Zahvaljujem.

Ovim je samo pokazano da ni jednim obrazloženjem mene nećete anestezirati, kao vaše tapšače iz vladajuće većine. Dokazali ste da ne postoji kvalifikacija kašnjenje. Vi ste ovim dokazali da ste prekršili zakon time što niste u zakonskom roku odgovorili po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja i da je lažirano to da je izveštaj VBA bio označen oznakom tajnosti poverljivo, a to nije tačno.

Dakle, nemojte ovde držati nama predavanja o vladavini prava. Prekršili ste zakon, zato ćete platiti kaznu i snositi verovatno, nadam se neke konsekvence s obzirom da ste predstavnik i član Vlade.

Ono što je takođe važno, ministar Stefanović je u odgovoru pomenuo da su bili katastrofalni izveštaji Evropske komisije tokom 2010. i 2011. godine. Ja ću vas podsetiti da Srbija tada još nije bila u statusu kandidata, to se desilo u proleće 2012. godine. Da je tada imala kao teg oko vrata, ne samo oko noge, saradnju sa Haškim sudom gde svi danas, koji činite vlast, koji ste došli na gotov status kandidata, koji ste došli na spreman teren za otvaranje pregovaračkih poglavlja, ste bili svi protiv toga. Tehnički gledano, ako idemo unazad, bili ste i protiv statusa kandidati, iako sada imate ogromne benefite od predpristupnih pregovora i od svih fondova EU.Iskoristiću samo još nekoliko sekundi koliko mi je ostalo da prenesem par pitanja građana sa društvenih mreža. Drago mi je da se vratila ministarka Kuburović, pa pisanim putem može da odgovori pošto sada neće stići…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanja postavljam ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Odmah napominjem, pošto stenografski zapis kompletno i savesno beleži svaku našu reč, tražim da ministar odgovori na svako pojedinačno pitanje koje postavim, a ne uopšteno na izabrana pitanja. Takođe napominjem i da za sve što kažem posedujem dokaze i fotografije, a koje su dostupne svima, kako na društvenim mrežama tako i u medijskim izveštajima, te jednako su dostupne i ministru i njegovim saradnicima, što znači da eventualna informisanost MUP-a i ministra Stefanovića o licima koja će biti predmet mojih pitanja nikako ne može da stoji kao tačna, te ću ukoliko ministar i MUP ne odgovore na ova moja pitanja smatrati da lica koja su predmet mojih pitanja, njihove organizacije, Ministarstvo i sam ministar direktno štite.

Pitanja su sledeća. Koji je plan, kakav je cilj i čemu služi intenzivno angažovanje članova i saradnika Srpske desnice Miše Vacića u zvanično privatne, a zapravo prorežimske bezbednosne službe? Kako je moguće da izvesni Stevan Đokić koji vodi privatnu agenciju pod imenom DBA za bezbednost istrage i odbranu brendira tu DBA gotovo identično kao zvaničnu policiju, od značaka, automobila do svih drugih obeležja i time stvara opštu zabunu u javnosti kroz sliku da se zapravo radi o formalnoj policiji? Da li je ministar ikada upozorio Stevana Đokića da je to zabranjeno i ko mu je uopšte i dozvolio takav način rada i delovanja?

Kako je moguće da je taj isti Stevan Đokić, posedujem fotografije, u zagrljaju sa Mišom Vacićem, sa Tomislavom Lovrekovićem, tzv. novinarom koji je bio hapšen zbog toga što mi je upućivao preteće tekstove smrću i koji je svakodnevno proizvodio protiv mene, sada ulazi sa tom istom DBA i u vrtiće, ulazi i u škole i drži nekakve tzv. obuke? Dakle, postoje podaci i u medijima da su oni bili u vrtiću „Iva i Maša“ u Lazarevcu, u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović“ u Beogradu, a verujem i u drugim školama i u vrtićima. Da li zbog ovakvih pojava ni posle šest meseci ne znamo ko je usred Beograda, i to u tri navrata, ispisivao po fasadama meni preteće poruke „Marinika, shvati, nećemo stati“, a koje su bile posledica mojih pitanja o tome šta britanski fašista DŽim Doson radi u Srbiji? Da li zbog toga što DŽim Doson svima nama ispred nosa i dalje šeta Beogradom i Novim Sadom i obučava ultradesničare i njihove zaštitnike kako da deluju i prete opoziciji Aleksandra Vučića?

Kako je moguće da taj isti Stevan Đokić iz agencije tzv. DBA uđe pre nekoliko dana i u prihvatilište za decu koje je u nadležnosti grada Beograda i simulira neku dobrotvornu akciju, i to još čini sa istaknutim članom i aktivistom SNS i Vacićeve Srpske desnice Vukom Mentovićem? Mentović je takođe saradnik DŽima Dosona i o svemu, kao što sam rekla, postoje fotografije i dokazi. Pritom, naravno, Stevan Đokić se u poslednje vreme ne skida sa režimskih medija, što je već matrica i deža vi koji smo imali u 90-im godinama, stvaranje režimske parapolicije.

Zatim, kako je moguće da pomenuti Vuk Mentović, koji se predstavlja kao predsednik Kluba prijatelja Sindikata Ujedinjeni kolektiv policije, zajedno sa predsednicom tog nedavno osnovanog policijskog sindikata Marinom Starčević, zloupotrebljava policiju i njene pripadnike u prihvatilištu za decu beogradskom, kada je pripadnicima policije zabranjen politički angažman i delovanje, a mediji su objavili da je Starčevićeva zajedno sa tim Vukom Mentovićem iz SNS i Srpske desnice nešto delila deci po prihvatilištu?

