Uvažena gospođo ministarka, poštovani članovi Ministarstva zdravlja, gospođo predsedavajuća, kolege narodne poslanice i kolege narodni poslanici, zdravlje nacije je zadatak broj jedan u svakoj zemlji. Bez adekvatne zdravstvene zaštite nema napretka i boljitka u jednoj zemlji i toga smo apsolutno svi svesni i u tom smislu poslanička grupa Nove Srbije pozdravlja i Predlog zakona o pravima pacijenata i Predlog zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.
Predlogom zakona o pravima pacijenata precizno su uređena prava i dužnosti pacijenata, ali je i naše zakonodavstvo u oblasti zdravstva na jedan takođe precizan način usklađeno sa evropskim zakonodavstvom.
Mislim da se ovim predlogom zakona o pravima pacijenata na jedan vrlo jasan i eksplicitan način po međunarodnim konvencijama i poveljama, o pravima pacijenata potvrđuje pravo pacijenata i na preventivne mere i na kvalitetno pružanje zdravstvene usluge, pravo na bezbednost, pravo na olakšavanje patnji i bola i vrlo su taksativno, precizno i jasno označena sva prava koja pacijenti imaju.
Pored jasnog definisanja mnogobrojnih prava, propisane su i određene dužnosti na strani pacijenata, kao što je poštovanje prava drugih pacijenata i odgovorno ponašanje prema zdravstvenim radnicima, saradnicima i drugim zaposlenim u zdravstvenim ustanovama.
Kada je u pitanju ovaj predlog zakona moram da kažem da smo i ja i moje kolege u poslaničkog grupi bili u nekoj vrsti dileme i još uvek smo oko člana 24, na šta su ukazale pažnju moje koleginici, a vi vrlo jasno rekli upravo pre nekoliko minuta da granica nije opredeljena ovim zakonom o 15 godina da deca samostalno odlučuju o tome da li će se podvrgnuti nekoj operaciji ili ne, nego da je to precizirano predlogom porodičnog zakona, odnosno usvojenim porodičnim zakonom iz 2005. godine. Sada je potpuno jasno da vi tu niste mogli ništa da uradite.
Međutim, pedagog sam po svom osnovnom obrazovanju i ovih dana sam vrlo precizno pratila izjave mojih kolega pedagoga i psihologa u vezi sa ovom činjenicom da dete od 15 godina može da se samostalno bez znanja roditelja javi lekaru koji posle sa svojim timom procenjuje da li će javiti roditelju ili ne o tome da će se petnaestogodišnje dete podvrgnuti nekoj operaciji. S obzirom da imam petnaestogodišnju devojčicu, vrlo bi mi bilo teško da me lekar i stručni tim pozove i da mi kažu - vaše dete je ovde i želi da se podvrgne toj i toj operaciji.
Pretpostavljam da su u toj istoj dilemi i mnogi roditelji koji su u skladnim porodičnim odnosima. Ovu odredbu člana 24. razumem sa stanovništva u kojima su porodični odnosi poremećeni, gde postoje degradirane, incesne porodične situacije i ovo je onda jedini način da dete čak i spasi svoj život ako se obrati lekaru. To je nešto što je po mom dubokom mišljenju meni prevagnulo da i kao član Odbora za prava deteta prihvatim ovaj član ovakav kakav je preciziran.
Moja dilema i dilema mojih kolega u ovom zakonu je oko savetnika za zaštitu prava pacijenata. Upravo komentarišući sa svojom koleginicom Zlatom Đerić, smatramo da je možda bilo bolje da ne bude petogodišnja granica radnog iskustva, nego je trebalo dati priliku i mlađim ljudima, možda sa dve-tri godine radnog iskustva da se bave ovim pitanjem. Takođe smatram da je možda bilo bolje da pacijenti u samom domu zdravlja posle neke zdravstvene zaštite ili lekarskog pregleda odmah ovoj pravnoj osobi kojoj ja doživljavam kao Obusmana ili Zaštitnika građana kažu neko svoje mišljenje.
Razumem primedbu da su ta pravna lica koja su radila u domovima zdravlja bila pod uticajem direktora samih članova domova zdravlja i da je moguće sa te strane bolje da budu nekoj lokalnoj samoupravi kako bi oni na pravi način mogli da sagledaju tu situaciju. Sa druge strane se bojim da možda oni ne budu ako na primer opskrbljuju tri-četiri grada, da ne budu zatrpani mnogi papirima i slučajevima pa da ne mogu da budu na pravi način rešeni. To su neke dileme koje sam imala kao i moje kolege, ali verujem da ste sagledavajući sve aspekte i razgovarajući i kroz resorne odbore doneli prava rešenja. Nijedan zakon ne može da bude savršen i da pokrije sva prava i obaveze, tako da što se tiče ovog zakona ne bih više davala niti primedbe niti sugestije.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, pročitala sam na internetu da ovaj zakon postoji u svega nekih 20 zemalja Evrope i sa te strane pozdravljam napore ministarstva da ovu oblast uredi iako smo se i mi kao zemlja obavezali Konvencijom koja je održana u Helsinkiju 2005. godine. Mislim da su razlozi zbog kojih ste predložili ovaj zakon neuporedivo dublji. Mentalno zdravlje tretiraju na jedan kvalitativno drugačiji način. Ovaj predlog zakona je iniciran strategijom iz 2007. godine i mogu vam reći da sam bila zapanjena podacima koje sam istraživala pripremajući se za diskusiju o ovom zakonu, da mentalne smetnje u svetskoj populaciji čine veliku grupu ljudi, nekih 25% i sa te strane pozdravljam odluku da uredimo i ovu oblast.
Neshvatljivo mi je i vrlo razočaravajuće da 340 miliona ljudi u svetu pati od depresije, da 45 miliona ljudi pati od šizofrenije, a 29 miliona ljudi od demencije. To su zaista poražavajući podaci. Vraćajući se na našu zemlju, mislim da je broj pacijenata i ljudi sa mentalnim problemima pojačan bombardovanjem 1999. godine, pre toga ratnim dešavanjima devedesetih godina, a posle svega toga i ekonomskom krizom i da je to bio period kada bujanje mentalnih oboljenja i poremećaja svake vrste rasta.
Ovaj predlog ne pretenduje da reši ni deo navedenih problema, ali od nečega se mora početi, tako da je sama namera predlagača zakona za pohvalu. Odredbama ovog zakona se posebno uređuje organizovanje i sprovođenje zaštite mentalnog zdravlja, način, postupak organizacije, uslovi lečenja, smeštaj lica. Ovim zakonom je po mom dubokom mišljenju stavljen akcenat na sve obuhvatnu zaštitu elementarnih ljudskih prava, odnosno prava lica sa mentalnim smetnjama.
Bio je do sada veliki problem kroz celu našu modernu istoriju da su te specijalizovane ustanove za lica sa mentalnim smetnjama najčešće izolovane, smeštene daleko od grada. Pozdravljam vašu nameru da se upravo predlozima ovog zakona takva lica uključuju u društveni život, da se uključuju u porodično kako vi kažete u zakonu, radnu i društvenu sredinu, što je vrlo važno reći – uvažavanje izbora ovog lica.
Takođe u članu 3. ovog zakona su vrlo jasno pobrojana prava lica sa mentalnim smetnjama i to pravo na unapređenje mentalnog zdravlja, pravo na jednake uslove lečenja, pravo na privatnost, pravo na ostvarivanje građanskih i drugih prava, kao što su istovremeno na jedan vrlo jasan i precizan način definisana i ograničenja ovih lica. Kada već spominjem uslove za ograničenje, propisano je kada se mogu primeniti mere fizičkog sputavanja i izolacija lica sa mentalnim smetnjama i to tako da je članom 46. propisano da se fizičko sputavanje i izolacija može izuzetno primeniti kada je to jedino sredstvo da se lice sa mentalnim smetnjama spreči sa svojim ponašanjem kojim može ozbiljno da ugrozi i sopstveni život i bezbednost i život drugih lica.
