Uključite me, pa ću da vam objasnim.
Po istom osnovu, zato što mi niste dali odmah pravo na repliku, iako ste potvrdili da ste me primetili, nego ste dali…

Bila sam apsolutno u sistemu, nego ste obrisali listu.

Ne, ja tražim repliku koju ste mi potvrdili da sam prijavljena, a onda ste me izbacili iz evidencije. Javila sam se odmah…

Još dok je kolega Vladimir Orlić govorio odmah posle mene, replicirajući mi, i odmah sam se javila. Gospođa generalni sekretar me je…

Apsolutno me je pominjao u negativnom kontekstu i to vi dobro znate.

Zahvaljujem. Nadovezujući se na ono što su moji prethodnici izneli u odnosu na ovaj paket rešenja u oblasti pravosuđa, moram još da istaknem da ono što se nalazi pred nama, nije ništa drugo do naličje, pravo naličje Nacionalne strategije, reforme pravosuđa za petogodišnji period 2013-2018. godina, naličje sopstvenog dokumenta Vlade Republike Srbije.

Naličje Akcionog plana ove Vlade za Poglavlje 23. Naličje svega što u evropskim rukavicama pokušava da mađija Aleksandar Vučić, još uvek predsednik ove Vlade, kada kaže da je pravosuđe nezavisno. Ovakvim odlučivanjem se samo proširuje i pojačava uticaj političkih donosioca odluka, odnosno Narodne skupštine u odnosu na organe pravosuđa. Dakle, umesto da bude obrnuto.

Kao što sam rekla, zadatkom koji smo sebi zadali, odnosno ova Vlada, naročito kroz akcioni plan za Poglavlje 23. koje je suštinsko najvažnije, temeljno i bazično za nastavak pregovora sa EU, ovim se samo pojačava uticaj Narodne skupštine umesto da bude obrnuto.

Ono što je problem, jeste da vi i dalje ne preduzimate ništa da promenite Ustav, koleginice i kolege.

Promena Ustava, to je rešenje za ovu situaciju i isto tako Akcionim planom koji se do kraja ove jeseni predviđa, promena Ustava upravo u delu kojim se iz nadležnosti Narodne skupštine uzima ili oduzima pravo da bira pravosudne organe, već to ostavlja struci, a vi to na mala vrata sada završavate, samo nekoliko meseci, pre nego što ističe rok za promenu Ustava.

Ja vas molim da razmislite još jednom i da predlagač ipak podvuče ovo rešenje, krenuvši za onim što je sam sebi zadao kao cilj, a to je promena Ustava, a ne na mala vrata, krišom u retkim zasedanjima, gotovo uoči letnje pauze, postavljajući tužioce i sudije, ne samo koji su sa diskutabilnim biografijama, već koji narušavaju ono što je ova Vlada i ovaj zemlja odgovorno preuzela za cilj pred EU. To drugačije apsolutno nije moguće do promenom Ustava. Ja ne ulazim u ovom trenutku da li vi imate većinu za promenu Ustava ili ne, fakat da je nemate kao dvotrećinski izostanak te podrške koji je nužan, ali to je vaš problem, a ne naš problem, a shodno onome što ste samo zadali i što je ova država, trebalo bi, odgovorno zastupala pred organima EU, otvorićete polje penala.

Dakle, ako se Akcioni plan ne ispoštuje, ne znači da se ne dešava apsolutno ništa, nikom ništa, promenićemo ga kao što smo čuli, Bože moj, prekršili smo neka obećanja i neke garancije koje smo sami zadali.

Ja bih jako volela da se na nivou evropskih pregovora otvori pitanje penala. Dakle, ukoliko se ciljevi koji su dogovoreni i usaglašeni, obostrano ispune, građani Srbije treba da znaju da će ova Vlada iz republičkog budžeta plaćati penale, ukoliko se dogovorima drugačije ne reši.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, gosti iz Vlade Republike Srbije, ja ću se osvrnuti na tužilački deo dnevnog reda i odmah skrenuti pažnju na niz otvorenih pitanja juče, a koja su, nažalost, i do danas ostala kao otvorena i koja je pokrenuo kolega Marko Đurišić, tražeći odgovor na i danas u nekoliko navrata ponovljene stvari o onom biografskom delu za kandidate za tužioce koji se tiče akademskog perioda, odnosno same dužine trajanja studiranja, proseka, itd, što bi nama kao narodnim poslanicima moglo da da određene upute kada dođe Dan za glasanje.

Ono što se desilo juče, a to je da je ministarka odgovorila da ne smatra da treba da nam da takve informacije, vi to ne smete da radite. Vi to vrlo dobro znate. Sve i da smatrate da one nisu potrebne, kada vas narodni poslanik o tome pita, dužni ste da na njih odgovorite. Ja sam zaista očekivala da ćete danas doći sa tim informacijama. Pošto se to nije desilo, imamo vremena do Dana za glasanje i ja vas molim da o svim kandidatima dobijemo od vas, ne od Poverenika, sve podatke koje su narodni poslanici tražili za tužilačke funkcije.

