Jedina dobra stvar u ovom poslednjem članu je što se njegova primena pomera za početak školske godine 2019/2020. godine. Imamo šanse da ovog ministra ili nekog narednog u ovo vreme, skoro dve godine, ubedimo da se odustane od ovakvog koncepta, jer on nije, ponavljam, dobar za Srbiju. On može da funkcioniše tehnološko visokoekonomski razvijenim zemljama, kao što su Švajcarska, Nemačka i Austrija, ali ne u zemlji koja mora ekonomski da se razvija i čiji su najveći potencijali ljudi.

Mi treba da iskoristimo ljude, i kada je ova Vlada, poslednja Vlada bila birana u junu mesecu, predsednica Vlade izrekla je jednu rečenicu da je njoj cilj da vratimo poverenje u obrazovanje. Na žalost, u ovih nekoliko dana rasprave ove nedelje i prethodnih nedelja, nije bilo rasprave o tome kako da vratimo poverenje u obrazovanje.

Ponoviću vam recept koji sam vam rekao i u junu mesecu ministre, poverenje i obrazovanje najlakše ćete vratiti da proverite diplome svih članova Vlade, svih funkcionera vladajućih stranaka, da vidimo ko je i koliko od njih završilo fakultet, kao što smo mogli ovde da vidimo i čujemo ocene iz indeksa predsednika Republike, ja to pozdravljam, ali bih voleo da vidim recimo indeks ministra Vulina koji je studirao u Novom Sadu, a završio fakultet u Kragujevcu, kako je rekao, brojnih drugih članova Vlade, visokih funkcionera, da vidimo njihove doktorate i razne druge diplome kojima se kite u javnosti, zbog kojih obrazovanje u Srbiji ima ugleda takav kakav ima. Dajte da vidimo sve to, pa ćemo vrlo lako i vrlo brzo doći do povratka o poverenju u obrazovanje.

Hvala, predsedavajući.

Ja ću isto da se posvetim tački 4) u ovom članu, koja govori o situaciji da poslodavac može da raskine ugovor o dualnom obrazovanju ako nastupe nepredviđene tehnološke, ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca. Znači, ovo je napisano tako da može da se desi uvek kada poslodavcu to odgovara. On može samo da pošalje dopis - zbog, kaže, nastupanja nepredviđenih tehnoloških, recimo, okolnosti, mi moramo da raskinemo ugovor o dualnom obrazovanju. I nikakve obaveze dalje više taj poslodavac nema prema učenicima koji su obavili jedan deo učenja uz rad ili tek treba da obave jedan deo učenja uz rad po ovom zakonu.

Ovo najbolje pokazuje koja je svrha ovog zakona, da poslodavci, to ponavljamo sve vreme, poslodavci dobiju priliku da angažuju mlade ljude, da ih plaćaju 70% od minimalne zarade u Srbiji, da oni za njih rade posao kada poslodavcu i koliko to odgovara, i kad mu više ne treba takva radna snaga, on će otkazati ovaj ugovor, bez ikakvih posledica, ikakvih sankcija. To je problem ovog zakona, jer on nije pisan da bi se osposobila radna snaga u Srbiji, kao što ovde slušamo. Kao da je to problem, kao da su ljudi, pre svega, mladi ljudi u Srbiji lenji, pa neće da rade, nego nemaju gde da rade. Ako nisu članovi SNS ili SPS oni nemaju gde da rade.

Oni nemaju, i kada rade, nemaju nikakvu perspektivu. Da li poslodavci kojima vi dajete iz državnog budžeta subvencije zapošljavaju ljude na neodređeno? Ne. Svi do jednog su zaposleni na određeno, tri meseca, šest meseci, tri meseca, šest meseci, pa mala pauza, pa opet iznova. Godinama rade na određeno, nemaju nikakvu perspektivu. Rade za minimalne zarade. I to je ekonomska politika ove Vlade. Zato mladi ljudi odlaze iz Srbije, ne vide ovde svoju budućnost. Zarade su male. Ne možete da dođete do posla ukoliko niste član vladajuće stranke i nemate nikakvu ekonomsku izvesnost i sigurnost da ćete taj posao imati u godinama ispred vas.