Ne bih više davala niti primedbe niti sugestije kada su u pitanju ova dva zakona. Želim samo da vas obavestim u ime poslaničke grupe NS da ćemo u danu za glasanje podržati oba ova zakona, jer su nam prevagnule upravo ove pozitivne strane o kojima sam govorila. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene kolege, poštovani građani Srbije, na početku svog izlaganja želim da izrazim zadovoljstvo u ime poslaničke grupe NS što je veliki broj suštinskih amandmana, koje je poslanička grupa NS u prethodnom sazivu podnela, uvršten u ovaj zakon, tako da na jedan indirektan način smatramo i nas kao ljude koji su učestvovali u kreiranju ovog zakona.
Nije bilo promena Zakona o železnici od 2005. godine. Ovaj zakon doživljavamo kao zakon koji ima za osnovni cilj poboljšanje kapaciteta železničkog sistema i ovaj zakon po našem dubokom mišljenju stvara uslove za nezavisno poslovanje železničkih preduzeća uz povećanje konkurentnosti i poboljšanje kvaliteta železničkog prevoza u celini. Takođe smatram dobrom odredbom ovog zakona što se razdvajanje železničkog sistema na neki način mora uraditi i to odvajanjem za upravljački deo kada je u pitanju infrastruktura i deo koji je odgovoran za prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju.
Po mom dubokom mišljenju ovaj zakon ima i dva vrlo precizna rešenja kada je u pitanju intermodalni, odnosno kombinovani saobraćaj, ali i nadležnosti Direkcije za železnicu koje su ovim zakonom vrlo precizno definisane. Kada je u pitanju kombinovani prevoz, smatram da je u članu 83. vrlo jasno precizirano u cilju unapređenja kombinovanog transporta da Vlada uređuje ovu oblast i vrlo jasnom državnom pomoći i stimulativnim merama, a kada smo nedavno raspravljali o Zakonu o energetskoj efikasnosti istakli smo prednosti kombinovanog saobraćaja i mnoge kolege su istakle da je upravo kombinovani saobraćaj čistiji, da imamo vrlo manje zagađenja i vrlo je važno ovaj saobraćaj precizno definisati i dalje ga unapređivati.
Što se tiče Direkcije, veliki problem je do sada bio što nadležnosti Direkcije nisu bile precizirane na pravi način, u smislu da Direkcija nije mogla da donese podzakonske akte, a nadležnost Direkcije za železnicu su ovim zakonom vrlo jasno precizirane i kao što ste i vi, gospodine ministre, rekli, Direkcija je sada telo i za licenciranje i regulatorno telo i bezbednosno.
Složila bih se takođe i sa kolegom Baureom koji je rekao da se ovim zakonom prvi put jasno predviđa da Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade usvaja nacionalni program železničke infrastrukture. Na taj način mi jasno imamo nacionalni program u koji su uključeni i Narodna skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije.
Problem prethodnog zakona je bio i u tome što nije bio usklađen sa zakonima EU i takođe je bio problem što nije bio primenjivan u praksi i što se nažalost, sa restrukturiranjem u železnici na osnovu prethodnog zakona nije nastavilo. Direktna posledica ovoga je bilo nesrazmerno investiranje u železnicu i u drumski saobraćaj. Dakle, više se investiralo u drumski saobraćaj. Opet se postavlja pitanje – ko da i ulaže u nerestruktuiranu i neefikasnu železnicu? Kao posledicu toga imali smo da se železnički transport umesto Koridorom 10 kao prirodno najpogodnijim i najkraćim putem iz zapadne Evrope za Tursku i Bliski Istok obavlja alternativnim pravcima kroz Rumuniju u Bugarsku.
Novi zakon sva svoja rešenja usklađuje sa pravnim okvirom EU i bez obzira na činjenicu da je u zemljama zapadne Evrope tržišni udeo kod većine železnica počeo da opada 50-ih godina prošlog veka kao posledica prelaza privrede sa tradicionalno teške industrije na industriju usluga i maloprodaje, ipak su ta zakonska rešenja u zemljama EU dala određene rezultate. Mislim da je svima nama jasno da Železnice Srbije u ovakvom obliku ne mogu izdržati konkurenciju koja će se izvesno pojaviti kao posledica usvajanja ovog zakona i zato je neophodna temeljna reorganizacija ovog javnog preduzeća.
Imajući u vidu da je Železnica vitalni deo transportnog sektora, smatram vrlo važnom odredbom ovog zakona što će se železničkim prevoznicima omogućiti status samostalnih operatera. Na taj način će oni poslovati na komercijalnoj osnovi i u skladu sa zahtevima tržišta. Budući razvoj i efikasno funkcionisanje železničkog sistema može se unaprediti samo ako se napravi razlika između pružanja transportnih usluga i upravljanja infrastrukturom.
Bez obzira na podsticaj konkurentnosti, smatram vrlo odgovornim što država i dalje odgovara za razvoj železničke infrastrukture, a zakon definiše da je upravljač u infrastrukturi uz saglasnost Vlade dužan da utvrdi pravila kojima se propisuju i naknade i cene usluga železničkih prevoznika za korišćenje železničke infrastrukture, pri čemu se mora ispoštovati princip nediskriminacije između železničkih preduzeća.
Vrlo su jasno ovim zakonom predviđeni i podsticaji za upravljanje infrastrukturom železnice, kako bi se i smanjili troškovi i kako bi se na što efikasniji način upravljalo železničkom infrastrukturom, te u tom smislu smatram da će i određeni ugovori koji će se potpisivati između lokalnih samouprava, a prethodno pokrajine i Vlade, dati određene rezultate u smislu smanjenja troškova upravljanja železničkom infrastrukturom. Smatram da će ti prihodi koji će na taj način biti ostvareni znatno umanjiti subvencije koje država Srbija u ovom trenutku daje za železnicu, što će kao direktan pozitivan cilj ovog zakona imati da se rastereti budžet.
Ovaj zakon obavezu javnog prevoza putnika uređuje na način kako su to uredile evropske zemlje i ova zakonska rešenja su preciznija i efikasnija od tradicionalnog davanja državne pomoći radi obezbeđivanja nesmetanog javnog prevoza putnika.
Da bi se javni prevoz putnika organizovao na način koji najviše odgovara potrebama javnosti, nadležni organi moraju imati mogućnost slobodnog izbora železničkog prevoza. Da bi se garantovala primena načela transparentnosti kao i ravnopravnog tretmana konkurentnih železničkih prevoznika od suštinskog je značaja da ugovor o obavezi javnog prevoza, između nadležnog organa i izabranog železničkog prevoznika, definiše prirodu obaveze javnog prevoza, kao i ugovorenu naknadu.
Sve u svemu smatram da ova rešenja treba da dovedu do porasta interesovanja za železnički saobraćaj, kako u samoj zemlji, tako i u zemljama koje su povezana železničkom infrastrukturom sa Srbijom. Smatram da će ove promene zakona privući strane investitore koji će imati pozitivan efekat za privredu i građane u celini. Zbog toga će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, kolege narodni poslanici, iako ceo dan traje rasprava o ovom važnom suštinskom pitanju za državu Srbiju, smatram da što više narodnih poslanika treba da se javno izjasni o parafiranom sporazumu.
Za poslaničku grupu Nove Srbije, ovaj parafirani sporazum znači da smo mi suštinski zamrzli konflikt i da Srbija više neće trpeti pritisak da prizna nezavisnost Kosova. Takođe, smatram da parafiranim sporazumom u Briselu država Srbija obezbeđuje trajno prostor za srpske institucije koje su ovim sporazumom prvi put međunarodno priznate. S druge strane, Albanci su izgubili mogućnost da dobiju pravu nezavisnost i to je njihov najveći gubitak, a Srbima se priznaje zajednica na celoj teritoriji.
Potpuno sam sigurna da je naš državni vrh parafirajući ovaj sporazum u Briselu vodio računa o reakciji Srba sa severa Kosova i Metohije. Potpuno razumem i njihov strah i njihovo nepoverenje s obzirom šta su sve preživeli od 1999. godine do današnjeg dana, ali duboko verujem i izražavam nadu da će oni do utorka smoći snage da daju pozitivan odgovor jer ovim sporazumom, jer će shvatiti u stvari da ovim sporazumom država Srbija trajno ostaje na Kosovu i Metohiji i da prvi put od 1999. godine do danas imamo bezbedonosnu kontrolu kao i postignutim sporazumom kontrolu u svim sferama života kada je u pitanju ekonomija, pravosuđe, zdravstvo i školstvo.