Ono što mene naročito brine u ovom preobimnom dnevnom redu jeste onaj deo koji se tiče Tužilaštva, odnosno tužioca za ratne zločine. Imajući priliku da vidim programe dvoje kandidata, Milana Petrovića i Snežane Stanojković, vrlo je jasno da imaju potpuno suprotne ili suprotstavljene prioritete. Kandidat Milan Petrović za svoje prioritete je istakao jačanje regionalne i međuregionalne saradnje na svom polju delovanja, uz potpuno jednak tretman prema svima, bez obzira na nacionalnu, versku ili etničku pripadnost.

S druge strane, kandidatkinja Snežana Stanojković je u svom programu markirala da bi preispitala regionalnu saradnju i takođe dala prednost zločinima odnosno slučajevima u kojima su žrtve Srbi, što je, naravno, složićete, potpuno suprotno i domaćem i međunarodnom pravu i svim normama i svim okvirima koji se tiču bilo kog tužilaštva za ratne zločine.

Međutim, mi smo u radnom materijalu dobili kao prvopredloženu Snežanu Stanojković. Iz tog razloga ja ističem ozbiljne rezerve prema većini koja će u Danu za glasanje izabrati tužioce ili tužiteljku za ratne zločine.

Ono što naročito želim da istaknem jeste sledeće. Sve i da imamo najbolje kandidate na svetu za tužioce za ratne zločine, mene jako zanima kako će oni postupati kada stupe na dužnost, a naročito da li će se u ratne zločine mešati i istraživati na taj način da se ne bave samo izvršiocima, već i onim što smo mi jako dugo godina nosili kao strašno tešku hipoteku naše prošlosti, a to su ratni huškači.

Ja nemam amneziju i dobro pamtim ratno-huškašku perjanicu iz 90-ih godina Aleksandra Vučića, koji je bio na funkciji ministra informisanja, dakle, bivšeg ministra informisanja, i nadam se da će bilo ko ko bude izabran za tužioca za ratne zločine krenuti i od vrha piramide, time pokazujući svoju autonomnost, svoju nezavisnost, svoju profesionalnost, da su svi jednaki pred zakonom i da će propitati naročito one koje su na rat huškali, a ne samo one koji su zločine izvršili.

Baš sam juče gledala snimak nekog govora Aleksandra Vučića iz Gline, pred ljudima u uniformama, vojnim, paravojnim, to bi Tužilaštvo trebalo da istraži, gde je poklično izgovarao pozive na stvaranje Velike Srbije, a nemam baš utisak da se Velika Srbija jedino stvara u miru, a, na primer, jedino Velika Albanija u nemiru. Tako da bih volela da dobijem te odgovore…

Koleginice i kolege, narodni poslanici, znam da smo gotovo u petom satu utvrđivanja dnevnog reda, ali držim da je jako važan predlog pred vama i molim za nekoliko minuta vaše pažnje.

Naime, više puta smo do sada čuli kako bi preusmeravanje nekog budžetskog dela novca valjalo prenameniti za lečenje, ne samo retkih bolesti, već za lečenje oboljenja i stanja koje se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, to je zvaničan naziv. Ovaj predlog za izmenu Zakona o igrama na sreću daje upravo rešenje kako je to moguće pospešiti.

Naime, po tekućem zakonu 60% od prihoda od igara na sreću se sliva direktno u budžet Republike Srbije, preostalih 40% se namenski opredeljuju u pet oblasti. Između ostalog, za finansiranje Crvenog krsta, sporta i omladine, projekata na nivou lokalne samouprave i za lečenje oboljenja i stanja koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, unutar tih 40%, samo 5% je predviđeno za lečenje kao što sam rekla, oboljenja i stanja koja se ne mogu u našoj zemlji lečiti.

Moj predlog ide za početak za izmenu proporcija, odnosno startnog odnosa 60 prema 40, kako je sada u preraspodeli prihoda od igara na sreću, dakle od kladionica, poker aparata i ja predlažem da odnos bude 50 prema 50% sliva direktno u budžet, a da se 40% poveća za 10%, odnosno 50% da ide za ove namenske svrhe, i između ostalog i za ovu vrstu lečenja, a da se unutar tih 40, odnosno povećanih 50% samo 5% koje je predviđeno za lečenje ovih oboljenja poveća za pet puta, dakle za 25%.

