Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa Nove Srbije podržava učešće Vojske Srbije u mirovnim operacijama. Smatramo da je to jedan od ciljeva Vojske Srbije, da uzme učešće u očuvanju mira i bezbednosti u svim delovima sveta.
Takođe smatramo da je vrlo važno da na taj način Vojska Srbije jača svoje kapacitete, a činjenica je i da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim operacijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to u velikoj meri podiže ugled Srbije u svetu, a i da su sami pripadnici Vojske Srbije zavredeli mnoga priznanja i zadobili poštovanje svojih kolega.
Pred nama su izmene i dopune Zakona po kome VBA i VOA u buduće neće moći bez sudskog naloga da prikupljaju podatke o telefonskim razgovorima građana i načinu i mestu njihove komunikacije.
Izmene i dopune ovog zakona usledile su zbog odluke Ustavnog suda koji je naložio da sporne odredbe ovog zakona prestaju da važe od 1. juna 2012. godine.
Posledica ovih odluka je to što smo mi već nekoliko meseci u jednom pravnom vakumu, koje se izmenama i dopunama ovog zakona mora eliminisati, a takođe i preventivni rad VBA i VOA je u velikoj meri otežan, odnosno usporen.
Poslanička grupa Nove Srbije smatra da su ovim zakonom predložena rešenja jedan fino izbalansirani pravni okvir koncipiran tako da ne narušava osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom Republike Srbije.
Istovremeno, smatramo da uvažava činjenicu da je u današnjem delikatnom trenutku, opterećenom raznovrsnim bezbednosnim izazovima, neophodno da VBA maksimalno, brzo i efikasno sprovodi određene preventivne aktivnosti u cilju ispunjavanja zadataka iz svoje zakonom utvrđene nadležnosti.
U tom smislu bih apostrofirala član 5. i član 7. ovog zakona, jer članom 5. se predviđa da podaci koji su prikupljeni primenom posebnih postupaka i mera u preventivne svrhe ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Takođe vrlo važnim smatram član 7. koji na jasan način kaže da se posebni postupci i mere mogu preduzeti samo na osnovu naloga direktora VBA ili službenog lica VBA. Po mišljenju poslaničke grupe Nove Srbije, vrlo je važno da se na ovaj način personalizuje odgovornost same VBA na ovaj način.
Ono što predstavlja suštinu ovih izmena je član 8. kojim se definiše postupak odobravanja tajnog elektronskog nadzora radi prikupljanja podataka bez uvida u njihov sadržaj.
Novim rešenjem, koji je u skladu sa najvišim standardima i uporednim iskustvima zemalja sa demokratskom tradicijom, predviđa se da se konkretna mera, odnosno postupak preduzima isključivo na osnovu obrazložene odluke nadležnog višeg suda. Pri tome smatram da se na ovaj način vrlo jasno definiše hitan postupak odlučivanja u ovakvoj situaciji i to tako da direktor VBA, odnosno od strane direktora ovlašćeno službeno lice, podnosi pisani predlog nadležnom sudu, koji bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam sati, donosi odluku o preduzimanju tražene mere, ali tako da se tom odlukom vrlo precizno definiše objekat mere, razlog za preduzimanje mere, kao i mesto odnosno rok trajanja mere.
Smatram da se svaka zemlja suočava sa bezbednosnim rizicima i izazovima i da je u suštini problem svake zemlje da nađe pravu meru između tajnosti i javnosti. Predložene izmene i dopune ovog zakona omogućavaju transparentnost, civilnu kontrolu i na ovaj način se anuliraju i smanjuju na najmanju meru zloupotrebe na koje su ukazivali i poverenik i ombudsman.
U istom pravcu ide i dodatno preciziranje postojećeg zakonskog rešenja, koje je predloženo članom 9. gde se predviđa da se tajno snimanje i dokumentovanje razgovora u otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava, zatim tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor, kao i tajni nadzor i snimanje unutrašnjih objekata, zatvorenih prostora i predmeta, preduzima isključivo na osnovu pisane i obrazložene odluke Vrhovnog kasacionog suda.
Smatram da je na ovaj način dobro što se personalizuje potencijalna odgovornost i na taj način se preduzimaju postupci prema Vrhovnom kasacionom sudu, koji može uputiti isključivo direktor VBA.
Smatram da nije nebitan detalj da je iz postojećeg člana zakona eliminisana odredba koja nalaže sudiji da o razlozima eventualnog odbijanja predložene mere bez odlaganja obavesti VBA. Kao novo rešenje u članu 11. zavređuje pažnju obaveza na strani VBA, odnosno ovlašćenog lica VBA da po okončanju primene mere izradi i nadležnom sudiji dostavi obaveštenje o okončanju mere.
Sve u svemu, predložene izmene idu za tim da se eliminiše postojeći pravni vakum nastao od 1. juna prošle godine, ali ne bilo kako, već na kvalitetan i jedan izbalansiran način tako što će se istovremeno ojačati na ovaj način zaštita interesa nacionalne bezbednosti i propisati maksimalni mehanizmi i procedure uvođenjem najviših standarda sudske zaštite ljudskih prava u ovu oblast.
Obaveštavam vas da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, građani Srbije, pred nama je tekst zakona koji između ostalog obezbeđuje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU, kao i međunarodnim konvencijama, koje su usvojene pod okriljem UN.
Naime, nijedna zemlja kandidat za članstvo u EU bez obzira da li je obalna ili kontinentalna ne može uspešno da privede kraju postupak pristupanja EU ukoliko svoje nacionalno pomorsko zakonodavstvo ne uskladi sa evropskim. Zli jezici će naravno reći da je veliki deo odredaba ovog zakona nepotreban u svakodnevnoj praksi, uzimajući u obzir činjenicu da je RS poslednje dve decenije sukcesivnim cepanjem bivše zajedničke države izgubila status obalne države i postala klasična kontinentalna zemlja. Međutim, bez obzira na tu činjenicu, a po ugledu na druge evropske države koje nemaju izlaz na more RS je u prethodnom periodu donela set zakona koji u celosti regulišu materiju unutrašnje i pomorske plovidbe.
Nažalost, nismo trenutno u situaciji da možemo da se u ekonomskom smislu poredimo sa Austrijom, Slovačkom, Češkom, zemljama koje nemaju more, ali koje imaju respektabilnu trgovačku flotu. Stoga smatram da RS donošenjem zakona kao što je ovaj koji je danas na dnevnom redu stvara takav ukupan ekonomski i podsticajni ambijent koji će privući strane brodovlasnike i ostale predstavnike međunarodne pomorske privrede kako bi određen broj pomorskih brodova i drugih plovila u budućnosti plovio pod našom zastavom.
Sa druge strane, verovatno kao deo tradicije i nasleđa iz proteklih vremena, veliki broj državljana Republike Srbije, njih negde oko 5.000, su angažovani na najrazličitijim poslovima na pomorskim brodovima, što je više nego impozantna cifra za jednu kontinentalnu zemlju. Ovo je jedan od bitnih razloga da ova oblast bude adekvatno zakonski uređena.
Takođe, smatram da se ovim zakonom pojednostavljuje procedura za upis brodova i drugih plovila. Ovaj postupak je trenutno u nadležnosti sudova, što se odredbama ovog zakona menja, čime se istovremeno izlazi u susret zahtevima reforme, kao i ulogu i zadatka pravosuđa, a takođe se smanjuju sudski troškovi.
Ubuduće nova nadležnost, zavisno od konkretnog plovila koji se upisuje u upisnik, prelazi na nadležnu Lučku kapetaniju u Beogradu, odnosno Ministarstvo saobraćaja.
Procedura upisa brodova u jedan od zakona ustanovljenih upisnika je specifičan postupak koji predstavlja mešavinu upisa u zemljišne knjige i klasičnog upravnog postupka, zbog čega je neophodno zakonom detaljno urediti ovu oblast. Na ovaj način se maksimalno ubrzava postupak upisa plovila.
