatni poslodavci. Ne znam da li samo ja ili samo poslanici opozicije zalaze u prodavnice, kafiće i kod privatnih poslodavaca u butike. Oslušnite malo šta kažu privatni poslodavci, šta kažu na najnižu osnovicu od pet i po hiljada dinara.

Pitajte ih intimno, nemojte kao vlast. Intimno ih pitajte koliko njih ima nameru da otpusti radnike ili da ih odjavi. To pitajte pa dođite ovde da sučelimo argumente. Vidim ja - kaznena odredba. Pa, molim vas, ne čuva državu i ne obezbeđuje doprinos finansijska policija, policija. Obezbeđuje stimulativna poreska politika i stimulativne osnovice.

Mislim da bi bilo mnogo bolje da se ova osnovica, a dao sam amandman na sva tri zakona, privede realnosti, ali bih voleo da neko od vas u ponedeljak sa terena dođe iz svog grada i kaže - molim vas, u mom gradu metalska industrija ...... grane. Ne govorim o visokoprofitabilnim granama. I, neću da grešim dušu, zakon je bolji za one koji dobro rade, imaće neke povoljnosti. Ali, za veliki broj radnika, ogroman broj radnika on je strašan. Ne mogu da razmišljam o posledicama onoga što će da se desi.

Još jednom bih vas, evo ovako, zamolio, apelovao bih na vas da izađete i nekim argumentima se sučelimo, jer su svi poslanici sa nekog terena, nismo pali sa kruške, da pokušate da nam to pokažete i da sami sebe ubedite. Ne morate nas da ubedite. Razumem da imate neke direktive da mora da se glasa ali da pokušamo da u nekim razmenama mišljenja argumentima dođemo do zaključka da li su ove osnovice, ovakve kakve su, izdržive.

Idite u naučne institucije, u "Geozavod" Beograd, koji ima 30-tak doktora nauka, pogledajte da li osnovicu od 12.000 dinara ta institucija na osnovu dosadašnjeg rada može da podnese. Kad plati doprinos na 12.000 neće imati za plate. Opet da se vratim, zavisi šta je i gde je. Ovo može da bude dobro za ostvarenje nekih ideja i u to neću da sumnjam sa ovog mesta, da je to u pitanju, ali za stvarni rad, za funkcionisanje penzijskog sistema, socijalnog, mislim da će ovo povećanje osnovica biti kontraproduktivno od početne namere, ako je to bila namera, da se ubere više sredstava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ja sam podneo amandman na član 4. iz tri razloga.
Prvo, zbog kršenja saveznog i republičkog Ustava, drugo zbog kršenja saveznog Zakona o osnovama poreskog sistema i zbog suprotnosti ovog člana i ovog zakona sa zdravim razumom.
Mislio sam samo da napomenem činjenice, međutim istupanje druga, odnosno gospodina Čede Jovanovića, šefa poslaničke grupe poslaničke većine u Skupštini, na mene je delovalo frapantno, a verujem i na ceo auditorijum, na sve građane Republike Srbije. Teža politička izjava za ovom govornicom ni na političkom nebu Srbije nije se čula, ja ne pamtim, a možda ovi stari pamte. Drug Čeda izjavi i ostade živ, a možemo da preslušamo snimke, građani Srbije su gledali, da je tačno da je zakon donet suprotno Ustavu, saveznom zakonu, ali zbog toga što Ustav i zakon nisu dobri. Strašna stvar, gospodo. Uvod u pravni haos. Svi vaši lideri, možemo da preslušamo, a građani su slušali, oni će da procene da li je tačno ili nije, čak se vodila polemika i da li jeste ili nije, a ja sam svojim ušima čuo, stenogram postoji, gospodin Čeda je izjavio da je u suprotnosti sa zakonom, sa saveznim Ustavom i sa saveznim zakonima, jer zakoni nisu dobri. To je uvod u pravni haos. Ako mi građanima Srbije uvodimo nove poreze suprotno Ustavu i zakonu, ne znam šta će građani sutra da očekuju na polju pravne sigurnosti.