Uz svo uvažavanje sporta i omladine i raznih projekata na nivou opštine i gradova, držim kao, verujem i svi vi da su životi naročito najmlađih mnogo važniji, i da kao što smo više puta čuli, ne treba SMS-ma i humanitarnim koncertima, takođe uz svo uvažavanje inicijativa građana da se ovim poslom bave, da obezbeđujemo lečenje za naše sugrađane, najmlađe naročito.

Imali smo upravo intenzivne pozive na svim društvenim mrežama, pa i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da se devojčici Teodori pomogne upravo bolujući od oboljenja koje ne može da se leči u Republici Srbiji. Dakle, ovom izmenom zakona bi se sredstva petostruko uvećala.

Zahvaljujem.

Moj predlog se zapravo svodi na to da se vratimo na stanje koje je prethodilo izmeni ovog zakona, jesenas u Narodnoj skupštini i kada je deo prihoda od poreza na zarade opštinama i gradovima, uzet ili otet u korist republičkog budžeta. To je, kao što svi znamo, najsigurniji prihod poreski na nivou opština i gradova i potpuno je bilo neverovatno da se on uzima lokalima u korist Republike, a da pritom s druge strane ostaju nadležnosti koje nisu smanjene, dakle nadležnosti opštinama i gradovima su ostale i dalje u obimu kao i pre toga, ali su sredstva smanjena.

Ovim predlogom za izmenu zakona tražim da se, dakle umanjenje ponovo vrati na prvobitno stanje i da opštinama i gradovima ostaje 80% od poreza na zarade, a da u republički budžet ide samo 20%.

Ovim predlogom za izmenu zakona tražim da se umanjenje ponovo vrati na prvobitno stanje i da opštinama i gradovima ostaje 80% od poreza na zarade, a u republički budžet ide samo 20%.

Moram da kažem da mi je teško da se pomirim sa činjenicom da znam da će ta povećana sredstva, ukoliko se ovaj predlog usvoji, biti zloupotrebljena, kao što to uvek biva od strane vladajuće Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera, koji uglavnom jesu na vlasti u svim opštinama i gradovima u zemlji, iako mi je jako teško da se pomirim sa činjenicom da će značajna budžetska lokalna sredstva da se izdvajaju za ono što smo svedočili tokom poslednje kampanje i za mitingaše koji se, naravno, iz javnih budžeta lokala prevoze na skupove vladajuće koalicije, za same autobuse, za botove koji u radno vreme rade botovski posao, za „sendvičare“, za ljude u „dor tu dor kampanji“ koji, uz obećanja o ugovorima o radu, takođe iz javnog lokalnog budžeta, skupljaju kapilarne glasove za tzv. sredstva javnog informisanja, kao što je „Informer“ koji, recimo, u mom gradu Pančevu dobija sredstva za finansiranje. Potpuno mi je jasno da „Informer“ ima projekat, ali on svakako ne treba da se finansira iz bilo kog javnog budžeta, naročito lokala.

Tako da vas molim da obratite pažnju, koleginice i kolege, na ovaj predlog i da zaista konstruktivno pristupimo upravljanju javnim budžetima, da pomognemo lokalnim samoupravama da postanu vlasne nad svojim budžetima i da ne zavise od centara moći nekada političkih, nekada isključivo finansijskih.

Zahvaljujem.

Moram da primetim mali ali ipak važan i pozitivan korak. U odnosu na moje obrazlaganje na prethodnoj sednici do danas imali smo raspon od nekoliko dana kada se više niko nije pojavljivao u Narodnoj skupštini mašući fotografijama dece drugih ljudi stigmatizujući tu decu, ali vreme je da odemo korak dalje i da se zaista posvetimo pravom sadržaju ove izmene zakona, a time bi praktično vladajuća većina pokazala da upravo stoji iza prve tačke ekspozea svog predsednika, a to je da neguje ne samo evropske, već i civilizacijske vrednosti po kojima su svi jednaki, bez obzira na nacionalnu, versku i seksualnu orijentaciju.

(Marijan Rističević: Šta je ovo?)

Dakle, ovaj moj predlog usmeren je na to da je kažnjivo da se neonacistički i fašistički simboli ističu i da je kažnjivo da se organizuju manifestacije neonacističke i fašističke i koje su uperene protiv LGBT zajednice.

(Marko Atlagić: Šta je ovo?)

Dakle, u tekućem zakonu u članu 5. ovo je zabranjeno samo u odnosu… Vidim da nije jasno kako se uopšte zakon zove, to je bio zbun očigledno i prošlog puta. Dakle, zabrana neonacističkih i fašističkih simbola kažnjiva je samo ako je usmerena protiv nacionalnih manjina i protiv crkava i verskih zajednica.

Ovim mojim predlogom član 5. bi trebalo da se proširi i na pripadnike LGBT zajednice. Dakle, da u buduće budu kažnjive neonacističke i fašističke manifestacije, organizacije i događaji, isticanje simbola protiv LGBT zajednice.

