Zahvaljujem.

Reklamiram član 106, odnosno netačne podatke koje je izneo prethodni govornik pokušavajući da reklamira Poslovnik, a zapravo ušavši u repliku. Samo bih vas zamolila da sledeći put, osim što treba da mu skrenete pažnju da postoje neki državni organi koji bi se bavili naročito sa mnom ukoliko sam bilo kojim povodom i bilo kada prekršila zakon, a naročito u vreme…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu odbrane. Naime, po kom zakonskom osnovu i ko je dostavio podatke navodno iz Vojnog odseka Niš Aleksandru Martinoviću, koje je juče tokom rasprave o izboru Vlade ovde lažno predstavljao, a radi se o ličnim podacima Zorana Živkovića?

Zanima me i tražim odgovor od Ministarstva odbrane, da li je to učinjeno po zakonu? Ako je učinjeno po zakonu, onda iste takve podatke očekujem da se meni dostave o Aleksandru Vulinu i vojnom odseku koji je bio za njega zadužen. A ako nije po zakonu Ministarstvo odbrane i njegove organizacione jedinice dostavilo ove podatke narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, šefu poslaničke grupe SNS, da bi zloupotrebio u raspravi o Vladi protiv Zorana Živkovića, onda tražim da mi se tačno kaže kako se to dogodilo, ko je to učinio i da se hitno sprovede postupak protiv nepoznatog lica ili protiv lica za koje se sumnja da je počinilo ovo protivzakonito, odnosno krivično delo.

Sledeće moje pitanje upućujem Ministarstvu spoljnih poslova. Zanima me da mi odgovori da li postoji ikakav postupak, interni ili bilo kakav drugi, povodom stradanja dva službenika i ambasadora Republike Srbije Potežice u Libiji. S obzirom da se gromoglasno ćuti o ovom slučaju, a s obzirom da se radi o diplomatama i visokim službenicima koji su ovu zemlju predstavljali u inostranstvu, očekujem da je najmanji dug ove zemlje, a takođe i prema narodnim poslanicima, da nam se objasni da li se bilo kakav postupak, istraga ili bilo šta sprovelo po ovom pitanju. Ukoliko jeste, da mi se ti podaci daju.

Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, takođe Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zanima me da li su oni kao organi državne uprave, koji su resorno vezani za ovo što ću izneti, na bilo koji način reagovali, oglasili se, intervenisali, a radi se o maltretiranju i fizičkom šikaniranju novinara ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije u danu polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića u Domu Narodne skupštine Republike Srbije? Zanima me naročito od Ministarstva unutrašnjih poslova da mi odgovori da li je, nakon jasnih dokaza i fotografija koje su objavljene u medijima, u dnevnoj štampi, bilo šta preduzelo ovim povodom, s obzirom da ta lica koja su maltretirala, vukla, davila novinare, imala fizički kontakt sa njima dok su novinari radili svoj posao, nisu bili redari SNS koja je organizovala skup, s obzirom da svi dobro znamo po zakonu da redari treba da budu jasno i vidno obeleženi, a to ovi, rekla bih parapolicajci, nisu bili.

Policija, sa druge strane, takođe nije reagovala, pa joj se možda učinilo da neko drugi obavlja njen posao. Dakle, i od Ministarstva kulture i informisanja i od Ministarstva pravde, što se tiče samog procesuiranja, i od Ministarstva unutrašnjih poslova tražim da mi dostavi sve podatke o njihovom oglašavanju, reakcijama, inicijativama ili bilo čemu sličnom o maltretiranju fizičkom novinara i sprečavanju da rade svoj posao ispred Doma Narodne skupštine tokom polaganja zakletve Aleksandra Vučića.

Poslednje pitanje upućujem gospođi Brnabić, u ovom trenutku još uvek ministarki u tehničkoj Vladi, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a budućoj premijerki svakako, s obzirom da se juče izuzetno zalagala i objašnjavala da će insistirati na maksimalnoj transparentnosti, a sama je odgovarajući na pitanja narodnih poslanika inicirala odnos svog brata, njegovog poslovanja sa državom Srbijom. Tražim od gospođe Brnabić, u bilo kom svojstvu, ministarke ili premijerke, da mi dostavi podatke o poslovanjima kompanije ili firme njenog brata „Aseko“, beše, od trenutka kada je postala ministarka u Vladi, odnosno avgusta prošle godine, doduše, i godinu dana ranije, dakle, od avgusta 2015. godine do danas. Hvala.

Zahvaljujem predsednice, juče sam na sličan način reklamirala, odnosno sa istom namerom član 107. koji smatram da ste povredili dok je govorila mandatorka Brnabić i smatram da ste dužni da je obavestite o nekoliko stvari.

Najpre, da ne može da narušava dostojanstvo Narodne skupštine time što iznosi polutačne podatke ili na taj način da stvara zabunu u javnosti i to se inače zove manipulacija podacima.

