Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, kolega Orliću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, juče i danas smo od predstavnika opozicije čuli neutemeljene kritike, netačne informacije, pokušaje da se ospori rezultat vladajuće koalicije koji je u ovim okolnostima evidentan i negde bih rekla da je to matrica njihovih prethodnika, ali da su samo akteri drugačiji.

Međutim, zarad istine i zarad i današnje informacije koju je preneo šef poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, kolega Milenko Jovanov da je Ivan Todosijević osuđen prvostepeno na godinu dana, kao i činjenice da je i danas Aljbin Kurti iskoristio priliku da napadne predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Želim pre svega, zbog građana Srbije, da podelim jednu informaciju sa njima.

Naime, jedna od političkih organizacija ili pokreta koja je zadobila poverenje u ovom visokom domu posle poslednjih izbora i koja je ovde prisutna, glasala je da DPK Hašima Tačija uđe u liberalnu organizaciju partija jugoistočne Evrope. Tu informaciju smo saznali od jedne druge opozicione stranke koja je rekla da je bila time iznenađena i da su se i mnogi predstavnici stranci na tom skupu pitali kako je moguće, da li je ovo tačno. Tačijevci su se hvalili, a oni su sumnjali i pitali da li je Hašim Tači i dalje optužen u Haškom tribunalu na šta su oni odgovorili da jeste, ali da se stvari odvijaju u pozitivnom pravcu. U kakvom pozitivnom pravcu to je pitanje za njih? Ne želim da govorim o kome je reč da ne bih izazvala repliku, ali sam smatrala da je to važna informacija koju treba da podelim sa građanima Srbije da bi jednostavno još jednom shvatili kakva je u stvari verodostojnost svega onoga što smo čuli juče i danas od pojedinih predstavnika opozicije.

Što se tiče Predloga zakona o Ministarstvima potpuno je jasno da je to istovremeno poslednji i važan korak u formiranju nove Vlade, Vlade koja će očigledno raditi u teškim i nametnutim okolnostima i koja će biti suočena sa brojnim spoljno-političkim, ali i unutrašnjim izazovima.

Smatram da se pred budućom Vladom nalaze tri važna zadatka. Prvi je naravno i najvažniji očuvanje nacionalnih interesa, drugi je da se očuva politička stabilnost, da se očuva finansijska, privredna, energetska bezbednost, a treći, po mom mišljenju isto tako bitan jeste da se očuva privredni potencijal i to neće biti ni malo lako. Neće biti lak zadatak i neće biti ni lakih rešenja. Svi smo svedoci da Srbija na žalost trpi pritiske na dnevnom nivou zbog toga po mom mišljenju nije vreme za populizam, nije vreme na manipulacije, već političku korektnost i konkretne predloge.

Na žalost juče i danas smo mogli da čujemo i netačne podatke o tome kako se danas u Srbiji živi. Oni koji su o tome govorili ne žele da pogledaju zvaničnu statistiku Eurostata i kažu kako se danas Srbija uspešno bori sa poskupljenjem hrane, sa inflacijom u odnosu na mnoge zemlje EU koje imaju mnogo više novca i mehanizama da se zaštite.

Svi oni koji su juče i danas govorili i o urušavanju institucija, vrlo dobro znaju da institucije Republike Srbije rade u interesu građana i građanki Srbije na najbolji način u datim okolnostima. Svi oni koji su, odnosno predstavnici opozicije koji su juče i danas iznosili kritike neka se samo sete kolika je bila minimalna plata pre deset godina, kolika je bila nezaposlenost, kakva je bila infrastruktura, koliko su novca u budžetu ostavili 2012. godine. Danas nema grada u Srbiji u kojem nije otvorena neka fabrika, a o tome govore i investicije koje uprkos sve opštoj krizi i dalje rastu.

Na kraju želim da kažem da za mene nije važan broj ministarstava, odnosno nije važna forma nego je važna suština. Dakle, nije važan broj ministarstava nego je važan program koji će ta ministarstva sprovoditi i rezultate koji će postići. U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o rebalansu budžeta drugog u ovoj godini i svi ekonomski parametri pokazuju da je on opravdan, jer su ekonomije i radna mesta za vreme pandemije koja još uvek traje očuvana, da je privreda pokazala otpornost i nastavljamo sa daljim ekonomskim rezultatima.

Dva najvažnija razloga koja opravdavaju ovaj predloženi rebalans su povećanje kapitalnih investicija sa 7,2% na 7,8%. U konkretnim brojkama to zapravo znači da će 478 milijardi dinara samo iz budžeta biti uloženo u kapitalne investicije i drugi razlog je povećanje životnog standarda građana.

Sa zadovoljstvom moram da istaknem samo neke od kapitalnih investicija koje su predviđene ovim rebalansom budžeta, iako su to moje kolege i koleginice u današnjoj raspravi istakli. Dakle, nastavak izgradnje Moravskog koridora, izgradnja Dunavske magistrale i ostalih puteva koji će konačno, posle toliko vremena, umrežiti Srbiju, obilaznica oko Užica, Gornjeg Milanovca, Loznice, izgradnja odnosno rekonstrukcija devet domova zdravlja u Srbiji, u Grockoj, na Čukarici, u Rači, Somboru, Loznici i Medveđi.

Prvi put u istoriji Srbije možemo da se pohvalimo sa činjenicom da će kanalizacija i fabrike za prečišćavanje voda biti izgrađene u 70 lokalnih samouprava i prvi put, posle toliko obećanja, konačno imamo realnu mogućnost da će u novembru sledeće godine početi izgradnja metroa u Beogradu. To je samo deo kapitalnih investicija predviđenih ovim rebalansom, koji nezaustavljivo menjaju sliku Srbije.

Strane direktne investicije od početka godine do današnjeg dana bile su 2,4 milijarde evra. To je impozantna cifra ne samo za Srbiju, već za ceo region. Za prvih devet meseci budžet Srbije je bolji za 1,5 milijarde evra i to je zaista odlična vest za građane Srbije, iako je ova godina bila teška i izazovna, deficit će biti 4,9%, udeo javnog duga u BDP biće 58,2%, ukupan BDP do kraja godine biće 7,8%, uza najavljeno povećanje plata i penzija, po kojima će prosečna plata do kraja godine u Srbiji biti 620 evra, i sve su to rezultati koji ohrabruju i daju sigurnost građanima Srbije i koji ulivaju realnu nadu da će ekonomski projekat "Srbija 2025" zaista imati 900 evra prosečnu platu u Srbiji.

Veoma je važno što ste istakli jutros prilikom obrazlaganja ovog rebalansa budžeta da su sve obaveze države Srbije, Vlade Srbije, i prema građanima i prema stranim investitorima i domaćim, naravno, bili ispunjeni u dan. To stvara jedno poverenje, jednu poslovnu klimu koja je neophodna za dalji razvoj ekonomije Srbije.

Neverovatno zvuči da u ovom trenutku, pred kraj godine, mi imamo 300 milijardi dinara u budžetu, da je država potpuno likvidna i da su to sve zaista činjenice koje ukazuju da se ekonomija u Srbiji oporavila brže od očekivanog i da ćemo po stopi rasta biti u tri zemlje u Evropi.

Sve su ovo realni pokazatelji koji na neki način ohrabruju građane Srbije da se ne plaše i predstojeće energetske krize od koje mnoge zemlje u svetu strahuju i pokazalo se, zaista, iako je taj projekat bio teško izvodljiv i skup, da je Južni tok bio odličan pogodak zašto se Srbija pridružila kada je u pitanju snabdevanje građana Srbije energentima.

Po mom mišljenju, zbog toga su u narednom periodu važna tri prioriteta - ekonomska stabilnost, brži privredni rast i sprovođenje reformi. To su tri prioriteta koja su važna za bolji životni standard svih građana.

Ne mogu a da ne kažem u ovoj raspravi danas da su nedopustivi pokušaji da se svi napori i rezultati koje Srbija postiže u ekonomiji i na koju ukazuje i poslednji izveštaj Evropske komisije i MMF i Svetska banka, da se ti rezultati stave u drugi plan zbog konstantnog napada na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Složila bih se sa vašom ocenom, ministre Mali, da se protiv predsednika Vučića već duže vremena vodi specijalni rat i da na to ukazuju konstantni napadi hrvatskih medija na Vučićevu porodicu.

U kriminalizaciji predsednika i njegove porodice utrkuju se i pojedini predstavnici opozicije koji definitivno znaju da ih građani neće ni u tragovima, jer kada su imali priliku da to pokažu, pokazali su na loš način koliko im je do građana Srbije stalo.

Sa prezirom moram da kažem da se nigde na svetu ne pokazuje toliko mržnje prema uspehu koji pokazuje naša zemlja kao kod nas, koliko to dežurni mrzitelji u svakoj svojoj napisanoj reči pokazuju. Ali sam isto tako sigurna da neće biti potrebno ni 619 godina, niti svo vreme ovog sveta, da građani Srbije poveruju jednu jedinu reč koju oni kažu ili koju oni napišu.

