Ovaj zakon nema mnogo veze sa građanima Srbije direktno. Ovaj zakon bi trebao da uredi način na koji radi parlament i da nemamo situacije koje imamo danas i koje imamo poslednje tri godine.

Ne samo što se ignorišu svi predlozi opozicije o tačkama dnevnog reda koje se predlažu, nego se u Skupštini vodi rasprava uglavnom u 90% slučajeva o zakonima koji dolaze u Skupštinu po hitnom postupku, bez bilo kakvog obrazloženja, navođenja realnih razloga zašto je taj hitan postupak potreban. Zakoni se donose na brzinu, pa se onda posle nekoliko meseci, izmenama i dopunama ponovo ispravljaju u parlamentu. Sa druge strane, javnost nije upoznata sa zakonskim rešenjima koja se predlažu. Mi kao poslanici kada vodimo raspravu, raspravljamo o zakonima koji ni na koji način nisu međusobno povezani, o kojima je nemoguće raspravljati u jedinstvenom pretresu, samo zato da bi se uštedelo vreme i da parlament ne bi radio, odnosno da bi radio efikasno, onako kako to vladajuća većina misli da treba.

Pošto je očigledno da Ustav i Poslovnik nisu dovoljni, predložili smo zakon o predlaganju zakona. On treba da definiše način na koji se zakoni predlažu, obavezu javne diskusije na svaki zakon, obavezu da zakoni budu u skupštinskoj proceduri 15 dana, osim u izuzetnim slučajevima, kada hitnost mora da se opravda, a ne kao što je danas slučaj da se navede kao razlog za hitan postupak zakona o nacionalnoj akademiji i izmenama Zakona o državnim službenicima, tobože rokovi za usvajanje budžeta. Ti rokovi na koje se predlagač konkretno za ova dva zakona poziva su odavno prošli. Prošli su još u julu mesecu, ako gledate budžetski kalendar onako kako definiše zakon.

Brojni su takvi primeri i da bi izbegli da se u budućnosti to dešava, mi so predložili ovaj zakon. Znam i verujem već dve godine da poslanici to razumeju i osećaju, ali da zbog partijske discipline poslanici većine ne žele da se drugačije uradi rad parlamenta. Razumem zašto to nije u interesu rukovodstva parlamenta. Sasvim je jasno zašto to nije u interesu Vlade koja beži od ovog parlamenta kao đavo od krsta.

Zakona o javnim medijskim servisima godinu i po dana, pošto je suprotno onom vremenu kada su Aleksandar Vučić i SNS bili opozicija i kada su najavljivali da će taksa na električno brojilo biti ukinuta, pre skoro dve godine, ponovo je uvedena, suprotno obećanjima, taksa koja se naplaćuje, gle čuda, na potpuno isti način, uz račun za električno brojilo.

Ono što je razlika u odnosu na prethodno zakonsko rešenje je što vi sada ne možete da ne platite ovu taksu. Ranije ste mogli da platite iznos za utrošenu električnu energiju, a ako želite da platite taksu, mogli ste ili ne. Posle je Javni servis imao obavezu da vas tuži, a to se gotovo nikada nije desilo. Zbog propagande i najave Vlade da će ova taksa biti ukinuta, ta naplata je na kraju pala na ispod 40%. Naravno da je finansiranje javnog servisa bilo ugroženo.

Vlada je suprotno svojim obećanjima vratila tu taksu, nazvala je taksom za Javni servis i praktično vas obavezala da plaćate i danas je ta naplata u onom procentu koliko ljudi plaća električnu energiju, odnosno koliko god da platite iznos za potrošenu električnu energiju, prvo će vam biti skinut iznos za taksu, a zatim će biti namenjen dugu za električnu energiju.