Gospodine Đeliću, da li je u Evropi, u koju nas vodite vi i gospodin Popović, neko uveo nove poreze suprotno zakonu i Ustavu, a da to lider poslaničke većine javno izjavi? Znači, gospodo, primenjivaćemo savezne zakone kada nam trebaju: ako treba da uhapsimo lidera najveće političke stranke, pozvaćemo se na savezni zakon, a ako treba da uvedemo narodu poreze, onda nam se savezni zakon ne sviđa. Mislim da nije u redu i da poslanička većina apsolutno mora da se ogradi, u najmanju ruku, od izjave gospodina Čede. Inače, građani Srbije ne znaju šta sutra da očekuju, ako bilo ko, bila to i poslanička većina, ima pravo da im uvede porez, novi porez suprotan saveznom Ustavu. Mislim da to niko ne može ni pravno, ni etički da brani. Mene čude pravnici u Skupštini, izuzev gospodina Mamule, svaka mu čast na profesionalnoj etici, glasaju za zakone za koje znaju da su suprotni, a reč kaže i njihov šef poslaničke grupe, da su suprotni, možemo da preslušamo gospodine Čedo. Televizija će to da pusti, ja se nadam, ponovo, građanima Srbije.
Treći razlog zbog koga sam podneo amandman na ovaj zakon je sukob ovog zakona, člana 4. sa zdravim razumom. Zašto sukob sa zdravim razumom? Porez na automobile, starije od 10, 15 i 20 godina, je u sukobu sa zdravim razumom i na jednom prostom primeru ću vam to reći. Ako čovek ima, zatekao mu se, neki stari mercedes, star 20 godina, a svi dizeli su preko 3000 kubika on će da plati porez od 600 maraka, gospodo. Znači, 18.000 dinara, a maksimalni popust je 40% po amandmanu. 30.000 je porez na vozila preko 3.000 kubika. 40% popusta je 12.000. Znači, platiće 18.000. Znači, oko 600 maraka. Platiće više nego vlasnik pet stanova u Beogradu, vlasnik pet stanova u Beogradu koji vrede po 60.000 maraka, 300.000 maraka, a koji ima amortizaciju 50%, to je 150.000 maraka, a 0,4% je 600 maraka. Znači, vlasnik takvog vozila koje ima preko 3000 kubika koje je staro 12, 13, 15 ili 20 godina, po svim računicama platiće 18.000. Neka neko izračuna. Ja bih voleo da me demantuje. Videćete da to nije ni pravičnost, ni ekonomska snaga, ni vrednost.
Predložio sam da se vozila starija od 10 godina ne oporezuju. Vozila starija od 10 godina ne voze bogati ljudi. Vozila starija od 10 godina voze ljudi skromnog imovnog stanja. Vozila starija od 10 godina moraju da se popravljaju, pa onda to prati i ovako visok porez, ljudi neće moći da poprave auto i verovatno će to da utiče na sigurnost u saobraćaju, uticaće možda i na nečiju smrt i na nečiji život. Prema tome, onaj ko ima vozilo starije od 10 godina, taj nije bogat i taj ne treba da plati porez na automobil. Hvala.

 Poštovani poslanici, hteo bih da iskoristim pravo po članu 111. Poslovnika, pre prelaska na glasanje da predložim Narodnoj skupštini da se glasanje o ovom važnom paketu zakona izvrši prozivkom. Član 111:  "Na zahtev narodnog poslanika, Narodna skupština može, bez pretresa odlučiti da se glasa prozivkom".
