Zahvaljujem, predsednice.

Smatram da ste povredili član 92. Poslovnika, po kojem smo dužni da radimo, a takođe i vi da se starate o njegovoj primeni, u stavu 2, zato što ste mi malopre, a ne dajući mi odmah po učinjenoj povredi pravo da reklamiram Poslovnik, uskratili pravo da obrazlažem predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda. Niste me dobro ni čuli dok sam govorila, još uvek su se komešali, šetali i vikali, koleginice i kolege, nebitno odakle. Niste bili spremni ni da saslušate šta želim da kažem, a kamoli da mi date mojih predviđenih tri minuta po Poslovniku da obrazložim zakon. Vi vrlo dobro znate da ste to uradili, a mene u ovom trenutku zaista ne zanima da li u afektu ili ne i da li ste emotivni ili ne. Svi smo emotivni.

Vi imate za radnim stolom predsedavajućeg bar još tri, pored sebe, potpredsednika koji mogu da vas zamene u svakom trenutku. Ja uopšte ne sumnjam da je vaš posao težak. Svima nama je vrlo često vrlo teško. I ja sam isto žena i isto tako delim emocije kao i vi, ali to ne znači da treba da vežbate i trenirate nepravednost i nekorektnost prema poslanicima koji su se zaista primereno ponašali. Danas sam prvi put tražila utvrđivanje kvoruma, a vi ste mi kao odgovor na to oduzeli pravo da obrazlažem predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda kroz svoje zakone. Hvala.

Hvala vam puno.

Samo sam dužna da pitam, iako ću potrošiti deo svog vremena, da li ćete mi vratiti tri minuta za prethodni zakon koje ste mi uskratili, da obrazložim i to?

Ne odgovarate. Razumela sam da nećete.

Dakle, predlogom da se na dnevni red stavi Predlog za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, smatram da treba da se dopuni član koji je protekle godine uveden kao nov u Krivični zakonik, a tiče se toga da je negiranje genocida i ratnih zločina krivično delo u Republici Srbiji. To je za pohvalu ili liči da može da bude za pohvalu, ako se malo podrobnije ne pozabavite ovim članom i onda vidite da se negiranje genocida i ratnih zločina odnosi samo na genocid i ratni zločin koji je presudom utvrđen u sudovima u Republici Srbiji Međunarodnog suda pravde.

Ja sam smatrala da ovaj član treba da se dopuni, tako da svi međunarodni sudovi koji se bave ovom vrstom krivičnih dela treba da budu u režimu našeg Krivičnog zakonika, jer ga na drugi način dovodimo do apsurdnosti, odnosno licemernog odnosa prema zločinima i genocidu koji je počinjen u naše ime.

Da bih ilustrovala primerom koji se dešava baš poslednjih dana, a da to ne bude primer Ruande, kao što sam činila u prethodnih nekoliko navrata istim ovim povodom, evo, podsetiću sve kolege da ukoliko bi ovakva izmena Krivičnog zakonika bila usvojena nikada ne bismo došli u situaciju da ministar vojni Vulin i predstavnik predsednika Republike Srbije, Nikola Selaković, na svoje rame dočekuju generala Lazarevića, i ne samo da ga dočekuju, nego da ga ministar Vulin… (isključen mikrofon)

(Narodni poslanici pričaju u isti glas.)

Hvala predsedavajući.

Pošto sam prekinuta dok sam obrazlagala predlog za stavljanje na dnevni red predloga izmena i dopuna Krivičnog zakonika, po kojem bi krivično delo poricanja genocida i negiranje ratnih zločina bilo i u Republici Srbiji, onako kako treba, u koliko bi se odnosilo na sve presude, svih međunarodno priznatih sudova, a uglavnom onih koji nisu obuhvaćeni tekućim i važećim članom zakona, jesu prepoznati.

Počela sam da dajem konkretan primer, i tu sam prekinuta, ja vas molim samo za malo pažnje. Dakle, mi smo pre nekoliko dana postali adresa za potpuno neverovatne vesti. Moje kolege iz Nove stranke i ja smo bili šokirani na koji način je general Lazarević, ne samo prihvaćen od strane ministra vojnog, Vulina, već i promovisan u budućeg predavača na Vojnoj akademiji.

