Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Marko Đurišić

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka

Govori

Hvala predsedavajuća.

Mi smo ovim amandmanom tražili da se podaci koji se obrađuju i prikupljaju za formiranje registra obrađuju i da se sa njima postupa u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka ličnosti.

Zašto je važno da se naglasi da se postupanje sa podacima mora raditi u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, možemo da vidimo na primeru zloupotrebe podataka penzionera u Republici Srbiji, koje je neke obradovalo, neke iznerviralo i sigurno ražalostilo pismo predsednika SNS, koji je, ne znam na koji način došao do podataka svih penzionera u Srbiji, a sasvim sigurno to nije mogao da uradi u skladu sa zakonom, i onda im je poslao pismo u kojima se zahvaljuje što im je oteo penzije. Što im je oteo penzije, da bi trošio na sumanute projekte, kao što su „Beograd na vodi“, oteo im je penzije da bi sada mogao da priča kako će u državi Srbiji da napravi nacionalni fudbalski stadion, koji podsetiću vas, kada je krenula priča o njemu, trebalo je da košta 150 miliona evra.

Sada, u ovom budžetu vidimo da je za to predviđeno 250 miliona evra. Vidimo da predsednik Srbije, predsednik SNS, koji krade podatke građana, priča da će da napravi sedam-osam stadiona. Ja znam da je fudbal najveći izvozni posao Srbije. Ako niste znali, od fudbalskih transfera igrači koji igraju širom sveta, poreklom iz Srbije, preko milijardu evra godišnje je vrednost tih ugovora. Ali, neće se to povećati, to je samo jedna zona u kojoj će nastaviti da vlada bezakonje i kriminal, to je još jedna zona gde će SNS…(Isključen mikrofon.)
Hvala.

Imam minut i 49 zato što nemam 15 sati koliko ste ukrali objedinjujući raspravu, ali je više nego dovoljno da pročitam vest od 7. septembra 2017. godine, za predsednika parlamenta Kosova izabran je Kadri Veselji, za njega je glasala srpska lista. Potpredsednik parlamenta gospodin Simić, predstavnik srpske liste izjavljuje – idemo sledećeg dana na konsultacije kod predsednika Aleksandra Vučića da vidimo da li ćemo u Vladu. Ko je ovde Haradinajeva vojska u Srbiji? Ko je ovde Tačijeva vojska u Srbiji? Da li oni koji su Haradinaja izabrali za predsednika vlade Kosova ili mi koji smo bili protiv toga?

Možete da ponavljate te laži koliko god hoćete puta… (Isključen mikrofon.)
Hvala.

Za te 23 sekunde sasvim je dovoljno da kažem da ste vi ti koji ne vodite brigu o Srbima na Kosovu i Metohiji. Vi koji tajno pregovarate sa Tačijem u poslednje dve godine. Vi koji ste napravili dogovor kojima će nekoliko desetina hiljada Srba, ako se progura dogovor o razgraničenju, ostati van Srbije.

To je onaj ko ne brine o interesima građana… (Isključen mikrofon)
Hvala, predsedavajuća.

Smatram da je povređen član 107. koji govori o dostojanstvu prilikom obraćanja poslanika u Narodnoj skupštini. Neću da komentarišem to što 15 minuta prethodni govornik, a dobio je reč po amandmanu, nijednu jedinu reč o amandmanu nije rekao, nego je vređao poslanike opozicije.

Javio sam se zato što je na početku svog izlaganja preporučio kolegi gospodinu Obradoviću da ide da se leči na način na koji su se lečili štićenici u manastiru Crna Reka. Da vas podsetim, u manastiru Crna Reka su lečeni tako što su udarani motkom po glavi, pa je nažalost jedan od njih tako i preminuo od štićenika.

Da li je to dozvoljeno obraćanje u parlamentu Srbije? Da li je to ono što vi radite poslanicima opozicije u parlamentu već dve i po godine, crtajući mete na svakome od nas, nazivajući nas izdajnicima, ljudima koji rade protiv interesa svoje zemlje, što je bila suština svih prethodnih 15 minuta, na koje vi niste reagovali i otvorene pretnje koje se ovde upućuju da ćemo i mi dobiti motku po glavi, kao što je dobio naš bivši kolega gospodin Borislav Stefanović? Vi niste reagovali.

