Zahvaljujem, predsednice.

Moje kolege i ja iz poslaničkog kluba samostalnih poslanika nemamo ništa protiv prepoznavanja intenzivnijeg aktivizma i delovanja po pitanju evrointegracija, ali to nije slučaj sa ovim članom kojim se predlaže uspostavljanje ministarstva za evrointegracije.

Odnosno način na koji se to planira je veoma diskutabilan i ja ću obrazložiti zbog čega. Najpre moram da se osvrnem na kontinuiranu raspravu po ovom pitanju kada su sve zasluge pripisivane još uvek aktuelnoj ministarki za evrointegracije u tehničkoj vladi, gospođi Joksimović, naročito po pitanju otvaranja pregovaračkih poglavlja, a da niko, ali niko od poslanika većine smogao snage hrabrosti, korektnosti, poštovanja i svega što uz to ide prema gospođi Tanji Miščević, kao šefici pregovaračkog tima, koja zajedno sa brojnim radnim grupama čini zapravo kičmu pregovaračkog procesa. Ruku na srce ovaj proces ne bi ni izgledao tako da nema gospođe Miščević. Zaista sam dužna kao neko ko je sa njom sarađivao da skrenem pažnju na to, a mislim da je izuzetno nekorektno od strane poslaničke većine da se tog dela nije setio.

Ono što je dodatno problematično u uspostavljanju ovog ministarstva i načina uspostavljanja rada ovog organa, državne uprave u budućnosti, što je izvesno, jeste tretman stručnih lica, odnosno profesionalaca. Kao što sam malopre pomenula, pa i u pukoj raspravi gospođe Miščević, moram da kažem da je izuzetno veliki problem bio taj što se do sada u pregovaračkim radnim grupama ministarstava na čelu više od polovine pregovaračkih radnih grupa su bili državni sekretari, koji niti imaju znanja, niti imaju kvalifikacije za to, a više od polovine njih ne zna ni da bekne engleski jezik.

To je nešto što je činjenica i što je predstavljalo zaista intenzivno spoticanje u elementarnim stvarima sa drugom pregovaračkom stranom, odnosno predstavnicima EU, o čemu je tim gospođe Miščević vrlo dobro sve znao i koliko-toliko uspeo da taj trasirani put još davne 2001. godine privede onoj pravoj nameni. Takođe i u …

Koristim i vreme zamenice poslaničke grupe.

Po amandmanu i iskoristila bih rado ostatak vremena da ukažem na još neke rizike koji su do sada bili ozbiljna nota u pregovaračkom procesu, kritička nota naravno, i zbog čega mi ne možemo da podržimo na ovaj način uvođenje ministarstva za evropske integracije.

Kao što sam rekla u prvom delu izlaganja kada sam istekom tog dela vremena prekinuta, ono što se ispostavilo kao strašno veliki problem u dosadašnjem radu, a sada deluje da će se samo ta koordinacija nastaviti, a to je da su na čelu pregovaračkih radnih grupa ispred ministarstava državni sekretari, od kojih više od polovine niti govori engleski jezik niti su stručno osposobljeni ni kapacitetima ni obrazovanjem ni iskustvom za posao koji je pred njima.

U tom smislu, želim posebno da skrenem pažnju da se nadam da se nikada više neće dogoditi situacija kakvu smo imali na poslednjoj međuvladinoj konferenciji, kada su se raspravljala otvaranja poslednja dva pregovaračka poglavlja, kada se niko od stručnih lica ko je pisao pregovaračko poglavlje nije našao u delegaciji Republike Srbije. Dakle, niti smo imali predstavnika ili direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, niti bilo koga iz Uprave carina. To su stručna lica koja su pisala pregovaračka poglavlja koja će i sutra trebati implementirati i pripremati sva akta radi harmonizacije, ali oni nisu, nažalost, našli mesto u delegaciji Republike Srbije, što je nedopustivo. Taj odnos ocene pozitivne prema nestručnim licima koji su nagrađeni tako što su šefovi pregovaračkih radnih grupa, a nenagrađivanje, kažnjavanje, izolacija ili sakrivanje stručnih lica koji zapravo rade evrointegracijski posao u najozbiljnijem delu tog posla je nešto sa čim Vlada Republike Srbije i naročito ovaj budući saziv koji se očekuje za nekoliko dana treba da se suoči i da prizna da nema kapaciteta ni znanja za to.