Da je ovaj zakon izmenjen na način na koji ja tražim, da je skupštinska većina spremna da smogne snage i suoči se zločinima koji su počinjeni u naše ime, a veliki deo njih je odogovoran za tu politiku 90-ih, ova izmena bi bila stavljena na dnevni red i vodila bi se rasprava.

Hvala.

Naravno da želim reč. Uvek želim reč. Jedino je obrnuta situacija kada mi se reč oduzima.

Predlog da se Zakon o igrama na sreću uvrsti u predlog dnevnog reda kako bi se izmenio, jeste jedan jako važan predlog koji zapravo ima izuzetno pozitivne efekte na one najranjivije i najmlađe naše sugrađane, a to su deca uglavnom, čija se stanja i oboljenja koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, a mogu lečiti u inostranstvu, potpomažu ovom izmenom Zakona.

Naime, po Zakonu o igrama na sreću, deo oporezovanog prihoda od igara na sreću, prihodi od lutrije, od poker aparata, od kladionica, koji se oporezuju, deo tih prihoda se sliva direktno u republički budžet i to u iznosu od 60%, a preostalih 40% se raspoređuje u nekih pet oblasti, između ostalog i za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.

Međutim, to je u odnosu samo od 5% u odnosu na tih 40% koji se po osnovu Zakona o igrama na sreću deli, odnosno repartizuje u ove svrhe.

Ideja i predlog zapravo koji kandidujem ovde svim koleginicama i kolegama jeste da se oporezovani deo od igara na sreću, od lutrije u prvom redu, kao što sam rekla, pošto je on najveći i ta lutrija ne treba da služi samo za noćne posetioce iz SNS, nego i za ovako plemenite ciljeve, da se taj odnos promeni, ne da bude 60% u korist velikog, da kažem budžeta i 40% u odnosu na ove manje grane, već da 50% ide samo u veliki budžet, a 50% da ide za Crveni krst za lokalnu samoupravu, za sport i omladinu i za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, ali da se 5% od tih prethodno 40% poveća na 25%.

Praktično, da jedna četvrtina oporezovanog prihoda od igara na sreću, da se preusmeri za lečenje, kažem, naših najmlađih i najosetljivijih sugrađana, čiji roditelji vrlo često nisu ni upoznati sa informacijom da ovakva budžetska linija postoji, pa tako vrlo često, nažalost, apeluju na pomoć građana SMS porukama, na humanitarne koncerte, što je sasvim u redu i treba podsticati humanitarni odnos, naročito kada je pomoć najranjivijima potrebna, ali naprosto, postoji budžetska linija, postoji ekonomska klasifikacija u budžetu Republike Srbije koja je otvorena za ove namene, a ja tražim da se čist profit od igara na sreću preusmeri u većem iznosu za ovu nameru.

Da, želim, naravno. Zamoliću vas samo za deset sekundi, da dobijem obrazloženje, s obzirom da mi je oduzeta reč kada sam pokušala da obrazložim prvi svoj predlog zakona, a nisam uopšte bila saslušana, nije bilo moguće da me se čuje, da mi dozvolite da taj prvi zakon u ovom mom setu obrazložim.

Dakle, predlog za izmenu i dopunu zakona o finansiranju lokalne samouprave, za koji imam nameru i tražim od vas podršku da se uvrsti u dnevni red i da otvorimo ponovo raspravu o tome, ima za cilj da opštinama i gradovima, odnosno jedinicama lokalne samouprave širom naše zemlje, vrati za početak onih 4,6 milijarde dinara, koji im je centralna vlast prošle godine, izmenom istog zakona, otela i otela im je nešto što je najsigurniji deo prihoda u opštinama i gradovima, a to je deo poreza na lični dohodak.

Molim vas, znam da ste svesni situacije, ja apsolutno ne čujem sebe, znam da me slušaoci čuju i da ovo može da deluje vrlo smešno u obrazlaganju. Dakle ne čujem sebe, molim vas utišajte kolege.

Dakle, ovo je jedan on načina da se i osnaže, bez obzira ko je na vlasti. Vlast je smenjiva. Biće smenjeni i gradonačelnici i predsednici opština SNS i njihove klike, ali ovo je jedan važan zakon koji osnažuje autonomnost opština i gradova zato što im osnažuje finansije. To je vrlo jasno, kao i u porodici. Kada vam neko uzme iz vašeg novčanika ili vam smanji deo vašeg novca od vaše zarade, normalno je da ste zavisniji od njega, i to je učinjeno sa ovim zakonom i opštinama i gradovima.