Samo ću pomenuti našta konkretno mislim, kada je govorila o zasedanju Nacionalnog saveta za nacionalne manjine. Pominjala da je prosek do sada bio u pet godina, četiri sastanka, do 2009. godine samo jednom. Ona je morala da kaže da je Zakon o nacionalnim savetima usvojen 2007. godine, da se konstituisao tek kasnije i da nije postojalo zakonskih osnova da se sastane od jednom.

Završila sam.

Zahvaljujem, predsednice.

Reklamiram član 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji smatram da ste povredili, odnosno da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine upravo izlaganjem mandatarke Brnabić i da ste bili dužni da reagujete.

Najpre, znamo svi koliko ste osetljivi, kako vi kažete, na šatrovački rečnik i na neprimereno izgovaranje nekih reči, pa sam smatrala da je trebalo odmah da opomenete prethodnu govornicu kada se izjašnjavala o narodnim poslanicima tako da se oni sprdaju ovde u Narodnoj skupštini.

Mi smo takođe navikli možda na njene nekonvencionalne i nespretne izraze, ali sam se nadala da će se to u međuvremenu popraviti, da će naučiti da dolazi u Narodnu skupštinu, da će razumeti kako treba da komunicira sa narodnim poslanicima i da zaista povede računa čak i kada se unervozi ili kada joj ponestane argumenata da raspravlja činjenično sa nama.

Drugi trenutak kada smatram da ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine je kada ste dopustili da prethodna govornica iznosi netačne podatke, ili da ih iznosi na taj način da obmanjuje javnost. Tu bih preporučila da se bolje konsultuje sa gospođom Joksimović, koja bi joj sigurno objasnila da nije istorija niti Republike Srbije niti države počela 2012. godine, kada je mandatarka navela da su ubrzano počela da se otvaraju pregovaračka poglavlja, već je to bio jedini način da se otvore, tako što je 2012. godine prvo stečen status kandidata Republike Srbije, a pre toga je trebalo da se završi epoha saradnje sa Haškim sudom. Dakle, taj period je pripao prethodnim vladama, a ove vlade su došle na gotovo. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajući.

Reklamiram član 107. koji smatram da ste povredili još u prethodnom ciklusu iako je dobro što ste ga sada nastavili povređujući dostojanstvo u prvom redu i mene lično i mojih kolega kada je i prethodna govornica gospođa Gojković istakla i kritikovala nas koji ne reagujemo na diskriminaciju, kako se izjasnila Ane Brnabić.

Za početak ako bismo vodili računa o pro ili nediskriminatorskom izražavanju, volela bih da svi Anu Brnabić ovde oslovljavaju sa gospođa Brnabić, pošto ne znamo zašto su sve druge dame gospođe, pa u skladu sa bontonom, a oslovljene prezimenom, samo je gospođa Brnabić Ana Brnabić. Zašto je ona samo Ana, a nije gospođa Brnabić? Hajde, za početak to da ispoštujemo.

S druge strane, osetila sam se prozvanom i lično, i mislim da ste tu prekršili Poslovnik, a da niste skrenuli pažnju narodnoj poslanici Maji Gojković kada je počela da pravi razliku između onih koji osuđuju diskriminaciju po bilo kom osnovu, pa i seksualnom opredeljenju i koji to ne čine.

Dužna sam da obrazložim zašto. Zato što bih ujedno i pitala – od kada se broji ta diskriminacija? Mi smo svi ovde bili svedoci kada je Aleksandar Martinović čak u prisustvu lično gospođe Brnabić, nju vređao po toj osnovi, a predsedavajuća ga tiho i vrlo opravdano opominjala. Meni je bila oduzeta reč tada braneći prava LGBT populacije, a Aleksandar Martinović niti je imao oduzetu reč, niti je dobio opomenu. Sada ne znamo od kada se to broji. Od kada je gospođa Brnabić postala mandatarka, a to se nije važilo dok je bila ministarka ili koji su to aršini kada se Poslovnik na ovaj način primenjuje.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje kolege i ja iz kluba samostalnih poslanika ne možemo da podržimo ovaj član predloženog zakona iz više razloga i zato ćemo tražiti da se briše, zato što on praktično predviđa da se kadrovanje i nadzor u javnim preduzećima, koja se bave elektroprivredom i prirodnim gasom, odnosno EPS i „Srbijagas“, iz Ministarstva privrede prenesu u resor energetike. Direktan su rezultat političke trgovine koalicionih partnera SNS i SPS. To je svima jasno i neupitno je.

Ali, to nije jedini razlog zašto mi za to nećemo glasati, zašto predlažemo da se briše ovaj član.

Naime, u obrazloženju je predlagač naveo jednu notornu neistinu, ali nije problem što je ona notorna, nego što je ona ozbiljna neistina i netačna tvrdnja. Citiram, kaže da je ova izmena potrebna radi usaglašavanja sa standardima EU. To naprosto nije tačno. Apelovaću ovde na kolege iz poslaničke većine da izgovore za svoje koalicione trgovine i pogodbe ne stavljaju iza kulisa EU i iza harmonizacije iza propisa sa EU, zato što to šteti i evropskom putu Republike Srbije, pa i vama samima kao većini, jer je naprosto netačno da EU uopšte zanima kako se organizuje ili reorganizuje Vlada Republike Srbije, koje su nadležnosti u kojim ministarstvima. To zaista EU ne zanima, niti njene organe. To znaju svi koji se ovom oblašću bave.