Ovo su konkretni rezultati, rebalans pokazuje u koliko se projekata ulaže, građani sve vide a izbori su veoma blizu. U danu za glasanje ću podržati predloženi rebalans i prateće zakone. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, uvaženi ministre Vulin, želim da iskoristim priliku za današnju raspravu i da predstavnike MUP i vas lično pohvalim u borbi protiv korupcije i kriminala. Odlično rukovodite u razvijanju ove kriminalne hobotnice u kojoj, nažalost, učestvuju i neki najviši funkcioneri MUP.

Dok mi danas raspravljamo o setu ovih sporazuma, u toku je bilo hapšenje ostataka Belivukove grupe. Volela bih da Srbija bude primer i ostalim zemljama regiona, pre svega zemljama zapadnog Balkana u sprovođenju nulte tolerancije prema kriminalu i korupciji, jer kriminal i korupcija su kao kancer, kao korov. Ukoliko se ne suzbijaju, šire se upravo na ovaj način.

Javila sam se za ovu današnju raspravu kao predsednica Grupe prijateljstva sa Egiptom i na moje veliko zadovoljstvo mogu da istaknem da je prijateljstvo između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat višedecenijsko, da obe zemlje pokazuju želju za unapređenjem naših odnosa, koji bi pre svega bili na opštu korist i zadovoljstvo građana Egipta i Srbije.

Naši diplomatski odnosi uspostavljeni su pre više decenija. Prva ambasada koju je Srbija otvorila u arapskom svetu bila je upravo u Egiptu. Potpuno je jasno da su Beograd i Kairo bili stubovi osnivanja Pokreta nesvrstanih i ovaj poslednji samit Pokreta nesvrstanih koji je održan nedavno u Beogradu, pokazao je veliko poštovanje Srbije prema svim članicama Pokreta nesvrstanih, ali su i zemlje članice Pokreta nesvrstanih pokazale da poštuju teritorijalni suverenitet i integritet Srbije.

Egipat je poznat po poštovanju međunarodnog prava i rezolucija UN. Na svim međunarodnim forumima i organizacijama nije glasao protivno interesima Srbije.

Želim da podsetim građane Srbije da je Egipat bio uzdržan prilikom pokušaja da tzv. Kosovo uđe u Interpol i u UNESKO.

Takođe želim da kažem da što se tiče odnosa arapske Republike Egipat prema tzv. Kosovu da je proislamski predsednik svrgnut, predsednik Mursi je pred kraj svoje vladavine priznao nezavisnost Kosova. Ta odluka nikada nije verifikovana u parlamentu Egipta, niti je Egipat do današnjeg dana bilo kojim formalno-pravnim aktom prema Prištini aktivirao ili operacionalizovao ovu odluku.

Što se tiče parlamentarne saradnje između Srbije i Egipta, želim da kažem da je ona kontinuirana i dinamična. Poslanička grupa prijateljstva konstantno postoji u našem parlamentu. U ovom sazivu broji 52 člana, što pokazuje da narodni poslanici i narodne poslanice Narodne skupštine Republike Srbije žele intenzivnu parlamentarnu saradnju sa Arapskom Republikom Egipat.

Intenzivnoj i konkretnoj i parlamentarnoj saradnji između dve države doprineo je i Memorandum o razumevanju koji je pre dve godine potpisan u Kairu prilikom posete tadašnje predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković sa delegacijom Narodne skupštine Republike Srbije.

Ekonomska saradnja između Srbije i Egipta je u usponu. Mogla bi da bude još i bolja. Ona funkcioniše na osnovu Zajedničkog mešovitog komiteta koji su formirale obe vlade. U okviru Zajedničkog mešovitog komiteta potpisano je mnogo sporazuma između Egipta i Srbije. Jedan od njih je i Sporazum o vojnoj saradnji o kojem danas raspravljamo i koji daje pravni osnov za unapređenje saradnje u oblasti odbrane između Srbije i Egipta.

U ekonomskoj razmeni Srbije i Egipta dominiraju naši poljoprivredni proizvodi. Želim samo to da ilustrujem podatkom da je u periodu januar – decembar 2018. godine izvoz Srbije u Egipat iznosio 340 miliona evra. Od toga je 21 milion bio izvoz poljoprivrednih proizvoda Srbije u Egipat, a uvoz 32 miliona 509 hiljada.

Važno je istaći da imamo i direktnu avio liniju između Beograda i Kaira, da je Srbija četvrta zemlja u svetu po turističkim posetama, da se intenziviraju saradnje između gradova Srbije i Egipta. Nedavno je u poseti Novom Sadu bila i privredna delegacija Aleksandrije.

Kao što ste vi, uvaženi ministre, rekli jutros, na početku današnje rasprave, Egipat prolazi kroz period ekonomske reforme, kroz jedan period obnove, izgradnje velike. To je jedna moćna, jaka zemlja u arapskom svetu, na afričkom kontinentu i zbog toga je ovaj Memorandum o razumevanju u oblasti odbrane jedan korak više u saradnji dve zemlje.

Kada je u pitanju Sporazum između Srbije i Austrije o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa, on je zaista značajan sa aspekta klimatskih promena. Veoma je važno iskustvo u poplavama koje su zadesile i Austriju i Srbiju. Verujem da će Srbija regionalnim projektima u implementaciji Zelene agende, da će povećanjem budžetskih sredstava i mnogim projektima sa zemljama regiona i sveta u oblasti zaštite životne sredine unaprediti svoje ekološke standarde i aktivnosti u ovoj oblasti.

Kada je u pitanju BiH važno je istaći da je Srbija kada su u pitanju svi sporazumi sa zemljama regiona opredeljena za mir, za dijalog, za unapređenje ekonomske saradnje. Ovo je prilika i da u svojoj raspravi pozovem BiH da razmisli o priključenju otvorenom Balkanu, inicijativi koju je pokrenula Srbija zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom pre svega zbog protoka, otvorenog protoka i ljudi i kapitala.

Zaista bih se složila kada je u pitanju ovaj sporazum sa mojim uvaženim kolegom Milimirom Vujadinovićem, ovlašćenim predstavnikom danas Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, kada je rekao da primer saradnje BiH treba da bude u stvari saradnja između Mađarske i Srbije.

Članovi delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u jesenjem zasedanju Saveta Evrope imali su prilike da čuju izlaganje ministra inostranih poslova Mađarske, Petra Sjatra, koji je pred svim članicama Savet Evrope pohvalio Srbiju u oblasti poštovanja prava nacionalnih manjina i istakao da upravo Srbija treba da bude primer u Evropi za one zemlje koje bi trebale da unaprede poštovanje nacionalnih manjina. Zaista je to bilo zadovoljstvo čuti.

Na kraju ovog svog izlaganja ne mogu a da ne čestitam predstavnicima Srpske liste na ubedljivoj pobedi, na izborima 17. oktobra na KiM i ovi izbori su pokazali da su Srbi jedinstveni kada im je najteže, da veruju u politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U danu za glasanje podržaću predložene sporazume. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, uvažena ministarka, izmene i dopune oba predloga zakona i o etičkom Kodeksu narodnih poslanika i izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije pokazuju i dokaz su da Srbija uvažava preporuke evropskih institucija, u ovom slučaju preporuke Saveta Evrope i GREKO-a, kao njenog tela koje čine države za borbu protiv korupcije.

Kada je reč o Kodeksu ponašanja za narodne poslanike kojeg smo usvojili 20. decembra prošle godine, izmene i dopune se odnose na jasne kriterijume za izbor članova etičke komisije, za njihov rad i funkcionisanje, kao i za njihovo razrešavanje. Preporuke GREKO-a se odnose i na veću transparentnost Kodeksa ponašanja za narodne poslanike, za njegovu efikasniju primenu u praksi, kao i za njegove smernice za izbegavanje i rešavanje sukoba interesa.

Drugi predlog zakona se odnosi na izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, koji je predložila sama Agencija za sprečavanje korupcije zbog toga što je uočila da neke članove zakona treba precizirati i pojasniti, i naravno i ovde je reč o ispunjavanju GREKO preporuka.

Javna rasprava o izmenama i dopunama Predloga zakona o sprečavanju korupcije je završena i Predlogom zakona jača kontrolu Agenciju za sprečavanje korupcije kada su u pitanju osobe koje obavljaju javnu funkciju i njihovi srodnici.

Srbija pokazuje odlučnu borbu u borbi protiv korupcije, to pokazujemo i ustavnim reformama. Cilj tih ustavnih reformi je jačanje nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, ali i jačanje kapaciteta policije, tužilaštva, sudstva i Agencije za sprečavanje korupcije.