Ono što sam još pri kraju svog izlaganja dužna da napomenem, iz prostog razloga što smo slušali u prethodnim izlaganjima pohvale na račun ove Vlade Republike Srbije i prethodne Vlade, odnosno istog sastava, a to je da se ostavlja utisak da je proces evrointegracija započeo dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Vlade, kao glavnog pregovarača. Moram radi javnosti da podsetim da se do otvaranja pregovaračkih poglavlja ne bi ni došlo da Republika Srbija najpre nije stekla status kandidata. To se dogodilo početkom 2012. godine, dakle, pre nego što je Aleksandar Vučić uopšte došao na vlast. Da bi Republika Srbija stekla uopšte status kandidata, takođe radi javnosti, važno je da napomenem da je prethodno trebalo da se ispuni niz vrlo teskobnih uslova, između ostalog i saradnja sa Haškim sudom. Tako da je Vlada Aleksandra Vučića i ceo ovaj pregovarački proces praktično došao na gotovo, na spreman teren i na rešena najteža pitanja od 90-ih godina do 2012. godine.

Jako je važno reći da je otvaranje pregovaračkih poglavlja priznanje svim vladama od 2001. do 2012. godine, kada su se stekli uslovi za otvaranje pregovaračkih poglavlja, a ne da se pod navodnicima novija istorija ili istorija približavanja Evropskoj uniji broji od 2012. godine i Aleksandra Vučića. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Koleginice i kolege, pozivam se na kršenje člana 105, odnosno pogrešno protumačenih reči i držim zbog javnosti da istaknem nešto jako važno, a to je da je čista laž da je došlo do bilo kakvih falsifikovanja, kao što je ovde rečeno. Niko od nas narodnih poslanika ne može ništa da falsifikuje. Ključ je očigledno u pisarnici i u službi, odnosno u pokušaju manevra koji vam je u ovom trenutku i u ovom danu pošao za rukom, a to je da narodni poslanicima opozicije ne dozvolite ni njihovo vreme koje im pripada po predlozima za dopunu dnevnog reda.

Znam da je svima vama izuzetno teskobno vreme od četiri do pet sati, koliko traje svaki početak svake sednice, kada se utvrđuje dnevni red i kada mi imamo gotovo 70 predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda. To je jedino vreme kada narodni poslanici opozicije mogu da govore u miru, neometani u svoja po tri minuta po predlogu zakona, bez prava na repliku bilo koga drugog, bez kršenja Poslovnika, što znači da jedino dragoceno vreme kada neometano možemo da govorimo jeste upravo utvrđivanje dnevnog reda. Sada ste našli manevar kako da nam i to uskratite. To je suština ove gimnastike sa vremenom, odnosno tzv. odlaganjem sednice od 10.00 sati na 15.30 sati.

Želim da javnost sa tim bude upoznata i da i poslednju vremensku mogućnost koju narodni poslanici opozicije, ponavljam, imaju pred svima drugima koji pokušavaju bukom i polnim i rodnim temama da skrajnu ovu važnu temu jeste ta da nam i to vreme oduzmete. Hvala.

Po amandmanu.

Odmah ću da se nadovežem na obrazloženje ministarke. To kako ste vi protumačili ovde da neko odlučuje da li će ukoliko raspolaže gotovinom i spremnim novcem uzeti kredit ili ne, to je potpuno privatna stvar i tako gledate kada donosite privatnu, porodičnu, partnersku, kakvu god drugu odluku. Kada donosite tu odluku na teret građana Srbije ne možete tako da se odnosite prema tim obavezama.

Juče sam rekla – davanje garancija za kredit koji uzima EPS nije za neku imaginarnu ili od strane imaginarne žene npr. koja se zove Vlada ili država. Znači, to je obaveza za sve građane Srbije, i one koji su glasali za ovu Vladu i Aleksandra Vučića i one koji nisu i one koji su glasali protiv i koji nisu bili ni u zemlji itd. Dakle, vi preuzimate obavezu u ime svih građana Srbije na prilično dugačak period, bez obzira da li je kamata 0,01%. Ne možemo govoriti da je to najbolja moguća stvar u ovom trenutku.

Mi i dalje nismo dobili odgovor na nekoliko puta juče postavljeno pitanje, a to je, i ovaj primer ne smatram dobrim, možda dodatno obrazloženje – zašto neko ko je kreditno sposoban, u ovom slučaju EPS, duži državne garancije da bi uzeo kredit? Vrlo jednostavno pitanje. Mi smo se kroz celu jučerašnju raspravu, kao i malopre, osvrtali na to u kom stanju je neko ostavio državu i zašto su sada ovi krediti nužni i da mi imamo nešto protiv otpepeljavanja, što je zapravo cilj, odnosno unapređenje zaštite životne sredine ovim kreditom. Niko nema ništa protiv otpepeljavanja. Imamo protiv načina na koji se dolazi do sredstava, odnosno garancija za taj kredit koji uzima EPS. Daleko bilo da bilo ko od nas ima išta protiv otpepeljavanja.

Zahvaljujem.

