Zahvaljujem.

I moja malenkost i kolege iz Kluba samostalnih poslanika smatramo da ovaj član treba da se briše, odnosno da mu je pogrešno dato mesto, odnosno da je ova odredba potpuno nepotrebna u ovim izmenama zakona.

Naime, ovo pitanje već jeste regulisano Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, potpuno jednako od A do Š i nema nikakve potrebe da se ova odredba umeće sada u Zakon o državnim službenicima pokušajem, naravno, kroz ovaj predlog za izmenu i dopunu ovog zakona. Smatramo, stoga, da ona treba da se briše, bez obzira što je ministar u svom uvodnom izlaganju, a sigurna sam da se baš na ovo odnosilo, sam rekao da ono što on predlaže kao predstavnik Vlade jesu rešenja da bi zakonsko štivo bilo upodobljenije. Tačno se sećam te reči – upodobljenije.

Htela sam naprosto da kažem ministru kao jednom obrazovanom i pismenom čoveku, diplomirani politikolog, koliko znam, da su propisi ili upodobljeni ili nisu. Ne mogu da budu više upodobljeni ili manje upodobljeni, pa da budu upodobljeniji ili neupodobljeniji. Isto kao i zakoni kada se usvajaju, ili su u skladu sa Ustavom ili nisu u skladu sa Ustavom, ili su u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu ili nisu. Ne mogu da budu manje ili više. Zato bih vas molila da još jednom uzmete u obzir, na šta imate pravo, da razmotrite ovaj amandman, da izbacite, odnosno obrišete ovu odredbu zakona koja je potpuno nepotrebna.

Dodatno sam dužna da kažem da ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima obiluje tim, što bi rekli, prelivanjem nepotrebnih stvari. Potpuno je neverovatno da u pređašnjoj raspravi koja se odnosila na osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu, koja se uspostavlja ovim zakonom, vi nemate niz odredaba koje bi trebalo da budu sadržane u tom zakonu, a sada ih trpate u ovaj Zakon o državnim službenicima koji pokušavate da menjate. Napravili ste takvu kompilaciju odredaba da se zaista teško ko može snaći.

Dakle, vi u ovaj Zakon o državnim službenicima koji hoćete da menjate unosite sve ono štose tiče Nacionalne akademije za javnu upravu, a to niste uneli u Zakon o Nacionalnoj akademiji, i to je prva i osnovna nedoumica sa kojom smo mi ostali, zbog čega izražavamo sumnju, naravno, u ispravne i korektne namere kada je reč o izmenama ovog zakona.

Dakle, pomešali ste lončiće ili ste napravili jedan miks odredaba koje su pogrešile naprosto adresu, umesto da ih stavite u matični zakon, ako tako mogu da nazovem Zakon o Nacionalnoj akademiji, vi ste sve to survali u ovaj Zakon o državnim službenicima i time naravno da stvarate dodatnu zabunu i kod onog ko čita zakone, kao naprosto građanin, ili čovek od struke, a naročito kada je reč o ljudima koji treba da budu oni koji će primenjivati ovaj zakon.

Stoga kažem, još jednom apelujem na vas da uzmete u obzir ovaj amandman i da sa dužnom pažnjom pratite ono što narodni poslanici predlažu, da ne biste opet došli u situaciju da pokažete da ne znate ili da niste dovoljno vični pisanju zakona. Još jednom dolazimo do te teze da ministri, bez obzira što su funkcioneri, nisu državni službenici, da bi ministri svojim pozitivnim primerom trebalo da se pojave pred građanima, da prvi prođu obuke, kako o pisanju zakona, tako i naravno izmena zakona, a tako i o poznavanju radnog zakonodavstva, Ustava i svega onoga što sačinjava materiju državnog stručnog ispita.