Ali, ja pouzdano znam šta zanima EU, i što se tiče npr. ovog člana, a mi te odgovore nismo dobili, niti bilo kakve bar mini izveštaje, i upravo se tiču javnih preduzeća, ovako ozbiljnih kao što su EPS i „Srbijagas“. Pouzdano znam da EU zanima šta se dešava sa reformama ovih javnih preduzeća, i to bih postavila kao otvoreno pitanje predlagaču, ili bilo kome ko ima odgovor na ovo pitanje jako važno, jer sam ja tek nedavno i to iz medija saznala da u Vladi Republike Srbije postoji npr. državni sekretar koji je zadužen za reformu javnih preduzeća. Saznala sam da se on zove Dragan Stevanović Boske, da su ga u medijima okarakterisali kao najskupljeg konobara iz Surdulice, da je upravo zadužen…

Izvini, mogu da završim? Pričamo o javnim preduzećima i o prenošenju nadzora nad ovim javnim preduzećima.

Šta je uvreda?

Obrazložite mi samo šta je uvreda. Dakle, ne znam šta je uvreda u iznošenju imena i prezimena državnog sekretara i njegovog radnog iskustva pre nego što je postao državni sekretar za reformu javnih preduzeća. Ja ne znam za koga je to uvreda, za vas ili za nekog drugo, to možemo da čujemo. Ja te odgovore upravo i tražim i tražim da čujem šta je ovo lice, koje je sada državni sekretar za reformu javnih preduzeća, dakle, za EPS i „Srbijagas“, koji se direktno tiču ovog člana, učinilo na reformi javnih preduzeća. To ne zanima samo mene, nego upravo i EU i zato je ovo jako važno. Hvala.

Zahvaljujem.

Reklamiram član 107. smatram da ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine time što prethodnog kolegu koji je takođe reklamirao Poslovnik niste sprečili da to nastavi da čini. Naime, uvredili ste narodni dom zato što ste dopustili da se potpuno kontradiktorno i suprotno teže informacije ovde iznose i ne znam čime je, a mene ste opomenuli dok sam govorila, čime je uvređen državni sekretar Stevanović, ako je uvreda za njega i poslaničku većinu koja ga podržava to što znamo svi da je za dve nedelje završio fakultet, to što nije mogao da se seti da li ga je završio u ….

Zahvaljujem, predsedavajući.

Klub samostalnih poslanika svojim amandmanom traži da se briše član kojim se briše Direkcija za elektronsku upravu, odnosno smatramo da ona treba da ostane u postojećem formatu u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ne samo zbog toga što ne znamo šta će sa njom nadalje biti ili je tako naizgled samo bilo do sinoć.

Dakle, mi od subote pokušavamo da saznamo od predlagača, kolege Aleksandra Martinovića, šta će biti sa ovom Direkcijom za E-upravu, i to uporno ne možemo da saznamo. Potpuno razumem da on, nakon silnih vređanja na račun gospođe Brnabić krajem prošle godine, nema nikakvu komunikaciju sa njom, ni u ovom trenutku kao resorne ministarke u tehničkoj Vladi, niti kao buduće premijerke, ali su mogli oboje kroz neku bolju koordinaciju, komunikaciju da ozbiljno nastupe u parlamentu i pred narodnom poslanicima i otvoreno kažu šta će se desiti sa ovom, zapravo, strukturom koja se u ovom trenutku zove Direkcija za E-upravu, a ne da mi nadljudskim naporima, u trpnom stanju, slušajući sinoć, na primer, program televizije „Pink“ intervju mandatarke Brnabić, saznajemo šta će se desiti po ovom pitanju. Da nisam nadljudske napore koristila, kažem, da bi ispratila njen intervju i da bih shvatila na moje duboko razočaranje i žalost da se zapravo parlament preselio na televiziju „Pink“, da narodni poslanici koji raspravljaju o ovom zakonu i ovim amandmanima treba na televiziji „Pink“ od mandatarke da čuju šta će se desiti sa Direkcijom za elektronsku upravu.

To je najveći poraz koji je ovaj parlament mogao da doživi i, kažem, uz moje veliko iznenađenje, kako je ova dama uopšte pristala na tako nešto, držeći se ipak nekih etičkih normi koje zagovara.

Sinoć sam od nje čula, ako to bude konačno do kraja ispoštovano, da će ovo njeno čedo, koje jeste Direkcija za E-upravu, da se seli zajedno sa njom, kao nekom krovnom upravom za sva ministarstva, verovatno dobiti novi pravni status u okviru kancelarije, na primer, za elektronsku upravu.

To je ono što mi treba da čujemo od predlagača. Volela bih da čujemo da li je to tačno, da li je informacija sa „Pinka“ iz usta mandatarke Brnabić tačna ili je tačno to što smo mi dobili u radnom materiju, da ostaje lebdeće, da se zapravo samo gasi ova Direkcija i da mi nadalje ne znamo šta će sa njom biti. Hvala.