Više kolega je danas spomenulo da je implementacija ovog sporazuma veoma važna. Implementacija sporazuma zavisi od sve tri strane. Ali, takođe smatram da je vrlo važno da država Srbija još snažnije nego do sada nastavi da ulaže u Kosovo i Metohiju u infrastrukturu, u mostove, u škole. Da nastavi da pomaže naše univerzitet, da stipendira 11 hiljada do 12 hiljada studenata koji su kičma našeg naroda dole.
Nije lako što je NATO garant sprovođenja ovog sporazuma, što su teroristi obukli odela, ali je to nažalost realnost u kojoj se mi danas nalazimo i naš državni vrh je smogao snage da to uoči i da javno prizna. Smatram da je primena ovog sporazuma korak ka normalizaciji odnosa između Srbije i dela njene teritorije koji će biti krunisan donošenjem ustavnog zakona kojim se utvrđuje autonomija Kosova i Metohije. S obzirom, da su mnogo do sada moje kolege rekle, samo još jednom želim da kažem da ćemo mi iz poslaničke grupe NS podržati parafirani sporazum. Hvala.

Za mene je ovaj zakon potpun sa prihvatanjem ovog člana i takođe želim da se zahvalim ministru i resornom ministarstvu koje je imalo sluha za ovaj amandman i za podršku svih poslanika i poslanica iz raznih poslaničkih grupa.
Takođe smatram da je vreme značajan faktor za odrasle osobe koje su žrtve nasilja i da su maloletnici i maloletnice često u emotivnoj i ekonomskoj vezi sa silovateljem i da pre 18 godine nisu u mogućnosti, ni zdravstvenoj ni psihološkoj da pokrenu ceo proces.
Ovom prilikom moram da se zahvalim Incest trauma centru koji je podneo i bio dosledan u inicijativi da se ova zastarelost seksualnog delikta ukine. Hvala.

Osnovni motiv zbog čega smo podneli ovaj amandman je izuzetno teška ekonomska situacija u našoj zemlji. Uzeli smo u obzir i prosečan nivo mesečnih primanja najvećeg broja građana i smatramo da je Predlogom zakona propisana granica za eventualno usvajanje prigovora vlasnika imovine u ovom članu zakona previsoka. Predlažemo ovim amandmanom njeno spuštanje na pola miliona dinara.
Istom idejom smo se u parlamentu rukovodili kada je sa 15.000 na 10.000 dinara spuštena granica za inkriminisanje krađe male vrednosti. Zbog javnosti Srbije želim da kažem da smo ovaj amandman podneli samo iz razloga teške ekonomske situacije i niske prosečne plate građana Srbije.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, već duže vreme imamo promenjene društveno-političke okolnosti, te s tog aspekta smatram neophodnim donošenjem ovog zakona.
Što se tiče poslaničke grupe Nove Srbije, mogu da kažem da je sam zakon vrlo jasan, precizan i konzistentan. Njegovim odredbama je precizno definisani i sam postupak zaključivanjem međunarodnih ugovora, postupak potvrđivanja međunarodnih ugovora, samo izvršavanje, ali i izmene i prestanak važenja međunarodnih ugovora.
Članom 3. i 4. propisana je nadležnost Vlade Republike Srbije za pokretanje postupka za vođenje pregovora kao i zaključivanje ugovora, ali, ono što je novina, predstavlja i činjenicu da sami drugi subjekti, privredni subjekti, ali i razna udruženja mogu predložiti neki međunarodni ugovor i taj međunarodni ugovor će se na osnovu njihovog predlog naći u razmatranju Vlade Republike Srbije.
Član 5. predviđa interakciju više ministarstava. Smatram da istovremenim uključivanjem više ministarstava dolazimo do boljih rešenja.
Član 7. stav 1. precizno i jasno definiše politiku države i ponašanje naše državne delegacije u toku činjenice da u samim pregovorima može doći do nekih nepredviđenih okolnosti.
Poslanička grupa Nove Srbije je intervenisala amandmanom u članu 8. Predloga zakona, a samo s jednim ciljem, da poveća kontrolnu funkciju Narodne skupštine Republike Srbije. U pomenutom članu smo tražili da se precizira da Vlada Republike Srbije tek po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora može ovlastiti državnu delegaciju da privremeno primenjuje sporazum do njegovog stupanja na snagu.
Članom 9, 10. i 21. utvrđena je nadležnost Vlade Republike Srbije da odredi lice koje će potpisati ugovor i Ministarstvo spoljnih poslova da preuzme ugovor sa svom pratećom dokumentacijom.
Članom 14. precizno je definisano koji međunarodni ugovori podležu obavezi ratifikacije od strane parlamenta, a koji ne. Ovde smo iz razloga podizanja ukupnih kapaciteta Narodne skupštine Republike Srbije predložili da Narodna skupština Republike Srbije mora biti obaveštena i o onim ugovorima koji ne podležu obavezi ratifikacije.
Što se tiče izvršavanja međunarodnih ugovora, članom 25. propisuje se da nadležni organi prate realizaciju tih ugovora, da nadležni organi obaveštavaju Vladu, a Vlada Republike Srbije Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Članom 28. regulisan je način na koji prestaje da važi konkretan međunarodni ugovor. I ovde smo intervenisali amandmanom, jer smatramo da je u cilju boljeg informisanja javnosti. Taj naš amandman predviđa obavezu Ministarstva spoljnih poslova da na adekvatan način objavi činjenicu prestanka važenja svakog pojedinačnog ugovora.
Sve u svemu, smatramo da je ovaj predlog zakona više nego konkretan i jasan. Poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer smatramo da se njime vrlo jasno precizira vođenje spoljne politike države Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je nesumnjivo izmena zakona koji će omogućiti bolju zaštitu trudnica i porodilja. U toku dosadašnje rasprave izmena ovog zakona nailazi na podršku kolega i koleginica, s obzirom da rešava jedno važno pitanje.
Dve najbitnije izmene ovog zakona su da se porodiljama i trudnicama ne može ukinuti, odnosno prekinuti ugovor i radni odnos, kao i da porodilje dobijaju 90 minuta pauze u toku svog radnog dana da posete svoju decu. U jučerašnjem obrazloženju predsednika parlamenta, koji je u stvari rekao motive za predlog ovog zakona, a to su desetine slučajeva koje je on čuo od radnica trudnica, porodilja koje su na jedan beskrupulozan način od svojih poslodavaca ostale bez posla.
Javnost Srbije je bila podjednako zgrožena i sa izlaganjem Bojane Petrović, koja je ostala bez posla šest dana pred porođaj u aleksinačkoj policiji kao higijeničarka, koja se obraćala svim nadležnim moleći za pomoć, ali i Sunčice Aleksić koja je iz Kikinde, u četvrtom mesecu ostala bez posla i koja je, da stvar bude još teža, dobila potvrdu i od suda da ostaje bez posla.
Moram da podsetim građane Srbije i prisutne kolege i sa činjenicom da je 2007. godine predsednica SO Knić Snežana Banković Đokić kao predsednica skupštine trebala da bude smenjena, jer su predlog za njenu smenu podnele kolege odbornici, samo zato što po njihovom mišljenju ona kao predsednica skupštine nije mogla da zakazuje sednice, iako potpredsednik skupštine na to ima pravo. Dakle, to je bilo jedno alarmantno upozorenje državi Srbiji da kod nas ne postoji niti dovoljno svesti, niti efikasnih mehanizama da se zaštite prava žena, roditelja i dece. U demokratskom društvu činjenica da neko može da bude smenjen nije problem, ali problem je što neko treba da bude smenjen zato što je žena, odnosno majka.