Ujedno evo apelujem na vas, s obzirom da ste član Vlade i da je program o državnom stručnom ispitu uređen uredbom, da samoinicijativno na nekoj od narednih sednica Vlade sami sebe predložite, zajedno sa svim kolegama ministrima, da budete i vi obavezni polaznici, odnosno polagači državnog stručnog ispita, kako se ovakve stvari ne bi dešavale, a ne mi onda da budemo optuživani da ne znamo kako se upravlja zakonskim štivom i materijom koja dolazi pred nas, umesto da te kritike idu na adresu podnosioca predloga zakona, što u ovom slučaju kao potpisnik jeste Ana Brnabić, koja takođe nema dovoljno znanja da bi upravljala Vladom ove zemlje, a naravno i svi oni koji je na tom zadatku prate, uključujući i vas. Naravno, ovo je najdobronamernija kritika.

Pomenuta sam od koleginice Gojković… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Prekršili ste član 104. time što ste mi uskratili pravo na repliku i time što se samoinicijativno… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Imam dva pitanja. Prvo upućujem predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Odnosi se na prošlo nedeljni dan kada smo prethodno obrazlagali amandmane na obrazovne zakone, a potom u večernjim satima otpočeli i završili glasanje. To je bio 27. septembar. U tom danu se oko deset do dva ispostavilo da više ne postoji Poslovnikom određeno vreme za obrazlaganje amandmana narodnih poslnika koji su bili predlagači tih amandmana. Odnosno, u to vreme, dakle, oko deset do dvanaest je predsednica Narodne skupštine obavestila da je desetočasovno vreme predviđeno Poslovnikom isteklo.

Reakcija gotovo svih poslnika opozicije koji su i pretežni predlagači amandmana bila je da to nije tačno i da je nama to vreme ukradeno obzirom da smo direktnim uvidom i praćenjem u podatke tehničke službe Narodne skupštine videli da je preostalo još više od 200 minuta, odnosno gotovo još četiri sata za obrazlaganje amandmana.

Nezvanično smo čuli podatak da je predsednica Gojković vreme potrošeno za obrazlaganje amandmana pratila i evidentirala lično i ručno.

Mene zanima da li je to tačno? Ukoliko je tačno, jer drugo objašnjenje ne postoji da bi neko tvrdio da više vremena nemamo i da nam oduzme više od četiri sata rasprave i da se uopšte i ne raspravlja o Zakonu o visokom obrazovanju odnosno o amandmanima, tražim od predsednice Gojković da mi dostavi tu njenu evidenciju, dakle, foto-kopije njene ručne i lične evidencije.

Takođe tražim od nje, pretpostavljam da će da joj pomognu tehničke službe, da nam dostavi podatke koliko je ukupno poslanika obrazlagalo amandmane prošle nedelje i koliko je trajalo obrazlaganje svih njihovih amandmana pojedinačno. Dakle, želim da dobijem spisak svih narodnih poslanika koji su obrazlagali svoje amandmane na obrazovne zakone i pored toga da stoji vreme koje su oni utrošili u obrazlaganju svojih amandmana, kako bismo konačno imali tačan podatak da li je tehnička služba zakazala ili nije. Ja ne verujem da je tehnička služba zakazala. Imam opravdanu sumnju da nam je ukradeno četvoročasovno vreme za obrazlaganje amandmana.

Sledeće moje pitanje odnosi se na današnji datum. Danas je jedan vrlo značajan datum, a to je 5. oktobar, kada se navršava 17. godina od kada je više od 700 hiljada građana Republike Srbije iskazalo svoj gnev na ulicama Beograda izašavši, u pokušaju da se suprotstavi krađi izbora, odnosno prekrajanju izborne volje protiv tadašnjeg lidera Slobodana Miloševića i svih onih koji su mu do tada pomagali u vođenju katastrofalne politike, ne samo Socijalističke partije Srbije, već i Srpske radikalne stranke, od kojih većina ljudi danas vodi ovu zemlju, tako da…