Srbija pokazuje odlučnu borbu protiv korupcije i najnovijim hapšenjem Belivukove grupe koja je optužena i procesuira se za najteže otmice i na najmonstruoznija ubistva što je javnost u Srbiji i mogla da vidi-

Takođe, Srbija je modernizovala Krivični zakonik važećim međunarodnim standardima, Srbija je pokazala i ostvarila blisku međusobnu saradnju nadležnih državnih organa, imenovani su i oficiri za vezu svih organa za efikasniju saradnju sa Tužilaštvom, tu je i Zakon o poreklu imovine.

Pored zakona o kojima danas raspravljamo, smatram nedopustivim provokacije sa tablicama od strane Prištine i nelegalnih paravojnih formacija ROSU na Kosovu i Metohiji, uverena u naše rukovodstvo, u predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ćemo se izboriti i sa ovom situacijom kojom nam je nametnuta.

Takođe, zgrožena sam kao i velika većina građana Srbije onim što je rekao bivši ombudsman i predsednički kandidat Saša Janković da je trpeo pritiske od strane ambasadora da se približi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kako bi ga rušili iznutra.

Cilj pojedinih stranaca bio je da se izazove … na zdravstveno stanje predsednika Srbije i na njegovu porodicu kako bi se na taj način srušila vlast u Srbiji. Janković je, nažalost, potvrdio ono o čemu je velika većina nas govorila mesecima, a oponenti su nas kritikovali da podižemo tenziju, da spinujemo i da na neki način preterujemo.

Po ko zna koji put smo bili u pravu svi mi, kao i predsednik Srbije koji je sve to znao da je bio meta sa svojom porodicom jer je prisluškivan i praćen.

Sada kada je sve jasno i kada je istina ogoljena, kada su i evropski parlamentarci napustili sastanak o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji zbog nerealnih zahteva Đilasa i njegove malobrojne klike ostaje nam da se u ovom visokom Domu borimo i da donosimo zakone u interesu građana Srbije, da pružimo punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi, da Srbija bude što više ekonomski jaka i privredno napreduje kako bi se glas građana Srbije i njenih predstavnika čuo, pre svega zbog izazova i pritisaka koji nam predstoje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući, kolega Orliću.

Poštovane koleginice i kolege, verujem da su građani i građanke Srbije u današnjoj raspravi mogli da čuju određene političke poruke iz ovog visokog Doma, ali i novine vezane za set ekonomskih zakona koje imaju za cilj da unaprede našu privredu i društvu, koje imaju za cilj da unaprede privredni ambijent Srbije i da menjaju funkcionisanje našeg privrednog sistema.

Predlog zakona o elektronskim fakturama treba da unapredi digitalizaciju, treba da napravi značajni iskorak u borbi protiv korupcije, u borbi protiv sive ekonomije, u uspostavljanju našeg pravnog sistema i unapređenju pravne sigurnosti, ali treba da omogući vidljivost i transparentnost između javnih i privatnih subjekata u Srbiji.

Uspostavljanje transparentnosti kroz Predlog zakona o elektronskim fakturama, kao što su moje uvažene koleginice i kolege rekle, treba da bude fazno i to je veoma važno zbog obaveznog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja.

Cilj ovog zakona je da olakša svakodnevni rad, da uštedi vreme i da smanji troškove proizvodnje. Nesumnjivo je da će Predlogom ovog zakona biti olakšan rad Poreske uprave, da će on doprineti ubrzanju posebnih procesa ali i operativnosti korisnika.

Ovaj zakon je važan i sa aspekta zaštite životne sredine zbog korišćenja smanjenja papirnih faktura. Nesumnjivo je da će ovaj zakon u primeni kada bude izglasan u ovom visokom Domu doprineti da se mnogi problemi reše, ali je važno da se posle usvajanja ovog zakona prođe izvesno vreme kako bi se obezbedila edukacija svih učesnika na tržištu. Na nama, kao narodnim poslanicima je da približimo ovaj zakon i predloženi set zakona svim ciljnim grupama.

Zakon je usklađen sa tekovinama EU. On je praktično uzeo primere najboljeg funkcionisanja iz EU i usklađen je i sa firmama koje se nalaze na teritoriji zemalja članica EU.

U primeni ovog zakona je važno da on bude spušten na lokal, važno je što je radna grupa sa resornim ministarstvom održala nekoliko rasprava, održano je i javno slušanje u ovom visokom Domu i što su predstavnici prirede Srbije građani, predstavnici javnog i privatnog sektora mogli da dostave svoje predloge i što su mnogi od tih predloga i uneti u ovaj Predlog zakona.

Izazov je primena ovog zakona u ruralnim sredinama i mogućnostima pristupa interneta u ovim područjima. Izazov je, takođe, i poštovanje ugovora između privrednih subjekata i informacionih posrednika. Verujem da su predviđene podzakonskim aktima i kazne ukoliko bude kršenja odredaba tih ugovora.

Ono što je veoma važno naglasiti kada je u pitanju Predlog zakona o elektronskom fakturisanju je da je korišćenje sistema elektronskih faktura besplatno, da je cela država sve svoje resurse stavila za ovaj zakon, za primenu ovog zakona. Važno je istaći da se predlogom ovog zakona izbegavaju dodatni troškovi.

Verujem da će ovaj zakon, ono što je za mene najvažnije, u primeni otkriti sve nelegalne transakcije, da će on otkriti potencijalne malverzacije i da neće dozvoliti gomilanje novca preko firmi, kao što je na Mauricijusu ili nekim Devičanskim i nekim drugim ostrvima, kao što smo to u proteklom periodu mogli da vidimo od firmi Dragana Đilasa.

Ovaj set predloženih zakona, sa usvojenim rebalansom, treba da nam u ovoj pandemiji omogući i nova radna mesta, treba da nam omogući dalje otvaranje novih fabrika, da imamo veća direktna strana ulaganja.

Smatram da je Zakon o elektronskom fakturisanju, zajedno sa predloženim ekonomskim zakonima, uz rebalans, jedan važan iskorak za celo društvo.

U danu za glasanje ću podržati ovaj predloženi set zakona.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predloženi treći paket pomoći i predloženi rebalans predstavljaju snažan impuls države građanima i privredi na pandemiju sa korona virusom, predstavljaju najbolji mogući odgovor svim dušebrižnicima i svim kritičarima na izazove sa kojima se Srbije uspešno nosi.

Prva dva paketa pomoći su bila sa ciljem da građani i privreda prežive ovaj težak period, najteži u ekonomskom smislu posle Drugog svetskog rata, a treći paket sa predloženim rebalansom je već podsticaj preduzećima da zadrže radnike na svojim radnim mestima do kraja ove godine i podsticaj privredi da, kada se završi ova kriza, korona kriza, bude otvorena za nova tržišta.

Prva dva paketa pomoći su se pokazala kao dobro osmišljeni, dok je naša privreda pokazali otpornost i žilavost, a verujem da će i ovaj treći paket sa rebalansom ispuniti svoju svrhu.

Za svo ovo vreme Srbija se uspešno bori na dva fronta – na privrednom i na zdravstvenom, i na oba ima značajne rezultate. Dok su mnogo razvijenije zemlje u lokdaunu, imaju probleme sa nabavkom vakcina, u Srbiji se uspešno sprovodi vakcinacija stanovništva i istovremeno otvaraju fabrike najvećih svetskih firmi, čuvaju se radna mesta i povećavaju plate i penzije.

Danas se u svetu sve više govori o Srbiji kao uspešnom modelu protiv korona krize i danas se o Srbiji u svetu govori kao zemlji u kojoj se grade bolnice, u kojoj se vakcine primaju po izboru i sprovode po uspešnom modelu digitalizacije i danas se na naše veliko zadovoljstvo govori o Srbiji koja će biti jedna od retkih zemalja u svetu koja će proizvoditi svoju vakcinu, a sve više se govori i o privrednom uspehu Srbije.

Opšte je poznato da je Srbija prošle godine imala pad BPD-a od samo 1% što je, podsećam, bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi i što je danas sa pravom u ovom visokom domu više puta i rečeno.

Međutim, ti rezultati nisu samo u BDP. Tokom 2020. godine Srbija je u odnosu na 2019. godinu uspela da poveća industrijsku proizvodnju za 0,4%, uspeli smo ove godine da imamo 50.500 više radnih mesta u odnosu na prošlu godinu, uspeli smo da zadržimo inflaciju na 1,6%, uspeli smo da povećamo plate i penzije, penzije za 5,9% u ovoj godini. Prosečna plata u januaru je iznosila 536 evra, cilj je da do kraja 2021. godine prosečna plata u Srbiji bude 600 evra, a 2025. godine 900 evra.

Takođe, javni dug je pod kontrolom. Činjenica da je i budžet za ekologiju veći za 50%, da su 3,4 milijarde uložene u 22 lokalne samouprave za izgradnju kanalizacije i fabrika za prečišćavanje je nešto što smo pre nekoliko godina mogli samo da sanjamo ili samo da maštamo, da se u zdravstvo ulaže milijarda više ove godine samo u odnosu na prethodnu godinu, da se u kapitalne investicije u ovom trenutku ulaže 7,2% BDP, što je za 1,5 puta više u odnosu na 2010. godinu kada se u kapitalne investicije ulagalo 3,1% BDP ili za trećinu više u odnosu na 2019. godinu kada se u kapitalne investicije uložilo u Srbiji 4,9% BDP. Sve to govori o našoj ekonomskoj sigurnosti, o našoj političkoj stabilnosti, o atraktivnosti Srbije za ulaganje i boljem imidžu.