Jedan od razloga zbog čega je neophodna bila izmena ovog zakona je i činjenica da već godinama, odnosno decenijama unazad Srbija se suočava sa niskim nivoom nataliteta. Svima nam je poznato da u Srbiji nestane na godišnjem nivou jedan grad od 35 hiljada stanovnika. Takođe, mi smo najstarija nacija u Evropi, prosečna starost građana Srbije je 42 godine. Prognoze su surove i ukazuju na to da ćemo 2051. godine, ako nastavimo sa ovakvom populacionom politikom, biti nacija čija će prosečna starost biti 60 godina.
Takođe, alarmantna su i upozorenja iz Ministarstva prosvete, da je u 2012. godini upisano 2.000 manje đaka prvaka, u odnosu na prethodnu godinu, kao i činjenica da se u Srbiji izvrši 200.000 abortusa, na godišnjem nivou.
Nažalost, sve strategije koje smo do sada imali su ostale mrtvo slovo na papiru. Moje mišljenje je da je ekonomski uzrok i razlog zbog toga što te strategije nisu implementirane na pravi način. Bez obzira na činjenicu što Republika Srbija svim porodiljama uplaćuje roditeljske dodatke i što mnoge opštine i gradovi u Srbiji daju podsticaje porodiljama, i uopšte za rađanje, to nažalost nije dovoljno. O tome moramo dobro razmisliti koje ćemo korake povući.
Moje mišljenje je da ekonomske prilike diktiraju poteze koje ćemo povući, a da je izmena ovog zakona jedan prvi i važan korak u ovoj oblasti. Neko je juče u raspravi od kolega rekao da sumnja da ne trebaju nova ekonomska sredstva za primenu ovog zakona. Moje mišljenje je da, s obzirom na tako mali broj dece koja se u Srbiji rađaju u ovom trenutku, da nam ne trebaju nova budžetska sredstva.
Tačno je da poslodavci diskriminišu koleginice i da one ostaju bez posla zbog toga što su u drugom stanju ili su porodilje. Moram da ovde iznesem podatak Asocijacije za evropske integracije. Po njihovim podacima, porodilje dobijaju otkaz u 93% slučajeva zbog bolovanja, u isto toliko slučajeva inspekcije neće da prime usmenu prijavu porodilje, dok tek svaka deveta žena rešenje suda na tužbu čeka kraće od šest meseci. Upravo ovi podaci ukazuju na neophodnost donošenja ovog zakona, ali smatram da će i po njegovom usvajanju vrlo važan biti inspekcijski nadzor i kontrola ovog zakona.
Takođe smatram da je cilj ovog zakona psihička stabilnost majke, kao jedan od uslova očuvanja porodice. Kada je u pitanju diskriminacija od strane poslodavaca, koji pre svega treba da imaju društvenu odgovornost, iskreno sam uverena da će se donošenjem ovog zakona stvari popraviti na bolje. Ukoliko budemo otišli jedan korak više, u smislu da ti poslodavci u svom okruženju naprave i neku prostoriju za majke sa decom ili urede vrt ili park koji bi im poslužio da, kada dovedu svoju decu na tih sat vremena, ako ne mogu da odu do kuće, učine zadovoljstvo i sebi i deci, verujem da ćemo, kao društvo, pokazati humanost. Volela bih da svi ovi poslodavci shvate da oni pre svega daju otkaz svojoj koleginici.
Mislim da će se, primenom ovog zakona, na neki način podići svest ljudi da moramo biti humano društvo i društvo koje će posvetiti dodatnu pažnju i porodici i majkama i deci jer je to, na kraju krajeva, i naša ustavna obaveza.
Dakle, NS će u danu za glasanje podržati izmene ovog zakona. Hvala.

Imam pitanje za ministarku zdravlja Slavicu Đukić Dejanović. Moje pitanje se odnosi na prevenciju protiv raka, s obzirom da je mesec mart mesec borbe protiv raka. Pre nego što postavim pitanja, izneću neke vrlo alarmantne podatke.
Prema podacima Nacionalnog registra za rak, od ove opake bolesti 2011. godine je umrla 21.000 osoba. Posebno zabrinjava činjenica da stopa smrtnosti raste brže nego stopa oboljevanja. Mortalitet se godišnje uvećava za dva i po puta, a učestalost oboljevanja za 2%. Zbog toga nam preti opasnost da se nađemo u situaciji da se broj novootkrivenih slučajeva malignih oboljenja i broj umrlih na godišnjem nivou izjednače.
Od 2002. do 2011. godine stopa mortaliteta u Srbiji je povećana za 17%. Poslednji podaci za 2011. godinu pokazuju da se godišnje otkriva 33.000 novih slučajeva oboljenja od raka. Podaci Društva Srbije za borbu protiv raka upozoravaju da će se u 2012. godini otkriti najmanje po stopi rasta 40.000 obolelih, a oni predviđaju i upozoravaju da bi od 40.000 moglo da umre 23.000 ljudi.
Za razliku od Srbije, u Americi, Švedskoj, Francuskoj već deceniju i po se smanjuje mortalitet od raka, i to za 1,5% na godišnjem nivou, učestalost oboljevanja se ne povećava ili raste za nekih 0,5%, što je četiri puta sporije nego kod nas.
S obzirom na vrlo alarmantne i upozoravajuće podatke, imam tri pitanja za gospođu Slavicu Đukić Dejanović.
Prvo, s obzirom da su nam zatajili svi pravci borbe, prevencije protiv karcinoma i da nam je organizacija onkoloških službi loša, koje će korake u vremenu koje je pred nama Ministarstvo zdravlja preduzeti na poboljšanju prevencije, reorganizaciji i boljoj efikasnosti onkoloških službi?
Drugo pitanje – zašto je u Srbiji radio terapija gurnuta na periferiji onkologije, pa se kod nas jonizujućim zračenjem leči 27% pacijenata, a npr. u Francuskoj 66%? Za citostatik je 2011. godine potrošeno 38 miliona evra. Zašto za taj novac nismo kupili 20 generatora jonizujućih zračenja i obezbedili radio terapiju za obolele u narednih 10 do 15 godina? Takozvani solidni tumori, koji čine nekih 95% svih karcinoma, za njih su hirurgija i radio terapija primarni načini lečenja.
Molim kolege da budu mali tiši.
Srbija trenutno ima 12, a procene su da bi trebalo da ima 20 jonizujućih komora. Očekujem od Ministarstva zdravlja da u narednom periodu razmisli dobro o koracima koje će preduzeti po ovom pitanju. Ovi podaci su dostupni svim građanima Srbije. Mislim da nam preti epidemija ove opake bolesti i da je već poslednji trenutak da se učine neki alarmantni koraci. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice. Pred nama je predlog zakona i izmene i dopune zakona koje proističu iz promena Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, ali i izmene i dopune zakona koje proističu iz tzv. Lanzarot konvencije, Konvencije SE o zaštiti dece, koje su zemlje koje su usvojile ovu konvenciju, u obavezi da zakonom urede.
Mislim da je Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima apsolutno bio neophodan, sa stanovišta što, na žalost, danas u modernom svetu broj krivičnih dela protiv polne slobode raste, a čije su žrtve deca, odnosno maloletna lica.
Htela bih da, u ovom trenutku, izdvojim pre svega član 185b ovog zakona, na koji moje kolege, u svojim diskusijama, nisu obratile pažnju ili nisu smatrali da ga je posebno potrebno apostrofirati, a ja smatram da je to veoma važno zbog toga što internet komunikacije, koliko god da donose pogodnosti, omogućavaju i velike zloupotrebe i vrlo je važno ovom zakonskom odredbom precizirati i inkriminisati osobe koje ugrožavaju polnu slobodu maloletnih lica, koristeći internet mreže.
Zbog toga smatram da treba posebno razmisliti o setu preventivnih mera, upravo za osobe koje po izlasku iz zatvora pokazuju da imaju, koristeći internet mreže, dobijaju poseban nagon ili želju da ponovo vrše ta krivična dela. Veliki broj građana, uzornih članova društvene zajednice se, u odnosu prema ljudima, ponaša potpuno normalno, ali kada koristi internet mrežu menja ponašanje i po izlasku iz zatvora, mislim da na takve osobe treba preventivno motriti nekim posebnim merama i da mi treba da razmislimo i o setu tih posebnih mera.