Kratko obrazloženje: čuli smo par diskusija, dopala mi se diskusija gospodina Srđana, koji je rekao da nas ovim paketom zakona DOS uvodi u Evropu, pa ne bi bilo fer da ostane nezabeleženo u istoriji, da narod zapamti ko nas je uveo u Evropu, ko je rasteretio građane, ko im je pomogao. Ne samo da zabeleži istorija, već da omogućimo našim građanima, taksistima, komšijama, prijateljima, da znaju ko im je pomogao da budu rasterećeni, a ko im dušmanski nije dao da budu rasterećeni od poreza, ko im nije dao da idu u Evropu.
Ja sam i i prošli put diskutovao još zbog jedne stvari. Molio bih vas da ispoljite ličnu hrabrost, da izglasate glasanje prozivkom, jer uvidom u stenograme može da se vidi jasno da pri svakom glasanju ima 10 poslanika koji nisu glasali i da se posle toga kada komšija, prijatelj, drug, taksista nije zadovoljan, pozivamo na to da smo baš mi ti koji nismo glasali. Mislim da je u interesu vladajuće partije da se glasa prozivkom.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, evo pred nama paketa zakona, evo još jedne bombe u srcu Srbije, kako reče ministar Đelić. Samo što ova bomba nije tempirana, ovo je jedna šok bomba, a čini mi se da je i paket šok bomba, od koje će građani Srbije teško da se probude. Kada će da se probude, ne znam.
Pričali smo više puta o zakonima, a prošli paket zakona je građanima skinuo košulje, pripremio ih je za pranje, a ovaj sledeći paket koji danas usvajamo, on seče kožu. A šta će onaj sledeći, ne znam. Saopštenje Demokratske stranke je vrlo interesantno. Kaže - poslanici opozicije pričaju neistinu, plaše narod. Nemamo mi nameru da plašimo narod, samo mislim da bi bilo mnogo korektnije i mnogo poštenije, prema ovom narodu da oni Batićevi sa čarapama zađu od kuće do kuće i pokupe od naroda ono što je još ostalo. Nemamo mi nameru da plašimo narod. Nekad ponešto ne razumemo. Evo, recimo, nije me stid, nije me ni sramota priznati, neke stvari nisam razumeo. Mislio sam da je akciza na so neki namet na narod. Mislio sam da je porez na dečije pelene, na dečiju hranu, da je porez na dečiju odeću i obuću, neki namet na narod. Mislio sam da je porez na topli obrok veliki namet na narod. Tako sam i pričao.
Međutim, shvatio sam da sam bio u zabludi. Nije me sramota da priznam. Zašto sam bio u zabludi? Uvođenje akcize na so je delo ministra zdravlja i dobrobit ove vlade prema narodu, jer povećana upotreba soli izaziva hipertenziju. Znači, Vlada brine o narodu. Porez na dečije stvari, na dečije pelene, porez na porodiljske dodatke, to je briga DOS-a o natalitetu. Pozitivna ili negativna, za koga, ne znam. Shvatio sam i da je porez na tople obroke, porez na prevoz, opet briga za zdravlje naroda, da nam se narod ne ugoji, da narod bude vitak, da imamo lep narod.
Shvatio sam ja, ali ne može da shvati narod. U tome je problem i mislim da će duže da ostane. Čudio sam se često ovih dana, moram i to da priznam, kako mi poslanici opozicije, kako narod ne može da shvati dobrobit ovih zakona. Bilo mi je malo i krivo, gledam poslanike opozicije, vidim mladi, lepi, pametni, pa računam - bolje shvataju. Međutim, jednog momenta mi sine kako oni shvataju to pre od nas. To je po principu bajke "Carevo novo odelo". Izađe šef Čeda i kaže, ili dođe na poslaničku grupu i kaže - molim vas, ovi zakoni su transparentni, reformski, evropski, pošteni, pravični i oni ljudi poveruju i izglasaju zakon. Kada dođu kući, pogledaju. Niti su pošteni, niti su pravični, niti su reformski, niti su transparentni.
Štaviše - neustavni su, neprimenjivi, nepošteni i nepravični.