Ono što dodatno jeste problem, to je što su politički komesari SNS, počeli da teraju predsednike opština i gradonačelnike, ne samo da se zadužuju, to već znamo, to su javni podaci. Dakle, u milionima dinara su opštine i gradovi zaduženi i to za redovna sredstva, i ostaviće dug nekoj sledećoj, nažalost, vlasti, već su počeli da ih teraju da potpisuju izvršenja budžeta, tako da kod mene u Pančevu, pa širom Južnog Banata, uvek pominjem izvesnog Branka Malovića za kojeg imam pouzdane informacije, da tera gradonačelnike da potpisuju izvršenje budžeta, koji je protiv zakona.

Te opštine će bankrotirati do kraja godine. Dakle, postoje opštine, molim vas saslušajte me stvar je jako ozbiljna, koje su u ozbiljnoj finansijskoj krizi, koje će bankrotirati zato što su već potrošeni budžeti u prvom kvartalu ove godine. Ja vas molim da samo uzmete u razmatranje, sa svim našim kolegama, i da otvorimo o tome raspravu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Rasprava o ovom zakonu u pojedinostima, odnosno po amandmanima pre tri dana zaključena je ovde predavanjem narodne poslanice Gojković, nama opozicionim poslanicima kako ne znamo da pišemo amandmane, kako obrazloženja na napisane amandmane, amandmanska rasprava traje, nije adekvatna ili je neuka. To nije tačno i to nije istina, ja sam pokušala da je opovrgnem, međutim nadam se da ćete mi dati više vremena u nastavku rasprave da to nastavim da činim, jer je to jedino tačno i to je jedina istina.

Naši amandmani su odlični, naši amandmani su dobri. Smatramo da ministar treba da ih prihvati i tu mogućnost ima i toku samog zasedanja. Ono što je takođe istina je da predlagači ovog zakona ne znaju kako se pišu zakoni, a potpisuju ih kao što je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ili nije pročitala to što je predložila i potpisala o čemu mi sad treba da raspravljamo i donosimo odluke ili treba da bude prvi polaznik kao što sam rekla Nacionalne akademije za javnu upravu. Uostalom, nama o neznanju spočitava neko iz poslaničke većine vlasti koji ne zna ni kako se zove predsednica Vlade. Sećam se vrlo dobro da je poslanik Bečić uporno nazivao Brbalić dakle, Brbalić, još dok je čitao napisani tekst …