Što se tiče predloga ovih posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, mogu da kažem da se u potpunosti poslanička grupa Nove Srbije slaže sa njenim predlozima, jer smatramo da su odlična i dobra zakonska rešenja Marijinog zakona, koja se odnose na to da ne postoji mogućnost niti ublažavanja kazni, niti uslovnog otpusta za počinioce ovih dela. Takođe smatramo da je dobro zakonsko rešenje i zakonski predlog da ni posle 20 godina ove osobe ne mogu da konkurišu i za vaspitače i za učitelje i za bilo koji javni posao. Takođe smatram dobrim predlogom da se redovno javljaju policiji.
Ono što bih htela da dodam jeste da savetovališta koja imaju poseban nadzor nad ovim licima, smatram da treba da posebno vode evidenciju i da tromesečno obaveštavaju nadležne organe o tome.
Takođe, Nova Srbija je intervenisala jednim tehničkim amandmanom na član 13, koji definiše posebnu evidenciju o učiniocima navedenih krivičnih dela. Mi smatramo da treba da postoji ta jedinstvena centralizovana baza, uključujući i DNK profil, ali smo tehničkim amandmanom naglasili i dodatno precizirali ovu činjenicu, kako bi to trebalo da izgleda.
Želim da kažem da i za mene, kao i za moje koleginice, ovaj zakon nije potpun ukoliko se ne ukine zastarevanje seksualnog delikta. To je predlog koji je Incest trauma centar predložio zvanično Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Ženska parlamentarna mreža i Odbor za prava deteta su prihvatili. To nema nikakve veze sa vama, ministre, ali smatram da mi treba da se dogovorimo da li ćemo predložiti amandman koleginice Radović ili ćemo o ovome naknadno raspravljati. Smatram da je ovaj predlog veoma važan zbog toga što je vreme značajan faktor za sva maloletna lica koja su žrtva seksualnog nasilja. To su osobe koje su i emotivno i ekonomski zavisne od silovatelja i tek posle osamnaeste godine mogu da se suoče ponovo sa traumama koje su prošli, da smognu snage da tuže silovatelja.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, želim da istaknem da je dobro što je ovaj zakon usvojen još 2008. godine. Ni malo ne želim da potcenjujem značajne efekte ovog zakona, koji je bio primenjivan u prethodne četiri godine, jer su iz njegove primene proistekle zaplene desetine miliona evra, i to se po meni nikako ne sme zanemariti, ali je takođe neophodno bilo promeniti ovaj zakon, s obzirom na izmene Krivičnog zakonika u periodu od 2009. do 2012. godine.
Slažem se sa svim što je u ovom predlogu zakona izneto, pre svega sa članom 2, kojim se dopunjuju krivična dela i predviđa se da ona obuhvate i delo otmice, prevare, iznude, prouzrokovanja lažnog stečaja, oštećenja poverilaca, ali i krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama, kao i dogovaranje ishoda takmičenja. Mislim da je vrlo važan i član 3. ovog zakona, koji precizira imovinu vlasnika koja je u nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
Takođe, smatram da je vrlo važno što novi zakonski predlog prepoznaje organizacionu jedinicu MUP i Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom. Upravo MUP i Direkciji za oduzetu imovinu daju široka ovlašćenja i omogućavaju joj da traži najrazličitije informacije od državnih organa. Član 16. vodi računa o dostojanstvu i časti vlasnika. Mislim da on sankcioniše bahato ophođenje prema ovim licima koje smo imali prilike da vidimo na malim ekranima.
Odredbama člana 17. do 22. uređena je finansijska istraga. Velika ovlašćenja se u ovoj fazi daju jedinici MUP, koja prikuplja sve moguće dokaze, kao i, naravno, javnom tužiocu. U članu 24. eliminiše se mogućnost da privremeno oduzimanje imovine na osnovu naredbe javnog tužioca potraje. Član 25. predloga ovog zakona precizira da se odlučuje u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, bez održavanja ročišta, što povećava efikasnost u postupku privremenog oduzimanja imovine.
Smatram da je vrlo bitna novina u ovom zakonu i činjenica, odnosno otvaranje stečajnog postupka nad pravnim licem koje je obuhvaćeno rešenjem, a stvaralo je velike probleme u samoj Direkciji koja je nadležna za upravljanje privremeno oduzetom imovinom. Mislim da je vrlo važno što ceo ovaj postupak odiše hitnošću, što nema odugovlačenja, što drugostepeni sud mora doneti odluku i ne može je vratiti na odlučivanje prvostepenom sudu.
Član 38. ovog zakona vrlo jasno precizira da se trajno oduzimanje imovine vodi po okončanju postupka i ojačava se pretpostavkom nevinosti samog okrivljenog, ali se ni malo ne utiče na efikasnost postupka za oduzimanje imovine. Sačuvan je i aspekt humanosti i ovom zakonskom odredbom propisuje se ostavljanje dela imovine ako se proceni da je egzistencija lica, koji je dužan da izdržava, ugrožena.
Članom 50. Predloga zakona predviđeno je da Direkcija o oduzetoj imovini, koja joj je poverena na upravljanje, sačini i zapisnik i vodi posebnu evidenciju. Takođe, novost je da Direkcija neposredno sprovodi rešenje suda o privremenom oduzimanju.
Član 53. predstavlja značajnu novinu u odnosu na važeći zakon i novim rešenjem daje se ovlašćenje Direkciji da poslove upravljanja nad privremeno oduzetim pravnim licem može preneti i na drugo fizičko lice. Nova Srbija je upravo u ovom članu 53. Predloga zakona intervenisala amandmanom, jer smatramo da treba jasno precizirati na koja fizička lica se prenosi. Takođe smatramo da nema mesta nikakvoj vrsti diskrecionog odlučivanja.
Član 58. ovog zakona predviđa da se privremeno oduzeta imovina, koja ne bude prodata, poklanja u humanitarne svrhe. Članovima 60. i 61. Predloga zakona uređen je postupak povraćaja imovine, odnosno načina obeštećenja vlasnika privremeno oduzete imovine.
Takođe, smatramo da odredbe članova 65. i 66. vrlo jasno preciziraju šta obuhvata međunarodna saradnja u ovoj važnoj oblasti, jer imamo kriminalne grupe koje su poprimile karakteristike multinacionalnih korporacija u svakom pogledu i koje predstavljaju ozbiljnu opasnost na međunarodnom planu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebnih teških krivičnih dela, smatramo da nadležno ministarstvo ovim zakonskim rešenjima propisuje da ona budu na vreme usaglašena, tako da njihova primena ne izazove problem u praksi sudova i drugih nadležnih organa. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona ukazala se potreba da se takođe izmenama ovog zakona nadležnost postupajućih državnih organa smatra nespornom.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, tu bih apostrofirala dve značajne novine - prva, po kojoj se ukida dosadašnje limitiranje prava na branioca koje se kosilo sa ustavnim pravom okrivljenog da izabere branioca po sopstvenom nahođenju i drugo, eliminiše se uočena pravna praznina u aktuelnom ZKP-u, dodavanjem novog člana 425a, koji uređuje pritvor nakon izricanja prvostepene presude, na način kako je to inače bilo i ranije rešeno u našem krivično-procesnom zakonodavstvu.
Na kraju, želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije sve predloge zakona, izmene i dopune zakona u danu za glasanje podržati. Hvala.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama su tri vrlo važna međunarodna sporazuma, sa Ruskom Federacijom, Kuvajtom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ova tri sporazuma pokazuju opredeljenost Vlade Republike Srbije da nastavi sa ekonomskim oporavkom, ekonomskom konsolidacijom, i sa činjenicom da su važni infrastrukturni projekti za Srbiju od prioriteta, bez obzira iz kog dela sveta dolaze.