Činjenica da će se u Srbiji graditi osam auto-puteva u ovoj godini, četiri se već grade još četiri su u planu, da građani Srbije već za koji dan od 28. aprila treba da se prijave za nove podsticaje i nova sredstva države, činjenica da smo posle 2015. godine upravo ove godine prvi put zabeležili da se naši mladi, obrazovani ljudi iz sveta, iz Evrope vraćaju u našu zemlju u odnosu na to koliko ih ide, su od nemerljivog značaja.

Predlog da mi ovu godinu završimo sa 6% BDP je veoma važan i drago mi je što smo danas od vas ministre čuli da realni pokazatelji idu u tom pravcu. Zašto je to važno? Zbog toga, po mom mišljenju, da i građani koji do sada nisu osetili efekte mere, sa tim BDP će imati mogućnosti da osete efekte ekonomske konsolidacije.

Ono što smatram veoma važnim u narednom periodu je da, a nije direktna nadležnost vaša ministre Mali, je da što pre, ukoliko nam to situacija bude dozvoljavala, decu vratimo u škole, da ih vratimo u klupe zbog socijalizacije i mnogo faktora, da studente vratimo na fakultete zbog predavanja, zbog vežbi, zbog prakse, to smatram veoma važnim.

Sve su ovo činjenice koje pokazuju da se Srbija odlično nosi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa svim ovim izazovima, da pokazujemo da zdravlje nacije za nas nema cenu, da se borimo za ekonomiju, nikad veće investicije i bolji život građana Srbije. Zbog toga ću u Danu za glasanje podržati predloženi rebalans sa svim pratećim zakonima.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani, prvi put se u pravnom sistemu oblast energetike reguliše na ovaj način, oblast koja je od posebnog državnog i nacionalnog interesa.

Predloženi zakoni su usklađeni sa evropskim standardima, prošli su sve procedure, održano je javno slušanje i obavljeni su razgovori sa privrednicima, što smatram veoma važnim.

Ovim setom energetskih zakona moraćemo da smanjujemo probleme, da smanjujemo termoelektrane na ugalj, da smanjujemo individualna ložišta na ugalj, da krenemo sa konkretnim aktivnostima u proces energetske tranzicije.

Predloženi zakoni daju osnovu da se ispunjavaju standardi kada je u pitanju održivi razvoj u oblasti klimatskih promena.

Da bi Srbija bila energetski bezbedna zemlja i sigurna zemlja važna su tri pravca. Prvi se odnosi na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, drugi se odnosi na racionalnu upotrebu energije, a traći se odnosi na rudarstvo i geološka istraživanja, s obzirom da Srbija ima velike rezerve uglja.

Mi se ne možemo odreći proizvodnje uglja u dogledno vreme, ne možemo se odreći kao što je i pomenuto u ovom visokom Domu, kao što to nisu uradile ni Poljska, ni Nemačka, ali moramo da smanjimo podzemnu eksploataciju i primenjujemo ekološke standarde.

Prvi put se predviđa da imamo investicioni plan u oblasti energetike. Vi ste u ovom visokom Domu u raspravi sa kolegama predložili jasan investicioni plan u vrednosti od 16 milijardi evra, jasno po oblastima. To smatram veoma važnim.

Mene ohrabruje i činjenica da je za osumoravanje u oblasti rudarstva do 2030. godine, predviđeno 1,6 milijardi, a da je već do sada utrošeno 600 miliona evra.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, važne su i po mom mišljenju bitne novine koje se odnose na nove procedure za izdavanje dozvola za geološka istraživanja, zatim osnivanje Rudarsko-geološke komore i zahtev koji smatram veoma važnim, a koje je vaše Ministarstvo predložilo Ministarstvu finansija, a to je za povećanje rudne rente u Srbiji koja se kreće od 3% do 8% prihoda, u Hrvatskoj je na 10%, u Rumuniji je 12%, u Sloveniji 18%, dok je u Rusiji 22%.

Ohrabruj u planovi u petogodišnjem ciklusu vezani za rast BDP-a, u oblasti rudarstva i energetike. Umesto sadašnjih 5,5% učešća rudarstva i energetike, plan je da to bude između 7% i 9%.

Procena je da vrednost investicija u ovoj oblasti bude najmanje 16 milijardi evra, i ne sumnjivo je da će ovaj set zakona dati jedan zamajac privredi, koji je neophodan.

Srbija ima ogroman potencijal u oblasti energetike i Srbija taj potencijal mora na jedan racionalan način da iskoristi. Građani i lokalne samouprave moraju aktivno da se uključe, za početak su potrebni podsticaji, ali to je nešto što je i predviđeno i što smatram obaveznim.

Želim posebno da istaknem, kao bitnu novinu Predloga zakona o energetskoj efikasnosti i činjenicu da se na svakoj firmi, na svakoj kući, na svakoj školi, u svakoj hali predviđaju solarni paneli kao mogućnost da se proizvodi zelena energija i na taj način smanje troškovi i proizvodnja energije iz takozvanih prljavih izvora.

Set predloženih zakona ide u pravcu da Srbija i njeno stanovništvo zaštiti od uništavanja prirodnih resursa koji nisu obnovljivi i ide u pravcu sprečavanja zagađenja životne sredine u kojoj živimo.

Ovim zakonima ćemo dati poseban doprinos zdravlju građana i kvalitetu života svakog građanina.

Nesumnjivo je da nam je za primenu ovih zakona potrebna ekonomska i finansijska stabilnost.

Takođe smatram veoma važnim ono što ste vi rekli na početku danas u obrazlaganju ovih zakona, da je cilj da Srbija do 2040. godine, proizvodi 40% energije iz obnovljivih izvora, a 2050. godine 50%.

Mislim da je veoma važno što Srbija sa ovim setom zakona ide u pravcu i regionalnog povezivanja. Takođe ste danas u obrazlaganju ovih zakona pomenuli i Zelenu agendu. To je nekih devet milijardi evra koje je Evropska unija predložila za ceo region.

Moje pitanje za vas je koliko će Srbija u oblasti energetike iskoristiti od ovog novca? Da li je Srbija već, odnosno resorno ministarstvo i Vlada konkurisala za ova sredstva sa nekim projektima?

Na kraju, želim da istaknem da su ovi zakoni dokaz da Srbija preduzima važne korake u oblasti energetike, u oblasti zaštite životne sredine, i da bez obzira na to što svi imaju pravo na svoje mišljenje i na svoje stavove, nedavni ekološki protesti su bili nesumnjivo politički motivisani i sa neodgovornom retorikom.

Ono što želim posebno da istaknem je da je za svaki rezultat potreban jedan odgovoran, ozbiljan pristup i rad i da je to najvažnije.

Ja ću u danu za glasanje, kao i moje kolege iz Srpske napredne stranke podržati ovaj set predloženih zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice, koleginice Kovač.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mostovi su oduvek spajali ljude i povezivali ih zbog njihovih potreba. Tako je bilo, tako će i biti i zbog toga je ovaj Sporazum o kojem danas raspravljamo u ovom visokom Domu veoma važan, Sporazum između Republike Srbije i Saveta ministara BiH o rekonstrukciji i održavanju putnih međudržavnih mostova.

Taj Sporazum je važan iz dva razloga. Prvi je, po mom mišljenju, zbog jačanja regionalne infrastrukture, a drugi zbog jačanja bilateralne saradnje između Srbije i BiH.

Srbija i BiH treba da rade na jačanju političkog i parlamentarnog dijaloga, sa jedne strane, i sa druge strane na jačanju ekonomske saradnje i na zajedničkim nastupima, ekonomskim nastupima sa zemljama trećeg svete, kada je u pitanju ekonomsko tržište.

Zato su zajednički infrastrukturni projekti važni za povezivanje građana dve zemlje. Posebno bih istakla kao što su to i moje kolege do sada uradile, autoput Beograd Sarajevo, Srbija će tu svoj deo posla ispuniti, kada je u pitanju izgradnja 19 kilometara od Srbije prema Bjeljini, i izgradnja mosta na Savi.

Naravno kada je u pitanju izgradnja i gasovoda koji će od Inđije povezivati u balkanskom toku Srbiju i BiH, aerodrom na Trebinju, i mnogi drugi infrastrukturni projekti.

Srbija želi aktivnu saradnju sa centralnim, ali isto tako i sa entitetskim delovima BiH, želimo saradnju u oblastima koje su od značaja za obe zemlje, kao neko ko je rođen u Novom Pazaru, i čija porodica i dalje živi dole, u ovom delu Srbije, želim da istaknem, koliko je za građane, Raške, Sandžaka, važan dobar odnos između Beograda i Sarajeva.