Smatram da ste tokom prethodnih minuta povredili član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine i svih nas narodnih poslanika time što niste reagovali kada nas je ministar Ana Brnabić lepo, uredno u više navrata izvređala ovde.

Neću da pričam o mimici i gestikulaciji, odraz personalnog identiteta, ali da nam kaže da smo mi kao u prvom razredu osnovne škole ovde? Znači, ako se uznemirila, ako je nešto nervira, možete joj preporučiti da izađe, da napravi pauzu, prošeta, popije limunadu i da se vrati i mirne glave nastavi diskusiju sa narodnim poslanicima.

I meni se što šta ne sviđa ovde i mislim da je možda na jaslenom nivou nekada rasprava ovde, pa se ne ponašam tako, naročito ne prema ministrima i naročito ne prema ministarki Brnabić.

Moja diskusija u prvom redu je bila, verujem, vrlo utemeljena, argumentovana, bez niskih udaraca i očekujem da se prema nama isto tako ponaša i od vas, predsednice Narodne skupštine, da reagujete, bez obzira da li je neko žena ili ne. I ja sam žena pa smatram da su me kolege bezbroj puta do sada uvredile kroz svoje diskusije, pa nisam zloupotrebljavala rodnu ili seksualnu opredeljenost da doskočim ili vodim monologe.

Molim vas zaista da objektivno ponašanje uvedete kao pravilo, a ne da nas ministri tretiraju i to izgovaraju, da smo kao u prvom razredu osnovne škole. To je nedopustivo. Znači, kada vam dođe to da izgovorite, izađete, prošetate i vratite se.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, moj amandman kao i ostalih kolega, odnosi se na to da predložena izmena zakona, treba da se briše kao i svi ostali amandmani i kao što smatram da i sve odluke štetne vlasti Aleksandra Vučića, treba staviti van snage, naročito kada je reč o zaduživanju, jer smo svi svesni da jeste na delu dodatno zaduživanje, bez obzira što se zove - opterećenje garancijama za kredit EPS-u, odnosno 45 miliona dinara.

Naprosto, imam utisak da je vrlo malo konstruktivne rasprave ovde bilo. Pretežni deo rasprave, još unazad nekoliko dana, naročito ovog jutra, odnosilo se, uglavnom na spočitavanje pozicione većine opozicionoj strani, na način da su, recimo, izgovarane reči kao da su učinjena razna nepočinstva u ranim režimima, pa se to sada ispravlja u ovom trenutku.

Nadovezujući se na raspravu kolege Zorana Živkovića, dužna sam da podsetim da je upravo radikalski ministar Aleksandar Vučić, u zajedništvu sa svojim kolegama tada, u Vladi JUL-a i SPS-a ostavio ne samo devastiranu zemlju u jesen 2000. godine, već apsolutno unakaženu državu.

Dužna sam, takođe, da podsetim da je do kraja svog tadašnjeg mandata, u oktobru 2000. godine više…

Zahvaljujem.
Koliko god pokušavali neće ništa, zaista, oprati tu biografiju Aleksandra Vučića u 90-im godinama, ali ja ću se konkretno osvrnuti na još neke stvari koje su ovde izrečene.
Zamolila bih kolege iz političke većine Aleksandra Vučića da, takođe ne manipulišu onim što smo neposredno pre mene čuli, a to je da neko ovde ne želi unapređenje zaštite životne sredine ili otpepeljavanje, što bi trebalo da bude tema ili jedan od fokusa i cilja ovog amandmana.
Dakle, nismo mi protiv otpepeljavanja i unapređenja zaštite životne sredine, mi smo protiv toga da Republika Srbija i građani Republike Srbije garantuju za zajam, odnosno kredit EPS-a koji to može da učini sam.
Kada kažem teret po leđima građana Republike Srbije, za one kojima to nije do kraja jasno, a uvek se ispostavi da mnogima nije jasno, to znači da se ovim potezima zadužuju ne samo građani koji su glasali za ovu političku većini, već i oni koji su glasali protiv ove političke većine, kao i oni koji uopšte nisu glasali.
Dakle, svi poreski obveznici, pa čak i državljani koji možda ni ne žive u ovom trenutku u Republici Srbiji, dodatno se zadužuju do 2020. odnosno 2022. godine. Takođe, dovoditi u pitanje odnos naš prema Saveznoj Republici Nemačkoj, je takođe banalizovanje i uprošćavanje svega onoga što podrazumevaju evropske integracije. To bi kolege iz političke većine morale dobro da znaju, jer nije svaka ljubav prema Republici Nemačkoj, obavezujuća tako što podrazumeva pranje nečije biografije.
Dakle, to je pranja sopstvene biografije a ne biografije Republike Srbije. Ona ima svoju istoriju, ona je zapisana, mnogi smo još uvek svedoci te istorije i naravno da kažem ni jedan politički manevar neće oprati i amnestirati i abolirati stanje u kojoj je ova zemlja ostavljena 2000. godine iz koje se nepopravljivo ne možemo od tada izvući.
Ja ću podsetiti, naravno da je tada ostavljen potpuno opljačkan penzioni fond, koji do danas nije oporavljen. Podsetiću, recimo, da godinama nisu isplaćivati dečiji dodaci. Kraljevina Norveška je 2000. godine donirala Republici Srbiji pomoć da bi se isplatili dečiji dodaci. To je bilo stanje koje je zatečeno 2000. godine. To je teško popravljivo ikada u budućnosti moglo da se zamisli, tako da ova mesijanska izjavljivanja i ovi mesijanski pokušaji da su sada spasioci u liku Aleksandra Vučića i njegove političke većine pred nama apsolutno…