Pogledate poslovanje NIS. Godine 2012. skoro 12.000 zaposlenih, danas nešto manje od 4.000. Svi zaposleni su prebačeni na agencije, na agencije za lizing radnika, i tamo rade za minimalne plate, rade na određeno vreme, ne mogu da zasnuju porodicu, ne mogu da uzmu kredit, ne mogu ništa. Vi ćete ovim zakonom to sada da uradite i deci.

Slušamo ovde primere iz raznih sredina u poslednjih 20, 30 godina, od nekih kolega poslanika, kako to u njihovim sredinama radi. Pa, kako radi ako je ovo prvi put da donosimo zakon o dualnom obrazovanju? Kako je to bilo pre 20 godina ili 30 godina ako je sad ovo prvi put? Pa, nije ovako zato što ovo nije dualno obrazovanje što piše u ovom zakonu. Ovo je učenje uz rad, praksa, a ne dualno obrazovanje. Ponoviću to ovde svaki put. Dualno obrazovanje je kada se mlad čovek zaposli kod poslodavca, dobije sva prava koja mu po zakonu sleduju i ovde u državi Srbiji, nažalost, minimalna, i na penziono, i na zdravstveno osiguranje, i na sindikalno organizovanje, ono malo zaštite koje zakon još uvek u Srbiji pruža, i onda radi znajući da može u toj kompaniji, ukoliko je dobar radnik i ukoliko uči, da ostane da radi do kraja života.

Šta će ovde da zna? Ništa. Da će da završi neku praksu, da će za to biti plaćen 70% od minimalca, ali za to vreme mu se neće računati ni staž, ni ništa. E, to je vaše dualno obrazovanje koje to nije. Zato nemojte da navodite te primere, jer oni nemaju veze sa onim što se zove dualno obrazovanje, jer ako to imamo, šta je onda ovo? Kako je ovo tako epohalno, revolucionarno i reformski, ako je to postojalo i ranije? Postojalo je, praksa, postoji i danas, i ovo nije ništa novo. Samo dajete otvorene, odvezane ruke poslodavcima da rade ono šta hoće, kako hoće, za male pare, jer je to vaša ekonomska politika, jer se vi radujete kada Rumunija podigne minimalnu cenu rada, jer će sad poslodavci umesto u Srbiju da dođu u Rumuniju. Pa, neće, neće. I stopa rasta u Rumuniji je 6%, u Srbiji nije ni 2%. To je vaša ekonomska politika.

Hvala predsedavajući.

Član 19, kao što ste i vi malopre pročitali, govori o situacijama kada škola može da raskine ugovor o dualnom obrazovanju, nabraja nekoliko tačaka. Suština je da se ovde sublimiraju uslovi za raskid ugovora kada poslodavac prekrši neke od obaveza iz prethodnih članova.

Ono što je i u tački 1, tu se poziva na član 12. stav 8, a član 12. se opet bavi ulogom Privredne komore u ovom zakonu. Zadržao bih se možda na tome, da ponovo naglasim da je potpuno neprimereno da Privredna komora zauzima ovakvo mesto u zakonu o dualnom obrazovanju kako ga vi zovete, a ja ponavljam da to nije zakon o dualnom obrazovanju, jer treba da pogledate zakone o dualnom obrazovanju u onim zemljama na koje se pozivate, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i da vidite šta podrazumeva dualno obrazovanje u tim zemljama.

Dakle, ovde ste vi uveli Privrednu komoru, kao nekog policajca koji će da motri nad poslodavcima. Znači, Komora će formirati komisiju, komisija će se onda baviti time da li se ispunjavaju uslovi iz člana 12. ovog zakona. Ako ustanovi da se ti uslovi ne ispunjavaju, predložiće Privrednoj komori da donese rešenje o prestanku važenja ugovora o dualnom obrazovanju.

Interesantno je kako za ovih pet i po godina Vlada na razne načine, kroz razne zakone uvodi Privrednu komoru u delove života u kojima apsolutno nije mesto Privrednoj komori, od upravitelja zgrada, od davanja raznih javnih ovlašćenja Privrednoj komori za izdavanje dozvola, i sada ovde u obrazovanju. Privredna komora će imati komisiju, biće tamo i neki članovi iz ministarstva, neki ljudi koji rade u prosveti, znači nastavnici.