Srbija želi da što bolje razume Bošnjake, da razume njihove potrebe i njihove prioritete i državne ciljeve, ali isto tako, Bošnjaci u BiH, treba da znaju da Srbija ima ustavnu obavezu da štiti Republiku Srpsku.

Srbija želi sestrinske odnose sa Republikom Srpskom, želi da intenzivira i ulaže u izgradnju ovog dela BiH, a na to nas obavezuju i specijalne veze, koje Srbija ima sa Republikom Srpskom.

Istakla bih dva važna regionalna događaja kao primer humanosti i solidarnosti između BiH i Srbije, a to su poplave koje su bile 2014. godine, i ova pandemija sa Korona virusom.

Takođe, veoma važno da istaknem da zbog zajedničke budućnosti i regionalne saradnje ostaje otvoren poziv za priključivanje BiH „mini Šengenu“, to bi veoma olakšalo kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala i sa ovim delom Zapadnog Balkana.

Ohrabruju dva veoma važna događaja koja su najavljena za buduću saradnju BiH i Srbije. Prvi koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prilikom nedavne posete Sarajevu, to je zajednički samit dve države koji bi trebalo da se krajem leta i početkom jeseni održi ovde u Beogradu i koji bi trebalo da poboljša i otvori granice dve zemlje. Drugi je zajednička vojna vežba između Srbije i BiH, posle dužeg niza godina, koja bi trebalo da se održi na Manjači.

Na kraju, želim da istaknem i pošaljem poruku da Srbija želi što bolju i intenzivniju regionalnu saradnju i što bolje ekonomsko okruženje za sve zemlje u regionu. Tržište zapadnog Balkana je posle EU najvažnije za Srbiju. Zbog toga nam je i bitno međusobno poverenje i da održimo mir.

U danu za glasanje sa svojim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima iz Srpske napredne stranke ću podržati ovaj sporazum.

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Kovač.

Uvažena ministarko Vujović, želim da izrazim zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije da se izjasni pozitivno o sva tri amandmana koje je Vlada prihvatila i da ova tri amandmana posle našeg izjašnjavanja, nadam se da će postati sastavni deo zakona. Zašto je važan ovaj član 2. zakona i amandman koji smo mi kao Zelena poslanička grupa podneli na stav 2.?

U obrazloženju koje je Vlada poslala Narodnoj skupštini Republike Srbije, kaže se da je i Doha amandman na Kjoto protokol stupio na snagu 31.12.2020. godine, te da se njime uvodi i azot trifluorid u grupu gasova sa efektima staklene bašte.

Zašto je ovaj član zakona važan? Pre svega, zbog toga što kroz član 2. ovog zakona mi imamo priliku da izmerimo nivo gasova i znaćemo na taj način kako da smanjimo emisiju gasova koji proizvode staklenu baštu i kako da ih zadržimo na određenom nivou.

Kroz član 2. ovog zakona su, pre svega i dijagnostikivani problemi, odnosno prepoznati sektori koji su ugroženi, a to su i zdravstvo, i poljoprivreda, i šumarstvo i uopšte vodoprivreda.

Registar GHG gasova koji će se voditi preko Agencije za zaštitu životne sredine, biće osnova i za praćenje i za merenje nivoa GHG gasova. Ono što je u narednom periodu i važno, to je što ni investicije koje će dolaziti ne mogu biti odobrene u Srbiji bez merenja ovih gasova.

Tako da je ovo zaista jedan odličan zakon od čije primene građani Srbije očekuju zdraviju i čistiju životnu sredinu.

Naravno da ne mogu, a da se ne osvrnem i na činjenicu da su građani Srbije zanemeli pred informacijom sa koliko novca raspolažu firme Dragana Đilasa i Dragana Šolaka u 17 zemalja u svetu.

Svi oni koji nam ovih dana spočitavaju i govore da o tome ne treba da govorimo u ovom visokom Domu i da je to pre svega nadležnost državnih organa, ja želim da kažem da je ovo jedina i najviša zakonodavna institucija u kojoj se donose zakoni od važnosti za život građana Srbije, institucija koja prati nadzor nad javnim finansijama i smatram da parlament treba da bude na prvoj liniji u borbi protiv korupcije.

Takođe, želim da kažem da sam o ovoj temi možda prvi put u Srbiji govorila još 2009. godine, na konferenciji za novinare iznoseći jasne i tačne podatke APR-a o firmama Dragana Đilasa i o novcu koje oni prihoduju. Tada je prošlo pet godina od trenutka kada je on stupio u politiku. Moram da kažem da su tada i institucije i mediji i nevladine organizacije zaćutale.

U međuvremenu, ova hobotnica o kojoj se danas govori je pustila pipke u 17 zemalja i građani Srbije imaju pravo da znaju o poreklu ovog novca, i institucije Srbije i te kako treba da rade na rasvetljavanju porekla ovog novca i činjenice da li je plaćen porez državi Srbiji za ovaj novac.

Takođe, mislim da smo mi, nažalost, jedina zemlja u svetu koja ima ovakve razmere korupcije i kriminala, ljudi koji su bili na vlasti i koji bez obzira na sve pokušavaju i plagiraju da se ponovo vrate kako bi otimali novac od građana Srbije, a Srbiju i dalje uništavali.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što obrazložim ovaj amandman, želim samo da kažem da mi ceo dan umesto odgovora na poreklo novca, na pranje novca, imamo pretnje, najjezivije pretnje upućene predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a ja pozivam građane Srbije, pošto raspravljamo o Predlogu zakona o klimatskim promenama, da samo razmisle koliko je kanalizacionih mreža, koliko je reciklažnih centara, koliko je postrojenja za preradu vode moglo da bude izgrađeno od novca koji je, ukoliko se utvrdi, otet od građana Srbije?

Što se tiče predloga amandmana koji je grupa poslanika podnela na član 15. stav 2, reč je o produžetku roka za izveštaje o merama prilagođavanja koji se dostavljaju Ministarstvu za zaštitu životne sredine na izmenjene klimatske uslove za one sektore i sisteme u kojima je potrebno smanjiti nepovoljne uticaje.

Dva su razloga zašto smo tražili da se ovaj rok produži. Prvi je zato što te mere prilagođavanja mogu biti različite. U zavisnosti od područja, negde je potrebno održavanje i obnavljanje vlažnih staništa, negde je potrebna kontrola erozije, negde je potrebno pošumljavanje, negde je potrebno više vremena za nasipe.

Drugi razlog je što za većinu mera je potreban duži period za realizaciju i jedan realan rok. Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Vlada Republike Srbije su shvatili da je produženje roka neophodno i da je važno imati realan rok. Smatram da će i narodni poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman grupe poslanika.

Zahvaljujem, predsedavajući, kolega Orliću.

U skladu sa obavezama koje proizilaze iz konvencije Ministarstvo za zaštitu životne sredine priprema Dvogodišnji izveštaj i Izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

S obzirom da je prema pravilima Sporazuma iz Pariza dvogodišnji ažurirani izveštaj počevši od 2021. godine, postaje samo dvogodišnji izveštaj, mi smo predložili da se zbog toga u članu 65. amandmanom izbriše reč „ažurirani“, jer ukoliko ostavimo stari naziv, znači, Dvogodišnji ažurirani izveštaj, to bi moglo da izazove dosta proceduralnih problema u kasnijoj fazi kada se ovakvi dokumenti sa novim nazivom budu dostavljani na usvajanje.

Mislim da je cilj ovog amandmana postignut, jer je reč o potrebi da se ukaže na periodičnost podnošenja izveštaja, a ne na naziv, što je Vlada i prihvatila.

Ja koristim priliku da kolege narodne poslanike i narodne poslanice pozovem da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman kako bi zbog ove tehničke, ali veoma važne stvari ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona o klimatskim promenama.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, poštovani građani i građanke, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o Predlogu zakonu o klimatskim promenama, strateški važnom zakonu.

Nesumnjivo je da klimatske promene u svetu postaju sve složenije i kompleksnije i da Zakon o klimatskim promenama treba da stvori uslove za čistiju industriju, za ekološku privredu koja troši manje energije, za zdravu životnu sredinu i za bolje zdravlje građana i građanki Srbije.

Predlog Zakona o klimatskim promenama treba da omogući našoj privredi da se konačno prilagodi novoj vrsti ograničenja emisija gasova sa efektima staklene bašte, kako bi mogla da bude što konkurentnija na međunarodnom tržištu. To je svakako i prilika i za nove inovacije i za modernizaciju ne samo u sektoru zaštite životne sredine, nego i u sektoru poljoprivrede, saobraćaja, energetike.

Predlogom ovog zakona Srbija pokazuje da ispunjava svoje međunarodne obaveze, kad to kažem, pre svega mislim na Sporazum iz Pariza. Ovim Predlogom zakona Srbija pokazuje spremnost da se našoj privredi otvore nova tržišta i ovim Predlogom zakona daje se doprinos smanjenju gubitaka i šteta usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Mislim da ćemo to u narednom periodu odmah po usvajanju ovog zakona te efekte na smanjenje gubitaka i šteta usled elementarnih nepogoda tek videti.