Ono što je tačno i ono što je istina je da predlagač ovog zakona u ovom članu 2. da je znao kako se radi posao, ne bi predložio sve ono što treba da se nađe u podzakonskim aktima ili u zakonu o Nacionalnoj akademiji čija je rasprava, odnosno povodom kog je rasprava već zaključena.
Vi ste ovde napravili jednu kompilaciju zakonskog ili zakonodavnog štiva kome nije mesto u ovom Zakonu o državnim službenicima koji pokušavate da promenite. Sve što ste u ovim pododeljcima na član 2. naveli jeste predmet podzakonskih akata, odnosno pravilnika o radu Nacionalne akademije ili eventualno zakona Nacionalne akademije za javnu upravu, a ne predmet ovog zakona, gde ste utrpali sve ono što se tiče Nacionalne akademije, a ne ono što bi trebalo da bude obim i obuhvat ovog zakona.
Mi iz toga smatramo da je postojeće rešenje u Zakonu o državnim službenicima mnogo bolje nego ono koje ste vi predložili, vrlo konstruktivno smo predložili amandman sa izvesnim izmenama, ali na taj način da se ne proizvode dodatni odeljci i odredbe ovog člana i da se prebukira štivo potpuno bespotrebno, ali to je vaše ogledalo kako vi smatrate da treba da se pišu zakoni.
Isto tako, smatram da je vrlo neodgovorno i nekorektno da se nama spočitava neznanje po pitanju amandmana i rasprave, a s druge strane da dobijemo obrazloženje za odbijanje amandmana koje glasi, na primer da su naši amandmani nepotpuni ili ne ostvaruju cilj koji se donošenjem zakona želi postići, što je jasan dokaz da vi uopšte ne čitate ne samo zakone koje predlažete, već ni amandmane koje narodni poslanici vrlo revnosno i vredno pišu.
Ja vas molim i apelujem da još, jednom makar uz određivanje pauze pročitate konstruktivne amandmane i prihvatite ih i ispravite grešku u ovom trenutku, a odmah po povratku u Vladu predložite da se promeni Uredba o polaganju državnog stručnog ispita i svi lepo đuture, članovi Vlade krenete na obuku pisanja zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Smatram da se povredili član 107. ne intervenišući kada je prethodni poslanik takođe reklamirao Poslovnik. Isto predlažem da odmah isključite mikrofon svakom narodnom poslaniku kada krene da licitira da li je neko gospođa ili gospođica. To se vrlo često dešava ovde u Narodnoj skupštini. Moje dostojanstvo je time povređeno, ne ulazeći u to da ću se izjasniti da li sam gospođa ili gospođica, to se naprosto ne radi. Sve dame su gospođe, oslovljavaju se po prezimenu. Ako prethodni kolega to ne zna, razumela sam da se bavi pedagoškim radom, evo drago mi je da je došao trenutak da to sazna, ali vas molim da zaista ubuduće kada neko počne da licitira imputirajući time bračni status nas narodnih poslanica, odmah isključite mikrofon, jer ni mi narodne poslanike muškarce, ne oslovljavamo sa da li su gospodin ili gospodičić. Takođe vas molim da se jednako odnosite prema svima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

I mi smatramo da ovaj član treba da se briše, odnosno da ostane postojaće rešenje u još uvek važećem Zakonu o državnim službenicima. Ovo je još jedan, po ko zna koji put, dokaz da ste pomešali babe i žabe, odnosno Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu u pokušaju, i izmene Zakona o državnim službenicima.

Ministre, molim vas za malo pažnje. Evo, vi tražite prvi stav ovog člana koji vi predlažete kaže – Nacionalna akademija obezbeđuje stručnu podršku jedinstvenu evidenciju programa i koordinaciju stručnog osposobljavanja u državnim organima i tako dalje. Sve što je trebalo Nacionalna akademija, da stoji u Zakonu o Nacionalnoj akademiji vi ste zdudali u ovaj zakon, odnosno u izmene Zakona o državnim službenicima. Ja ne znam ko vam je to podmetnuo.

Ja sam mislila da vi pretežno ćutite u ovoj raspravi zato što bi nekako po logici stvari trebalo da su ovi zakoni i novi zakon i izmene, da kažem, čedo predsednice Vlade, Ane Brnabić koja je prethodno bila starešina organa o kome se vi sada starate, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Međutim, podrobnijim i detaljnijim uvidom u štivo, što svaki građanin može da učini na internet stranici naše Narodne skupštine, jasno je da ni ona koja je potpisala ovaj zakon ne stoji iza njega ili se pravi da ne zna o čemu se radi, ili zaista ne zna, a ja se bojim da je ovo drugo.

Molim vas, da se uključite u raspravu i da nam u drugom satu rada odgovorite bar na jedno pitanje, a niz je pitanja od jutros ovde postavljeno. I ostali ste dužni i kolegi Živkoviću obrazloženje, ostali ste meni dužni odgovora kada se još dešavalo u kojim situacijama da se iz tekuće budžetske rezerve izdvajaju dodatna sredstva za povećanje zarada za nova radna mesta, to mi takođe niste odgovorili.

Molim vas da mi objasnite kako je sva materija o Nacionalnoj akademiji ubačena u ovaj zakon, gde joj nije mesto, osim opštih načelnih stvari.

Apsolutno, nema razloga da pravite ovakve miksove, ovakve kompilacije ili ovakva čudovišta od zakona, bez ikakve potrebe i samo stvarate zabunu kod ljudi koji će sutra biti odgovorni da primenjuju ova akta. Hvala.

Zahvaljujem.

Pokušaću ukratko da prepričam sadržaj ovog amandmana. Mi smatramo i to ovim amandmanom pokušavamo da izvedemo, da Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, naročito treba da pomognu stručni ljudi, profesionalci i službe za upravljanje kadrovima koji su do sada obavljali ovaj posao usavršavanja državnih službenika, jer je iz do sada priloženog, raspravljanog i po koji ko zna put, ponovljenog sa moje strane, a ja ću još jednom reći to.