Jedina dobra stvar, što izričito piše, da za rad u toj komisiji oni neće primati naknade. Dobro je da ste to stavili. To davanje naknada po raznim komisijama i radnim telima je onaj način na koji vlast korumpira i drži pod kontrolom državne službenike. Staviti ih u jednu-dve komisije, a oni za 30, 35 hiljada dinara mesečno, ako se sastanu jednom ili jednom u tri meseca, ali za taj mali dodatak ljudi ćute i trpe da se ono njihovo znanje nipodaštava i da dolaze ovakvi zakoni u proceduru, da se donose razna druga podzakonska i slična dokumenta koja nemaju nikakve veze sa realnošću.

Ovaj član zakona je štetan. Ceo zakon je štetan, ministre, ponavljaćemo to do kraja ove rasprave. Povucite zakon.

Naslovi iznad ovog člana je posledica raskida ugovora. Kada pročitate vidite da niko ovde neće biti odgovoran ni zašta ako se ugovor raskine, da će se sva šteta prebaciti na leđa učenika, jer kako će ti učenici nastaviti učenje kroz rad kod drugog poslodavca ako škola nema potpisan ugovor. U kom roku će, kako ovde kaže, stav 3. Privredna komora, odnosno škola uz podršku Ministarstva, lokalne samouprave i Privredne komore zaključiti novi ugovor. Šta će sa izgubljenim vremenom? Šta ćemo sa onim fondom obaveznog učenja stručnih predmeta, učenja kroz rad, kako propisuje ovaj zakon od 20 do 80%, kad će se to obaviti ako to, recimo, Ministarstvo ne može uz podršku Privredne komore i lokalne samouprave dva, tri meseca da nađe odgovarajućeg poslodavca koji nema interes. Da li ćemo onda slati te učenike, 50, 60, 100 kilometara daleko kod nekog poslodavca? Ko će to plaćati? Ko će snositi te troškove ili će oni sedeti kući i čekati, pa će onda morati da rade i kada ne traje školska godina ili će morati da rade vikendom ili u neko drugo vreme.

Mislim da je ovaj član u suštini je i besmislen, jer nikakve posledice ne utvrđuje i ne definiše ko je odgovoran za te loše posledice koje će se desiti. Kao što je i ovaj član loš, loš je i ceo zakon i još jednom ministre, povucite ovaj zakon o kvazidualnom obrazovanju.

Mi smo predložili da se i član 5. briše zato što smatramo da je zakon loš i loš je ako se čita i član 5. i vidi da nema jasno definisano koliko će u planu i programu za učenike koji će biti deo dualnog obrazovanja biti nastave za obavezne opšteobrazovne predmete, koliko za stručne, a koliko za izborne. Govori se da će plan biti donet od strane ministarstva i odobren, a onda kasnije u nekim drugim članovima se definiše koliko obavezne stručne nastave može maksimalno, recimo, da se obavlja uz rad. Onda se kaže da to može da traje najviše 30 sati nedeljno, odnosno šest sati dnevno. Postavljam pitanje – ako će učenik provoditi šest sati dnevno na nekom poslu, tamo nešto raditi i učiti uz rad, kada će on i koliko će vremena imati za opšteobrazovne predmete ili za neki izborni predmet? To je ta kritika naša i zašto kritikujemo da ovo umanjuje šanse budućih generacija.

Mi treba da pružimo šansu svima da što veće obrazovanje steknu. Zato tražimo da srednje obrazovanje bude obavezno, da udžbenici budu besplatni, a onda će ti učenici kroz praksu, uz obrazovanje ili kasnije neko kratko doškolovavanje moći da se osposobe za ovaj rad koji im je predviđen ovim. Ovako oni će raditi 30 sati nedeljno, ministre, i neće imati vremena da uče dalje. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Ovaj član 6. govori o obimu, periodu i mestu realizacije učenja kroz rad. Ministar je nešto odgovorio ali me nije ubedio da ovih maksimalnih 30 sati rada, odnosno učenja uz rad nedeljno će biti na korist učenika, a ne na korist poslodavca i da će to biti samo u izuzetnim situacijama kada se treba nadoknaditi možda onaj fond vremena učenja uz rad. Mislim da će ovaj zakon otvoriti vrata da učenici rade u kontinuitetu nekoliko meseci u skladu sa potrebama poslodavca, kada njemu treba neka dodatna radna snaga i da će za to vreme potpuno zanemariti svoje obrazovanje, znači, učenje opšte obrazovnih predmeta, izbornih predmeta i onog dela stručnih predmeta koje treba da uče u školi.