Smatram da je za potencijalni razvoj nacionalne pomorske privrede izuzetno važna odredba člana 47. Predloga ovog zakona, koji omogućuje privremeni upis, odnosno ispis pomorskog broda u međunarodnih upisnih pomorskih brodova na osnovu BAR for charter. Na ovaj način stvara se pravni osnov da domaća privredna društva, pod finansijski povoljnijim uslovima, uzimaju pomorske brodove u zakup. Ovako dugoročno zakupljeni brodovi bez posade i osiguranja, upisani u poseban list međunarodnog upisnika pomorskih brodova, ploviće pod našom zastavom, uzimati učešće u svetskom pomorskom transportu i trgovini i na taj način doprineti popravljanju spoljno-trgovinskog bilansa zemlje, u celini.
Članovima 51. do 54. uređeni su u načelu pitanja državljanstva članova posade ovih brodova, kao i njihov ravnopravni status, što je veoma važno, imajući u vidu prethodno navedeni postupak o broju državljana Republike Srbije koji su u ovom trenutku angažovani kao pomorci.
Takođe, smatram da je potpuno novo i neuporedivo fleksibilnije rešenje odredba u članu 59. Predloga zakona koji brodograditelju, odnosno brodovlasniku daje mogućnost da upisnik brodova u gradnji upiše brod neposredno nakon potpisivanja ugovora o gradnji tačno određenog broda, odnosno nakon davanja adekvatne izjave o nameri gradnje i na taj način se daje šansa da se neuporedivo lakše dođe do potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za izgradnju celog broda.
Sve u svemu, imajući u vidu da se 90% robe, koja je predmet trgovinske razmene između zemalja članica EU i drugih zemalja, transportuje brodovima, a da se, što je još značajnije, ovim vidom transporta prebaci 40% robe u trgovinskoj razmeni između samih zemalja članica EU. Nadam se da će usvajanje ovog zakona biti prvi korak ka stvaranju ukupnog pravnog okvira koji će podsticati razvoj ovog značajnoj privrednog sektora, te vas u tom smislu obaveštavam da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Imam pitanje za Vladu Republike Srbije, odnosno tražim od Vlade Republike Srbije da ovaj dom obavesti o koracima koje je preduzela u razgovoru sa međunarodnom zajednicom, da međunarodna zajednica zaustavi albanske ekstremiste na Kosovu i Metohiji koji su u noći između 20. i 21. januara srušili i uništili preko 50 nadgrobnih spomenika na Kosovu i Metohiji.
Činjenica je da svaki zločin koji se ne kazni, da se on nažalost ponavlja i smatram da Vlada Republike Srbije treba da apeluje na UNPROFOR I KFOR, na predstavnike međunarodne zajednice - koja je to granica do koje se može trpeti i gde se podvlači linija da se albanski ekstremisti zaustave u ovom trenutku kada Srbija dobija međunarodni kredibilitet zbog pregovora koje vodi sa tzv. institucijama u Prištini?
Drugo pitanje je takođe za Vladu Republike Srbije da iskoristi ovaj povoljan trenutak i da ne dozvoli da predstavnici tzv. institucija u Prištini na bilo koji način povezuju sever Kosova sa Preševom i Bujanovcem. Pohvalila bih Vladu Republike Srbije da je na pravi način donela odluku i primenila zakona kada je uklonila spomenik u Preševu i smatram da o tim koracima treba da obavesti Narodnu skupštinu Republike Srbije, kako bi ovaj dom bio upoznat i sa apelom i sa međunarodnom aktivnošću naše Vlade. Hvala.

Gospodine predsedniče Republike, predsedniče Vlade, predsedniče parlamenta, poštovani građani Srbije, mislim da je današnji tok rasprave pokazao svu našu različitost prema ovako važnoj rezoluciji, uvažavajući sve naše političke razlike, ali je vrlo jasno da je propao pokušaj pojedinih poslanika da na bilo koji način umanje značaj ove rezolucije i da pokušaj da stvore atmosferu u parlamentu da su u pitanju dve politike u okviru vladajuće koalicije.
Mislim da je ova rezolucija vrlo jasno pokazala smernice naše državne politike kroz jasno definisanje minimuma državnih i nacionalnih interesa sa jednim osnovnim ciljem da se kroz buduće pregovore primenom ove rezolucije stvori garancija života dostojnog čoveka za sve građane na KiM.
Obrazloženje ove rezolucije predstavlja jasan stav da se u toku pregovora ne odstupa od okvira koji su definisani državnom platformom, a suštinski deo je u rezoluciji. Poslanička grupa NS veruje da je ovom rezolucijom i nastavkom pregovora moguće dostići pravednije rešenje za KiM od onog koje nam se do sada i sada čak nude kao neizbežna, jer verujemo da ono što vidimo danas na KiM ne odgovara civilizacijskim dostignućima 21 veka. Kada kažem da se rezolucijom jasno definiše minimum naših državnih i nacionalnih interesa onda pre svega mislim na to što se njome vrlo jasno u svom prvom stavu definiše zaštita teritorijalnog integriteta Srbije, kao i to da se njome prvi put na jedan vrlo jasan način traži autonomija za Srbe na KiM.
Kao što su neke moje kolege iznele razlog i taksativno pod 1, 2, 3. i 4. zbog čega neće glasati za ovu rezoluciju, izneću razloge zbog čega ćemo mi iz poslaničke grupe NS glasati za ovu rezoluciju i šta ovaj tehnički politički dijalog ima za cilj. Prvo, ima za cilj da se stvori autonomija zajednice srpskih opština, što će biti garancija za opstanak Srba na KiM. Drugo, postizanje konkretnih rezultata po specifičnim pitanjima. Treće, težnju za postizanjem sveobuhvatnog rešenja za dobrobit svih zajednica na KiM. Ono što je vrlo važno, ova rezolucija nije isključiva. Ona daje potreban prostor za bilo kakve kompromise, ali ti kompromisi se ne odnose više samo na jednu stranu, srpsku stranu, nego podrazumevaju i kompromise albanske strane.
Tačno je da je ovom rezolucijom najveći ustupak Beograda u stvari suštinska autonomija za Albance i priznavanje legitimnih institucija njihovih na KiM. Isto tako je tačno da prvi put jasno kažemo – priznajemo vaše institucije, ali tražimo da vi priznate institucije Srba na KiM. Tražimo da priznate autonomiju Srba na KiM. To je naš minimum ispod kojeg nećemo ići.
Međunarodna zajednica je nebrojeno puta do sada podsećala Srbiju na realnost. Ovog puta vrlo jasno podsećamo međunarodnu zajednicu na realnost Srbije i Srba na KiM i ne može biti rešenja. Zato je rezolucija dokument koji predstavlja celovito sagledavanje ukupne situacije sa jasnom porukom. Mislim da je vrlo važno u ovoj svojoj diskusiji da kažem da se Srbi bez razloga boje da će njihove institucije biti ukinute. Rezolucijom se jasno kaže da nema ukidanja nikakvih institucija dok se ne postigne rešenje. Ne mogu prilikom ove svoje diskusije da ne spomenem a to je predsednik Republike Tomislav Nikolić rekao na sednici Saveta bezbednosti UN, da je prošlo dve godine od izveštaja Dika Martija u kojima su detaljno opisani slučajevi vađenja i trgovine ljudskim organima i da konstantno postoji pokušaj Albanaca sa KiM da prisvoje naše manastire i kulturu i da je upravo i to jedan od vrlo važnih razloga zbog kojih moramo nastaviti dalje pregovore i glasati za ovu rezoluciju. Hvala vam.

Moje pitanje je za gospodina Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Gospodine Obradoviću, kada će Ministarstvo prosvete izraditi pravilnik koji će biti obavezujući za sve visokoškolske ustanove u Srbiji, na osnovu kojeg će fakulteti u Srbiji izdavati diplome na engleskom jeziku.
Trenutno imamo prilično nedefinisanu situaciju, s obzirom na informacije koje imam, da Univerzitet u Novom Sadu izdaju te diplome na engleskom jeziku po nekom sopstvenom pravilniku. Neki fakulteti ne izdaju, a mnogi najviše na zahtev studenata izdaju samo potvrde o broju položenih ispita.
Vrlo je opasno da naše visokoškolske ustanove nemaju standardizovan pravilnik kojeg bi se svi pridržavali i na osnovu kojih bi se te diplome izdavale. To je, u ostalom, i naša obaveza po EU. To traži EU od nas.