Imamo danas jedan vrlo interesantan paket zakona. Po nekim mojim zapažanjima naš ministar je sasvim dobar čovek. To je jedan, ovako, prilično važan kvalitet, ali nisu mu ni namere loše. Međutim, postoji jedna izreka "put do pakla je popločan ljudskim dobrim namerama". Plašim se da ove dobre namere našeg ministra nas ne odvuku do pakla.
Ovaj paket zakona, koji je danas na dnevnom redu, je takav da bih se zadržao na zakonu o porezu na imovinu i zakonu o upotrebi i nošenju dobara. Molim vas, Toma Nikolić često pominje ustavnost zakona. Zakon o porezu na imovinu je praktično neustavan zakon, jer ne polazi od ekonomske snage obveznika. On fingira neku ekonomsku snagu.
Gospodin ministar, a za njega me i ne čudi, on je mlađi čovek, ali njegov zamenik, koji dugo godina radi, ima tu preko puta jednu finu kuću koja se zove Zavod za statistiku. Mogao je da ode do Zavoda za statistiku, da malo prekopa po knjigama, pa da vidi strukturu, sadržaj i veličinu srpske imovine.
Kada su u pitanju kuće, zadnji popisi imovine i lica pokazuju da u Srbiji ima 160 hiljada stanova više nego kuća. Ti popisi pokazuju i strukturu tog stambenog prostora, da Srbija ima prosečnu veličinu kuće preko 119 kvadrata. Otkud to, pomisliće neko da smo bogata zemlja. Kada se pogleda struktura onih koji imaju kuće dolazi se do sasvim suprotne slike.
Do 1980. godine kuće su pravili radnici i seljaci jer nisu mogli da dobiju stanove. Pravili su kuće po srpskom običaju, svako krene da bude malo više od komšijske, pa napravi 200 kvadrata. Govorio je gospodin Šešelj i o ljudima iz Nemačke. Dođu ljudi, sahrane 40 godina rada. Pođite negotinskim putem, prema Požarevcu, prođite kroz Moravsku dolinu, videćete svuda kuće od 300 i više kvadrata.
To je možda želja da sin ostane kod oca, ali da li te kuće odražavaju ekonomsko stanje kod našeg naroda. Da li radnici "Zastave" koji su pravili te kuće, radnici Bora, radnici Majdanpeka, seljaci u našim krajevima, da li imaju snage da u ovim uslovima, a nema u proseku kuće ispod 100 hiljada maraka, mada može da priča ko šta hoće, čak i sa amortizacijom, mogu da plate i tih 14 hiljada dinara. Ili, 4%, to je 12 hiljada dinara.
Ne mogu gospodo. Ne bih se ja plašio, videli smo taj zakon i pre, da nisam čuo gospodina ministra da kaže - glavna karakteristika ovih zakona će biti konsekventno sprovođenje. A, kad on kaže - konsekventno sprovođenje takvih zakona, odmah pomislim na gospodina Batića i one sa čarapom preko glave.
Porez na automobile - opet nije težak posao, nije velika muka da se ode do Republičkog MUP-a, da se vidi struktura srpskih automobila. Pa, gospodo, svi to u ovoj sali znate da je prosečna starost srpskih automobila preko 12 godina. Sa ovim ilegalnim uvozom, protivzakonitim uvozom, kada je uvezeno 200 hiljada krševa, ta starost je još povećana.
Nije meni žao da Čeda plati za džip, ili još neko ovde, nije to greh. Greh je, gospodo, naplatiti ljudima za automobile stare preko 14 i preko 20 godina. Da čovek sa 20 godina starim mercedesom, penzioner, plati 19 hiljada ili 18 hiljada dinara. Nema, gospodo, on to odakle da plati.
On neće da popravi kočnice, ugrozićemo bezbednost saobraćaja, a dao sam amandman da se automobili stari preko 10 godina oslobode poreza, jer mislim da bi to bilo korektno i pošteno prema građanima.