Mislimo da, između ostalog i ovaj član govori o stvarnoj nameri donosioca ovog zakona, to je da se u Srbiji, nažalost proizvede jeftina radna snaga. Ne smatram da je dobro rešenje da učenici umesto da provode vreme u školi uz obrazovane nastavnike svoja znanja, da se na njih pedagoška znanja, kako je ovde jedan od kolega govorio, važnosti pedagoškog obrazovanja učenika, da to, umesto školovanih nastavnika koji su završili fakultete, obavljaju instruktori koji će proći kroz četrdesetosatnu obuku. Da li neko može pedagoško didaktičke mere da sprovodi kvalitetno ako je završio 40 sati neke obuke u odnosu na nastavnika koji je završio fakultet? Ja u to nisam ubeđen.

Naravno, s obzirom da smo protiv ovakvog načina uređenja dualnog obrazovanja i te navodne velike reforme, smatrali smo da i ovaj član treba obrisati iz zakona i mislim da je važno još jednom napomenuti koji su to principijalni razlozi koji su nas opredelili za ovakav pristup raspravi o ovom zakonu.

Ovaj zakon, navodno, treba da reši problem 150 hiljada mladih, kako kaže ministar u obrazloženju danas, između 15 i 24 godine, koji niti se školuju, niti rade. Ne vidim ni na jedan način da ovaj zakon može da doprinese rešavanju problema. Posebno ako pogledamo da se ovim zakonom predviđa da će nekih 2.000 učenika biti obuhvaćeno dualnim obrazovanjem, Znači, to je, čini mi se, ako u generaciji, koliko ima, 60.000 – 70.000 učenika, to je minimalan broj đaka koji će biti deo dualnog obrazovanja.

Takođe, ovde raspravljamo o ovom zakonu po hitnom postupku, a, kako je ministar sam rekao, zakon će se sprovoditi tek od školske 2019/20. godine. Znači, nikakvih razloga za hitnost nema i moglo je to sve da se izbegne, kao što je i ceo zakon mogao da se izbegne. Moglo je da se definiše učenje uz rad, jer ovaj zakon nije zakon o dualnom obrazovanju kakav postoji u zemljama na koje se pozivamo, to moramo da ponovimo svaki put. Ovo je zakon o učenju uz rad, zakon koji učenicima koji rade neće garantovati nikakva prava, koji će raditi za cenu ispod minimalne cene rada i koji je jedino u interesu malom broju poslodavaca koji će na ovaj način doći do jeftine radne snage. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ima ovde više kolega koji traže reč po Poslovniku. Vrlo je s moje strane nekolegijalno da pokušavam da govorim dok oni traže reč po Poslovniku, a s vaše strane je neprofesionalno da vodite sednicu na ovakav način, da omogućavate samo svojim partijskim kolegama da se javljaju za reč po Poslovniku, da dobijaju repliku kada za to nemaju osnova, kada govore o povredi Poslovnika.

Sve to govori o načinu na koji vi vodite ovaj parlament, o načinu na koji vi vodite ovu državu već šest godina. To se vidi i u ovom zakonu i u svakom članu koji smo mi tražili da se obriše, pa i u članu 8.
Sam član 8. – karijerno vođenje i savetovanje učenika, da nije ovog dela o dualnom obrazovanju, mogao bi i trebalo bi da se nađe u Zakonu o srednjem obrazovanju. Naravno, u ovakvom zakonu je štetan, kao i svi drugi članovi, zato što dualno obrazovanje, onako kako ste ga vi ovde zamislili, ponoviću, nije dualno obrazovanje. Ovo je učenje uz rad, ali na žalost taj rad neće biti adekvatno plaćen učenicima, oni će za to primati samo 70% od minimalne zarade u Srbiji i na taj način će biti eksploatisani od poslodavaca. Pitanje je na koji način će im biti pružena znanja, a sasvim sigurno nemaju nikakvu obavezu da te mlade ljude kasnije uvedu u svoj proizvodni proces, zaposle i pruže im neku karijeru. To je obaveza koju ste ovim zakonom morali da uvedete, obavezu poslodavca da preuzme dalje karijeru tih učenika koji će proći kroz dualno obrazovanje, a ovako će oni ostati nigde. Neće imati posla, poslodavac ih neće hteti, na žalost neće moći da nastave dalje obrazovanje, jedan značajan deo obrazovanja će im biti uskraćen jer neće imati dovoljno vremena za opšteobrazovne profile i za izborne predmete. Hvala.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Evo, nastavljamo ovu raspravu o dualom obrazovanju. Dobili smo novog ministra, dualnog verovatno, novog ministra poljoprivrede, koji je valjda došao da simbolički lopatom sahrani srednje obrazovanje u Srbiji, jer ovaj zakon, nažalost, neće doneti nikakva poboljšanja srednjeg obrazovanja, a samim tim i obrazovanja u Srbiji. Zbog toga smo mi protiv ovakvog zakona. Protiv smo bili i u načelnoj raspravi. Dali smo amandmane da se svaki član ovog zakona briše, pa i ovaj član.