Drugo pitanje vezano za ovo se odnosi na nostrifikaciju diploma u Srbiji. Veliki broj naših mladih obrazovanih ljudi je otišlo iz naše zemlje, nadam se da će se veliki broj njih i vratiti, posle mera koje ova Vlada preduzima, ali jedan određen broj njih ima problem sa nostrifikacijom diploma, jer ono u stvari jako dugo traje i puno košta.
Takođe znam da nije lako proveriti i izmeriti znanje koje je stečeno na drugim univerzitetima i znam da mnoge zemlje imaju probleme sa nostrifikacijom diploma, ali ima i zemalja u našem okruženju koje su ovo pitanje na pravi način uredile. Recimo, u Hrvatskoj se do pre nekog vremena čekalo godinu dana na nostrifikaciju diplome. Ona je isto koštalo jako mnogo, ali sada nostrifikacija diploma u Hrvatskoj traje dva meseca i košta 40 evra i imaju veliki i pojačan broj zahteva mladih ljudi iz njihove dijaspore koji bi se vratio. Hvala.

Gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministre, poštovani gospodine predsedniče AP Vojvodine, u ime poslaničke grupe NS ću izneti razloge zbog čega su ovi zakoni danas pred nama i naravno reći da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Prvo bih obrazložila izmene i dopune Zakona o energetici.
Smatram da je cilj izmena i dopuna ovog zakona da država povede više računa o energetskom potencijalu koji ima. Imamo prirodne resurse i treba da ih iskoristimo za izgradnju obnovljivih izvora energija i zbog toga smatramo da izmenama i dopunama ovog zakona država u stvari vraća kontrolu nad prirodnim resursima i uređuje dobijanje dozvola na način koji omogućava pravnu kontrolu svim zainteresovanim licima.
Sada bih ukratko u nekoliko tačaka obrazložila manjkavosti postojećeg i važećeg Zakona o energetici. Smatram da su osnovni problemi koji su proizašli iz dosadašnjeg Zakona o energetici bili u tome što svi oni koji su dobijali energetske dozvole, zapravo nisu imali nikakav rok niti obavezu da započnu bilo kakve pravne ili faktičke radnje u smislu u vezi sa sticanjem dozvole, propisane zakonom u oblasti građevinarstva, a samim tim niti da uđu u neku realizaciju elektro-energetskog projekta.
Drugo, smatram da postojeći zakon nije predvideo nikakvu sankciju, odnosno mogućnost da ministarstvo po zakonu oduzme izdatu energetsku dozvolu. Znači, ukoliko država nema kontrolu nad dozvolom, nema kontrolu ni nad prirodnim resursima. Treće, po važećem Pravilniku o uslovima za izdavanje energetske dozvole prihvatljiva je bila pravno neobavezujuća izjava banke da će pratiti investitora u izgradnji energetskog objekta.
To su znači razlozi zbog čega poslanička grupa NS smatra nužnim ove izmene i dopune Zakona o energetici. Dobro je što zakon u svom članu 4. uređuje, odnosno eliminiše sve mešetare, sve neozbiljne investitore i ostavlja prostor realno zainteresovanim licima da ulažu u ovu oblast. Zatim, novim rešenjem u Pravilniku biće propisano da postoji čvrsta garancija banke koja će pratiti investitora i takođe eliminiše se mogućnost da se saglasnost prenese na treće lice što je do sada bilo moguće.
Smatram da je sa aspekta pravne sigurnosti jako dobro što je članom 9. predviđeno da se energetske dozvole i saglasnosti izdate do dana stupanja na snagu ovih izmena i dopuna zakona ostaju na snazi, a što se izmenama i dopunama ovog zakona daje rok od 60 dana da njihovi imaoci obaveste nadležno ministarstvo preuzetim radnjama za pokretanje postupka za dobijanje lokacijske, odnosno građevinske dozvole.
U vezi sa ovim želim da iznesem i podatak da je u periodu od prethodne dve kalendarske godine ministarstvo, kao što je i ministarka rekla, izdalo 63 energetske dozvole za izgradnju hidroelektrana snage jedan megavat i više kao i određen broj saglasnosti za izgradnju hidroelektrana snage do jedan megavat, ali da je pozitivan efekat na iskorišćenost hidroenergetskog potencijala zanemarljiv upravo iz razloga što je rok važenja ovih dozvola neograničen.
Što se tiče sporazuma koji Srbija ima sa Italijom, ja bih ovaj sporazum pozdravila i ministarka je rekla da smo postigli cenu od 155 evra po megavatu. Sada u trenutku kada je ta cena kolebljiva i može da varira na tržištu, mislim da je dobra cena i da će ovim sporazumom EPS povećati tri i po puta svoje prihode.
Što se tiče Predloga zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine, potpuno je tačno da, s obzirom na gubitak, koji je imala Razvojna banka Vojvodine, nije bilo drugog način, nego da se na ovaj način spasi situacija. Mislim da je bilo potpuno nerealno da se na bilo koji način dokapitalizuje Razvojna banka Vojvodine, s obzirom da ima 75% nenaplativih kredita.
Vi ste, gospodine Pastor, rekli da mi ovde iznosimo stavove o tome. Ja u ime poslaničke grupe Nove Srbije, tražim i odgovornost svih onih koji su doveli celu banku u ovu situaciju.
Što se tiče zaduživanja naših javnih preduzeća, ovom prilikom bih samo želela da ponovim ono što je rekla potpredsednica Grubješić, da je ovo samo realizacija prethodnog zakona o budžetu i da je to nešto što je praktično moralo da se sada izglasa.
Verujem da će se u 2013. godini još snažnije i jače nastaviti sa finansijskom konsolidacijom i da će biti preduzete konkretne mere, kada je u pitanju restrukturiranje javnih preduzeća. Na to dugo čeka javnost Srbije.
Dakle, još jednom želim da kažem da će poslanička grupa Nova Srbija, podržati ovaj set zakona u danu za glasanje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, za razliku od mog uvaženog kolege Mijatovića, vrlo detaljno ću govoriti o ovom predlogu zakona u ime poslaničke grupe NS, koja je i jedan od predlagača ovog zakona. Smatram da ovaj novi zakon vrlo detaljno uvodi kontrolu u postupak javnih nabavki, podstiče konkurentnost i zaista ima više razloga neophodnih za njegovo donošenje.
Sada ću izneti samo nekoliko konkretnih podataka do kojih smo svi mi mogli da dođemo i koji su dati od strane ekonomskih stručnjaka.
Prvi je slaba konkurentnost u postupku javne nabavke. Od nekih osam i po ponuda po postupku u 2003. godini, došli smo na 2,6% ponuda po postupku u prvoj polovini 2012. godine.
Ono što je uvaženi kolega Arsić rekao, problem je što je ukupna vrednost javnih nabavki u Republici Srbiji u 2011. godini iznosila nekih 9% BDP, a procena je da je realan obim javnih nabavki daleko veći. Iznosi negde oko 12% zbog toga što nisu evidentirane poverljive nabavke.
Takođe, procena je da će se novim zakonom centralizacijom nabavki ostvariti ušteda i do nekih 7%, a takođe između 20 i 25% javnih sredstava namenjenih javnim nabavkama izgubi se zbog korupcije i pre svega u pregovaračkom postupku i postupku javne nabavke male vrednosti.
Samo još jedan podatak. U 2011. godini naručioci su kroz ova dva zatvorena postupka potrošili 105 milijardi dinara ili ukupno 35% ukupne vrednosti svih prijavljenih javnih nabavki.
Ovaj zakon, po meni, ima tri suštinske makroekonomske karakteristike. On sprečava korupciju i predstavlja efikasan instrument i u sprečavanju sukoba interesa.
Druga karakteristika, po meni veoma važna, je što se ovim predlogom zakona šalje jasna poruka i međunarodnim monetarnim institucijama i stranim investitorima, da je Srbija u ovom trenutku rešena da reguliše u potpunosti ovu oblast i smanji korupciju i kriminal.
Treći vrlo važan razlog je što se predviđa ušteda od 500 do 700 miliona evra na godišnjem nivou.
Takođe smatram da je vrlo važno oko primene ovog zakona da se promeni sopstveni način razmišljanja svih nas i ponašanje. Pre svega, kada je u pitanju jedan odgovoran odnos prema državi i javnoj svojini. Takođe smatram da u oblasti javnih nabavki moraju da budu ljudi od integriteta, u čijim profesionalnim biografijama nema ni najmanje mrlje.