Gospodine ministre, potrebna je zaista vama pomoć profesionalaca, bez ikakve ljutnje, svima nama uvek treba dodatno znanje i članovima Vlade i predsednici Vlade koja povrh svega, ako vi neznate potpisuje dodatno bez uvida i znanja u ono šta potpisuje, nepismene predloge zakona i predloge za izmenu zakona.

Dakle, ljudi koji su godinama radili ovaj posao i stručni za upravljanje kadrovima, koju vi sada razvlašćujete od ovog posla i uzimate im pretežan deo nadležnosti, svodeći na jednu evidencionu organizaciju rada, mislim da treba dodatno sačuvati i da se na njih osloni priprema budućih zaposlenih u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, da se ne odričete tako lako profesionalaca iz službe za upravljanje kadrovima i da oni u nekoj budućoj organizaciji koja politički treba da posluži za dodatno obučavanje, kao što sam rekla, zaposlenih u javnoj upravi, kako da se brže, bolje, jače razvoze po mitinzima SNS u radno vreme, a da nam opštinske i gradske uprave zvrje prazne, već od podneva kada se to dešava.

Dakle, da se nastavite oslanjati na profesionalce iz službe za upravljanje kadrovima i da, koliko toliko pameti i razuma bude za buduće ljude koji budu polaznici ove Nacionalne akademije.

Još jednom ste dokazali da ne čitate amandmane, niti da znate šta stoji u zakonima koje pokušavate da promenite, jer biste drugačije znali šta naša amandmanska intervencija znači, a naročito da ne čitate ono što vam je posao, bar u ovom sazivu, a to je ono što predlaže vaša predsednica Vlade, za koju vaše kolege ne znaju ni kako se zove, pa je zovu Brbalić i dalje.

Dakle, bez obzira na slovne greške kojima vi možete da se rugate, ako vam je jedini protivargument to što ćete pokušati politički da dezavuišete na moju adresu nešto što nema veze s ovim amandmanom i da je to vaše znanje o zakonima i amandmanima – svaka vam čast. Pojma nemate o čemu ste govorili, pojma nemate o čemu govori ovaj zakon, ne znate kakav je sadržaj amandmana, ne znate zašto su obrazloženi. Ako se pozivate na ozbiljnu raspravu, hajde onda da to tako i učinimo, a ne da letite po nekim temama koje su samo vama važne, a ne ovom parlamentu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Predloženi član 6. bi trebalo da glasi – Služba za upravljanje kadrovima može vršiti obradu podataka upisanih u centralnu kadrovsku evidenciju u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti. Mi ovim amandmanom pojačavamo zaštitu podataka o ličnosti, naravno, u skladu sa članom 42. Ustava Republike Srbije i predlažemo da ova odredba glasi – Služba za upravljanje kadrovima može vršiti obradu podataka upisanih u centralnu kadrovsku evidenciju u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti i dodajemo strašno važan deo – obavezno obaveštavajući državnog službenika čije podatke obrađuje o sadržaju dotične obrade, kao i o potrebama, odnosno osnovu po kome se vrši obrada podataka o tom državnom službeniku.

Naime, ja sam i u prethodnoj raspravi skrenula pažnju da postoji zaista veliki rizik od zloupotrebe podataka o ličnosti, što je naravno protivustavno i protivzakonito. Uostalom, ja sam sigurna da vi, ministre Ružiću, ne želite da do toga dođe, ali sam isto tako sigurna da još bolje nego ja znate da situacija na terenu vrlo često govori upravo suprotno, odnosno da se službene evidencije, naročito o zaposlenima u državnoj upravi, vrlo često ili gotovo svakodnevno zloupotrebljavaju od strane političkih komesara Srpske napredne stranke i klike oko ove partije, tako što se ti zaposleni ucenjuju, preti im se zadržavanjem radnog mesta, što je apsolutno nedopustivo i vi imate milione ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi u ovoj zemlji ili za nju rade, koji u svakom trenutku mogu da vam dokažu ovo o čemu sam ja govorila.