Ono što je problem sa ovim je što zakon nije predvideo oslobađanje u slučaju da jedno domaćinstvo ima više električni brojila, a to se dešava pre svega u seoskim sredinama. Postoje električna brojila za pomoćne prostorije, za neke radionice, tamo gde naravno niko ne koristi usluge Javnog servisa. Sada građani imaju obavezu da nekoliko puta plate tu taksu, bez mogućnosti da se te takse oslobode, jer zakon nije predvideo da u ovim slučajevima možete takse da se oslobodite.

Naše izmene zakona idu u smeru da se ostavi mogućnost, odnosno da zakon predvidi da samo na jednom brojilu građanin može da plaća ovu taksu, što je u skladu sa Ustavom. Ne možete jednu stvar naplaćivati nekoliko puta samo zato što Javni servis nije bio u stanju da organizuje naplatu svoje takse i svojih potraživanja na drugi način osim da ga veže za račun za električnu energiju.

Za mene lično, ovo je jedna od najbolnijih tema. Činjenica da već dve godine predlažemo izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a da vladajuća većina odbija ovaj predlog.

Obrazloženje koje smo dobili od Vlade, zašto da se ovaj zakon ne prihvati je poziv da se sačeka da radna grupa ministarstva završi svoj predlog zakona. Vlada nije uopšte polemisala sa rešenjima koja mi ovde predlažemo, nego je rekla daćemo mi svoje.

Međutim, postavlja se pitanje – kada će to da se desi? Tri godine je ministar Vulin bio ministar za rad i socijalna pitanja i tri godine je on obećavao izradu ovog zakona. Pravdao se jednim izborima, drugim izborima, raznim stvarima, a onda je na kraju pobegao sa te funkcije. Izrotirao se sa ministrom Đorđevićem, zamenili su mesta.

Moram da priznam da mi do skora nije bilo jasno zašto ministar Vulin nije uradio ništa na izmeni ovog zakona. Shvatio sam da je on mislio da svaki švrćan u Srbiji verovatno ima tetku u Kanadi koja može, kada mu prifali nešto, da pošalje 100.000 – 200.000 evra, dolara, čega god i pomogne detetu i svom nećaku u Srbiji.

Na žalost, to nije slučaj i brojne su porodice u Srbiji koje danas žive u siromaštvu ili riziku od siromaštva. Koleginica jedna danas obrazlažući predloge za jedan od svojih zakona je navela da je stopa ugroženosti od siromaštva, po podacima RZS 41%. Dakle, 41% stanovnika u Srbiji je po tim podacima iz 2015. godine ugroženo od siromaštva. Obzirom da Vlada nije uradila ništa, pa ni donela ovaj zakon ili usvojila strategiju o borbi protiv siromaštva, verujem da su ti brojevi danas još dramatičniji.

Ova Vlada i novi ministar i dalje nemaju rešenje i dalje čujemo najavu u skladu sa obećanjima – biće uskoro, za mesec-dva, najviše šest, pa onda posle godinu dana opet isto obrazloženje.

Pozivam vas da glasate za ovaj zakon kako bi pokazali brigu za 40% i više građana.

Hvala predsednice.

Godinu i po dana predlažemo izmene i dopune Zakona o kulturi. O tome da suština izmena zakona je da se kulturnim radnicima, koji dobiju najveće evropske, svetske nagrade po automatizmu da pravo na nacionalnu penziju, na isti način na koji je to rešeno u slučaju vrhunskih sportista.

Na razne načine sam ovde pokušavao da govorim u ova tri minuta o važnosti kulture, citirajući izjave koje su davali predstavnici vlasti, u situacijama kada im je odgovaralo da se predstave kao neko ko brine o kulturi, do raznih drugih istorijskih izjava brojnih državnika i velikih mislilaca. Ali, nažalost, usvajanje i stavljanje ove tačke, nije se desilo. Mislim da je najbolje obrazloženje, zašto se to nije desilo, činjenica da su dva mlada čoveka koja su pre šest meseci protestovali na ulicama Beograda, u protestu koji se zvao „Kulturom protiv diktature“, koji su na ulicama grada Beograda tražili više kulture, kao načina da se izborimo sa krizom u kojoj se društvo u Republici Srbiji nalazi, danas se nalazi u situaciji da moraju da idu kod prekršajnog sudije, da odgovaraju za to što su uradili, iako im je tada od strane predsednika Republike, od strane ministra Stefanovića rečeno da ne moraju ni o čemu da brinu, da mogu slobodno da protestuju, da nikakve mere protiv njih neće biti preduzete.