Sada ću po članovima pokušati da ukažem afirmativno na prednosti ovog predloga zakona. Konkretno, u članu 21. se nalaže da mora postojati pisani trag za svaku preduzetu radnju. U članu 22. se predviđa obaveza za naručioca da internim aktom uredi proceduru javnih nabavki, a veliki naručioci su u obavezi da obrazuju posebnu internu službu za kontrolu postupka javnih nabavki, iz razloga kontrole efikasnosti i trošenja javnih sredstava.
Član 24. propisuje obavezu prijavljivanja korupcije, kao i adekvatnu zaštitu lica koje je prijavilo korupciju, a član 28. propisuje da nadzornik, koga imenuje uprava za javne nabavke, bude lice koje uživa ugled u društvu. Važno je naglasiti da ovaj pojedinac nije državni službenik niti ima pravo bilo kakve nagrade za svoj angažman. Mislim da su ova dva člana vrlo važna, zbog toga što povećavaju transparentnost, što uključuju širu javnost da prati primenu ovog zakona i da prijavi zloupotrebe.
Posebnim poglavljem III ovog zakona, u gotovo 100 članova, izuzetno, precizno i detaljno se definišu uslovi, kao i načini sprovođenja postupka javne nabavke. Ovom prilikom bih pre svega želela da apostrofiram član 39. zakona, koji uređuje postupak javne nabavke male vrednosti. Tu bih navela jedan podatak, da je samo u 2012. godini 300 miliona evra ostavljeno na diskreciono pravo ministara, direktora javnih preduzeća, gradonačelnika, da svojim pravilnicima uređuju javne nabavke. Ovim zakonom se te manjkavosti stavljaju u drugi plan. Smatram da se sprečava postupanje naručilaca da na sličan način u budućnosti pravdaju bilo kakvu zloupotrebu nejasnom zakonskom odredbom.
Takođe, članom 41. se uređuje novi oblik postupka javne nabavke, to je elektronskim putem. U skladu je sa opšte-tehnološkim napretkom i mislim da je dobro što se za velike vrednosti uspostavlja sopstveni informacioni sistem, radi primene elektronske licitacije. Procene su iz EU, da se sistemom elektronske nabavke ostvaruju uštede i do 5% vrednosti javne nabavke.
Članom 48. predviđena je delimična centralizacija sistema javnih nabavki. Ona je pre svega vrlo jasno precizirana kada su u pitanju lokalne samouprave i predviđa da se više lokalnih samouprava može udružiti, a da na centralnom nivou tu kontrolu preuzima postojeća Uprava za zajedničke poslove.
U članu 64. i 69. se precizno definiše način određivanja procenjene vrednosti javnih nabavki, a u čl. 70, 71. i 72. imamo jasnu preciznost o korišćenju tehničkih specifikacija. Članom 86. se daje prednost domaćim ponuđačima i na neki način je njime ispravljena dosadašnja nepravilnost, odnosno diskriminitatorski odnos prema domaćim privrednim subjektima. S druge strane, u članu 125. se predviđa uslov uzajamnosti i za strane ponuđače.
Ovim zakonskim predlogom takođe su definisane javne nabavke i u oblasti vodoprivrede, energetike, bezbednosti, što je prvi put da se u našoj zakonskoj praksi to uradi, a opet u skladu sa preporukama EU.
Članovima 134. do 137. precizirani su položaji, obaveze, ovlašćenje i nadležnosti Uprave za javne nabavke, kao i službenika za javne nabavke. Veoma je važno što se ovim članovima predviđa da se Upravi blagovremeno dostavljaju sve tražene informacije i dokumenta u vezi sa javnim nabavkama, kako bi Uprava mogla da obavi svoju nadzornu ulogu na adekvatan način.
Poglavljem VIII je uređen način zaštite prava u postupku javne nabavke. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki se organizuje kao samostalan i nezavistan organ, čijeg predsednika i članove bira i razrešava Narodna skupština, nakon sprovedenog javnog konkursa. Članom 44. zakona se propisuje da ni predsednik ni član komisije ne mogu obavljati drugu funkciju, službu, posao, kao što ne mogu vršiti bilo kakvu funkciju u političkim strankama.
Članom 147. je predviđeno da komisija za ovaj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije i da podnosi izveštaj dva puta godišnje. Dodatni vid odgovornosti komisije jeste mogućnost ostavljanja naručiocu, odnosno ponuđaču koji smatra da su ozbiljno povređena u postupku pred komisijom, da dostavi prepisku o tome nadležnom skupštinskom odboru, a odbor na osnovu sopstvene procene može od komisije tražite dostavljanje izveštaja i o svakom pojedinačnom predmetu.
Takođe, očekujem da će, kako je i predviđeno zakonom, u narednih 90 dana biti doneti svi podzakonski akti i da će u periodu od 60 dana Vlada obezbediti nesmetan rad internet portala za javne nabavke, kako bi zakon krenuo da se primenjuje transparentno i onako kako je predviđeno.
Dakle, ovim zakonom želimo da povećamo konkurentnost, želimo da smanjimo korupciju. Mislim da dolazi u pravom trenutku, nekoliko meseci pošto je ova Vlada stupila na dužnost. Želim da kažem da će poslanička grupa Nova Srbija u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine prvi potpredsedniče Vlade i ministre odbrane Republike Srbije, poštovani građani Srbije, pred nama je set zakona i sporazuma koji će omogućiti da se sistem odbrane dodatno osnaži, jer samo snažan sistem odbrane je garancija jake i stabilne države i predstavlja ključni instrument u oblasti ostvarivanja državne politike.
Cilj politike odbrane je da imamo Vojsku koje će se plašiti oni koji treba da je se plaše, a u koju će moći da se pouzdaju i na nju računaju naši partneri sa kojima sarađujemo. Činjenica je da građani Srbije najviše veruju crkvi i vojsci. Najbolji pokazatelj da se vraća poverenje građana Srbije u vojsku je i podatak da je 2006. godine na Vojnoj akademiji na 240 mesta bilo prijavljeno 26 kandidata, a da je ove, 2012. godine, na Vojnoj akademiji prijavljeno 1.550 kandidata, a od toga 490 vukovaca.
Težište politike odbrane je, kako ste i sami rekli, između ostalog i intenzivna međunarodna saradnja. Učešće u mirovnim misijama i multinacionalnim operacijama ima trend konstantnog rasta, to je dobro, sa krajnjim ciljem da Vojska Srbije uzme učešće u očuvanju mira i stabilnosti u svim delovima sveta. Vrlo je važno da se Srbija posle duge pauze vratila na mapu onih zemalja koje u multinacionalnim operacijama UN angažuju svoje jedinice, kao i da Srbija sve više jača svoje kapacitete za učešće u mirovnim misijama.
Građani Srbije su ponosni što pripadnici Vojske Srbije u najboljem svetlu predstavljaju našu zemlju, kako pred građanima Kipra, Libana, Liberije, Konga, Obale Slonovače itd, čiju bezbednost obezbeđuju, tako i pred pripadnicima stranih oružanih snaga sa kojima učestvuju u mirovnim misijama. Vrlo smo ponosni što su pripadnici Vojske zavredili mnoga priznanja, stekli poštovanje svojih kolega i zadobili simpatije lokalnog stanovništva u zemljama u kojima su angažovani.
Sami ste rekli da ste kao ministar, putujući u Ameriku, Norvešku, čuli koliko su naši vojnici angažovani, a posebno koliko su hvaljeni. Posebno sam zapazila vašu izjavu prilikom posete Kipru kada vam je kiparski ministar odbrane i šefica Misije na Kipru lično rekla da su naši vojnici najbolji među kontingentom na Kipru, da obavljaju svoj posao u skladu sa dužnostima i pravilima službe i u skladu sa potrebama stanovništva, ne mešajući se u politiku te zemlje.
Činjenica je da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim misijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to u velikoj meri podiže ugled Srbije u svetu.
Konačno, učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama važan je element i naše spoljne politike, jer jača diplomatski potencijal Srbije za ostvarivanje interesa naših građana i doprinosi da se Srbija tretira kao ravnopravni partner u odnosima sa drugim zemljama članicama UN i Partnerstva za mir.