Zato reklamiram ovu povredu Poslovnika i tražim od vas da reagujete na poziv na nasilje u ovom parlamentu. Nemate pravo da ćutite, nemate pravo da očekujete od nas da ćemo da ćutimo. Nećemo ćutati više na pozive na nasilje koji se svakodnevno u ovom parlamentu već dve i po godine upućuju prema predstavnicima opozicije.
Poštovana predsednice, javio sam se da govorim i po prethodnom amandmanu, kao i brojne druge kolege i vi, kršeći Poslovnik, niste mi dali pravo da govorim o amandmanu na koji sam se javio, kao i ostali poslanici opozicije, da ukažemo na štetnost postupanja Vlade i vladajuće većine u ovoj Skupštini i načinu rada parlamenta u poslednjih godinu dana.

Ovaj amandman je trebao da pojasni član 1. predloženog zakona, ali nažalost, drugi amandmani koje smo podneli, uključujući i one koji vas, vidim, posebno bole, 250 amandmana na Predlog zakona koji ste vi podneli, zakona koji ste podneli bez javne rasprave, zakon za koji su se gotovo svi stručnjaci koji se bave temom nuklearne energije u Srbiji, svi su se izjasnili protiv vašeg predloga.

Vi ste saučesnik u tome da ova Skupština ne raspravlja ni o budžetu, ni o poreskim zakonima koji to prate, ni o sudovima, tužiocima, ni o zakonu koji ste sami predložili, jer želite da ih sakrijete. Želite da sakrijete tu raspravu, da građani ne bi mogli da čuju koliko loše zakone ova Skupština donosi. Puštate da se ova rasprava pretvori u blaćenje opozicije, etiketiranje i crtanje meta na našim leđima i mislite da ćemo mi ovde ćutati i trpeti. Nećemo ćutati, ni trpeti, javljaćemo se, govoriti. Vaša je obaveza da radite po Poslovniku. Ako se poslanik javlja za povredu Poslovnika, mora da dobije reč.

Ne možete vi da odlučite unapred da je neko zloupotrebio javljanje po Poslovniku. To nigde ne piše. Poštujte Poslovnik. Ako vam se ne sviđa, promenite ga. Ako ne umete da vodite sednicu, kao što je evidentno da ne umete, odstupite, prestanite više da maltretirate ovde poslanike i građane koji gledaju ovaj prenos.
Hvala, predsedavajući.
(Dijana Vukomanović: Replika. Imenom i prezimenom sam pomenuta.)
Nećete da date repliku, da ispoštujete Poslovnik? Poslovnik daje obavezu da repliku date odmah po izlaganju.
Ispunila su se oba uslova, sem poslednjeg, vaše volje da vi nekome date repliku.
Nije osnov? Dobro.

Mnogo toga u ovoj Skupštini i skupštinskoj raspravi danas očigledno nije po Poslovniku. Cela ova rasprava i ovaj način urušavanja dostojanstva Skupštine, koji traje već godinu dana, godinu dana, kada svaka sednica koja je zakazana u prethodnih 12 meseca imala je objedinjavanje svih tačaka dnevnog reda u jednu tačku dnevnog reda, u jedinstvenu raspravu, na način da se onemogući da se govori u skladu sa Poslovnikom na svaku tačku dnevnog reda koja je pred nama.

To je slučaj i danas. Objedinili ste raspravu od 62 tačke dnevnog reda, da poslanici ne bi mogli da govore ni o Zakonu o budžetu, odnosno amandmanima, ni o budžetskom sistemu, ni o poreskim zakonima, zakonima o javnoj svojini, Zakonu o zaposlenima u državnoj upravi, o tome što se ponovo odlaže uvođenje platnih razreda, o imenovanju novih sudija, o sporazumima, o Zakonu o nuklearnoj zaštiti i mnogo čemu drugom.