Još nešto sam samo hteo da vam kažem, neću da vas davim. Čudio sam se, gospodo, ovih dana po Srbiji kako se glasa po zakonima i izglasavaju, a niko za njih ne glasa. Objasniću vam kako niko ne glasa. Odem na Vračar i jedan čovek mi kaže - ovi zakoni i porezi veliki, ne može se. Kažem - glasao si za to. Kaže - ma nije, moj poslanik (da ne kažem poslanica) nije glasao za taj zakon. Kako bre nije? Pa, kaže - gledam tamo, ima 15 stalno ne glasaju, a ona je među tih 15 koja nije glasala.
Odem u Čačak, isto mi onaj priča, kaže - ovi moji kažu ovde iz Čačka nisu dobri zakoni, ali oni za njih nisu ni glasali. Odem u Sombor, ista priča. Onaj kaže - ja sam u onih 15 što nisu glasali. Molim vas, osećaju poslanici opozicije da ovi zakoni nisu dobri, i oni imaju prijatelje, imaju komšije, imaju rodbinu i imaju birače. Ne mogu da izađu pred birače sa onom pričom da so izaziva pritisak, da ne treba topli obrok, da se šeta da bi se smanjio holesterol i da bi se bolje živelo. I oni osećaju da ovo nije dobro.
Još jedna poruka gospodinu ministru, a, tu je zamenik. Zamolio bih vas za sledeći paket zakona da odete do Zavoda za statistiku, da izvadite prosek. Govorim o najnižim osnovicama za oporezivanje. Stavili ste 9.400 najnižu osnovicu za oporezivanje visoke spreme. To nije baš neki naučnički posao. Idite, pogledajte prosek bruto plate prosvetnih radnika, tekstilnih radnika ili radnika u prerađivačkoj industriji, u metalskoj industriji, pa na osnovu tog proseka odredite bar neki pristojan iznos najniže stope za oporezivanje.
Nemojte da određujete najnižu stopu za oporezivanje onoliku koliku radnici, službenici ili profesori nemaju platu, jer ako po toj stopi plate porez neće baš ništa da im ostane za sledeću platu, odnosno za sledeći posao. Štrajkovaće i nećemo imati nikakav prihod. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, dragi gosti, a tu mislim na cenjene predstavnike Vlade, jer posle dva meseca imamo čast da vidimo predstavnike Vlade.
Srpska javnost je sa nestrpljenjem očekivala dugo najavljivane zakone ekspertske vlade, jer smo se dva meseca zamajavali Poslovnikom, taksom na brojila i sa velikim nestrpljenjem i veliki broj poslanika je očekivao prve ozbiljne zakone ekspertske vlade.
Očekivali smo ekspertske zakone od ekspertske vlade. Međutim, prvi zakoni i prvo veliko razočarenje, razočarenje naroda, razočarenje poslanika. Iole ozbiljni ocenjivači, i to vrlo blagi ocenjivači, ovom paketu zakona možda bi dali jedinicu, ali strožiji ocenjivači, mislim na narod, ne verujem da bi mu dali ni jedinicu. Blagi ocenjivači dali bi mu jedinicu jer je prepisan iz knjiga, jer je promašio temu, jer neće ostvariti ono što se očekuje od njega već, reći ću kasnije, efekti će biti sasvim suprotni. Narod mu ne bi dao ni jedinicu, jer je izneverio sva izborna obećanja DOS-ove koalicije. Tužno je bilo slušati obrazloženje zaduženih ispred Vlade. Zašto? U obrazloženju ovako ozbiljnih zakona jedina argumentacija je bila priča o starim greškama, po stoti put.