To što je Srbija aktivna u međunarodnim operacijama ima indirektan uticaj na regionalnu bezbednost. Mislim da je vrlo važno što ste na početku svog mandata vrlo jasno rekli da će naša zemlja biti aktivna u okviru Partnerstva za mir, ali da nećemo biti članica ni jednog drugog vojnog saveza. Mislim da je politika Vlade Republike Srbije po tom pitanju vrlo jasna.
Takođe smatram da je vrlo važno reći da Vojska Republike Srbije ne učestvuje u misijama kojima se na bilo koji način ostvaruju interesi velikih sila. Ne treba da idemo u bezbednosne integracije zato što to neko traži od nas, zato što nam neko naređuje, zato što se na taj način dokazujemo partnerima ili što na taj način ispunjavamo međunarodne obaveze. Naprotiv, to treba da bude naš interes, politički, ekonomski, spoljno-politički. Vrlo je važno što tako malim koracima, ali vrlo važnim, podižemo kredibilitet naše zemlje.
Svi oni koji su osporavali učešće naših mirovnih snaga u mirovnim operacijama iz bezbednosnih razloga, verujem da sada imaju drugačiji stav i da su promenili mišljenje, pre svega zbog toga što mi nismo imali do sada gubitaka, a i zbog toga što ne šaljemo operativne jedinice, već oficirski kor vojnika deluje štabno, osmatrački, kao i sanitetsko osoblje, lekari koje ste sami pomenuli u Norveškoj.
Lično me raduje što ima sve više žena oficira koje učestvuju u mirovnim misijama. Rekli ste da je trenutno 25 oficira žena. Nadam se da će u vremenu koje je pred nama taj broj biti još veći.
Kada sam spomenula regionalnu bezbednost, smatram da je vrlo važan sporazum sa Grčkom, koji treba da potpišemo, zbog blizine teritorije i zbog toga što je Grčka naša tradicionalno prijateljska zemlja, sa kojom ćemo sarađivati u domenu odbrambene i bezbednosne politike.
Posebno bih istakla potpisivanje sporazuma sa Brazilom i Indonezijom u oblasti odbrane, zbog toga što ove dve zemlje beleže značajan ekonomski napredak i zbog toga što ćemo i mi, kako ste i sami rekli, sklopiti značajne ugovore u našoj namenskoj vojnoj industriji.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra, on je već opravdao svoj cilj i dokazao svoju efikasnost letos kada je Srbija gorela i kada je ovaj humanitarni centar pomagao, ne samo našoj zemlji, već i Grčkoj, Crnoj Gori i BiH. Verujem da će on u potpunosti prerasti u jedan regionalni centar i na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Potpuno je jasno da je osnivanje ovog centra bilo neophodno, pre svega zbog zajedničkog planiranja i stručnog usavršavanja i opremanja jedinica zbog nepredvidivih situacija, u cilju zaštite ljudi.
Gospodine ministre, znam da se suočavate, kao i građani Srbije, sa teškim nasleđenim problemima, da ozbiljnost ekonomske krize utiče da na pravi način planirate prioritete i opredeljujete sredstva u Ministarstvu odbrane. Ovom prilikom želim da vam u ime poslaničke grupe NS pružim punu podršku u borbi
protiv korupcije i kriminala i u svim izazovima sa kojima ste se do sada uspešno izborili. Obzirom da sistem odbrane predstavlja ključni činilac u oblasti ostvarivanja državne politike, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste kao ministar zdravlja zatekli mnogo problema, mnogo nasleđenih problema i ovim setom zakona očigledno pokušavate da stabilizujete prilike u zdravstvu uopšte. Dug od 13 i po milijardi je zaista pretio da uruši zdravstveni sistem i ovim predlogom zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova i pretvaranju u javni dug, uspeli ste u ovom trenutku da obezbedite održivost zdravstvenog sistema, funkcionisanje uopšte zdravstvenog sistema i tako sam opstanak veledrogerija.

Kao zamenik šefa.

Očigledno je da ovaj gordijev čvor nije mogao na drugi način da se reši nego na teret poreskih obveznika i nadamo se da će dinamika izmirenja ovih obaveza, predviđena Predlogom ovog zakona, popraviti stanje u zdravstvu u narednom periodu. Sa druge strane, da neće mnogo opteretiti budžet koji je ipak za 2013. godinu restriktivan.
Takođe, ostaje nada da će u vremenu koje tek dolazi ukupni privredni i ekonomski ambijent se povremeno popravljati, što će rezultirati boljem stanju i u budžetu Republike Srbije, a samim tim i manjim opterećenjem poreskih obveznika. Po istraživanjima i skalama kažu da je zdravstvena zaštita u Evropi najgora u Srbiji. Svi oni koji se bave tim istraživanjima moraju da znaju da su i ulaganja u zdravstvo najmanja u Evropi, iz budžeta Republike Srbije.
Zdravi građani su temelj budućnosti svakog društva i razvoja svake zemlje. U tom smislu, sistem zdravstvene zaštite se ne može posmatrati kao potrošnja, već kao investicija. Ciljevi koji se žele postići predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti poboljšavaju prilike u samom zdravstvu. Na neki način očekujem da će u narednom periodu ta skala, kada je u pitanju Srbija, se popeti na neki viši nivo i da nećemo biti zemlja koja je po zdravstvenoj zaštiti na poslednjem mestu, pre svega zbog toga što se povećava broj ugroženih kategorija koje obuhvatate ovim predlogom zakona, što se unapređuje društvena briga o ljudima i na obavezama koje preuzima pokrajina i lokalne samouprave. I ono što je po meni najvažnije je činjenica da vi centralizacijom javnih nabavki zapravo rešavate najvažniju stvar u zdravstvu, a to je sistemska korupcija.
Juče ste u svom izlaganju pitali nas poslanike da vam predložimo da li će taj sistem javnih nabavki, celu proceduru sprovoditi Fond ili uprava pri ministarstvu. Za mene kao narodnog poslanika je to potpuno nevažno. Zbog čega? Zbog toga što ako se postave stvari kako treba od samog početka, potpuno je nebitno da li će to sprovoditi uprava ili Fond. Važno je da ćete po procenama koje imate u samom startu smanjiti 20% korupciju. To je nešto što je zaista najbitnije.
Važno je i što predlogom izmena ovih zakona pooštravate finansijsku odgovornost i što će se stvoriti veća disciplina zdravstvenih ustanova kao korisnika javnih sredstava i što se predlogom ovog zakona precizno uređuje kadrovski plan, kada je u pitanju zapošljavanje.
Što se tiče trećeg Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe je vrlo važno što se u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja pojavljuju ugrožene kategorije, što struka ima svoje mesto u sklopu mogućnosti kada se bliže uređuje način i postupak stavljanja lekova na listu i što se omogućava Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja da kada je to neophodno može da izvrši plaćanje u ime i za račun zdravstvenih ustanova iz svojih sredstava.
Vi ste, po meni, za ovih nekoliko meseci uradili tri ključne stvari. Sprečili ste urušavanje zdravstvenog sistema. Centralizujete sistem javnih nabavki i ono što je za mene vrlo važno, pokrenuli ste "Torlak". Ako u narednom periodu uspete da obezbedite transparentnost ulaganja u projekte u zdravstvu, za to su bile velike kritike do sada i ako uspete da imate pomaka kada su u pitanju liste čekanja, vi ćete u ovom parlamentu od narodnih poslanika imati veliku podršku. Imate je i sada, jer ste za ovo kratko vreme mnogo uradili. Zahvaljujem vam se na tome i želim da vam kažem da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Gospodine predsedniče, slažem se sa vama što smo posle određenog vremena uspeli da se vratimo na temu.
Za poslaničku grupu Nova Srbija je, posle Zakona o budžetu, ovaj set zakona u okviru treće tačke dnevnog reda ove sednice veoma važan za likvidnost privrede i za finansijsku disciplinu.
O svakom od ovih zakona ću izreći po nekoliko rečenica, u smislu predloga i neophodnosti zbog čega smatram da treba da budu izglasani.
Predlog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama pokazuje rešenost države da se izbori sa stanjem u privredi, gde svako svakom duguje.