Danas vidimo da su mere preduzete, da se u tom trenutku mere preduzimane, da su policajci u civili išli pored tih demonstranata i brižljivo vodili evidenciju ko kakve parole uzvikuje. Da li viču – ua diktaturi, da li viču - hoćemo kulturu, i da zbog toga treba da idu kod sudije za prekršaje. Kada budu kažnjeni sa 100 hiljada dinara koje nemaju da plate, zato što ne mogu da nađu posao u državi Srbiji, moraće da idu u zatvor 100 dana. To je odnos ove vlasti prema njihovim građanima i prema kulturi.

Suština ovog zakona je da se zaslađena gazirana i negazirana pića, veštački zaslađena, oporezuju posebnom stopom. Svaki put kada se pripremam za diskusiju u ova tri minuta pronađem nove primere kao se zemlje u svetu bave problemom nezdrave ishrane, povećanja pre svega bolesti gojaznosti i dijabetesa, kao jednu posledicu od gojaznosti.

U želji da dobijem pažnju kolege poslanika, da se konačno pozabavimo ovim pitanjem, i godinu dana nemam razumevanja. Iskren da budem računam da ga ni danas neće biti i da ćemo ponovo propustiti šansu da uradimo nešto sa jednim od gorućih problema, pre svega mislim dece u Srbiji.

Jedna vest od pre godinu dana kaže, po jednoj studiji, da je učestalost gojaznosti kod dece povećana pet puta u Srbiji. Jedan od glavnih, ako ne i glavni razlog, je loša ishrana i ishrana u kojoj obiluju zaslađena, veštači zaslađena pića i hrana. Razne zemlje na raznim nivoima se sa ovim problemom suočavaju, sagledavaju taj problem i pokušavaju da nađu rešenje. Poslednji primer koji sam našao pre nekoliko dana, to je da Kanton Sarajevo u školama zabranjuje čips, slatkiše i gazirana pića, i da će umesto toga država odvojiti novac kojim će biti finansiran jedan zdrav obrok u školama, u Kantonu Sarajevo.

Nažalost, ovde ni jedan nivo vlasti se ovim problemom ne bavi, a na svim nivoima vlasti je SNS. Očigledno je da SNS postala stranka koja pre svega služi kapitalu, krupnom kapitalu, a ne građanima Republike Srbije. Ministar finansija nije želeo, kada smo kao amandman ovo predložili pre godinu dana, da usvoji u Zakonu akcizama, ali je zato otišao na proslavu kompanije Koka-kola u Srbiji i da govori o profitu, o uslovima poslovanja, ali ne o životu građana Srbije.

Pozivam vas kolege poslanici, da uradimo nešto po ovom pitanju, da usvojimo ovaj zakon, koji bi trebao da omogući bolje zdravlje.

Zahvaljujem.

Evo, gledam kako poslanici vlasti nonšalantno odbijaju sve predloga zakona od strane opozicije, koji se tiču života građana u Republici Srbiji, a ne smeta vam to da, ukoliko je to deo vaše kampanje, pozivate opoziciju na dijalog.

Zakon koji ja predlažem, evo ovo je već više od 20 puta koliko ga predlažem, čak sam nudio i poslanicima vlasti da ga predlože, zato što se tiče studenata, zato što se tiče đaka koji treba da ostvaruju pravo na stipendije, zato što on treba da otkloni one nepravilnosti koje danas postoje, da gradonačelnici, predsednici opštine ne mogu zbog kolizije zakona da stipendiraju svoje đake i studente, jer krše jedan Zakon o učeničkom i studentskom standardu ukoliko se ne promeni ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi.