Šta uređuje ovaj zakon? Po mom mišljenju nekoliko važnih stvari. Pre svega, stvara uslove za smanjenje uticaja čoveka na promenu klime, i promene klime na privredni društveni razvoj kroz monitoring, izveštavanje i verifikaciju aktivnosti, što predstavlja jedan osnov za planiranje i za razvoj.

Ovaj zakon uređuje i obavezu izrade Strategije niskokaloričnog razvoja i Akcionog plana, uređuje dozvole za Emisiju GHG gasova, tu zaista više neće biti nikakve tolerancije, potrebno je da vodimo registar koji će biti u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine i ovaj zakon uređuje formiranje Nacionalnog saveta za klimatske promene i još mnogo toga.

Nesumnjivo je da će Srbija i u narednom periodu biti izložena sušama i poplavama, želim samo sve da nas podsetim na poplave iz maja 2014. godine, koje su bile najveće poplave u poslednjih 120 godina, i koje su izazvale ekonomsku štetu te godine u visini od 5% BDP-a Srbije.

Koliko će biti razarajući gubici u svetu u padu BDP-a zbog klimatskih promena je poznato i podaci su alarmantni, a ja ću izneti samo nekoliko tih podataka. U koliko porast temperature bude samo za 1% smanjenje BDP-a će iznositi u periodu od 2020. do 2040. godine 1,20%, u periodu od 2040. do 2100 godine 4,74%. U koliko porast temperature bude u svetu za 2%, u periodu od 2020. do 2040. godine, u svetu će pad BDP-a biti 4,53%, a u periodu od 2040. do 2100. godine 10,2%.

S obzirom na ove podatke da nas u narednom periodu čeka nekoliko važnih izazova kada je u pitanju zaštita životne sredine, pre svega bi tu istakla kvalitet i dostupnost informacija, zatim, jasno definisanje nadležnosti i postavljanje prioriteta, kompletiranje strateško pravnog okvira, stabilnost sistema finansija u narednih nekoliko godina za potpuno rešenje svih problema u zaštiti životne sredine predviđeno je za Srbiju 15 milijardi evra, to je ogroman novac.

Mislim da nijedna zemlja u EU ovo pitanje nije mogla da reši samo iz budžeta, nego da su i te kako bili dostupni za njihovo korišćenje fondovi EU, mislim da nam je u narednom periodu potrebno dalje jačanje kapaciteta na svim nivoima, što Ministarstvo za zaštitu životne sredine uočava, i naravno, spuštanje teme životne sredine na lokal, akcioni planovi, detektovanje problema i put kojim se tu treba rešavati.

Nekoliko kolega je spomenulo i edukacije, stalne edukacije, podizanje svesti o zaštiti životne sredine i inspekcijski nadzor.

Po mom mišljenju, za ceo proces zaštite životne sredine u Srbiji važan je i budući proces pregovaranja. On će, po mom mišljenju, zavisiti od nove metodologije, od klasterskog pristupa, od izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, ali i o realizaciji „Zelene agende“ koja je važna za naš region i koja je potpisana 10. novembra prošle godine, a za čiju implementaciju Evropska komisija je izdvojila devet milijardi evra.

Svakako da je ekonomska stabilnost u Srbiji uslov za ulaganje u zaštitu životne sredine i ja bih se delimično složila sa onim kritičarima koji kažu da je u periodu od kad je SNS na vlasti, od 2012. godine, moglo da se uradi više. Da, delimično bih se složila sa tim njihovim konstatacijama, ali moram da ih podsetim da smo 2012. godine, prvo, morali da spašavamo zemlju od bankrota, pa smo onda morali da otvaramo nove fabrike, nova radna mesta, da ulažemo u infrastrukturu Srbije.

Budžet za Ministarstvo za zaštitu životne sredine iz godine u godine raste. Dakle, 2018. godine je iznosio 5,8 milijardi dinara, 2019. godine je iznosio 6,2 milijarde dinara, 2020. godine je iznosio 7,9 milijardi dinara, a 2021. godine iznosi 8,3 milijarde.

Mislim da ste vi za kratko vreme kao Ministarstvo za zaštitu životne sredine dosta toga uradili. To radite transparentno i rekla bih da postavljate standarde kako treba rešavati pitanja zaštite životne sredine i to smo mogli da vidimo i juče kada je u pitanju bio požar u Pančevu i pre neki dan kada ste potpisivali u Kosjeriću važan ugovor za zamenu kotlarnica i mnogo toga što se dešava i, takođe, kada se pojavio požar u Kovinu. Dakle, veoma transparentno radite, idete u susret problemima. Tačno kao Ministarstvo navodite šta treba da se uradi i u kom će roku. Zato kažem da je to veoma važno, jer postavljate standarde kako treba da se stvari i problemi u zaštiti životne sredine rešavaju.

Kada su u pitanju investicije koje ste do sada pokrenuli, ja bih izdvojila samo nekoliko, po mom mišljenju, veoma važnih. To je ulaganje od 100 miliona evra u recikliranje, da je uključeno 30 jedinica lokalne samouprave, 200 miliona evra u izgradnji 28 postrojenja. U 28 lokalnih samouprava na osnovu samo ovog ulaganja će biti rešeno 70% kanalizacije. Zatim, konkurs za uklanjanje nesanitarnih deponija, ekološka vozila, merači koji su postavljeni za merenje vazduha na ključnim mestima u Beogradu.

Kada je u pitanju grad Beograd, moram da istaknem da bi rešavanje deponije u Vinči i izgradnja kanalizacije na levoj obali Dunava, kada je u pitanju grad Beograd, ekološke teme nekako stavila u neki poseban epilog. Mislim da su to dve ključne stvari za grad Beograd i da je veoma važno da dobijemo tačne informacije kada će se te dve stvari rešiti.

Moram i ja da istaknem da je Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine i koja okuplja veliki broj narodnih poslanika i poslanica iz svih poslaničkih grupa, podnela nekoliko amandmana. Mislim da smo kao Zelena poslanička grupa usmereni na aktuelizaciju teme zaštite životne sredine i održivog razvoja. Želimo da se ove teme nađu i da dobiju prioritet u odlučivanju u ovom visokom domu.

Na kraju, želim da istaknem da se Srbija izuzetno dobro bori sa pandemijom korona virusa, da sve naše ekonomske parametre održavamo stabilnim, da ćemo se u narednom periodu posebno boriti protiv kriminala i korupcije, posebno protiv onih koji zloupotrebljavaju svoj položaj, koji su se neovlašćeno obogatili i koji su svoje račune i novac izneli na račune, koliko sada čujemo, na Mauricijusu i u Švajcarskoj. Za sve to još uvek ne odgovaraju. Verujem da će tužilaštvo u narednom periodu pokrenuti pitanje svih ovih ljudi koji nas godinama opterećuju lažima i prevarama, koji se kriju iza neizlaska na izbore, a opljačkali su građane Srbije dok su bili na vlasti.

U danu za glasanje, kao i moje kolege narodni poslanici i narodne poslanice iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, ću podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, uvaženi građani i građanke Srbije koji pratite naš rad, mnogo toga je rečeno juče i danas o ovom izveštaju poslednjem Evropske komisije, šestomesečnom, ali i zaključcima koje je grupa poslanika predložila parlamentu članova Odbora za evropske integracije.

Ono što je nesumnjivo jeste da je ovaj poslednji izveštaj pokazao da je Srbija čvrsto posvećena procesu pristupanja evropskih integracija i neophodnim reformama.

Ja ove predložene zaključke lično doživljavam kao poziv na još energičniju međusobnu saradnju Srbije sa našim evropskim partnerima sa ciljem daljeg približavanja Srbije članstvu u EU.

Iz Izveštaja se, dakle, jasno vidi, što je nesumnjivo više puta juče i danas i rečeno, da nema nazadovanja Srbije u bilo kojoj određenoj oblasti, uprkos činjenici da je prethodna Vlada radila u teškim okolnostima, i političkim i ekonomskim i zdravstvenim zbog pandemije, ali i zbog bojkota institucija, zbog nasilnih protesta opozicije i redovnih parlamentarnih izbora.

Jasno je da je ovaj Izveštaj Evropske komisije pisan po novoj metodologiji, po novoj metodologiji koju je Srbija prihvatila i, kako je juče ministar Jadranka Joksimović istakla, koja je povezana danas u šest klastera.

Takođe, više je nego jasno da su države članice EU učestvovale u pisanju ovog Izveštaja po novoj metodologiji, što je nestimulativno za nas i što državu Srbiju podstiče u daljem radu i sprovođenju reformi, ali uz žaljenje što nije održana politička međuvladina konferencija na najvišem nivou na kojoj bi se uz učešće Srbije govorilo i dogovaralo o implementaciji nove metodologije.