Gospodine Peleviću, jasno je zašto nije stavljen na dnevni red Zakon o završnom računu. Da je stavljen na dnevni red Zakon o završnom računu, obrazlaganje ne bi imalo argumente. Završni račun jasno pokazuje kako su potrošene pare, da je svaki dinar potrošen namenski, i ne bi bilo argumenata za obrazlaganje. Znači, trebalo je staviti završni račun, kao što se uvek radilo i kao što se u svim normalnim zemljama radi. Gospodine ministre, moram da vam se obratim, znate vi to dobro kako se radi, ovoga puta nismo videli konsolidovani bilans. Prosto, za narod, trebalo je da nam date jedan papir sa koga ćemo da vidimo koliki je zbir saveznog budžeta, republičkog budžeta, penzijskog i invalidskog osiguranja i socijalnog osiguranja, i da to stavite u kontekst društvenog proizvoda, pa da vidimo koliko javna potrošnja učestvuje u društvenom proizvodu. Deca u ekonomskoj školi znaju da ako taj procenat pređe 50% nastaju maligni procesi i dolazi do haosa, cela privreda ide u sivu ekonomiju i nastaje haos. Ovoga puta to je slučaj. Ukupni javni rashodi prelaze 60% društvenog proizvoda. Zašto, niste smeli da kažete, jer je društveni proizvod od 5. oktobra drastično pao za 50%. Mogli bi da odgovorite i zašto je pao. Pao je zbog gospodina Čede i njemu sličnih, zbog izmišljene floskule demontaže starog sistema, zbog čega smo slomili kadrovsku kičmu srpske privrede i oko 100 firmi, koje su radile u vreme najžešćih sankcija, prestalo je da radi. Znači, nema proizvodnje. Čim nema proizvodnje, nema realnog budžeta, ide se na grbaču građana.
Moram da vam kažem nešto, izneverili ste izborna obećanja. Obećavali ste milijarde dolara od donacija. Nema ih. Svakog dana sa svih stubaca novina narod je čitao o tajnim računima nosioca bivšeg režima. Narod se radovao. Kad jedan čovek ima 10 milijardi dolara, to je 600 milijardi dinara, znači, narod pet godina neće da plaća nikakve poreze. Vršili ste satanizaciju lažući narod. Gde su pare sa tih računa? Danas i juče čitamo gospodina Obradovića - prihodi od ekstra profita, oni koji su se obogatili u vreme sankcija, desetine milijardi dolara. Gde je taj prihod? Ne vidimo ga nigde u budžetu. Ne bi bilo budžetskog deficita od 30 milijardi da ste uneli bar taj prihod od poreza na ekstra profit građana koji su se obogatili. Samo priče i puste priče.
Gospodine ministre, pristup budžetu na prihodnoj strani, tzv. realni pristup, učili ste u Francuskoj, nije on negativan, ali on podrazumeva najniži lični dohodak, ravan potrošačkoj korpi. On ne može da se primeni u srpskim uslovima. Ne možete da oporezujete, a da iz poreza eliminišete socijalni momenat. Vi ste iz poreza eliminisali socijalni momenat.

Znači, kroz porez na promet oporezovali ste sve što se može oporezovati, od dečijih pelena, hrane i svega ostalog. Kroz drugu vrstu poreza oporezovali ste građane bez obzira na prihod, na imovinu koja nije prihod. Ja vas molim da simulirate, da vidite kako će da prođe svaki poslanik u sali. Ja mogu da vam dam stotine primera srednje klase, o kojoj govori gospodin Đinđić, koja će da ode u nižu klasu ako plati porez na kuću koju je nasledio od oca, otac je pravio kreditima, srpska kuća koja ima 150 kvadrata, ako je bio lovac, pa ima pušku, karabin, možda i pištolj, ako ste ga prevarili, a jeste ga prevarili Uredbom o uvozu automobila, pa jadan Srbin uvezao automobil od 3.000 kubika za 1.000 maraka i sad ima da plati 21 hiljadu poreza na automobil, 20 hiljada poreza na kuću i sedam hiljada poreza na oružje. To je 47 hiljada. To je 4.000 mesečno, bez obzira na prihode i imovno stanje. Znači, jedna lekarska porodica, inžinjerska ide u onaj niži socijalni sloj i doći će na listu da troši tri milijarde od socijalnog prihoda.