Konačno su se stekli uslovi da se takozvani ruski kredit realizuje, i da se upustimo u realizaciju vrlo važnih projekata koji su predviđeni uglavnom za železnički saobraćaj i kupovinu vozova. Tako da je modernizacije pruge Beograd – Bar, izgradnja 111 kilometara na Koridoru 10, zatim nabavka dizel motornih vozova preko Rusa, izgradnja elektrifikacija drugog koloseka železničke pruge Beograd-Pančevo i Valjevo-Loznica, zaista od velikog značaja za državu Srbiju.
Mislim da su posebno važni uslovi pod kojima je ovaj kredit dobijen, i koji se odnose na period raspoloživosti kredita, u roku od pet godina od godine stupanja na snagu ovog sporazuma, da se taj rok može i produžiti i da je kamata 4,1% na godišnjem nivou, kao i da je poček četiri godine, što znači da će period otplata prvog konsolidovanog iznosa kredita započeti 2017. godine, a završiti se 2031. godine.
Što se tiče ugovora Republike Srbije sa Kuvajtom, drago mi je što ste počeli da iznosite podatke i kada je u pitanju Kuvaj i Emirati, uopšte, o ekonomskom napretku mogućnostima tih država. Želela bih u prilog tome, da kažem da je BDP Kuvajta na godišnjem nivou 167,9 milijardi dolara, i da je vrlo važan sporazum koji će Srbija potpisati, a Narodna skupština ratifikovati za izgradnju železničke stanice "Prokop", s obzirom da imamo zastoj od 40 godina, u izgradnji ovog vrlo važnog infrastrukturnog projekta, po njemu je železnička stanica Beograd jedan od najvažnijih punktova na panevropskom saobraćajnom koridoru, i projekat od velikog značaja za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Takođe, smatram da će se konačno sa početkom izgradnje "Prokopa", rešiti ne samo urbanistički projekti, nego će se uposliti naša građevinska operativa, i realizacija ovog projekta je u skladu sa strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodelnog transporta u Srbiji od 2008. do 2015. godine, koja ima za cilj podizanje kvaliteta usluga transportnog sistema, povećanje nivoa bezbednosti i sigurnosti transportnog sistema i smanjenje negativnog uticaja transporta na životnu sredinu.
Što se tiče međudržavnog sporazuma između Arapskih Emirata i Republike Srbije, njime se zaista stvara jedan pravni okvir za saradnju na više oblasti – u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, vojno-ekonomskoj saradnji, u rečnom brodarstvu. Vrlo je zanimljivo da su Ujedinjeni Arapski Emirati sa 4,7 miliona stanovnika najbogatija zemlja arapskog sveta, da imaju godišnji bruto društveni proizvod 360 milijardi dolara, da leže na rezervama nafte i gasa, ali smatram da, pre svega, za svoj uspon duguju mudroj unutrašnjoj i spoljnoj politici šeika Zajeda, oca nacije.
Pozdravljam takođe odluku Vlade Republike Srbije o otvaranju ambasade Srbije u Ujedinjenim Emiratima, sa ciljem jačanja međusobnih veza, pre svega ekonomske saradnje u oblastima koje sam navela. Ukoliko se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima realizuju samo dva važna projekta, mislim da ćemo u narednom periodu imati veliki ekonomski oporavak. Kada to kažem, onda pre svega mislim na kupovinu srpskog raketnog sistema "Alasa", gde se predviđa da u prve četiri godine Ujedinjeni Arapski Emirati ulože 220 miliona dolara. Ukoliko ova zemlja u Beogradu izgradi fabriku IT tehnologije, mislim da ćemo u jugoistočnoj Evropi zaista, u ovoj oblasti biti vodeći.
Želela bih ovde samo da napomenem da je ova zemlja izgradila ovu fabriku za visoke tehnologije do sada u Singapuru i u Nemačkoj, da se trenutno ona gradi u SAD i da će veliki uspeh za Srbiju biti ukoliko se pregovori uspešno privedu kraju i izgradnja ove fabrike počne i u Beogradu.
Mislim da je ovim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Emirata, u oblasti odbrane članom 3. precizno definisane oblasti saradnje, a članom 4. su definisani oblici saradnje u ovoj oblasti. Takođe, i Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja stimuliše ulaganje kapitala sa obe strane, a pre svega njihove zemlje kod nas i šesti sporazum, između naše dve zemlje o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja u stvari pokazuje spremnost ugovornih strana da i Srbija i Arapski Emirati budu ne samo kao do sada Srbija i Rusija, da imaju tretman najpovlašćenije nacije i to smatram veoma važnim sporazumom za ulaganja sa obe strane.
Za sve one koji su do sada izneli bilo kakvu skepsu, kada je u pitanju ulaganje Emirata u Srbiju, želim da kažem da je ova zemlja vrlo oprezna kada investira u svetu, da su zemlje u kojima one ulažu svoj kapital SAD i zemlje EU. Po meni, želja Emirata da ulaže u državu Srbiju u stvari pokazuje da su Emirati prepoznali ozbiljne namere aktuelne Vlade, da od Srbije naprave sigurno mesto za ulaganje kapitala i da Srbija na ovaj način dobija pouzdanog i respektabilnog partnera.
I na kraju želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati sve ove sporazume. Hvala vam.

Imam pitanje za ministra kulture i informisanja gospodina Bratislava Petkovića. Da li će Ministarstvo kulturu i informisanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Srpskom akademijom nauka pokrenuti inicijativu za obeležavanje 900 godina od rođenja Stefana Nemanje, tvorca srpske države i rodonačelnika naše najuspešnije loze Nemanjića? Stefan Nemanja je jedna od najvažnijih ličnosti srpske istorije. Njegovo najznačajnije delo je država Srbija koja i danas postoji. Nemanjići su rodno mesto za srpsku kulturu, tradiciju, crkvu, odnosno rodno mesto za srpski nacionalni identitet i u ovoj godini kada se obeležava hiljadu sedamsto godina od Milanskog edikta smatram da je poslednji trenutak da se jednom prigodnom manifestacijom duhovnom akademijom obeleži rođenje velikog župana.
Mi nemamo pravo zbog naših slavnih predaka, zbog budućnosti naše dece da se sa nemarom odnosimo kada su u pitanju naše najznamenitije i najznačajnije ličnosti. Očekujem odgovor ministra za kulturu i informisanje Bratislava Petkovića u najkraćem mogućem roku uz jedan predlog da pokrovitelj ove manifestacije bude predsednik države Tomislav Nikolić. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo Mihajlović, pred nama je sistemski zakon koji je ovu oblast trebao da uredi mnogo ranije. Bez obzira na sve razloge koje je gospodin Škundrić rekao u svom izlaganju, ne bih mogla da ih uvažim, jer, prosto, činjenica da nije bilo dogovora oko fonda, ne može da opravda razloge je zbog čega ovaj zakon do sada nije donesen.
Želela bih da vam uputim pohvalu zbog toga što ste vi i vaše kolege iz ministarstva ovaj zakon predložili već u drugoj polovini prve godine mandata ove Vlade, pre svega zbog građana Srbije.
Takođe, zadovoljna sam i činjenicom što su kolege narodni poslanici koji su do sada diskutovali o ovoj temi, nisu je posmatrali, kako bih rekla, jednoznačno usko, samo kroz smanjenje potrošnje energije i njeno racionalnije iskorišćavanje, nego su ovu temu, kao vrlo važnu i široku, posmatrali sa više aspekata, pre svega kroz odnos energije proizvedene iz obnovljivih i konvencionalnih izvora, kroz emisiju štetnih gasova i elemenata, kroz očuvanje životne sredine i posredno kroz zdravlje nacije.
Nažalost, moram da kažem da se u ovoj oblasti Republika Srbija po mnogim numeričkim pokazateljima nalazi na začelju kada je u pitanju upoređenje sa drugim evropskim zemljama.
U obrazloženju ovog zakona naveli ste upravo razloge zbog kojih je uređenje ove oblasti bilo neophodno i samim tim i donošenje ovog zakona.