Moje pitanje, u skladu sa svim ovim okolnostima, upućujem predsednici Vlade i svim članovima Vlade da mi odgovore pojedinačno i ponaosob šta su oni radili 5. oktobra 2000. godine, gde su bili 5. oktobra 2000. godine. Za neke znamo, kao što je ministar Knežević ili ministar LJajić, pa i gospođa Zorana Mihajlović, ali tražim pojedinačno od svih ministara da nam kažu gde su bili i šta su radili 5. oktobra 2000. godine.
Ujedno koristim priliku da svim svesnim građanima Republike Srbije čestitam taj 5. oktobar i da ga nikada ne zaboravimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Smatram da ste povredili odredbu, odnosno član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, jer ste bili dužni, ako niste smatrali da je potrebno, da prekinete prethodnu govornicu, koleginicu Vukomanović, trebalo je barem nakon njenog izlaganja da ukažete na tačne podatke. Možda je ona nenamerno učinila propust, a time i dovela do pogrešnog tumačenja jučerašnjih reči predsednice Gojković kada je koleginica Vukomanović malopre kazala da smo se uverili da elektronski sistem juče nije radio. To nije tačno. Svi smo ovde bili svedoci toga da je Maja Gojković rekla da sistem nije radio, a ne …

Smatram da ste povredili član 108. i 109.

Član 108. – koji predviđa da se starate, u ovom trenutku, dok predsedavate Narodnom skupštinom o redu na ovoj sednici, a vi uporno izazivate nered vašim nereagovanjem ili neblagovremenim reagovanjem kako to kome odgovara.

Povredili ste takođe član 109. – koji je decidan u tome da niko ne sme da ometa govornika i time mu ugrožava slobodu govora.

Vama ovi koji dobacuju sa vaše desne strane, ne samo da ometaju govornika ili vas, nego vi njihovo dobacivanje tretirate kao preporuku za vaše upravljanje sednicom, i to je najveći problem. Znači, umesto da ih kaznite po osnovu člana 109. za dobacivanje vi to uzimate zdravo za gotovo kao izvršni nalog u odnosu na vas lično i uopšte ne poštujući odredbe Poslovnika ugrožavate naša prava, kako mog kolege Zorana Živkovića, tako naročito kolega iz opozicionog dela ove sale.

Ja vas molim da to ne samo više ne činite, nego da okrećete glavu mnogo češće kada se ljudi ovde javljaju za reklamiranje Poslovnika. Vi ste namerno u jednom trenutku zaustavili pogled negde na sredini sale i ne želite da se okrenete, iako mi ovde uporno insistiramo da ste povredili Poslovnik. Nemojte to da radite, jeftino je, smešno je, glupo je, ne priliči vam. Ja sam vam već nekoliko puta rekla, toliko svedoka ima u ovoj sali koji vide šta se dešava. Nemojte se plašiti da primenjujete Poslovnik. Nemojte se strašiti što je vaš ministar tu. Nemojte se strašiti što će SNS možda inicirati neke mere prema vama. Budite dostojni funkcije koju obavljate i primenite Poslovnik onako kako treba.

Zahvaljujem predsednice.

Ako dozvolite pozvala bih se na član 88. Poslovnika da probamo da utvrdimo kvorum, jer imam opravdanu sumnju da kvoruma u ovom trenutku nema.

Ja bih vas najpre molila samo da nam date obrazloženje kako tehnička služba i ovaj sistem ne radi kada treba da se utvrdi kvorum, a sada kada sam se ja prijavila za reč, radi? Samo bih molila elementarnu informaciju.

Drugo, utvrđujemo odnosno pokušavamo da utvrdimo dnevni red jutros od 11 časova, ali ključne minute, odnosno prethodnih 30 minuta su građani Srbije propustili da vide prilikom utvrđivanja dnevnog reda.

Ne prekidajte me dok obrazlažem dnevni red.
Dakle, ovo je jedan od više od stotinu predloga zakona za koje opozicija traži da se stave na dnevni red, i to se uporno ne dešava, u prvom redu zato što kasnimo već pola sata, iako sat i po vremena niste imali kvorum. Ni dodatnih pola sata vam nije bilo dovoljno.