Cilj ovog zakonskog predloga je da država bude primer za poštovanje rokova, umesto generator nelikvidnosti.
Apsolutno se slažem da ovim zakonom treba da menjamo sistem u kome je postojao običaj da se obaveze preuzimaju bez plaćanja i da se dugovi gomilaju.
U potpunosti podržavamo predlog da se rokovi plaćanja za privredu ograniče na 60 dana, a za državu do 45 dana, kao i kazne koje su predviđene zakonom za nepoštovanje rokova.
Iako su mnoge kolege i sam ministar Dinkić rekli da je ovo šok terapija za našu privredu, od nekog reda moramo krenuti, jer je potpuno nedopustivo da rokovi naplate budu 129 dana u Srbiji i da smo zemlja koja ne samo da zbog toga zaostaje u odnosu na članice EU, nego smo duplo gori i od Crne Gore, BiH, Makedonije, zemalja u okruženju.
Takođe, smatram da je vrlo važno što je EU odredila neki rok za mart 2011. godine, da postoji obaveza država članica EU da izvrše njenu implementaciju. Mi smo zemlja koja očekuje rok za počinjanje pregovora. Mislim da je ovo trenutak kada se neke stvari, loše poslovne navike, ukorenjene u našem privrednom ambijentu, konačno počnu da se menjaju, bez obzira što nemamo tu obavezu kao članica EU.
Ono što me posebno raduje u okviru ovog zakona jeste činjenica da je i ovde prepoznata potreba da se stimuliše poljoprivreda, poljoprivredna proizvodnja. U članu 3. stav 6. kaže da se registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno zemljoradničke zadruge izuzimaju od ove odredbe kada je u pitanju nabavka repromaterijala za obavljanje osnovne delatnosti.
Posebno mi je drago što je prihvaćena sugestija u postupku javnog slušanja, da se ovaj rok još više skrati, na 45 dana.
Novost u ovom zakonu predstavlja i odredba u članu 5. koji propisuje kaznu od 20 hiljada dinara za kašnjenja u plaćanju. Ova kazna je više nego simboličnog karaktera u odnosu na više milionske obaveze, ali smatram da je ovo takođe dobar potez.
U članu 8. i 9. zakona uspostavljena je nadležnost Uprave za trezor, odnosno Ministarstva finansija nad vršenjem nadzora nad sprovođenjem ovog zakona. Takođe je izuzetno važno da odredba člana 10. predviđa da se sudski postupak izvršenja ne izmirenih novčanih obaveza vrši u primenu načela hitnosti postupanja.
Na kraju, ostavljen je primeran rok od četiri meseca do početka primene ovog zakona, što smatram da je takođe korektno rešenje.
Što se tiče Predloga zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanja poreskog duga, smatram da prvi treba da spreči gomilu dugova, a da će drugi rešavati stara dugovanja. U tom procesu država će kraćim rokom plaćanja i oprostom poreskih kamata učiniti taj prvi neophodan korak koji je vrlo važan za podsticaj privrede.
Otpis kamata neće pomoći samo onima koji duguju, već i onima koji sa njima posluju. Sa stanovišta pravičnosti, treba imati u vidu da je veliki broj preduzetnika bio sprečen da ispunjava poreske obaveze zbog nemogućnosti da na vreme naplati svoja potraživanja.
Ono što je vrlo važno što ovim zakonom predlagač menja u odnosu na prethodnu situaciju je ta cirkulacija novca kroz privredu, koja će omogućiti da država sačuva stabilnost i obezbedi finansiranje unapred za nekoliko meseci, a ne nedelju za nedeljom kako je to do sada bila praksa. Na taj način, svi oni koji rade u školama, bolnicama, sudovima ne moraju da strahuju da li će dobiti na vreme plate.
Ono što je najvažnije u ovom zakonu, poslanička grupa NS smatra da se njima u stvari menja sistem koji je ranije omogućavao nedisciplinu države, a sada kroz izmirivanje starih dugova pravimo sistem da se ne prave novi dugovi i to je dobro. Ako u tome uspemo, slažem se sa ocenom Ministarstva finansija, pre svega ministra Dinkića, da ćemo imati najmanje 2% privredni rast u narednoj godini i da će to konačno osetiti i građani.
Konačno, fiskalno rasterećenje preduzetnika bi trebalo da dovede do očuvanja radnih mesta, novog zapošljavanja, tj. do većeg ulaganja poslodavaca u sopstvenu osnovnu delatnost, a jedini problem kada je u pitanju Zakon o otpisu kamata jeste da su u neravnopravni položaj dovedeni oni koji su do sada redovno izmirivali svoje obaveze. Vi ste, gospodine Dinkiću, više puta do sada rekli da je to za vas moralna dilema, kako na neki način odvojiti one koje treba pohvaliti zbog otplata i redovnog izmirivanja svojih obaveza od onih koji to do sad nisu činili.
Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, smatram da su sva naša preduzeća do sada bila javna, a da se uglavnom, čast izuzecima, radilo tajno, a ovaj predlog zakona bi trebalo da dovede do povećanja efikasnosti i transparentnosti njihovog rada. Najveći problem naših preduzeća su dugovi i korupcija i mislim da će ovaj zakon, pre svega postupkom za imenovanje direktora, koji je vrlo transparentan i javan, kao i članovima od 37. do 39. koji definišu situacije i razloge zbog kojih je moguće razrešiti direktore javnih preduzeća, u mnogome omogućiti da se na neki način smanji korupcija u ovim javnim preduzećima.
Članovi 43. i 44. propisuju obavezu postojanja komisije za reviziju u javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija, a naročito smatram da je važna odredba člana 53. koji propisuje obavezu javnih preduzeća da Ministarstvo finansija mesečno dostavlja izveštaj o rokovima izmirenja obaveza prema privrednim subjektima, a koji su utvrđeni drugim zakonom o kome danas raspravljamo i koji promoviše načela finansijske discipline i jednakosti položaja svih učesnika na tržištu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, mislim da je veoma važno što se ovim zakonom precizira sastav upravnog odbora Fonda, koji će pre svega omogućiti da se u najkraćem mogućem roku obrade zahtevi privrednih subjekata za dodatnim finansiranjem.
Bitna novina je i da Republika Srbija garantuje za garancije koje izdvaja Fond, ali pre svega mislim da je veoma važno što će ovaj zakon omogućiti lakši pristup bankarskim kreditima, kao i da se investitorima pre svega približi uloga Fonda za razvoj.
Ovo su sve razlozi koji trenutno postoje i koji predstavljaju teškoće u dobijanju jeftinih kredita kod poslovnih banaka, a koje će ovaj zakon rešiti.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, složila bih se sa ministrom Dinkićem da je ovde vrlo važan rok ovaj 30. jun 2014. godine i da će ovim predlogom poverioci privrednih subjekata čija potraživanja nisu nimalo zanemarljiva i čija je likvidnost često ugrožena, kao posledica nemogućnosti naplate, moći da sa većim stepenom sigurnosti planiraju svoje dalje poslove, nego što je to bio slučaj do sada.
Kada je u pitanju privatizacija, ne mogu a da ne spomenem da je zatečeno stanje po pitanju privatizacije katastrofalno, da je 80% privatizovanih preduzeća u postupku stečaja, da je svaki četvrti ugovor raskinut, a da ceh zbog toga plaćaju građani. Ako hoćemo da budemo ozbiljna demokratska država, ne smemo da dozvolimo da ostanu nekažnjeni počinioci krivičnih dela u privatizaciji. Zbog toga nastojanje ove Vlade, a pre svega potpredsednika Vučića, podržavamo, da prosto nastoje da se ne ispitaju samo ove 24 privatizacije koje traži EU, nego sve sporne, a kojih ima veoma mnogo.
Predlog zakona o zateznoj kamati je nastao pre svega zbog odluke Ustavnog suda iz jula ove godine, kojom je ustanovljeno da je obračun kamate neustavan. Ovaj zakon o zateznoj kamati to rešava i u skladu je sa EU.
Kao što sam rekla, ovi zakoni su vrlo važni prateći zakoni primene novog budžeta za 2013. godinu i poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege, poštovani građani Srbije, Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum.