Zapravo, vi danas želite da budete nemi na to da je glavna tema u Srbiji kako najlakše i gde otići, da mladi ljudi danas ne planiraju da ostanu i žive u Srbiji, da je Srbija među prvima u svetu čak po odlivu visoko obrazovnih kadrova, i naravno ne želite ni ovu jednostavnu stvar da uradite, a to je da stavite na dnevni red ovaj zakon i pomognete roditeljima talentovanih i nadarenih đaka i učenika da mogu lakše da finansiraju njihova školovanja, da ne govorim o tome da ne želite ni da obezbedite besplatne udžbenike za školovanje, čime direktno kršite Ustav, što je nedopustivo da jedan ovakav dom krši Ustav kao najviši akt jedne države.

Zapravo, vas očigledno mladi ljudi interesuju samo onda kada treba da budu vama kapilarni glas, kada trebate da ih stavite na listu sigurnih glasova, a kada istinski treba pružiti pomoć mladim ljudima, oni su uvek tu negde na začelju prioriteta, jer imate uvek, uglavnom, neke veće prioritete.

Ono što je najgora stvar još, to je što i oni mladi ljudi koje roditelji iškoluju, koji budu vrhunski studenti sa odličnim prosecima, za njih nema mesta u državnoj upravi, zato što su njihova mesta zauzeli šoferi, zauzeli konobari, i to u ministarstvima u državnim institucijama, i danas odlučuju o stanju stvari u Republici Srbiji.

Stoga vas molim, ukoliko niste želeli 20 puta da ovaj moj predlog prihvatite i stavite na dnevni red, ja ga, evo, nudim poslanicima SNS ili bilo koje druge vladajuće stranke, ili pozivam Vladu Republike Srbije da ga predloži, da usvojite ovaj zakon kako bismo otklonili ove aktuelne nedostatke, kako bi mogli da stipendiramo učenike i studente bez kršenja zakona.

U skladu sa članom 88. ću da vas zamolim da utvrdimo kvorum.

Zašto ovo tražim? Vi ste sada kada ste obavili glasanje saopštite broj glasova za, broj protiv, broj uzdržanih. Svaki ovaj predlog je dobio većinu. Vi ni na kraju niste rekli koliko je glasova, odnosno koliko je poslanika prisutno, jer tu informaciju nemate.

Da bi mogli da konstatujete da neki Predlog nije dobio većinu, morate da kažete koliko je poslanika u sali.

Znači, vi ste sada obavili nekoliko puta glasanje.

Prebrojali ste 10,11, 12 i 15 glasova za, nijedan protiv, nijedan uzdržan i konstatovali ste da predlog nije usvojen. Ako predlog nije usvojen, mora da se zna koliko je poslanika u sali. Ja vas molim, lepo kaže, ja imam pravo, mogu da tražim svaki put, na svakom glasanju, ako sistem za elektronsko glasanje ne radi, tražim utvrđivanje kvoruma prebrojavanjem narodnih poslanika – član 88. stav 8. Hvala.

Hvala predsednice.

Znači, po članu 88. stav 10. koji glasi – ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, to sam ja u ovom slučaju, izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, znači ja izražavam sumnju, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivkom narodnih poslanika, o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Znači, ja tražim, pošto imam sumnju u utvrđeni kvorum prebrojavanjem, da se prozivkom narodnih poslanika, kako to predviđa član 88. stav 10. Poslovnika, kvorum utvrdi prozivkom narodnih poslanika.

Hvala.

Pa ja ću da ponovim svoj zahtev član 88. stav 10. - ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi i prozivkom narodnih poslanika o čemu skupština, Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Znači, mi ovde radimo više od dva sata na osnovu kvoruma utvrđenog ručnim prebrojavanjem.