Naravno da želim da obrazložim i naravno da želim da znam da li postoji dovoljan kvorum za utvrđivanje i izglasavanje predloženih tačaka. (Isključen mikrofon.)

Takođe shodno članu 88. Poslovnika, narodni poslanik ima pravo u svakom trenutku da traži utvrđivanje dnevnog reda. Ja neću zloupotrebiti tu odredbu Poslovnika, ali imam opravdanu sumnju da neophodan kvorum postoji za dalje odlučivanje. Krenula sam da obrazlažem zašto, zato što od 11 sati jutros sedimo ovde, pao vam je kvorum neposredno pre dva sata, i imam opravdanu sumnju da postoji kvorum u ovom trenutku. (Isključen mikrofon.)

Naravno da želim reč i naravno da želim da date egzaktne podatke narodnim poslanicima. Nemojte se sprdati sa Narodnom skupštinom.

Izostavili ste podatak koliko poslanika nije pristupilo glasanju. Glasa se o mojim predlozima zakona za dopunu dnevnog reda. Ja želim da znam, imam pravo da znam, koliko poslanika nije pristupilo glasanju. Želim svaku stavku, koju inače dobijamo u elektronskom sistemu, da znam, koji je brojčani rezultat, odnosno ishod glasanja. Nemojte se šegačiti.

Ja vas molim da nam, ako već idemo prebrojavanjem, da prebrojavate sve, ili prozivkom.

Obrazložiću dalje svoj predlog zakona, iako sam čekala od jutros od 11 časova i dva sata pokušaja da utvrdite kvorum.

Dakle, tražim izmenu, odnosno dopunu Krivičnog zakonika, koji je inače menjan prošle godine. Ličilo je da će neke odredbe imati smisla, kao što je novi član Krivičnog zakona kojim je kažnjivo, odnosno krivično delo negiranje ratnih zločina i genocida.

Međutim, kao i sve ostalo što zakonopisac u ovom trenutku radi, poslanička većina SNS, odnosno samo presvlači nešto u šta ne veruje, iza čega ne stoji, i isti je slučaj sa ovim krivičnim delom, zato što je on izostavio presude najvažnijih sudova koji se odnose na našu zemlju, a to je Haški tribunal i Međunarodni sud pravde.

Dakle, Krivičnim zakonikom ste vi ovde uveli da je krivično delo, odnosno kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina, a onda ste to odredili da se odnosi samo na presude domaćih sudova, dakle sudova u Srbiji, Međunarodnog krivičnog suda, što znači da bi eventualno genocid izvršen u Ruandi bio kod nas krivično delo ukoliko bi ga bilo ko negirao.

Ovom dopunom ja tražim da se naročito međunarodni sudovi koji su se bavili ratnim dešavanjima i posledicama ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, kao i Međunarodni sud pravde, smatraju, kao što to biva u međunarodnom pravu, jednakim, kao i svi drugi sudovi.

To što su oni ad hok sudovi ne stavlja van snage ili ne anulira ove pravosnažne presude, već je razlika jedino u trajanju tih sudova. Dakle, ovi što su privremeni i ovi koji su trajni. Tako da vas molim da ako imalo pameti ima ovde i ako iko ko je bio zakonopisac i ko je digao ruku za izmenu ovog Krivičnog zakonika stoji iza toga zašto je glasao, treba da razume da je ova dopuna jedino pravo rešenje, a sve ostalo je zamazivanje očiju i alibi međunarodnoj zajednici da se, je li, Bog zna kako, Srbija odredila prema negiranju genocida.

Zahvaljujem predsednice i nadam se razumnijem postupanju u nastavku sednice. Uverena sam da ćete vi to pokazati.