Ne može tako da se usvaja poreski zakon. Možete da se popravite, možete da dođete do dvojke. Video sam amandmane. Poslanici SPS-a dali su čitav niz amandmana i na odborima su bili vrlo konstruktivni. Mi smo konstruktivna opozicija. Kritikovali smo poreze na komunalne usluge. Dokazali smo vam da ćete ugasiti komunalna preduzeća.

... naplaćuje 37 posto, plati 20 posto poreza, on može da zatvori firmu. Prihvatili ste taj amandman, prihvatili ste amandman o sniženju akciza. Ako do kraja rasprave prihvatite amandmane za poreze na imovinu, koja ne donosi prihod, znači, kuću koju je čovek nasledio ili napravio od kredita, na oružje koje mu je trofejno ili došlo do njega, na kola koja je uvezao ne znajući da će to da ga ošteti, može ovaj poreski zakon da dođe do dvojke. Može, ako nam pružite šansu da vam i dalje pomažemo. Vi nam ovakvim ograničavanjem na pet minuta ne dajete šansu da vam pomognemo. Vidi se da smo dobronamerni, da smo sve amandmane dali u cilju popravke ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, danas donosimo odluku o razrešenju i smeni pet predsednika sudova. Donosimo odluku da ih smenimo, bez ikakvih dokaza. Nema dokaza.Studentima prava je jasno, ne treba biti veliki pravnik, da je flagrantno prekršen Zakon o sudovima, da je prekršen Ustav.
Jer, ako nekog smenjujete pod teškom optužbom za nerad, nemar, javašluk u sudovima, onda pred Odborom za pravosuđe mora da se nađe hrpa dokaza, kako je to zakon predvideo, od sudija izvestilaca, do predsednika Vrhovnog suda. To je svima jasno. Jasno je i maloj deci.
Jasno je zašto to rade drugi. Kod gospodina Batića meni je jasno, on je prekršio zakon hiljadu puta... (ne razumeju se reči) hapšenja i linč oko televizije i javnog informisanja. Nije mi jasno za gospodina Hibera, eminentnog pravnika, profesora, koji je svoju etiku, i pravničku i profesorsku, stavio u službu politike. Gospodine Hiber, obraćam se Vama, Vi ste potpisali izveštaj, potpisali ste predlog za smenu sudija, bez dokaza, kršeći zakon, a potpisali ste i sledeću tačku dnevnog reda, kojom tražite povratak sudija koje je ranija Skupština razrešila, zbog toga što nema procedure, odnosno nema mišljenja Vrhovnog suda.
Prema tome, jasno je proceniti o čemu se radi. Mislim da se jeftino prodaje i etika i profesija, i pitaće vas studenti, pitaće vas kolege pravnici na savetovanjima - nemate nijedan dokaz za ono što piše u materijalu. Ja bih bio srećan da vidim, a nije bilo teško, gospodo, pribaviti dokaze. Vrlo je jednostavno. Stanje u sudovima je takvo da za svaki opštinski sud može da se napiše da ima 1.000 nerešenih predmeta, da ima stotine nerešenih parnica, i to je dovoljan razlog da se predsednik suda smeni.
Gospodo, razlog je sasvim drugačiji, žrtvujete i profesora, žrtvujete i ove mlade kolege koji se upinju ovde, gledam ih kako crvene, pričaju o reizboru sudija, pričaju o nekim stvarima, pokušavaju da kažu nešto što se dokazati ne može. Razlog je samo jedan. Sve ste vi to mogli da pripremite, pa da ova tačka dnevnog reda traje pet minuta, sa svim podacima, da napišete mišljenje Vrhovnog suda, sudije izvestioca - u Prvom opštinskom sudu ima rešeno toliko i toliko predmeta, toliko i toliko parnica, traži se smena sudija ili predsednika suda. To bi bio posao vrlo lak i jednostavan i svi bismo mi za to glasali.