Nigde ne kaže da ja moram neposredno po utvrđivanju kvoruma ručnim prebrojavanjem da tražim prebrojavanje prozivkom. Tražim u ovom trenutku. Tražim zato što izražavam sumnju u postojanje poslednjeg tvrđenog kvoruma ručnim prebrojavanjem.

Vaš odgovor ne može da bude da sam ja trebao da tražim prvo ručno prebrojavanje. Znači mi imamo poslednji utvrđeni kvorum ne elektronskim sistemom, ne prozivkom, nego ručnim prebrojavanjem pre više od dva sata. Ja vas sada molim da taj kvorum proverimo i imam pravo da tražim, u skladu sa članom 88. stav 10. Poslovnika, da tražim da se provera kvoruma uradi prebrojavanjem poslanika po spisku. Hvala.

Probaću još jednom, iako imam utisak da vi želite od mene da napravite magarca.

Ne tražim povredu Poslovnika, poštovana predsednice ja tražim pravo koje stoji u članu 88. stav 10…

Ako već popunjavamo vreme, da ga popunimo po stavu 10. člana 88, ponovo. Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivkom narodnih poslanika, a o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Znači, utvrdili ste prebrojavanjem da ima 138 poslanika u sali. Ja izražavam sumnju i u skladu sa ovim stavom člana 88. tražim da se prozivkom utvrdi broj prisutnih poslanika u sali. Hvala vam.

Vi toliko brinete o vremenu koje imam, imam i 56 sekundi poslaničke grupe i iskoristiću svaki trenutak da ukažem još jednom na lošu, imali nekih problema poštovane kolege?

Vršite vašu obavezu i starajte se o miru u sali.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Da još jednom ukažem na loše strane ovog zakona, između ostalog i one koje smo ovim amandmanom pokušali da ispravimo, a to je vezano za izbor direktora.

Ovaj zakon kroz ovaj član i kroz nekoliko sledećih članova o kojima, nažalost, zbog krađe vremena od strane predsednice Parlamenta, nećemo biti u mogućnosti da govorimo, je svu vlast stavio u ruke ministra. Usvajanjem ovog zakona izbor svih direktora škola, preko 1000 škola, biće u rukama ministra. Ne mogu da verujem da je ministar na početku izlaganja i ove rasprave rekao da će ovaj zakon uvesti veću efikasnost u obrazovanje.

Na koji način jedan čovek, ministar, može efikasno da izvrši imenovanje direktora preko 1000 škola u Srbiji? Koja je to efikasnost? Na koji način ćemo imati, da li ćemo imati direktore škola ili ćemo imati vd direktore škola, što je način na koji ova Vlada upravlja državom već pet godina?

Usvojili smo zakon o javnim preduzećima pre godinu i po dana. Oročili izbor direktora na konkursima, na godinu dana da se završi. Prošlo je šest meseci, taj izbor nije završen. Ovde ćemo imati ponovo istu situaciji. Imaćemo vd stanja u svim školama u Srbiji. Direktori će morati da budu poslušnici lokalnih ispostava SNS i imaćemo umesto dobrog i kvalitetnog školstva partijsko školstvo, kao što imamo partijska javna preduzeća, kao što imamo partijsku državu, partijske medije i zbog toga Srbija i mladi iz Srbije danas odlaze, zbog toga mladi iz Srbije ne vide svoju budućnost ovde i ovaj zakon će dodatno otežati i pogoršati tu sliku.

Hvala, predsedavajući.

Prvo želim da ukažem vama i predsednici Skupštine, koja je po članu 27. dužna za staranje o primeni Poslovnika, da pitanja koja postavljamo nemaju odgovor ili stižu mnogo kasnije posle propisanih 15 dana. Stvarno bih molio predsednicu parlamenta da se potrudi da odgovore na pitanja koja se postavljaju na ovaj način dobijemo ranije.