Reklamiram povredu Poslovnika u članu 88, odnosno onih odredbi koje se tiču utvrđivanja kvoruma. Mi smo u više navrata, pre nego što ste preuzeli zasedanje izražavali sumnju da kvoruma nema. Ispostavilo se da smo bili u pravu, da smo više od dva sata čekali utvrđivanje kvoruma.

Paralelno sa tim, imali smo najneprijatnije dobacivanje sa druge strane. Dakle, uvrede, što je ujedno i povreda Poslovnika u članu 105, kada su nam poslanici pozicije vikali da smo idioti zato što više puta tražimo utvrđivanje kvoruma. Onda smo mi idioti, a druga strana je u redu, što dva sata ne može da obezbedi kvorum.

Dakle, molim vas da privedete redu nastavak ove sednice. Meni je u interesu, recimo moji predlozi za dopunu dnevnog reda su upravo u toku, ali vas molim da to bude onako kako Poslovnik nalaže.

Imali smo nekoliko puta da elektronski sistem ne radi. Ja sada dok govorim on radi. To se desilo u prethodnoj seriji. Nije radio dok se utvrđivao kvorum, a kada je trebalo da govorim i uzmem reč, on je radio. Objasnite mi molim vas ili neka vam objasni neko iz tehničke službe, da li postoje neki senzori na određene reči koje se izgovaraju, pa za određene rečenice sistem radi, a za određene ne radi.

Dužna sam da kažem, da se pitam koliko je zakona utvrđeno na ovaj način bez dovoljno kvoruma?

Zahvaljujem.

Evo, sada opet sistem radi. Stvarno je čudno.

Dakle, ovim zakonom smatram da opštinama i gradovima, iako najvećim brojem njih upravljaju vaše kolege i to na najneodgovorniji način, smatram da najsigurniji deo prihoda koji je centralizovan i oduzet opštinama i gradovima, to je deo od poreza na zarade krajem prošle godine, da su one ne samo oštećene, nego da i dovode u zabludu stanovnike tih opština i građana i naravno sve stanovnike Republike Srbije, time što ostavljaju u amanet budućim generacijama ogromna zaduženja.

Ministarstvo i Vlada kao predlagač, prošle jeseni, kažem, oduzela opštinama i gradovima najsigurniji deo prihoda, ponoviću, deo prihoda od poreza na zarade. Slila ih u svoju centralnu kasu i centralni budžet, ostavila opštine i gradove sa mnogo manjim prihodom nego što su imale po ovom osnovu i dovele u situaciju opštine i gradove da uzimaju kredite, da se zadužuju, svaka pojedinačno sa više stotina miliona dinara. Ako krenemo od Pančeva, Zrenjanina, Niša, Niš je u milionskim iznosima evra se zadužio i to za poslove koji spadaju u redovne aktivnosti, kao što je održavanje ili krečenje škola ili npr. domova zdravlja, što je u osnovnoj nadležnosti jedinica lokalne samouprave, odnosno opštine i gradova.

Vi ste ovim centralističkim potezom, oduzimajući najsigurniji deo prihoda opštinama i gradovima, odlučili da bolje napunite centralni republički budžet u Beogradu, a oštetili ste time najniže nivoe upravljanja opština i gradova bez prihoda, da bi se njihove uprave dodatno zaduživalo za ono za šta imaju dovoljno sredstava od ovih prihoda koje ste im oduzeli. Sada je ne znam, da li je npr. Aleksandar Vučić, kada je davao obećanje da će okrečiti i urediti sve domove zdravlja i škole u Srbiji, davao zapravo obećanje bankama kod kojih su se opštine i gradovi zaduživali ili građanima. Jedino što ih je onda lagao i obećao im je da će imati dodatni kredit, dodatni teg oko vrata i dodatni problem će imati njihova deca i unuci kada budu trebali da vraćaju, kao poreski obveznici te kredite koje su gradonačelnici, predsednici opština uzeli za redovne aktivnosti. Dakle, ne za preko potrebne ili bespotrebne stvari, nego za održavanje elementarnih obrazovnih i zdravstvenih ustanova.