Naravno, mi razumemo objektivne okolnosti zbog kojih se suočava ceo svet, znači pandemije, ali i Bregzita i donošenja budžeta u EU i sigurno će biti u narednom periodu prilike da se na najvišem nivou o tome govori. To ne znači da mi danas ovde u ovoj raspravi i našim građanima i našim evropskim partnerima ne treba da kažemo da Srbija želi da bude proaktivna u svom pristupanju EU, da želi da bude još efikasnija u reformama.

Kada govorimo o našoj efikasnosti u reformama moram da kažem da je država Srbija preduzela određene aktivnosti i postigla određene rezultate odmah posle 6. oktobra kada je ovaj Izveštaj prezentovan i odmah pošto je konstituisala svoje institucije, dakle novi saziv parlamenta i novu Vladu.

U prethodnom sazivu parlamenta mi smo ispravili većinu zamerki Evropske komisije. Nastavili smo to i u ovom sazivu parlamenta sa ukidanjem hitnih postupaka, a zarad građana Srbije moram da kažem da i u EU članice EU imaju hitne postupke u svojim parlamentima, ali na nivou do 10%. Dakle, i mi se trudimo da imamo taj nivo.

Dakle, duplirali smo radno vreme za usvajanje budžeta, dupliraćemo sigurno i u narednom periodu za mnoge druge zakone, održavamo sednice odbora van sedišta parlamenta, javna slušanja. Nova Vlada je već uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije ustavne amandmane koji su od strane Evropske komisije ocenjeni veoma visoko i čije usvajanje očekujemo na proleće u našem parlamentu. Imamo, znači, kompletan implementacioni plan za prvi klaster, za vladavinu prava.

Vlada Republike Srbije je medijsku strategiju spremila, spremila je Akcioni plan, spremila je Predlog radne grupe koja će se baviti bezbednošću i zaštitom novinara. Usvojili smo Kodeks ponašanja, GREKO preporuke su na jedan javan i transparentan način prikazane. Očekujem da posle Božića po Julijanskom kalendaru budu nastavljeni međustranački razgovori, iako moram da kažem da i u prethodnim razgovorima sve ono što je opozicija tražila, sve je ispunjeno. Uprkos tome, deo opozicije nije izašao na izbore, uprkos tome opozicije kod naših evropskih partnera proziva Srbiju zbog slobode medija, a vanparlamentarna opozicija je zastupljena na društvenim mrežama i u medijima više nego ikad, zato što ima nas koji smo bili opozicija i koji smo svedoci kakvo je bilo stanje u medijima u Srbiji od 2008. do 2012. godine. Verujem da to naši evropski partneri na pravi način vrednuju.

Takođe, zaista verujem da će sve ovo, što smo konkretno preduzeli i konkretno uradili, već u prvim mesecima posle ovog izveštaja u nekom sledećem izveštaju biti na pravi način prezentovano.

Srbija je ozbiljan kandidat, mi imamo ozbiljne funkcionalne institucije. Sve ovo što radimo kada su u pitanju evropske integracije radimo zbog nas, radimo zbog naših građana. Pokazali smo efikasnost u ovoj borbi sa pandemijom. Pokazali smo ekonomsku stabilnost. Moram da kažem da nismo bili nikome na teretu. Pokazali smo solidarnost za zemljama u regionu sa zemljama EU, što smatram veoma važnim. Odlično se nosimo sa migrantskom krizom.

Pitanje ljudskih prava, pitanje rodne ravnopravnosti, pitanje položaja nacionalnih manjina nije deklarativno pitanje u Srbiji. To pokazuje činjenica da smo Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom usvojili među prvim zemljama i veliki deo te Konvencije implementirali.

Mi smo jedna od 10 zemalja u svetu po rodnosenzitivnoj vladi. Kada je u pitanju položaj nacionalnih manjina svi naši zakoni su usklađeni sa evropskim zakonima, svih 26 nacionalnih manjina uživa prava u Srbiji.

Volela bih i bila bih srećna kada bi i srpska nacionalna manjina u regionu i zemljama EU imala ista ona prava koje nacionalne manjine imaju u Srbiji.

Neko od kolega je juče pomenuo Sloveniju, a ja ću pomenuti da Srbija nema svoju nacionalnu manjinu ni u Bugarskoj kao članici EU, pored Slovenije, nema ni u Albaniji.

Mnogo kolega je ovde govorilo o ekologiji. Sve što su rekli je tako. Mi ćemo naša ekološka pitanja rešiti uglavnom kada otvorimo klaster vezan za ekologiju. Ali, moram da spomenem da je premijerka Brnabić 10. novembra 2020. godine, potpisala Zelenu agendu za Zapadni Balkan i da je upravo Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa u ovom parlamentu, koja je prva osnovana u regionu, pokrenula na onlajn konferenciji saradnju sa kolegama iz regiona u vezi implementacije Zelene agende.

Razgovarali smo sa kolegama iz Severne Makedonije, iz Crne Gore, iz Bosne i Hercegovine, upravo o tome šta je to što naši parlamenti treba prvo da urade kada je u pitanju implementacija Zelene agende.

Put ekonomskog razvoja i regionalne saradnje je najbolji način za jačanje stabilnosti i ubrzanja pristupanja procesu evropskih integracija. Mislim da je Mali Šengen najbolji primer stabilnosti i međusobne saradnje Zapadnog Balkana.

Naravno da Srbija želi da sve zemlje u regionu napreduju ka EU, ali moram da kažem da Albaniji i Severnoj Makedoniji nisu odobreni pregovori, da je Severna Makedonija promenila čak i ime, da je Albanija dobila dodatne zahteve, iako je spoljnu politiku već 100% uskladila sa EU.

Tako da, ovi pregovori sa EU, koju vodi Srbija, nimalo nisu laki, kompleksni su. Mislim da toga moramo da budemo svesni.

Na kraju svog izlaganja želim da kažem koliko je EU bila najveći investitor u Srbiji. Imam podatke sa EU info sajta. U poslednjih 10 godina, do 24. aprila 2020. godine, EU je, kada su u pitanju direktne strane investicije u Srbiji uložila 15,4 milijardi. Samo 63.000 građana i građanki Srbije radi u Srbiji u nemačkim kompanijama, 25.000 građana i građanki radi u 500 italijanskih kompanija koje su ovde otvorene, ali zato molim EU, u stvari, ja im predlažem da više otvore vrata i za naše uspešne kompanije odavde. Privredna komora Srbije, kada je to u pitanju, bori se i želim da ih ovom prilikom podržim da tu borbu nastavi i dalje.

Nikada nećemo zaboraviti koliko je EU pomogla Srbiji posle poplava. Dakle, 170 miliona evra je tada bila pomoć, dali su i 600 miliona evra, što nije mala pomoć za migracije. U martu ove godine je ponudila Srbiji 93 miliona evra za borbu protiv Kovid-19. Moram da istaknem da je za zemlje zapadnog Balkana sedmogodišnjim budžetom predviđeno iz EU 12,5 milijardi evra.

Iako se radi o velikoj sumi novca predviđenoj za zemlje zapadnog Balkana, puna integracija u EU ipak donosi značajnu korist, a to ću uporediti sa sredstvima koje je dobila Hrvatska, kao najmlađa punopravna članica EU, dakle, skoro duplo od ovog novca koje su dobile sve zemlje zapadnog Balkana, 22 milijarde evra.

Dakle, EU može uvek da računa na Srbiju, kao što je to uvek i računala u svojoj istoriji, a na nama je da što pre sprovedemo reforme i da postanemo punopravni član.

U danu za glasanje podržaću predložene zaključke.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Srbije koji nas pratite, Srbija se već osam meseci bori sa korona virusom iako nam poslednjih dana brojke koje se odnose na broj zaraženih, broj preminulih i broj koji su na respiratorima i izgledaju zastrašujuće, Srbija se u odnosu na zemlje u regionu i u odnosu na mnoge evropske zemlje veoma dobro bori sa ovom pošasti.

Zato je današnji Zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o kojem raspravljamo veoma važan da bi se u potpunosti zaokružio pravni okvir, ali i da bi svako od nas pojedinačno imao dodatnu odgovornost u odnosu na sebe, u odnosu na porodicu i na svoje najbliže.

Ono što moram da primetim i da u svom izlaganju istaknem, ministre Lončar je činjenica da je Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije od početka ove pandemije uvek bilo jedan ili dva koraka unapred kada je u pitanju bilo planiranje svega što je vezano za ovu pandemiju, pa čak uključujući i ovaj zakon.

Čak i danas je zdravstvo dva koraka ispred ove pandemije kada ste izjavili da su kapaciteti u Beogradu popunjeni u potpunosti i da su Beograđani i Beograđanke zaraženi Kovidom – 19 danas morali da budu transportovani i premešteni u bolnice u unutrašnjosti.

U prilog ovome što govorim je i činjenica da se kod nas grade dve bolnice, jedna u Batajnici, jedna u Kruševcu i da će početkom narednog meseca i sredinom narednog meseca, do kraja godine obe biti otvorene.