Ovde se postavlja pitanje odakle sada poslanici opozicije i proglašavamo se bukačima. Ja moram da ponovim ono što je rekla koleginica Tepić – zato što ste vi huškači, mi smo danas bukači.

Huškanje koje ovde traje već dve i po godine u ovom sazivu dovelo je do razbijene glave našeg bivšeg kolege Borka Stefanovića. Da li ste vi mislili da ćemo mi i dalje da ćutimo ovde, da ćemo mi da se nadmudrujemo sa vama i trošimo vreme na raspravu ovako ili onako? Nećemo.

Meni je jasno zašto vi danas govorite o 2000. godini, 5. oktobar je prošao 2000. godine i neće se vratiti, ali ja sam mislio da se neće vratiti ni vreme 90-ih, ni huškanje u Srbiji koje je dovelo do brojnih žrtava, huškanje u bivšoj Jugoslaviji koje je dovelo do građanskog rata, smrti i proterivanja stotine hiljada ljudi za koje ste odgovorni vi. Neki među vama su i tada bili na vlasti, u Vladi, a neki su podržavali tu vlast svih tih godina.

Veliki je napor napravljen bio od tog 5. oktobra 2000. godine da se Srbija vrati u red normalnih, civilizovanih država i napravljeni su koraci od sedam milja. Da li je bilo grešaka? Da, bilo je grešaka, naravno. Ko radi, taj i greši. Mnogo grešaka je napravljeno.

Ono što se dešava danas je farsa, ismevanje demokratije. Vi govorite o nekakvoj volji građana na izborima koji nisu bili fer i demokratski. Što je rekla misija OEBS koja je nadgledala te izbore. Rekla je da izbori 2017. godine nisu bili fer i demokratski, i hvalite se tim izborima i rezultatima vašeg predsednika. Predsednik Aleksandar Vučić nije moj predsednik. Ne, na tako osvojenim izborima, izborima na kojima su drugi kandidati imali manje od 5% vremena predstavljanja u medijima, svi zajedno. Koliko je imao gospodin Aleksandar Vučić?

Hvalite si time i mislite da je to normalno. Nije normalno. Ono što vam se danas toleriše od strane Međunarodne zajednice i vi mislite da to može večno da traje, to traje samo zato što ste napravili dogovor sa gospodinom Hašimom Tačijem i Haradinajem da završite pitanje Kosova onako kako ne odgovara interesima Srbije. Zato se danas ćuti na sve ono što vi radite ovde u Srbiji, urušavate institucije, urušavate demokratiju, urušavate i ovaj parlament radeći na ovakav način.

Da, mi se danas bučimo i bukamo, ali šteta koju mi pravimo je mnogo manja od štete koju ste vi napravili. kreirajući ovakvu atmosferu u parlamentu. Godinu dana ne dozvoljavate da parlament radi normalno, da ne možemo da govorimo, da ne možemo da raspravljamo. Na šta liči rasprava 62 tačke dnevnog reda zajedno?

(Igor Bečić: Ceo dan samo vi govorite!)

Zašto ovo urlikanje sa ove sale predsedniče parlamenta ne sankcionišete?

(Igor Bečić: Ceo dan vičeš!)

Vaše huškanje dovelo je do razbijenih glava, razbijenih glava našeg kolege Borka Stefanovića i mi nećemo ćutati i čekati da naše glave budu razbijene, niti glava jednog građanina Srbije samo zato što ne misli onako kako vi mislite.

Oni koji danas misle da može da se ponovi vreme sa kraja 90-ih, ubistva političkih protivnika, greše, greše. Verujem da su građani Srbije naučili tu lekciju. Prepoznaju ono što su mislili da je davno prošlo, da je moguće crtati mete, nazivati ljude, političke protivnike i neistomišljenike stranim plaćenicima, izdajnicima, ljudi koji rade protiv interesa Srbije.

Ne priznajem, ne prihvatam da je neko ovde veći patriota od mene. Ne priznajem to. Uvreda je za mene da mi neko kaže da je veći patriota i da više voli ovu zemlju od mene.