Mislim da je vreme da pokažete i kao poslanici većine tu evropsku zrelost i civilizacijsku zrelost da su svi jednaki, bez obzira na nacionalnu, versku i seksualnu orijentaciju. Kao što sam rekla, to je, između ostalog, i prioritet Vlade koju podržavate i vreme je da ta jednakost bude prepoznata i u ovom zakonu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovim predlogom da se izmeni Krivični zakonik zapravo preinačujem amandman koji mi niste dozvolili da obrazložim kada je poslednji put menjan Krivični zakonik ovde u Narodnoj skupštini i kada ste me obmanuli, rekla bih, obrazloženjem da je on bio protivustavan.

Kao što vidimo sada, to nije tačno, pošto je on potpuno jednako pretočen u izmenu krivičnog zakonika i potpuno je uredno prošao redovnu proceduru i, evo, stekao uslove da se nađe na dnevnom redu i da imam pravo da ga obrazložim, ali mislim da je politički problem bio da se dozvoli u tom trenutku obrazlaganje tog amandmana koje bi trajalo dva minuta, na svu sreću, sada imam tri minuta, pa, eto, više vremena za ono što mi niste dozvolili da jednokratno iskoristim u dvominutnom periodu.

Naime, radi se o novom uvedenom članu Krivičnog zakonika po kojem je postalo krivično delo, dakle, kažnjivo, negiranje genocida i ratnih zločina, ali u ovom našem sada važećem zakonu su to samo ratni zločini i genocidi koji su proistekli iz presude domaćih sudova i Evropskog suda pravde.

Ovaj restriktivni izbor, ne znam po kom osnovu, ministarka pravde je pokušala da obrazloži, da se svi ostali međunarodni sudovi koji se bave genocidima i ratnim zločinima, da su to ad hok sudovi i da se ne mogu uvrstiti u zakon, što apsolutno nema nikakvog osnova, zato što je oročeno samo trajanje rada tog suda, a ne samim tim da su dovedena u pitanje njihove odluke. Dakle, odluke su pravnosnažne, potpuno jednako kao i kada je reč o trajnim sudovima, samo što ovi jesu oročeni u smislu rada, a ne po pitanju validnosti ili dovođenja u pitanje presuda i odluka.

Moj predlog je proširenje ovog člana u Krivičnom zakoniku, uz još dva suda, odnosno Svetskog suda pravde i poznatog u skraćenoj verziji Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno Haškog suda, zato što duboko smatram i sigurna sam da je za ozdravljenje ovog postkonfliktnog i posleratnog društva i za suočavanje sa prošlošću strašno važno da se suočimo sa zločinima koji su počinjeni u naše ime, a ne samo suočavamo i razumemo suočavanje sa zločinima na drugim kontinentima.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, čitajući ovaj predlog koji je i u prethodnim zasedanjima, odnosno prilikom utvrđivanja dnevnog reda pokušan da bude stavljen na dnevni red, čini mi se da su ove izmene sada benigne u odnosu na ono što se dešavalo poslednjih nedelju, dve ili mesec i više dana.

Naime, izmene koje ja predlažem tiču se člana 5. i tiču se fašističkog odnosa prema pripadnicima bilo kojeg naroda i nacionalne manjine, crkve ili verske zajednice. Ono što sam ja inicijalno predlagala je da se ispoljavanje fašizma sankcioniše zakonom i prema pripadnicima LGBT populacije.

Međutim, mislim da je, i to je moja duboka strepnja, protekle nedelje i u ovaj visoki dom počela da se sprovodi čista fašizacija, s obzirom da sam prepoznala vrlo direktno uspostavljanje nove rase.

Fašizacija i fašizam jesu ozbiljne teme. Ja mislim da je parlament upravo mesto na kome o tome treba da se razgovara, a ne da se fašizam promoviše. Ako dozvolite, da objasnim zbog čega sam se tako izrazila, vrlo rado ću to uraditi.

Pričam o zakonu. Ja vas molim da pročitate naslov zakona.

Ovo nije Zakon o igrama na sreću, nego Zakon o zabrani isticanja simbola i organizovanja fašističkih i neonacističkih manifestacija. Prema tome, ja ne mogu da pričam na drugačiji način nego o pojavama koje su simptomatične. Dozvolite da završim, pa ćete zaključiti da sam duboko u pravu.
Dakle, pre deset dana u ovom visokom domu, pomislila sam da je greška po sredi, kada je prvi među jednakima u okviru vodeće i najveće vladajuće poslaničke grupe praktično u ovaj dom uveo novu kategoriju, možda čak i novu rasu, a to su deca naših kolega narodnih poslanika i deca novinara. (Isključen mikrofon.)
(Poslanici Srpske napredne stranke negoduju.)