Mislim da je veoma važno istaći da je početni vetar u leđa, kada je u pitanju bila borba celog zdravstvenog sistema i svih nas sa ovom epidemijom, bilo je i angažovanje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i njegovog tima na početku ove pandemije, jer kad je bila opšta otimačina u celom svetu za respiratorima, mi u tome nismo oskudevali. Ne oskudevamo ni za kiseonikom. Pripremajući se danas za ovo izlaganje, imam informacije da se pet tona dnevno troši kiseonika u ovom trenutku.

Naravno da ohrabruje i ova informacija koju je nekoliko mojih kolega reklo, a predsednik Vučić je najavio danas na konferenciji za novinare da će Fajzerova vakcina do kraja ove godine stići do nas. Bitno je istaći da su eminentni stručnjaci iz Amerike, iz Nemačke radili na tome ali da smo i mi kao zemlja u okviru, kao član Svetske zdravstvene organizacije finansirali sve napore da se dođe do vakcine.

U prilog svemu ovome što kažem, ne mogu da prihvatim da jedan deo opozicije politizuje sve ovo što se događa u celom svetu i kod nas sa korona virusom. Politizuju je oni u čije vreme je zdravstveni sistem bio potpuno urušen, u čije vreme su lekari bili nezaposleni, koji nisu gradili bolnice, jedino, koliko je meni poznato, je u da su u Kliničkom centru Srbije zamenili prozore. Dakle, sve ovo je nedopustivo.

Moram da istaknem da su konkursi za lekare i medicinsko osoblje otvoreni non-stop, da su rebalansom budžeta predviđena dodatna sredstva u borbi protiv Kovida. Kao što sam rekla, bolnice se grade, obnavljaju, da se naše bolnice modernizuju aparatima i da sve ovo što se događa u borbi sa ovom epidemijom nije omelo u tome da podižemo kapacitete našeg zdravstvenog sistema.

Htela sam da kažem da smo imali veliku sreću. U stvari, tu je jedan veliki rad, jedna kompletna strategija Vlade, ministarstva, predsednika Republike, bila je u tome da se kapaciteti, da se ceo zdravstveni sistem podigne.

Zamislite da smo u onim uslovima koji su bili pre osam, deset godina, dočekali ovu pandemiju. Prosto bi to bilo neshvatljivo, kako bi uopšte funkcionisali. Velika je sreća što nismo više, kada je u pitanju naš zdravstveni sistem, na začelju lestvice zemalja u Evropi. Znači, podigli smo tu lestvicu visoko iznad i mi smo danas jedna od pet zemalja u Evropi koja se uspešno bori, bez obzira na sve greške koje smo imali i sve probleme sa kojima se suočavamo, sa ovom pandemijom.

Kada je u pitanju privredni rast, mi smo prva zemlja u Evropi po našem privrednom rastu. Tome su doprinele sve fiskalne mere konsolidacije koje smo imali u prethodnom periodu, ali i ove mere u toku same pandemije koje su upućene i građanima Srbije i našoj privredi.

U celoj ovoj situaciji, kada se svakodnevno borimo za živote naših građana i kada pokušavamo da održimo našu ekonomiju, nedopustivo je da imamo svakodnevne napade na instituciju predsednika Srbije, na njega lično, na njegovu porodicu.

Za mene je zastrašujuće bilo, iako sam mnogo toga do sada čula, da je i Pink televizija nazvana „žutom kućom“, a da ne govorimo o ovom sramnom grafitu koji je juče u Novom Sadu bio, vezan za dr Kona i koji je zahvaljujući gradskim vlastima u Novom Sadu brzo i uklonjen.

Zbog toga pozivam naše nadležne organe u ime građana Srbije, koji su zgroženi pozivom na ubistvo dr Kona, da reaguju i da se počinioci tog gnusnog dela što pre pronađu.

Građane i građanke Srbije pozivam da uvek imaju u vidu i da razmisle kako bi izgledao samo jedan dan u Srbiji sa onima koji svakodnevno pozivaju na nasilje i linč.

U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Posle ukidanja vanrednog stanja ponovo smo u parlamentu Srbije sa ciljem daljeg unapređenja izbornog procesa. Međutim, kao što su to građani Srbije već mogli da vide, danas na ulazu u parlament Srbije, narodne poslanike je sačekao Boško Obradović sa svojim malobrojnim pristalicama.

Njegov cilj je bio da blokira ulaz u Narodnu skupštinu Republike Srbije i tom prilikom napadnut je povređen narodni poslanik Marijan Rističević.

Dići ruku na narodnog poslanika zato što ne misli kao Boško Obradović je poniženje demokratije i ovo brutalno divljanje Boška Obradovića traje već pune četiri godine, od početka ovog mandata. Počeo je sa napadom na članicu RIK-a, Maju Pejčić, nastavilo se sa napadom na novinarke "Pinka", Gordanu Uzelac i njenu koleginicu, a kulminiralo je napadom na predsednika parlamenta Maju Gojković u njenom kabinetu.

Za mene lično, kao narodnu poslanicu je to prelomni trenutak zato što posle tog događaja ni jedan građanin Srbije, ni jedan narodni poslanik koji bi se našao ili koji se našao u blizini Boška Obradovića nije mogao da bude siguran u njegovu reakciju, pa samim tim nije mogao da bude siguran i u svoju ličnu bezbednost.

Sve što se posle toga desilo je za mene posledica upravo ove reakcije i pokušaj upada u Predsedništvo Srbije, nošenje vešala na Terazijama prilikom protesta, upad u RTS, vređanje predsednika Vučića lično i njegove porodice i vređanje premijerke Ane Brnabić, sve su to posledice na već uočen uzrok koji je Boško Obradović pokušao i pokazao još pre četiri godine i jednostavno nastavlja.

Međutim, ono što je dobro u svemu ovome da su državne institucije reagovale. Ministarstvo unutrašnjih poslova je upravo objavilo da je 15 pristalica Boška Obradovića danas privedeno i da će oni biti prosleđeni prekršajnom sudu na dalji postupak. Na taj način država Srbija je jasno poslala poruku da se nasilje više neće tolerisati.

Srbija nikada nije bila niti će biti na strani fašista i ljotićevaca. Mi kao država jednostavno ne smemo dozvoliti sebi da se vraćamo unazad. Mi nemamo vremena više da trošimo vreme na propale političare i na nasilnike kao što je Boško Obradović. To je istina koja boli i Boška Obradovića, i Dragana Đilasa, i sve ostale sa njihovim pristalicama.

Smisao i suština bavljenja politikom je da se izađe na izbore i dobro je što sve više stranaka menja svoje mišljenje i donosi odluku da izađe na izbore. To je po mom mišljenju zaista jedan korak napred u razvoju parlamentarizma i u razvoju demokratije. Kampanja će nesumnjivo biti teška i složena, i ona će zavisiti od epidemiološke situacije, to je potpuno jasno.

Zdravstvo je položilo ispit u ovim teškim uslovima sa mnogo nepoznanica i sa mnogo neizvesnosti, jer toliko energije, toliko znanja, toliko profesionalnosti, toliko humanosti je od naših lekara i medicinskih radnika u ovoj nesreći koja nas je zadesila, i ceo svet sa Koronavirusom, Srbija mogla da vidi. Mnogo smo naučili upravo od njih i verujem da je došao trenutak kada ćemo u budućnosti mnogo više ceniti lekare i zdravstvene radnike, i prosvetne radnike, i policajce, i vojnike, i kasirke, i radnike u bankama, i sve one vidljive i nevidljive heroje u vanrednom stanju koje je za nama.

Što se kampanje tiče akcenat će zbog vanrednih mera koje su i dalje na snazi jednostavno biti na on-lajn kampanji, na društvenim mrežama, na što više štampanih i elektronskih medija. Naš posao, pre svega mislim na članove SNS, da zbijemo redove, da ovu kampanju nastavimo snažno i disciplinovano, da na sve kritike odgovaramo onim što smo uradili i da veoma jasno preciziramo koji su naši planovi u naredne četiri godine, ne za razvoj gradova i opština, nego za razvoje manjih mesta i sela. To je naša obaveza i dužnost pred biračima.

Novina u ovoj kampanji, koja se sada nastavlja, s obzirom da su izbori 21. juna, za SNS je što predstavlja mnogo mladih ljudi. Mladi ljudi su na izbornim listama lokalnim, na parlamentarnoj listi i to je pre svega jedna veoma važna poruka mladim ljudima u Srbiji da ostanu u svojoj zemlji, da ovde žive, rade i zasnivaju svoje porodice.

Sa ovakvom kampanjom postojaće realna šansa da na ovim izborima pobedi radna i marljiva Srbija. Ja ću u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, pre svega i zbog toga što je sve ono što je traženo od strane opozicije kada je u pitanju unapređenje izbornih uslova, ispunjeno i više od toga. Zahvaljujem.