Molim vas da uzmete ovaj amandman u obzir i zaštitite naše zaposlene u državnoj upravi.

(Vladimir Orlić: Replika.)

Zahvaljujem predsednice.

U članu 2. govori se o, rekla bih, nekim opštim mestima koje boje ovaj zakon i koje je ministar Ružić u svom uvodnom obrazlaganju definisao kroz konačni cilj namere ovog zakona o osnivanju nacionalne akademije za javnu upravu, a to je da se obezbedi kompetentnost i depolitizacija javne uprave.

Stoga, nama izričito smeta i mojim kolegama iz kluba samostalnih poslanika, kao i meni, drugi stav ovog predloga, gde se navodi da ova akademija služi tome da sprovede proces učenja, a između ostalog, radi sticanja znanja, vrednosti i stavova. To je po nama, apsolutno nedopustivo, iz prostog razloga što stavovi i vrednosti zaposlenih nisu predmet rada, već isključivo njihovih prava. Ali, upravo u ovim rečima se krije ta namera politizacije i dalje politizacije, intenziviranja politizacije javne uprave, i novozaposlenih u javnoj upravi, jer ja bih rekla, da obezbeđivanje kompetentnosti nije ništa što bi bilo upitno i rekla bih – bravo ministre, odlično je što se setili to da nazovete tim imenom.

Ali, s druge strane moram da vam kažem da praksa govori nešto potpuno drugačije, a to je da iz ovog proizilazi da vi možete i univerzitet da osnujete za javnu upravu, ali vam to neće pomoći da od lenjih službenika napravite vredne, da od kriminalaca napravite anđele, da od ljudi koji ne znaju svoj posao napravite vredne ljude ili da čak obezbedite sto i stolicu za zaposlene koji to nemaju, jer ih stranački zapošljavate tako što im obezbedite ugovor o radu, a onda se oni i ne pojavljuju na poslu.

Isto tako ste se dotakli toga da želite da učinite ljubaznije službenike i da će i ova namera usavršavanja u tome pomoći, jer će oni bolje raditi svoj posao. Moram vam kažem da time na neki način vređate profesionalce koji godinama ili decenijama rade u javnoj upravi i znaju svoj posao, a ne uzimate u obzir ove stranački zaposlene ljude koji nemaju pojma o čemu se radi, koji nemaju ni stručne kompetencije, ni obrazovne nivoe dovoljne za poslove koje treba da obavljaju, ali zato ponižavajući one koji već rade svoj posao, a ne ljuljaju vrata, kao što rade stranački zaposleni, vi njih diskreditujete.

Bojim se da će ovo unapređenje da se zasnuje na tome ko će bolje, brže i jače da ulazi u autobuse da ide na stranačke mitinge SNS i koalicije. Bojim se da će javne uprave i službenici da ne budu na svojim radnim mestima u radno vreme kada su mitinzi SNS, kao što se to dešavalo. Ja uvek dajem primer moga grada Pančeva, gde kada su mitinzi u kampanji u 12.00 sati javna uprava više ne radi, jer su svi od načelnika pa nadalje dužni da ulaze u autobuse naših javnih prevoznika i da obilaze mitinge vladajuće koalicije. Tome služi ova, nazovi, reforma javne uprave i tome služi da se u tome usavršavaju budući zaposleni u javnoj upravi.

Nemojte vi da brinete za stručna znanja onih koji imaju dobrano iskustvo, iskoristite ih na najbolji mogući način, a depolitizaciju treba da krenete počev vi od vašeg ministarstva i cele Vlade i da uspostavite konkurse za sve, pa tako i polaganje državnog stručnog ispita za ministre i članove Vlade, jer vaša prethodnica koja je trenutno i predsednica Vlade Republike Srbije još uvek nije naučila šta znači podela vlasti. Da je polagala državni i stručni ispit, sigurno bi znala. Znala bi malo više o Ustavu, o radnom pravu, o podeli vlasti, a ne da javno objavljuje informacije da Vlada donosi zakone. Tako da vi treba da poradite malo od sebe i da, ako već uspostavljate ovu akademiju, vi budete prvi polaznici ove akademije, a ne profesionalci koji nose to breme ili da ovo bude protežirani način da dalje unapređujete putnike po autobusima na mitinge SNS. Hvala.