Član govori o odgovornosti učenika, zaštiti prava učenika i, nažalost, ono što smo više puta ponovili je da će najnezaštićeniji radnici sada u Srbiji biti učenici, koji će kroz ono što ovaj zakon zove učenje uz rad raditi i za to će primati zaradu od 70% minimalne zarade u Srbiji. Za taj rad neće im biti uplaćivano ni socijalno, ni zdravstveno osiguranje, neće imati osiguranje, ako bi se, eventualno, ne daj Bože, dogodila neka nesreća na radu. Zato govorimo da ovaj zakon neće unaprediti položaj učenika, neće unaprediti ni položaj radnika, naprotiv, sve suprotno od toga.

Učenici će imati smanjenu količinu znanja koje treba da steknu kroz srednje obrazovanje, biće im smanjeni vidici, smanjena šansa da u budućnosti rade dobar i bolje plaćen posao.

Hvala, predsedavajući.

Kolege poslanici, iskoristio bih današnju priliku da postavim pitanje predsednici Vlade o tome kada će biti završen posao koji je po zakonu morao da bude završen u martu ove godine, oko izbora direktora javnih preduzeća, na osnovu obavljenog konkursa?

Naime, u martu ove godine, pre sedam meseci, istekao je rok, poslednji rok, zakonu koji je donela ova skupštinska većina, zakonu koji je predložila Vlada, možda ne sa ovim premijerom, ali gotovo u istom sastavu kakav je danas, koji je propisao rok od godinu dana da se u svim javnim preduzećima, na osnovu konkursa, izvrše izbori direktora. Direktora koji neće biti više partijski činovnici, kako je tada rečeno, direktore koji neće biti partijski poslušnici, koji će profesionalno voditi javna preduzeća i koji će javna preduzeća izlečiti od partizacije i partokratije.

Pošto se ništa od toga nije desilo do marta ove godine, kako je vladajuća većina odredila rok, moje pitanje je kada će se to desiti i da li će se to ikada desiti? Čemu svrha zakona koje Skupština ovde usvaja, čemu rokovi koje sami određujemo glasanjem i da li će se nešto u Srbiji promeniti? Verujem da dok je ova Vlada neće, ali želim da čujem da li postoji iole neko objašnjenje koje nije sastavljeno od laži, besmislica, zamena teza i sličnih načina kada vlast pokušava da ne da odgovor na postavljeno, jasno postavljeno pitanje. To smo mogli da vidimo i prošle nedelje kada je Vlada i predsednica Vlade, kada su bili ovde u Parlamentu, kada umesto da odgovaraju narodnim poslanicima na pitanja, slušali smo više puta u prošlosti iznošene laži, netačne podatke, zamenu teza, izbegavanje direktnih odgovora.

Tako da, ponavljam pitanje za predsednicu Vlade – kada će biti završeni, odnosno izabrani direktori na osnovu konkursa koji je odavno trebao da bude završen?

Dok čekamo taj odgovor, kao što čekamo da Vlada nađe vremena da primi predstavnike novinara koji su se okupili u Grupi za medijsku slobodu, a čuli smo da je ona rekla da će drage volje da se sastane sa njima samo nema vremena, pa evo dok ne nađe to vreme, da joj malo i olakšamo pripremu za taj sastanak, ja ću da ponovim pitanja koja ti novinari žele da postave predsednici Vlade.