Izneću samo par činjenica koje su za mene, koja sam laik u ovoj oblasti, ostavile veliki utisak. Na primer, energetski intenzitet u Srbiji je čak dva, tri puta veći nego u zemlji EU. Emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora je celih 76%. U Srbiji se na godišnjem nivou emituje 6,2 tona ugljendioksida po glavi stanovnika, što je dva puta više od prosečne misije ovog gasa u zemljama sa sličnim ili istim dohotkom i nivoom razvoja. Ovaj podatak našoj zemlji, nažalost, obezbeđuje i neslavno visoko peto mesto na lestvici najvećih zagađivača životne sredine u konkurenciji 36 evropskih država kada je u pitanju emisija ugljendioksida. Od ukupne emisije ovog gasa čak 15% potiče iz svih vidova saobraćaja, prevashodno drumskog. Odnos energije proizvedene iz obnovljivih i konvencionalnih izvora je takođe krajnje nepovoljan.
Imajući u vidu sve navedeno, potpuno je jasno da je donošenje jednog ovakvog zakona apsolutno neophodno, kao i njegova adekvatna primena kroz implementaciju podzakonskih akata.
Složila bih se, takođe, sa kolegama koji su rekli da je potrebna trajna edukacija i informisanje svih slojeva stanovništva iz ove oblasti, podizanje nivoa ekološke svesti i menjanje ukorenjenih loših navika.
Često se u javnosti špekuliše da mi mnoge zakone usvajamo zbog toga što su oni preuzeti iz EU kao obaveza na našem putu ka EU. Rekla bih da to nije slučaj sa ovim zakonom. Njegova neophodnost usvajanja je zaista evidentna i jasna. Mislim da je on, bez obzira na to što se naslanja na brojne uslove iz EU, neophodan i zbog međunarodnih obaveza preuzetih od strane Republike Srbije i potpisanim ugovorom o energetskoj zajednici između EU i zemalja regiona i ima upravo za cilj da unapredi i popravi sve ono loše što sam rekla, pa je njegova suština pre svega u popravljanju ukupnog standarda stanovništva i stvaranju uslova za kvalitetniji život u Republici Srbiji.
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona žele prioritetno postići navedeni su već u članu 2. Predloga zakona i odnose se na povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje, povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji.
Ovde želim posebno da istaknem odgovorno ponašanje prema energiji, jer bez promena tih loših navika u ovoj oblasti teško je ostvarivati ispunjavanje navedenih ciljeva. U tom smislu je i odredba člana 15. tačka 11. koja precizira da nadležno ministarstvo sprovodi javne kampanje i druge edukativne aktivnosti u funkciji jačanja svesti u odnosu na efikasno korišćenje energije i podržava druge izvođače takvih kampanja i aktivnosti.
U članu 44. ovog zakona propisana je obaveza investitora da grejnu instalaciju opremi uređajima za regulaciju, što je dobro i što su građani Srbije već dugo vremena čekali da se uredi ova oblast na taj način i što je precizirano da se instalirani uređaji moraju prethodno overiti od strane ovlašćenog tela odnosno, Direkcije za mere i dragocene metale.
Dakle, na ovaj način se u Republici Srbiji konačno počinje sa uvođenjem dobre dugogodišnje prakse koja postoji u SAD i u EU, da svaki građanin plaća onoliko toplotne energije koliko je potrošio i da se naj način potrošači direktno stimulišu da vode više računa o potrošnji, odnosno uštedi energije. U tom smislu je i odredba člana 47. stav 1. da se u tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja uključe kao jedan od elemenata za obračun cene usluge grejanja i izmerenu odnosno stvarno predatu količinu toplotne energije.
Član 50. stav 1. obavezuje i javna preduzeća i druga privredna društva da, u odnosu na potencijalne uštede energije, postojećim krajnim kupcima obezbede ugradnju uređaja za merenje predate količine električne energije.
Članom 51. definiše se i obaveza distributera toplotne energije, koji pre svega treba da vodi računa da li se radi o priključenju novog objekta na sistem ili je u pitanju rekonstrukcija postojećeg objekta kada su u pitanju ovi uređaji za merenje.
Sve ovo je u cilju davanja mogućnosti krajnjim potrošačima da zasnuju ugovorni odnos sa distributerom na jasnim tržišnim osnovama, gde će se tačno znati koliko se energije potrošilo i kolika je cena te energije.
Član 52. na gotovo identičan način ustanovljava obavezu i za javna preduzeća i druga privredna društva, koja vrše isporuku prirodnog gasa prema krajnjim kupcima.
Smatram da je radi dostizanja ovog cilja izuzetno važna odredba člana 53. koja obavezuje distributere svih oblika energije da jednom mesečno, tokom grejne sezone, na adekvatan način u potpunosti informišu kupce o svim relevantnim činjenicama, a posebno o količini energije koju je kupac preuzeo tokom prethodnog meseca, prosečnoj ceni energije za kupca u tom mesecu, ukupno preuzetoj količini energije i mesečnoj potrošnji energije tokom prethodnih 12 meseci, odnosu preuzetih količina energije u prethodnom mesecu i istom mesecu prethodne godine, odnosu količine energije koju je kupac preuzeo i prosečne količine energije koju preuzimaju kupci iste kategorije, načinu da kupac dobije informaciju o dostupnim merama poboljšanja energetske efikasnosti, spisku mera koje kupac može da preuzme u cilju uštede energije, kao i drugim podacima koji mogu biti od značaja za racionalnije korišćenje energije.
Član 59. do 62. definiše osnivanje nadležnosti i način raspodele sredstava iz budžetskog fonda Republike Srbije za unapređenje energetske efikasnosti.
S obzirom na navedene loše pokazatelje, kada je u pitanju emisija ugljendioksida u drumskom prevozu, bilo je neophodno da se članom 71. do 73. ovog zakona, ustanove i određene obaveze za nadležne organe i organizacije, pre svega za lokalne samouprave, koje imaju više od 20.000 stanovnika i koje su u obavezi da donesu program unapređenja energetske efikasnosti u prevozu, na period od tri godine, kao i da izveštaj o realizaciji tog programa podnesu ministarstvu, najkasnije 30 dana po isteku perioda za koji je program donet.
Upravo ova odredba pokazuje koliko je predlagač odlučan da uvede red u ovu oblast i predložene novčane kazne, uključujući i kaznu zatvora u trajanju do 60 dana, pokazuju da je ova oblast ovim zakonom vrlo ozbiljno rešena.
Smatram da je ovaj zakon prvi realan korak, ukoliko, naravno, njegove odredbe budu u celosti primenjivane u praksi, u cilju finalne uštede energije od 9% u periodu do 2020. godine i sve njegove odredbe nedvosmisleno ukazuju na glavni cilj, a to je obezbeđivanje racionalnog i ekološki održivog korišćenja energije, čime će se doprineti sigurnijem snabdevanju energijom, povećanju zaposlenosti, konkurentnosti privrede u celini i zaštiti životne sredine, što u krajnjem ishodu koristi svim građanima Srbije.
Pošto je ovde bilo kritika od kolega koji su ranije govorili da poslanici vladajuće koalicije ne žele, ili iz nekog razloga ne govore o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa, želim da kažem da poslanička grupa Nove Srbije pozdravlja potvrđivanje ovog sporazuma.
Smatramo da će ovaj sporazum omogućiti sigurnost snabdevanja gasom u Srbiji, obezbediti energetsku bezbednost Republike Srbije. Dobro je što nisu određene ni količine ni cene i kako ste sami rekli da će se o tome raspravljati na godišnjem nivou.
Ovaj sporazum za poslaničku grupu Nove Srbije predstavlja prirodnu posledicu dobrih odnosa i ukupne srpsko-ruske međudržavne saradnje čija je kruna gasni aranžman potpisan u Moskvi pre pet godina, a koga smo se nedavno i podsetili ovde tokom rasprave o Predlogu zakona o eksproprijaciji. Potvrđivanjem ovog sporazuma će biti poboljšani uslovi za pouzdano snabdevanje energijom i energentima, omogućiće razvoj energetske infrastrukture i uvođenje savremenih tehnologija, zajedno sa Južnim tokom. Svi oni koji misle, kao što ste i sami rekli, iz bilo kog razloga, da je ovaj sporazum nepovoljan neka predlože drugu mogućnost i ova skupština će raspravljati i o tome.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati i Predlog sporazuma i Predlog zakona o efikasnom korišćenju električne energije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolega narodni poslanici, imam pitanje za ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu.