Ovo što radite imaće trajne posledice po demokratski život Srbije. Način na koji ste urušili parlament radom, izvrgavanjem rada parlamenta u poslednjih godinu dana ima za danas posledicu ovo što se dešava u parlamentu. Ima posledicu za to da ćemo se mi boriti ovde za svoje pravo da kažemo ono što smatramo da nije dobro, da kažemo sa čim se ne slažemo u politici Vlade Republike Srbije i predsednika države. To je naše pravo koje stoji u tom Ustavu, kojim sada ovde mašete, a gde se nalazi Poslovnik. Pročitajte i Ustav. Pročitajte prava i obaveze Poslovnika. Građani koji su birali vas, birali su i nas, oni veruju u nešto drugo, veruju u nešto u šta vi ne verujete i naša je obaveza da se borimo za njihovo pravo da se taj glas ovde čuje i mi ćemo se za to pravo boriti do kraja.
Hvala predsedavajuća.

Dve i po godine je prošlo od kada su ne identifikovana lica u noći kada su bili završeni poslednji parlamentarni izbori u Srbiji, sa teškom mehanizacijom porušili deo Beograda pod nazivom Savamala, pri tome, koristeći tešku mehanizaciju i lišavajući slobode na nekoliko sati građane koji su se tu zadesili.

Za svo ovo vreme država Srbija je uspela da nađe jednog krivca. Okrivljen je šef smene koji je bio te večeri dežuran pored telefona u MUP i koji na panične pozive građana da policija dođe i vidi o čemu se radi, nije odgovorio. On je kažnjen, uslovno i to je sve što je država Srbija za ove dve i po godine uspela da uradi.

Jasno je da su se te večeri desila brojna krivična dela, od krivičnog dela lišavanja slobode od strane nepoznatih lica, narušavanja i uništavanja privatne imovine, ugrožavanja bezbednosti prisutnih građana, uznemiravanja javnosti i slično i to su sve teme koje bi po nama ovaj anketni odbor koji tražimo skoro dve i po godine da se formira, trebao da da konačno odgovore.

Trebali bi da damo odgovore i da čujemo da li je Tužilaštvo saslušalo predsednika republike, tada predsednika Vlade, koji je rekao da zna ko su odgovorni za rušenje u Savamaloj te noći, ko je odgovorne nazvao kompletnim idiotima zato što su to radili po mraku, kako bi on da su ga pitali, da to treba raditi u sred bela dana. Jedino nije objasnio da li je to trebalo isto raditi sa maskama i kapuljačama ili je to trebalo raditi kao što dolikuje pravnoj državi sa rešenjem nadležnog državnog organa kako je jedino moguće srušiti nešto u pravnoj državi.

Bez svih ovih odgovora, Srbija neće biti pravna država. Koliko god ova vlast izbegavala da da odgovor na ovu temu, kad-tad će morati da se daju odgovori ukoliko želimo da Srbija postane država vladavine prava, država u kojoj građani mogu da se osećaju zaštićeno od državnih organa a ne da žive u stresu i strahu da im se ono što im se desilo 24. aprila 2015. godine, može ponoviti bilo kad. Hvala.
Hvala.

Zakon koji je donet u Skupštini, ugrozio je prava zaposlenih u javnom sektoru i nije doveo do reda i onoga što je obećavano pre šest i po godina, kada je ova vladajuća većina preuzela upravljanje Srbijom. Tada je rečeno da će se ispraviti neravnomernost plata u javnom sektoru, da će se za isti posao, bez obzira u kom delu javnog sektora ili državnog organa radite, da ćete dobijati istu platu. Najavljivano je to više puta. Najavljivano je ovim zakon, ali se to nažalost nije desilo.

Platni razredi još nisu profunkcionisali. Ono što je ostalo van definicije ovog zakona, van tog javnog sektora su javna preduzeća, pre svih Narodna banka Srbije, Javni medijski servis.