Zašto, odnosno kada će članovi Vlade početi da poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima koji izričito zabranjuje diskriminaciju medija, urednika, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja?

Koliko novinara je pod merama, kao što su praćenje snimanja i tajni nadzor komunikacije?

Šta predsednici Vlade, govori podatak, da je tokom cele 2013. godine bilo 23 napada na novinare,a a samo u prvih osam meseci ove godine 54? Da li to govori da je stanje u medijima danas bolje ili lošije nego što je bilo pre četiri ili pet godina?

Da zamolimo predsednicu Vlade da preko ministra unutrašnjih poslova dođe do informacija ko su policajci i zašto oni nisu bili, koji su bili prisutni pre tri meseca kada je bilo polaganje zakletve predsednika Republike u ovom Domu, koji nisu reagovali na napade, još uvek neidentifikovanih lica na ulici? I, ko je provalio stan novinarke Dragane Pećo?

Nadam se da ćemo i mi ovde dobiti odgovor na ova pitanja, kao i da će doći do sastanka, da će predsednica Vlade naći vremena da se sastane sa predstavnicima novinara iz Grupe za slobodu medija i da će njima, kao i nama, dati odgovore na ova, a i na brojna druga pitanja koja oni sasvim sigurno imaju za nju. Hvala.

Naša poslanička grupa je takođe predložila da se briše član 2. ovog zakona, kao i svi članovi zakona, jer smatramo da je predloženi zakon loš, ali ako pogledamo i ovaj konkretan član koji definiše pojmove, vidimo pretencioznost predlagača kad je donosio ovaj zakon.

Ovaj zakon je mogao da prođe kao izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju da bi se definisao malo bolje učenje kroz rad i praksa i time bi se ispunio cilj koji je predlagač u obrazloženja zakona dao ali postojala je potreba da se donese zakon o dualnom obrazovanju, i ta potreba postoji već pet godina.

Kako je nama ministar u odbijanju u obrazloženju zašto se odbija ovaj amandman, kao i svi drugi, to je jedno obrazloženje za sve, kaže da naš predlog nije u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja koju je Vlada usvojila 25. oktobra 2012. godine. Pazite, 2012. godine. Znači, već pet godina postoji neka strategija, i tu strategiju su do sada sprovodila, pre ministra Šarčevića već tri ministra, i ni jedan od njih nije bio spreman da donese ovaj zakon. I, zašto je to tako? Zato što je ovakvo rešenje loše. Dualno obrazovanje nije primereno ekonomskoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi, nije primereno razvoju koji Srbiji treba. Ovde govorimo o primerima da dualno obrazovanje uspešno funkcioniše u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, ali to su visoko razvijene zemlje i one imaju potrebu za kvalifikovanom radnom snagom koja ima interes da se usko obrazuje u nekom profilu i da onda ostane da radi maltene ceo život, naravno prateći kako se tehnologija razvija, ali ima zagarantovano radno mesto. Da li je dualno obrazovanje način na koji se razvijala Finska, Južna Koreja? Da li su se na ovaj način razvijale istočnoevropske zemlje Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija. Da li je to način? Nije. To može da bude u jednom malom segmentu, ali to nije odgovor na problem koji mi imamo. Na to što jedna trećina mladih ne završi srednje obrazovanje. Ovo neće poboljšati tu situaciju. Umesto da razgovaramo o tome kako da učinimo srednje obrazovanje obaveznim za sve, kako da učinimo obrazovanje jeftinim, da uvedemo besplatne udžbenike, da roditelji koji žive teško i zarađuju malo zbog loše ekonomske politike Vlade da im se olakša njima i njihovoj deci obrazovanje mi o tome ne razgovaramo.

Podmetnuta nam je ova priča o dualnom obrazovanju kao nekom spasu koji će sada da preokrene obrazovanje mladih i da pokrene privredu jer navodno fale kvalifikovani kadrovi. Pa, neće. Da je tako vi biste uveli obavezu poslodavca da zaposli onog učenika koji dođe kod njega na ovo dualno obrazovanje kako ga vi zovete. Potpuno pogrešno. Ovo nije dualno obrazovanje kako postoji u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj. Mlad čovek se tamo zaposli kod poslodavca, počne da radi, radi za platu sa svim davanjima koje se daju uz zaradu. I, onda ima obrazovanje pa može u nekom trenutku da izađe iz tog posla da nastavi obrazovanje dalje, ali ovde toga nema.