Vrlo smo svesni važnosti potpisivanja ovog sporazuma i njegove ratifikacije u budućoj saradnji između Srbije i Mađarske. U tom cilju, radi njegove bolje primene, želimo da ukažemo na važnost ovog zakona, koji je vrlo precizan i jasan, ali i na neke odredbe koje treba ne promeniti, nego jednostavno na probleme koje treba prevazići u njegovoj boljoj primeni i funkcionisanju.
Ovaj sporazum između dve vlade treba da omogući harmonizaciju kontrola robe preko državne granice, s jedne strane. S druge strane, državna granica treba da bude lako prohodna za građane, a neprobojna za ilegalne migrante i kriminalce.
Kao što je gospodin Obradović rekao, gospodin Dačić je, potpisujući ovaj sporazum 24. januara u Subotici sa svojim kolegom Šandorom Pinterom, rekao da cilj ovog sporazuma treba da bude bolja kontrola tzv. zelene linije, s obzirom na to da u našoj zemlji boravi više od 3.000 azilanata i da je u našu zemlju ušlo preko 5.000 ilegalnih migranata i da imamo veliki problem i sa smeštajnim kapacitetima azilanata, s obzirom da Bogovođa i Banja Koviljača mogu da prime samo nešto više od 150 ljudi.
Vrlo je važno što ovaj sporazum u članu 20. omogućava otvaranje zajedničke kancelarije, kako je i rekao uvaženi kolega Milićević, koja će omogućiti razmenu informacija između dve zemlje sa posebnim osvrtom na imigrante, krijumčarenje ljudi, droge, vozila i druge robe.
Takođe, pozdravljamo napore ove vlade da se u cilju rasterećenja najfrekfentnijih prelaza planira i otvaranje novog graničnog prelaza Bački Vinogradi-Aštohalom, što predviđa član 6. ovog zakona.
Član 14. ugovora predviđa da se ugovorne strane mogu dogovoriti da sprovedu zajedničku kontrolu putnika u železničkom saobraćaju dok voz stoji ili u toku tranzita, sve u cilju smanjenja vremena čekanja na prelazak državne granice. Samim tim, ovaj član će olakšati položaj putnika koji koriste voz.
Ono što je ovim zakonom pre svega važno, osim ovoga što sam rekla, je i ekonomska saradnja Srbije i Mađarske, ali i iskustva koje Srbija treba da iskoristi od Mađarske u cilju bržeg pristupanja EU.
Ove dve zemlje povezuje i Dunavska strategija, a Srbija i Mađarska su u okviru pogranične međunarodne saradnje zajedno realizovale 183 projekta koje je EU finansirala sa 34,3 miliona evra.
U realizaciji ovih predpristupnih projekata postoje određeni problemi. Njihove prevazilaženje treba da bude prioritet ove vlade. To je nešto na šta sam htela da ukažem u svom izlaganju. Problem je u tome što najveći deo projekata, otprilike 70, odnosi se na tzv. meke projekte iz oblasti ekonomske saradnje, obrazovanja, kulture, a manje na finansiranje infrastrukture i zaštitu životne sredine.
Očigledno je ljudima lakše da naprave projekte iz oblasti koje ne iziskuju traženje dodatnih dozvola od centralnog nivoa vlasti, jer bi onda ceo postupak trajao duže. S obzirom da je prioritet ove vlade smanjenje procedura za dobijanje dozvola, očekujem da se pojednostavi i skrati procedura, kako bi novac iz evropskih fondova, dobijen za ove projekte pogranične saradnje, bio usmeren i na infrastrukturne i projekte iz oblasti zaštite životne sredine.
Druga prepreka je što Srbija još uvek nije potpisala i ratifikovala Evropsku okvirnu konvenciju o prekograničnoj saradnji ili tzv. Madridsku konvenciju. Ni smo jedna od pet zemalja koja nije potpisala ovu konvenciju, iako ona daje zakonski okvir lokalnim i regionalnim vlastima da sarađuju sa prekograničnim opštinama, bez bojazni da će ugroziti nacionalni suverenitet.
Jedan od problema je i nedostatak kapaciteta jednog dela naših opština da pripreme projekte prema standardima EU, kao i obaveza da učesnici sufinansiraju projekat sa najmanje 15% vrednosti iz sopstvenih izvora. Da bi se ti problemi rešili u potpunosti potrebno je da resorno ministarstvo za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj omogući edukaciju dela opština kako bi konkursi bili napisani po evropskim standardima, a da u preraspodeli budžetskih sredstava rukovodstva naših opština nađu mogućnost za finansiranje ovih projekata, jer je njihova dobit višestruka, a gubljenje tih sredstava je trajno i nepovratno.
Upoređujući ekonomske pokazatelja Srbije i Mađarske, Mađarska je prošle godine imala izvoz od 80 milijardi evra, a Srbija od 5,4 milijarde evra. Sa druge strane, Srbija je za Mađarsku drugo najveće izvozno tržište u bivšoj SFRJ i prvo uvozno, što znači da Mađarska uvozi više iz Srbije nego iz Hrvatske.
Izvoz Srbije u Mađarsku se u poslednjih deset godina povećao šest puta, sa 11,6 miliona na 856 miliona dolara. Spoljno-trgovinska razmena Srbije i Mađarske u 2011. godini iznosila je milijardu i 208 miliona dolara, što je povećanje od nekih 16% u odnosu na 2010. godinu, a verujem da će ovi statistički pokazatelji biti još bolji ove i svake naredne godine, jer ova Vlada prepoznaje značaj saradnje u regionu, što potvrđuju i nedavne posete predsednika Nikolića Makedoniji, Grčkoj i Mađarskoj i da će se ratifikacijom ovog sporazuma omogućiti još efikasnija saradnja u svim oblastima.
U cilju stvaranja harmoničnog i kooperativnog regiona sa održivim i bezbednim okruženjem, Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ratifikaciju ovog sporazuma. Hvala.

Nova Srbija pozdravlja predlagača koji je ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pre svega imao jednu humanu i dobru nameru, a to je da olakša prikupljanje sredstava za humanitarne potrebe, budući da je javnim preduzećima koja prikupljaju i obrađuju lične podatke građana zabranjeno da šalju uplatnice za bilo kakve humanitarne akcije.
Te uplatnice koje će građani dobijati uz račun omogućavaju svima koji to žele da daju humanitarnu pomoć, da ne lutaju i ne traže po štampi i ne raspituju se gde mogu uplatiti novac. Pokazalo se da je zbog odredaba važećeg zakona kojim je pomenutim preduzećima bilo zabranjeno da obrađuju podatke građana smanjena mogućnost rešavanja ogromnih problema građana. Građani koji ne žele da uplaćuju novac za humanitarne potrebe mogu uvek da bace listić ili oni koji ne žele da ih dobijaju treba o tome da obaveste preduzeće koje je onda u obavezi da im više ne šalje uplatnice uz račun. Potpuno je jasno da će ovim izmenama zakona biti smanjen pritisak na budžetska sredstva i lokalne samouprave.
Naravno da kolege koje su govorile pokazuju zabrinutost i izmenama i dopunama ovog zakona o zloupotrebama podataka o ličnosti, ali ovom prilikom ne bih o njima da govorim, zbog toga što smatram da je namera predlagača bila pre svega dobra i humana i plemenita stvar da pomogne ljudima i u enklavama i uopšte ljudima kojima je potrebna pomoć. Samo ovom prilikom želim da navedem jedan primer, koji je iz prošle godine, a koji pokazuje da je upravo namera gospodina Mikovića da ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pomogne mnogima kojima je potrebna pomoć, a odnosi se pre svega na zahtev Omladine JAZAS, koja je 24. novembra 2011. godine uputila molbu Povereniku za informacije od javnog značaja da on da saglasnost da uz račun za Infostan za novembar 2011. godine upute uplatnicu kojom bi ustvari ukazali na borbu protiv side.
Naravno da je Poverenik bio onemogućen da bilo šta uradi i vrlo su interesantna njegova obrazloženja. Prvo, poverenik je odgovorio da na osnovu nadležnosti utvrđenih ovim zakonom Poverenik je ovlašćen da daje saglasnost jedino u slučaju iznošenja podataka ličnosti iz Srbije i drugo, da u skladu sa načelima ovog zakona Javno preduzeće za Infostan može da obrađuje podatke o ličnosti samo ako za to ima zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica na koje se ti podaci odnose.