Međutim, razlog je sledeći - gospodin Batić i neki uz njega hoće da pošalju jasnu i nedvosmislenu poruku oko glava ovih sudija, o starim predsednicima sudova i sudijama u Srbiji - gospodo, Batić može sve, gospodo, DOS može sve, pazite šta radite. Samo ovako nastavite. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ministar je govorio o institutu amnestije i to nije sporno. Niko u ovoj sali ne spori institut amnestije, jer je on primenjivan i u prošlosti i biće primenjivan i u budućnosti. Ovako nakaradan tekst zakona o amnestiji, nijedna vlada, nijedan ministar nikada nisu ponudili svojim saveznim poslanicima. Ovo je gospodo tekst koji uznemirava srpske građane i navodi ih na razmišljanje jer, sada ću vam citirati: "Lica pravosnažno osuđena za krivična dela, ubistva, otmica, silovanje, obljuba ili protivprirodni blud nad nemoćnim licem, obljuba ili protivprirodni blud nad licem koje nije navršilo 14 godina, razbojnička krađa, razbojništvo, iznuda, zločinačko udruživanje, kao i lica koja su tri i više puta osuđivana za krivična dela, oslobađaju se 15% izrečene kazne".
Da licemerje bude veće, predlog ovakvog teksta dolazi od ministra i od Vlade koja se sa stranica naših listova, sa televizije svakog dana zalaže za borbu protiv kriminala. Imali smo prilike da pre nedelju dana za ovom govornicom čujemo mandatara, koji je kao prvu tačku programa Vlade stavio borbu protiv kriminala. Slušali smo i verovali smo. Očekivali smo da će posle toga, umesto ovakvog teksta da usledi predlog novog krivičnog zakona sa pooštravanjem kaznenih odredbi, da će da usledi pooštravanje kaznene politike. Ovako nam ostaje da razmišljamo da li između borbe protiv kriminala ne stoji samo jedno - borba protiv političkih neistomišljenika. Mnogo je stvari koje ukazuju na to. Ovih dana ste mogli da čujete za ostavke časnih ljudi, javnih tužilaca i predsednika sudova, ljudi koji nisu pripadnici nijedne stranke, a borba je neprihvatanje časnih ljudi da prihvate mesto predsednika sudova.
To ukazuje na to da ćete borbu protiv kriminala izjednačiti sa borbom protiv političkih neistomišljenika. Ovih dana pokrenuta je istraga protiv direktora televizije. Da li to, gospodine ministre, znači da ćemo ovih dana imati istragu protiv direktora železnice zbog bombardovanja voza u Grdeličkoj klisuri, da ćemo imati istragu protiv direktora fabrika, zbog bombardovanja fabrika, da ćemo imati istragu protiv predsednika kućnih saveta zbog bombardovanja zgrada?

Dame i gospodo, svaki predlog ima i svoju pozadinu. I ovaj predlog, ovakvog teksta, ima svoju pozadinu. Gospodin Nikolić je dobro primetio, jedan od razloga za predlog ovakvog teksta jeste da se izazove šok u srpskoj javnosti i pripremi teren za donošenje saveznog zakona, koji će biti još morbidniji - daćemo oprost NATO zločincima, oprostićemo i ratnu štetu. Lična opservacija, mislim da ovaj predlog zakona, u ovakvom tekstu, može da bude i podvala moćnog advokatskog lobija, na čelu sa gospodinom ministrom, koji preko obraza narodnih poslanika pokušava da izazove smanjenje kazne, zakonom, za neka krivična dela koja u normalnom pravnom postupku ne mogu da se oslobode. Hvala.