Ja sam postavio krajem juna meseca pitanje o stanju remonta u javnom preduzeću EPS. Odgovor sam dobio posle mesec dana koji zvuči onako kao lepa bajka, da je sve po planu i da će sve da bude u redu.

Međutim, činjenice govore drugačije, da je stanje u Elektroprivredi Srbije danas zabrinjavajuće i zbog toga smo mi, kao poslanička grupa, tražili da se organizuje u skladu sa članom 209. Posebna sednica za postavljanje pitanja na aktuelnu temu i ja očekujem da ćemo konačno u ovom sazivu dobiti jednu sednicu na aktuelnu temu onako kako to Poslovnik predviđa, a brojne poslaničke grupe su brojne teme u prethodnih godinu i po dana u ovom sazivu tražile da se razmatraju i nikada nismo bili u prilici.

S druge strane i ona obaveza jednom mesečno da se postavljaju pitanja Vladi, poslednjeg četvrtka u mesecu, se tendencioznim zakazivanjem sednica Skupštine izbegavaju. Tako da je očigledno da ni ovaj četvrtak, za dva dana, Skupština neće raditi i nećemo biti u prilici da predsednici Vlade i ministrima postavimo pitanje već treći put od njihovog izbora. Apelujem na predsedništvo parlamenta da nešto promeni i da poštuje Poslovnik.

Postavio bih danas pitanje predsednici Vlade i predsednici parlamenta o tome da li su obavešteni od strane direktora Republičkog zavoda za statistiku, gospodina Kovačevića, da je metodologija o utvrđivanju stope nezaposlenosti/zaposlenosti promenjena 2015. i 2016. godine? Zašto postavljam ovo pitanje? U jednoj polemici koja se vodila između gospodina Arsića, koji je napisao jedan tekst gde naučno pobija mogućnost da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 26% na 11, 12%, koliko slušamo od strane predsednika Republike, predsednice Vlade, svih ministara, gospodin Kovačević je odgovorio da je metodologija kojom se utvrđuje stopa nezaposlenosti promenjena 2015/16 godine i da, stoga, su podaci iz prethodnog perioda sa podacima danas neuporedivi. Čovek kaže, o tome je Republički zavod za statistiku obavestio javnost.

Mene zanima kako je to obavestio javnost? Da li su okačili na oglasnoj tabli u Zavodu da je promenjena statistika 2015. i 2016. i da ti podaci ne mogu da se upoređuju? Ili je poslato obaveštenje, recimo, makar u Vladi? Da članovi Vlade ne budu u zabludi kada misle da je ekonomska politika Vlade dovela do toga da se nezaposlenost u Srbiji prepolovi. To jednostavno nije tačno i to građani znaju i osećaju na svojoj koži katastrofalne posledice ekonomske politike Vlade, koja nije smanjila nezaposlenost. Možemo jedino da govorimo o tome da je smanjen broj nezaposlenih, zato što se veliki broj ljudi, nažalost, iselio iz Srbije, jer u Srbiji nisu mogli da nađu posao. Ali je ta ekonomska politika dovela do toga da je Srbija danas zemlja sa najvećim brojem siromašnih ljudi u Evropi, 12%, sa najvećom stopom ugroženosti od siromaštva, skoro 30%. Ja, evo, verujem možda su ministri i poslanici bili u zabludi i veruju da je stvarno stopa nezaposlenosti smanjena sa 26 na 12%, a ne znaju da je promenjena metodologija.

Molim vas da dobijemo to obaveštenje, da ne budemo u zabludi, da ovde donosimo odluke bazirane na zdravim realnim činjenicama. Na ovaj način dovešćemo do daljeg osiromašenja nastavkom ekonomske politike, daljeg osiromašenja građana Srbije i daljeg iseljavanja mladih talentovanih ljudi iz Srbije. Zahvaljujem.