Šta će da bude posledica ovakvog zakona? Biće da će poslodavac uzeti nekog učenika i obučavati ga za neki visokokvalifikovani posao. Ministar je sad ovde izneo sad nekoliko zanimanja, koliko je učenika u tom programu, brojem nam kažite, a koliko učenika uči za ne znam, trgovca ili za neke vrlo proste poslove. Imaćemo situaciju da ta zanimanja koja kada ih radi obučeni radnik dobija platu od, 50, 120 hiljada dinara, super, a neko će raditi, neki učenik za 15.000. To je ta jeftina radna snaga. To je ta zloupotreba mladih o kojima mi govorimo. Poslodavac će ih uzeti u onom trenutku kada mu možda treba zbog sezone ili zbog nekog priliva posla, uzeće više đaka, radiće sa njima, dva, tri, možda jedno polugodište i onda će ih vratiti i reći, pa mi nemamo potrebu sada za ovim radnicima. U tome je problem. Da ste vi ovde stavili obavezu poslodavca da tog učenika zaposli onda bi mogli da razgovaramo o konceptu dualnog obrazovanja, ovo nije dualno obrazovanju i zato smo i protiv. Zato smo dali 41 amandman da se briše svaki član jer nije bilo moguće popraviti amandmanima ovakav predlog zakona.

Znači, ministre, vi ste dobili taj zadatak očigledno kada ste izabrani za ministra da obavite da ono što vaša tri prethodnika nisu htela. Nisu hteli ni ministar Verbić, ni ministar Jovanović, ni ministar Žarko Obradović da uvedu dualno obrazovanje, jer to nije potrebno Srbiji. To je loše za razvoj, za budućnost Srbije. Mi treba da školujemo mlade ljude, da iskoristimo talenat u svakom od njih da bi razvili našu ekonomiju, da bi ona bila konkurentna. Konkurentnost danas nije u tonama proizvodnje nečega nego u idejama, inovativnosti. Ovako se ne školuju ljudi koji će tek da stvaraju novu vrednost, nove ideje.

Ja znam da će na kraju ovaj zakon biti usvojen, nažalost. Srećom, verovatno neće dugo živeti. Mislim da ćete vi imati u svojoj karijeri jednu mrlju da ste bili onaj ministar koji je pristao da uradi ono što vaši prethodnici nisu hteli. Pet godina ministri su odbijali, a vi ste, nažalost, popustili i danas imamo ovaj zakon. Hvala.

Stvarno želim da kažem posle nekoliko puta ponovljenih kritika da opozicija kritikuje ovaj zakon zato što je elita i zato što imamo nešto protiv da se u Srbiji obrazuju zanatlije da ovo nije zakon koji obrazuje zanatlije. Pročitajte obrazloženje. Kaže ministar – učenje kroz rad ne predstavlja za učenike proste manuelne zadatke, već programiranje, projektovanje i rukovođenje pametnim mašinama koje su deo savremenih modernih proizvodnih procesa u kompanijama.

Vi ovde obrćete teze da neko smatra da Srbiji ne trebaju zanati i zanatlije, da su ti ljudi manje vredni. To nije istina. Mi smo protiv ovoga zato što želimo da stvorimo društvo koje će dati šansu svima, svakom mladom čoveku da iskoristi talenat i potencijal koji ima u sebi. Ovo po našem mišljenju nije način u ekonomskoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi.

Još jedna stvar, pošto vidim da to svi ponavljaju kao papagaji ovde, o navodnom padu stope nezaposlenosti sa 26% na 11%, da vas uputim na izjavu direktora Republičkog zavoda za statistiku, koji je javno rekao da zbog izmene u metodologiji 2014. i 2015. godine je nemoguće upoređivati podatke iz 2016. godine sa podacima iz 2017. godine.

Da završim? Da, hvala.
Ti podaci su neuporedivi. Možemo da govorimo o apsolutnim brojevima. Za pet godina je smanjeno. Za 100 hiljada ljudi je manje na birou.

Koje vreme je isteklo? Ja sam se javio. Imam vreme poslaničke grupe. Imam vreme…