Ono što je ovaj zakon omogućio je da se dalje politizuje zapošljavanje u javnom sektoru. Danas je posao u javnom sektoru praktično nemoguće dobiti ukoliko niste član neke od vladajućih stranaka. Na tom poslu ne možete da napredujete ukoliko niste član vladajuće stranke. Poslednja faza u kojoj se sada nalazimo je da se o zapošljavanju u javnom sektoru i razgovara na partijskim organima vladajućih stranaka, ali to nisu diskusije o unapređenju funkcionisanja javnih institucija, javnog sektora, to su rasprave oko toga ko je više svojih rođaka, prijatelja zaposlio, a zatim i svađe ko je svoju ljubavnicu zaposlio.

Ti slučajevi se javljaju od Vranja, Niša, Jagodine, po Vojvodini, u brojnim opštinama i zato smatramo da je potrebno promeniti Zakon o sistemu plata u javnom sektoru, depolitizovati javni sektor, nagraditi one koji rade u javnom sektoru za posao koji rade. Bez njihovog punog angažovanja i znanja nije moguće da Srbija izvrši potrebne reforme, nije moguće da se Srbija modernizuje, nije moguće da Srbija do te 2025. godine postane deo EU, što smo čuli da je zadatak ove Vlade kada je bila izabrana pre nešto više od godinu dana.

Jedan od prvih koraka da bi to moglo da se ostvari je promena Zakona o sistemu plata u javnom sektoru i ja vas pozivam da ovaj predlog zakona dođe na dnevni red, kako bi mogli da omogućimo dalji napredak Srbije na evropskom putu. Hvala.
Hvala predsedavajuća.

Promena PDV-a koju predlažemo je minimalna promena kojom bi hrana za bebe trebalo, umesto opštom poreskom stopom od 20%, da se oporezuje posebnom stopom od 10%. Ova promena bi u maloj meri olakšala poziciju porodica sa decom, malom decom, koje kupuju hranu za decu i bebe, ali bi sasvim sigurno bila jedan znak da država Srbija želi nešto da uradi na promenu zaštite porodica sa decom.

Ova država je to propustila usvajajući Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali o tome ću govoriti kasnije. Ali, ova jedna mala promena smatramo da bi bio pozitivan primer da država želi da se uključi u borbu za nove bebe i novi život u Srbiji i potpuno mi je neprihvatljivo obrazloženje Vlade za neprihvatanje ove naše inicijative koja smatra da ovom promenom ne bi obavezno došlo do pojeftinjenja hrane za bebe, da bi ova promena samo otvorila prostor za dalje manipulacije.

Imamo situaciju da svake godine prilikom usvajanja budžeta, određeni broj proizvoda se oporezuje ovom manjom stopom i ta lista proizvoda koji se oporezuju manjom stopom biva sve duža i duža iz godine u godinu, sa namerom da Vlada pokaže da vodi politiku u određenim oblastima i da želi na određeni način da pomogne razvoj privrednih grana.

Prosto je neverovatno da država Srbija ne želi da se uključi aktivnije i da iskoristi sve ono što ima kao mogućnost za podizanje nataliteta u Srbiji i ja vas pozivam kolege poslanici da Vladi kažemo da nije u pravu, da stavimo ovaj predlog zakona na dnevni red, da ga izglasamo i tom malom merom pokažemo da smo odgovorniji od Vlade Srbije. Hvala.
Hvala predsedavajuća.

Predlagali smo Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom gotovo tri godine, čekajući Vladin predlog koji je došao krajem 2017. godine i tada sam rekao - onako kako ga je Vlada predložila, bolje da ga nije ni predložila.

Naime, zakon koji treba da bude osnovni mehanizam za finansijsku podršku porodicama sa decom, to na žalost, u obliku u kakvom je usvojen, u decembru prošle godine, nije. Odmah posle toga napravili smo novi zakon koji bi trebao da promeni suštinske nedostatke zakona koji je usvojila Vlada, a koji se vide, evo, već nekoliko meseci, kada se konačno počelo od 1. jula ove godine sa primenom Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Pre svega, odnosi se na naknade za porodiljsko odsustvo za koje je Vlada uzela da se obračunavaju tako što se obračunavaju sve isplaćene naknade i zarade, na koje je obračunat porez u neto iznosu u poslednjih 18 meseci, bez obzira koliko ih je bilo, a onda se taj iznos podeli sa 18 i uzima se kao bruto osnovica, što sve onda dodatno umanjuje i dodatno isplaćuje kao neto iznos u roku od 12 meseci koliko se žena nalazi na porodiljskom odsustvu.