S obzirom da u ovom slučaju, a pre izmena i dopuna ovog zakona, Javno preduzeće Infostan nema ni zakonski osnov, ni pristanak lica da lične podatke građana koje dobije u svrhu ostvarivanja objedinjene naplate komunalnih usluga koristi i u druge svrhe, npr. da uz mesečni račun dostavi i uplatnicu JAZAS-a, mislim da se pokazao kao problem. Zbog toga će poslanička grupa NS podržati ovaj zakon, uz stav da se amandmanima izbegnu i spreče sve zloupotrebe oko zaštite podataka o ličnosti. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedniče, uvažene kolege, gospodine ministre, uvažavajući sve ovo što ste do sada rekli obrazlažući izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i sve ovo što ste upravo sada rekli posle ove načelne rasprave, sigurna sam da ćete se složiti sa mnom da je za rađane Srbije od izuzetnog značaja to što je stvaranjem pravnog okvira za donošenje nacionalnog okvira kvalifikacija za nivo visokog obrazovanja, Srbija više nije poslednja zemlja u regionu koja nema ovu odredbu u okviru Zakona o visokom obrazovanju.
Ponosna sam na to što su narodni poslanici NS više puta u svojim diskusijama u ovom uvaženom Domu ukazivali da je nemoguće sprovesti reformu visokog obrazovanja zakonom koji je donet još 2005. godine bez stvaranja nacionalnog okvira kvalifikacija.
Takođe sam sigurna da ćete se složiti sa mnom da zbog toga godinama unazad nismo znali kako da definišemo zvanja i nivoe obrazovanja. Još veći problem je bio u tome što je Nacionalni savet za visoko obrazovanje uradio ovaj dokument koji je, kako kažu, stajao u fioci zbog toga što se ispostavilo da za njega nisu nadležni.
Ti problemi su sada prevaziđeni i vrlo brzo očekujem da će nadležno ministarstvo i država Srbija, primenom ovog zakona, znati koje kadrove školuje i za šta raspisuje konkurse. Podjednako je važno da ovaj dokument uskladimo sa evropskim, ne samo zbog toga što smo tu obavezu preuzeli pristupanjem evropskom prostoru, već i zbog toga što kada naš dokument uskladimo sa evropskim, naši đaci gde god da odu mogu da pokažu šta su učili i za šta su kvalifikovani.
Gospodine ministre, u Srbiji danas postoji 1.500 studijskih programa. Međutim, to ne znači da postoji toliko i zvanja. Zbog toga je Srbiji potreban ovaj dokument koji bi jasno definisao koja zvanja, veštine i nivoi obrazovanja stoje iza svake stečene diplome.
Ne moramo da imamo toliko zvanja, ali treba da definišemo šta ko ume da radi kada završi fakultet. Na primer, kada neka strana kompanija ovde raspiše konkurs, kandidatima su male šanse jer treba da imaju diplomu i zvanja prema međunarodnim standardima. Ovako strancima do sada nije bilo jasno šta oni znaju da rade.
Nacionalna služba za zapošljavanje se suočava sa brojnim problemima i vama je sigurno poznat podatak da 60.000 diploma u Srbiji nije prepoznato na tržištu rada, pa ti akademski građani uzalud čekaju posao.
Mnoge moje kolege su ovde navodile razne primere. Navešću i ja jedan svog prijatelja, diplomiranog filologa opšte književnosti i teorije književnosti, koji kaže da kada se obrati Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da mu otvoreno kažu da za njega ovde nema posla. Poslodavci u Srbiji znaju šta hoće, ali ne mogu da budu sigurni da nečija diploma garantuje da ima to što im treba. Poslodavci takođe ne pitaju koju diplomu imaju, već šta znaju da rade oni koji konkurišu za posao.
Takođe, vrlo je važno primenjivati sve procedure koje ovaj zakon predviđa, te nadležni u tom slučaju moraju biti i dosledni i rigorozni. To znači da se ne smeju davati diplome onima koji ne mogu da rade ono šta na tim diplomama piše. Ukoliko takvi dolaze kod poslodavaca i pokaže se da ne mogu da rade, ceo sistem postaje nestabilan.
Navešću još neke od problema sa kojima se suočavaju visokoškolci, npr. koji stepen obrazovanja da navedu prilikom prijavljivanja za stipendiju u inostranstvu.
Diplome specijalističkih studija koje studenti dobijaju nakon završetka četiri godine fakulteta na evropskim univerzitetima ne postoje, pa visokoškolci često imaju nedoumice koji stepen obrazovanja da navedu prilikom prijavljivanja za stipendiju u inostranstvu.
S obzirom na to da evropski prostor visokog obrazovanja podrazumeva trociklički sistem, odnosno osnovne magistarske i doktorske studije, specijalističke studije, nažalost, ne postoje. Studenti se pitaju – kakav će biti njihov status prilikom prijave za master studije na stranim univerzitetima? I postavlja se jedno od ključnih pitanja – kako motivisati studente da upisuju specijalističke studije?
Dosadašnji izostanak NOK-a omogućio je da se na nekim fakultetima povećao broj studenata, a na nekima se školuju studenti koji nemaju šanse za zapošljavanjem. Verujem da će i sada biti uređen prostor, kada je u pitanju i ova komponenta. Takođe, važno je istaći da svaki NOK ima svoje specifičnosti i odnosi se, pre svega, na potrebe zemlje u kojoj se donosi, te bi ovo što smo do sada govorili u prilog usvajanja ovog zakona trebalo da bude uporedivo sa evropskim, ali ne da bude bukvalno i prepisano iz njega.
Dakle, ukoliko Srbija želi da poštuje evropske standarde i uputstva, slobodno kretanje radne snage na tržištu rada, onda je neophodno, pored usvajanja, i hitno primeniti ovaj zakon. U ovom trenutku, i pored reformi koje su izvršene, i dalje postoje obrazovni programi koji se odnose na zastarela, prevaziđena i nepotrebna zanimanja, tj. određeni programi ne prate promene. S druge strane, nepostojanje NOK-a dovodilo je do toga da tržište rada, tj. Zavod za zapošljavanje ne prepoznaje nova znanja, što je stvaralo do sada potpunu konfuziju, jer neki poslodavci to vrednuju kao diplomu više škole, a ne kao diplomu fakulteta.
Dakle, potrebna je primena ovog dokumenta koji klasifikuje stručne profile i sve nivoe obrazovanja. I da bismo bili konkurentni na svetskom tržištu rada, do 2020. godine treba nam 40% visoko obrazovanih kadrova. Zato je naravno potrebno i više sredstava od onih koji se do sada izdvajaju. Kod nas se izdvaja 0,9% bruto domaćeg proizvoda, a u svetu je negde od 7 do 20%.
Takođe, očekujemo da se tako veliki problem preklapanja diplomaca u tržište rada reši, da se diplomci primenom ovog zakona pripreme za život, kao aktivni građani u društvu i da se pripreme za lično usavršavanje u životu.
Što se tiče smanjenja broja ispita koji su predloženi u ovom zakonu u članu 6. stav 7, što se tiče poslaničke grupe Nove Srbije, ukoliko se studentima obezbedi više kolokvijuma i ukoliko su studentske organizacije saglasne sa ovim, nemamo ni mi ništa protiv toga i slažem se sa vašom ocenom da smo mi zemlja u regionu i u Evropi koja ima najviše ispitnih rokova.
Takođe smo saglasni i sa ovim ustupkom koji ste predložili u ovom zakonu u članu 7, o broju bodova za upis na studije i budžetsko finansiranje. To je opravdano, s obzirom na krizu u kojoj se Srbija nalazi.
Apelujem na vas da vi i vaše kolege u Ministarstvu prosvete učinite sve kako bi smo iskoristili našu pamet, kako bi bar malo, bez obzira na krizu, privrednu krizu u kojoj se Srbija nalazi, sprečili odliv mladih mozgova iz Srbije. Ono što je možda vrlo važno da u ovom novom mandatu Vlade preduzmete je da se, ako je ikako moguće, skrate procedure oko nostrifikacije diploma. To je nešto što i narodni poslanici i građani Srbije očekuju od vas.
Nova Srbija će podržati ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kao što je moja uvažena koleginica Zlata Đerić rekla. Hvala.