Na šta sam upozorena?

Uključite me, pa ću da vam objasnim.
Po istom osnovu, zato što mi niste dali odmah pravo na repliku, iako ste potvrdili da ste me primetili, nego ste dali…

Bila sam apsolutno u sistemu, nego ste obrisali listu.

Ne, ja tražim repliku koju ste mi potvrdili da sam prijavljena, a onda ste me izbacili iz evidencije. Javila sam se odmah…

Još dok je kolega Vladimir Orlić govorio odmah posle mene, replicirajući mi, i odmah sam se javila. Gospođa generalni sekretar me je…

Apsolutno me je pominjao u negativnom kontekstu i to vi dobro znate.

Zahvaljujem. Nadovezujući se na ono što su moji prethodnici izneli u odnosu na ovaj paket rešenja u oblasti pravosuđa, moram još da istaknem da ono što se nalazi pred nama, nije ništa drugo do naličje, pravo naličje Nacionalne strategije, reforme pravosuđa za petogodišnji period 2013-2018. godina, naličje sopstvenog dokumenta Vlade Republike Srbije.

Naličje Akcionog plana ove Vlade za Poglavlje 23. Naličje svega što u evropskim rukavicama pokušava da mađija Aleksandar Vučić, još uvek predsednik ove Vlade, kada kaže da je pravosuđe nezavisno. Ovakvim odlučivanjem se samo proširuje i pojačava uticaj političkih donosioca odluka, odnosno Narodne skupštine u odnosu na organe pravosuđa. Dakle, umesto da bude obrnuto.

Kao što sam rekla, zadatkom koji smo sebi zadali, odnosno ova Vlada, naročito kroz akcioni plan za Poglavlje 23. koje je suštinsko najvažnije, temeljno i bazično za nastavak pregovora sa EU, ovim se samo pojačava uticaj Narodne skupštine umesto da bude obrnuto.

Ono što je problem, jeste da vi i dalje ne preduzimate ništa da promenite Ustav, koleginice i kolege.

Promena Ustava, to je rešenje za ovu situaciju i isto tako Akcionim planom koji se do kraja ove jeseni predviđa, promena Ustava upravo u delu kojim se iz nadležnosti Narodne skupštine uzima ili oduzima pravo da bira pravosudne organe, već to ostavlja struci, a vi to na mala vrata sada završavate, samo nekoliko meseci, pre nego što ističe rok za promenu Ustava.

Ja vas molim da razmislite još jednom i da predlagač ipak podvuče ovo rešenje, krenuvši za onim što je sam sebi zadao kao cilj, a to je promena Ustava, a ne na mala vrata, krišom u retkim zasedanjima, gotovo uoči letnje pauze, postavljajući tužioce i sudije, ne samo koji su sa diskutabilnim biografijama, već koji narušavaju ono što je ova Vlada i ovaj zemlja odgovorno preuzela za cilj pred EU. To drugačije apsolutno nije moguće do promenom Ustava. Ja ne ulazim u ovom trenutku da li vi imate većinu za promenu Ustava ili ne, fakat da je nemate kao dvotrećinski izostanak te podrške koji je nužan, ali to je vaš problem, a ne naš problem, a shodno onome što ste samo zadali i što je ova država, trebalo bi, odgovorno zastupala pred organima EU, otvorićete polje penala.

Dakle, ako se Akcioni plan ne ispoštuje, ne znači da se ne dešava apsolutno ništa, nikom ništa, promenićemo ga kao što smo čuli, Bože moj, prekršili smo neka obećanja i neke garancije koje smo sami zadali.

Ja bih jako volela da se na nivou evropskih pregovora otvori pitanje penala. Dakle, ukoliko se ciljevi koji su dogovoreni i usaglašeni, obostrano ispune, građani Srbije treba da znaju da će ova Vlada iz republičkog budžeta plaćati penale, ukoliko se dogovorima drugačije ne reši.