I, ne samo to, imamo na žalost danas u promeni ovog zakona još gore stvari. Imamo činjenicu da po dva, tri meseca žene koje su se porodile ne mogu da ostvare ovo svoje pravo. One nekoliko meseci žive bez bilo kakvih primanja, iako su radile, zaradile nešto što im je ovim zakonom sasvim sigurno umanjeno u odnosu na prethodni zakon. To je ovde ministarka bez portfelja prošle nedelje i priznala, i rekla je kako će u najskorijem roku te naknade biti isplaćene.

Nedopustivo je da država Srbija na ovaj način obezbeđuje prava i brine o natalitetu građana Srbije. Nedopustivo je da u situaciji kada je pola miliona dece danas ugroženo od siromaštva zbog neodgovorne politike Vlade Republike Srbije u poslednjih šest godina, ovaj mehanizam koji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, pruža državi kao podršku porodicama kroz dečiji dodatak, kroz roditeljski dodatak, bude rešeno na potpuno neodgovarajući način. Zato vas pozivam da usvojimo novi zakon. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon, čini mi se, više od godinu i po dana pokušavamo da stavim na dnevni red.

Suština zakona je da se pića koja su veštački zaslađena, da se na njih uvede akciza, kao što su to uradile mnoge zemlje u svetu na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koja je pre nekoliko godina proglasila epidemiju gojaznosti. Epidemiju gojaznosti gde je danas u Srbiji gojaznost kod dece duplirana sa 2,6% na 4,9% dece danas u Srbiji je gojazno, dok je kod odraslih broj gojaznih 21%, a predgojaznih 35%.

Procene su da je gozajnost jedan od glavnih uzroka dijabetesa i da danas u Srbiji preko 700.000 ljudi boluje od dijabetesa i da bi uvođenje jedne ove akcize imalo nekoliko pozitivnih efekata. Prvo je da bi se smanjila veštački zaslađenih pića. To se desilo, recimo, u Mađarskoj gde je za 20% manje od 2011. godine, kada je ova akciza uvedena, smanjena potrošnja veštački zaslađenih pića, do toga da bi se obezbedila sredstva za projekte koji bi omogućili edukaciju o štetnosti ovakve vrste pića, od štetnosti nezdrave ishrane koja, na žalost, danas dominira na dnevnom meniju mnogih porodica i koja za posledicu ima za to da u Srbiji veliki broj ljudi živi nezdravim životom, kao posledica nezdrave ishrane. Odatle se javljaju brojne bolesti koje kasnije, naravno, ako gledamo čisto ekonomski državu, mnogo više koštaju nego što bi bili efekti ove mere.

Procena je da bi sa ovom akcizom od pet dinara po jednom litru bilo godišnje u budžetu prihodovano oko pet milijardi dinara. To bi bilo dovoljno da se u svim osnovnim školama svakom osnovcu omogući jedan zdravi dnevni obrok, ručak, a sigurno bi ostalo para za dobre i kvalitetne programe koji bi pomogli edukaciji i smanjili gojaznost u Srbiji.

Bez ovoga činjenica je da je Vlada usvojila program za prevenciju gojaznosti početkom ove godine bez sredstava za sprovođenje aktivnosti u tom programu i mnogih drugih aktivnosti koje su izostavljene jer para nema, mi nećemo uspeti da se izborimo sa ovom epidemijom. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.

Ovo je jedna vrlo mala izmena koja predviđa da se naloži poreskoj upravi da u poreskom rešenju koje izdaje građaninu, fizičkom, odnosno pravnom licu, bude jasno iskazan iznos više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i pouka o pravima ovog stava. Pre svega, ideja je bila da se kod dostavljanja poreskog rešenja za porez na imovinu koji se svake godine dostavlja građanima početkom godine sa novim iznosom poreza, da se u tom poreskom rešenju navede koje je stanje i da li je građanin u prethodnom periodu pretplatio svoj porez, odnosno da li je uplatio manje, s obzirom na dinamiku plaćanja poreza i mogućnost da ljudi nekada zaborave da uplate porez na imovinu na vreme.