Naime, kontaktirali su me roditelji teško obolele i hendikepirane dece i traže status negovatelja, jer su prinuđeni da o svojoj deci teško oboleloj brinu 24 sata dnevno. Oni apeluju za pomoć zbog teške situacije i teških hendikepa svoje dece zbog toga što su prinuđeni da daju otkaze ili da rade skraćeno radno vreme da bi mogli da brinu o svojoj deci.
Po sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti roditelji teško obolele dece imaju pravo do njihove pete godine života da idu na bolovanja. Međutim, oni se suočavaju sa ogromnim nerazumevanjem svojih poslodavaca i zbog toga su prinuđeni da svoju decu smeštaju u ustanove, posebne ustanove ili da daju otkaze. S obzirom na činjenicu da mnoge bolesti se pogoršavaju posle pete godine života oni traže da se njihov status reši, da dobiju novčanu naknadu za to što brinu o svojoj deci 24 sata kao po sistemu hraniteljskih porodica u Srbiji i kao što je zakonom rešeno hraniteljstvo.
Takođe, po sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti roditelji ove dece imaju pravo da posle 15. godine idu u penziju i dobiju minimalnu penziju. Mnogi od njih nisu u mogućnosti da do 15. godine, zbog čestih odsustvovanja svoje dece, izdrže radni staž i dobiju penziju.
Moje pitanje je upućeno ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu, da mi odgovori - da li se sprema, da li je u pripremi resornog ministarstva promena Zakona o socijalnoj zaštiti i da li je na pomolu rešenje ovog pitanja, s obzirom da ima 20.000 roditelja teško obolele dece koji čekaju rešenje ovog pitanje? Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres o predlogu četiri odluke i predmet interesovanja i rasprave narodnih poslanika danas u parlamentu je samo uglavnom Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Što se NS tiče, samo kratko želim da kažem da su za NS uvek bile i uvek će biti odluke Ustavnog suda obavezujuće. Za nas ovaj predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije političko pitanje. Pre svega ću se u svom izlaganju osvrnuti i istaći značaj Rezolucije 1325, koju ona ima i nadzornu ulogu parlamenta, koja je vrlo važna u njenoj daljoj implementaciji.
Mislim da je Srbija, posle prihvatanja Rezolucije 1325 i izrade Nacionalnog akcionog plana, sa nadzornom ulogom i sastavom komisije koji je predložen, otišla korak dalje. Smatram da ne smemo da zaboravimo činjenicu i da treba da ukažemo da su rezolucije UN, a posebno Generalne skupštine, neobavezujuće prirode, da je njihov osnovni cilj da se postigne opšta saglasnost o pojedinim pitanjima, da one nemaju snagu da nateraju ni jednu zemlju da bilo koju njihovu rezoluciju prihvati jer odluke koje donose nemaju pravo na obaveznost. Dakle, možemo da govorimo samo o dobroj volji i želji jedne države da odgovori na prepreke date u samoj rezoluciji.
Srbija je pokazala i dobru volju i želju i razumela poruku UN kada je prihvatila Rezoluciju 1325 i izradila Nacionalni akcioni plan i krenula u njegovu primenu. To smo uradili pre mnogih zemalja i time treba da se ponosimo, ali izgleda da nemamo naviku da u prvi plan stavljamo nešto što je dobro. Ne mogu a da ovom prilikom ne iznesem podatak da smo mi bili u prvih 17 zemalja u svetu koja je donela akt za implementaciju. Zahvaljujući NAP-u i pre toga prihvatanju ove Rezolucije, danas imamo jednu potpuno drugačiju sliku u Srbiji, imamo prve žene oficire u vojsci i policiji koje nas predstavljaju i u mirovnim misijama.
Posebno treba istaći da je Rezolucija 1325 istakla jednu novu ulogu žene u sistemu bezbednosti i omogućila joj da bude aktivan činilac u uspostavljanju stabilnosti i bezbednosti jedne zemlje. Bez bezbednosti ni jedno ljudsko biće ne može da bude slobodno. S druge strane, ohrabrila je mnoge muškarce i žene da hrabro progovore o nasilju, o trgovini ljudima, o diskriminaciji uopšte i na neki način je naterala i obavezala i mnoge važne državne zvaničnike u svetu da kažu o ovoj temi. Posebno bih ukazala na značaj bivše premijerke Kanade Kim Kembl, koja je među prvima ukazala da žene i deca čine većinu onih koji su pogođeni oružanim sukobima.
Mislim da je veoma bitno prihvatiti činjenicu da su u postkonfliktnim periodima žene velika podrška u stišavanju i snižavanju tenzija i da je jednako učestvovanje muškaraca i žena važan način prevencije i rešavanja konflikata i promovisanja kulture inkluzivnog i održivog mira. Ali, od 1992. godine, pa do današnjeg dana, u mirovnim procesima u svetu učestvovalo je svega 14% žena, iako 52% žena čine svetsku populaciju.
Primenom Nacionalnog akcionog plana, povećava se vidljivost žena u sektoru bezbednosti, ojačava se njihova uloga u reformskih procesima i podržava se angažovanje žena u bezbednosnim strukturama na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou.
Po mom mišljenju, jedan od najvećih uspeha u sprovođenju NAP-a je što je uspostavljena međuresorska saradnja i komunikacija između različitih institucija, kao i to što je formirana većina tela i mehanizama za sprovođenje NAP-a. završiću sa konstatacijom da je vrlo važna uloga ženskih organizacija civilnog društva i nezavisnih institucija u procesu sprovođenja NAP 1325 i da očekujem da će Komisija, u okviru svoje nadzorne uloge, raditi na daljoj primeni ove rezolucije, da će u okviru svojih nadležnosti dati značajan doprinos reformi sektora bezbednosti, ali i da će nastaviti sa uključivanjem što više žena u važna pitanja bezbednosti. Hvala vam.

Imam pitanje za ministra finansija i privrede, gospodina Mlađana Dinkića. Ove godine, 9. januara, hrvatski koncern "Agrokor" je prodao u jednoj jedinom impozantnoj transakciji zagrebačkom "Ledu" kompletan paket akcija u "Frikomu" čiji je većinski vlasnik do tog trenutka bio. Tom prilikom ukupno je prodato 629.806 akcija po ceni od 17,186 dinara po akciji i ostvaren je promet od 10 milijardi 823 miliona 845.916 dinara.
Na ovaj način "Ledo" je postao većinski vlasnik "Frikoma" u iznosu od 95,83%. Uvidom u stanje u centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, ustanovila sam da Akcionarski fond Republike Srbije poseduje 24.667 akcija "Frikoma". Ove akcije indirektno predstavljaju vlasništvo četiri miliona i 800.000 naših državljana koji su u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima ostvarili pravo na po sedam besplatnih akcija Akcionarskog fonda.
S obzirom da je "Ledo" 24. januara dao ponudu za preuzimanje svih preostalih akcija po istoj ceni po kojoj je i stekao većinski paket, moje pitanje za ministra Mlađana Dinkića je da li će Republika Srbija preko Agencije za privatizaciju koja administrira Akcionarskim fondom prihvatiti ponudu za preuzimanje zagrebačkog "Leda" i prodati 24.667 akcija "Frikoma" i na taj način donekle popuniti Akcionarski fond, inkasiranjem prihoda od 423 miliona 927.062 dinara?
Pretpostavljam da ta novčana sredstva ne bi ostala pasivna i da bi građani Srbije kao akcionari Fonda osnovano mogli da očekuju njihovo uvećavanje odgovornim pristupom u investiranju, što bi u određeno vreme u perspektivi doprinelo i povećanju sadašnje nominalne vrednosti Akcionarskog fonda.
Drugo pitanje, da li u tom smislu u dogledno vreme, Ministarstvo za ekonomiju i finansije planira izmenu zakona koja bi omogućila transformaciju Akcionarskog fonda iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo kako bi se omogućila prodaja akcija?