Vlada je rekla da to nije neophodno u obrazloženju zbog čega smatra da prihvatanje ovog zakona nije potrebno, ali čitam koliko juče da premijerka najavljuje da će u procesu digitalizacije Srbije, navodno, od početka januara sledeće godine, biti omogućeno građanima da ostvare uvid u svoje rešenje o porezu na imovinu, da vide upravo ono što mi tražimo da se stavi u zakon, a to je koliko je poreza uplaćeno, da li je neki iznos preplaćen, da li je uplaćeno manje, da se ne gomilaju kamate, da se ne uključuju onda izvršenja preko izvršitelja, jer vidimo na koji način danas brojni građani Srbije imaju problem sa jednom institucijom koja je neophodna u svakoj modernoj državi kako bi se omogućilo efikasno sprovođenje pravde, ali na žalost, to je postao mehanizam za uništavanje, moram da kažem, nekih porodica koje su ne znajući zbog čega se našle u ogromnim dugovima, a onda preko poreskih izvršitelja su ostajale gotovo bez celokupne imovine.

O ovakvim stvarima mi, kao predstavnici građana u parlamentu Srbije, treba da vodimo računa. Treba da vodimo računa o tome kakva zakonska rešenja donosimo. Zato vas pozivam još jednom da ovu malu izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji usvojimo, kako bi u krajnjoj liniji omogućili Vladi ono što ona namerava da uradi od 1. januara elektronskim putem. Hvala.
Skoro tri godine je prošlo od izrugavanja ispunjenja obećanja od strane SNS, koja je dolazeći na vlast u kampanji 2012. godine obećavala ukidanje TV takse na brojilu. Ta taksa, čekali smo njeno ukidanje dve i po godine od dolaska na vlast SNS, da bi se nekoliko meseci nakon toga ta taksa javila sada pod drugim imenom, ali na sasvim istovetan način naplate. Naplaćuje se uz račun za isporučenu električnu energiju, ali ovaj put nemate mogućnost kao do 2014. godine, kada je ta taksa ukinuta, da je ne platite, da platite iznos za utrošenu električnu energiju, a ne da platite iznos i takse za radio-televiziju. Sada se od ovog računa koji platite prvo odbije i preusmeri javnom medijskom servisu iznos takse, a onda ostatak ide na plaćanje vašeg duga prema Elektrodistribuciji Srbije.

Izmene zakona koje su usvojene pre tri godine praktično su onemogućile oslobađanje od ove takse ljude koji imaju na svoje ime više električnih brojila, ljudi koji imaju u svom domaćinstvu više električnih brojila, pre svega seoska domaćinstva, koja zbog dinamike građenja i rada imaju po nekoliko električnih brojila, u pomoćnim prostorijama, garažama, štalama i na svako od tih električnih brojila građani moraju da plate iznos takse za radio-televiziju, bez obzira da li im u garaži stajao auto, stare stvari ili u štali životinje, i tim životinjama građani moraju da plate taksu, iako, naravno, one ne gledaju televiziju. Na žalost, poenta je što nemaju mnogo šta ni da gledaju na programima javnih medijskih servisa. Javni medijski servis je odavno prestao da ispunjava svoju funkciju koju po zakonu ima.

Otvaranje teme izmene Zakona o javnim medijskim servisima je ono što je ovoj Skupštini neophodno, ukoliko želimo da vratimo objektivno informisanje u Srbiju, ukoliko želimo da omogućimo da građani Srbije budu ispravno i pravovremeno upoznati sa svim onim što se u Srbiji dešava.

Pozivamo vas da stavimo na dnevni red ovaj zakon, da otvorimo raspravu o našem predlogu, samo taksi i načinu oslobađanja od takse, ali moramo sasvim sigurno da raspravljamo i o načinu funkcionisanja javnih medijskih servisa.