U isto vreme, kako je moguće da u istoj navodnoj akciji, pored Starčevića i Mentovića, kao pripadnik Đokićeve DBA učestvuje i izvesni Nemanja Ristić, prepoznatljiv kroz takođe političku organizaciju Zavetnici, koji ulazi u prihvatilište za decu i radi za parapolicijsku DBA, dok ima podeblji krivični dosije, a pouzdani izvori tvrde i u psihijatrijskoj ustanovi Laza Lazarević? Kako je moguće da ne znate da se za Nemanju Ristića navodi da je ubica koji je počinio ubistvo 1994. godine tokom obračuna pripadnika voždovačkog i zvezdarskog klana, kada je ubijena Tatjana Nikolić stara 20 godina i da je iz zatvora izašao 2012. godine? Da li vi, ministre, ne znate da se za Nemanju Ristića navodi da je hapšen zbog pretnji smrću republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac i bivšem američkom ambasadoru Majklu Kirbiju?

Da li su to sve, ministre, nesuđeni pripadnici pomoćne policije koju ste hteli naprečac da uvedete, a možda i buduće, ukoliko tu nameru ipak ostvarite? Da li zbog svega ovoga, ministre, nama narodnim poslanicima opozicije…

Samo da završim rečenicu.

Da li zbog svega ovoga, ministre, nama narodnim poslanicima opozicije mogu da prete razni Vacići i Lovrekovići koje obučava fašista DŽim Doson, koje štiti i pomaže vaša SNS?

Zahvaljujem i moram odmah na početku da izrazim zadovoljstvo zato što se ministar Đorđević vratio u raspravu, iz prostog razloga što njega nije karakterisao do sada konfliktan ili bahat odnos prema poslanicima opozicije, naprotiv, uglavnom korektan. Zaparalo uši, vrlo me je iznenadila njegova, na neki način prozivka opozicije u svom uvodnom izlaganju danas ničim izazvano. Dakle, u samom uvodnom izlaganju prevenirajući kako se izrazio, opozicionu zajedljivost po nekim pitanjima koje je očekivao u toku rasprave.

Stoga bih apelovala na ministra Đorđevića da ne upada u zamku dopadljivosti tapšačima i da nema razloga da prema opoziciji ovako nastupa, kao što sam rekla, ničim izazvan. Verujem da, ministre, imate svest o tome da ste ovde sa vašim saradnicima pred poslanicima, gde smo svi jednaki, i narodni poslanici pozicije i opozicije, da treba da vam bude cilj da što veći broj nas ubedite da podržimo zakone o kojima nas izveštavate i koje obrazlažete u ime Vlade i, isto tako, da ćete potom, ukoliko budu usvojeni, starati se o tome da oni budu primenjeni na adekvatan način, koji se odnosi na građane koji su glasali za ovu vlast i koji nisu glasali za ovu vlast i koji uopšte nisu glasali, na kraju krajeva.

Volela bih da se u vašem odnosu prema narodnim poslanicima vratite na onaj odnos koji smo ipak cenili i koji ste imali do jutrošnjeg uvodnog izlaganja.

Moram da kažem da su meni skrenuli pažnju zakoni u oblasti rada, i to naročito sada već malo duže prepričavani i obrazlagan zakon o angažovanju sezonskih radnika. Međutim, vi vrlo dobro znate, ministre, da nema adekvatnih rešenja i da je sve ovo pokušaj samo stavljanja mašne na fikus, ukoliko pre bilo kog, dakle, do ovog zakona, ovde je reč o novom zakonu ili izmenama i dopunama već postojećih zakona, se ne promeni, za početak, Zakon o radu, koji bi trebalo da bude najvažniji, bar u normalnim državama, a koji je, nažalost, u Republici Srbiji zasnovan na robovlasničkim principima, imajući u vidu da nigde nije lakše otpuštati radnike nego u državi Srbiji, da oni koji se ohrabre da pravdu traže pred sudom, poneki je i dobiju, nailaze posle na situacije u kojima se odluke suda ne izvršavaju ili se u nedogled odlažu.

Takođe, moram da kažem, pre ulaska u detaljnije obrazlaganje u ime Kluba samostalnih poslanika, o zakonu koji sam pomenula. Dakle, o sezonskim radnicima. Postoji jedan zakon koji je bio blizu toga da naš poslanički klub podrži, a to je izmena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koji je opravdavajući u novom normiranju. Međutim, postoji jedan deo zakona koji nismo mogli prosto da opravdamo, ili nismo videli da je obrazloženje adekvatno ili dovoljno za našu podršku, a to je činjenica da se mobing, odnosno zlostavljanje na radu i diskriminacija sada pridodaju u nadležnost miritelja. Inače, to su individualni sporovi koji su najčešći, koji su najosetljiviji i koji naročito u odnosu poslodavca odnosno nadređenog i zaposlenog i mislim da ovo nije dobro rešenje, ili da će samo pokušaj miritelja, a ukoliko se ne dođe do obostrane saglasnosti, kako je ovim izmenama predviđeno, da samo produži rok i daljeg mobinga i da će situacija, naročito za zaposlene u problemu, biti sve neprijatnija.

Ono što je svakako fokus mog izlaganja i što je zakon za koji smatramo da je nepopravljiv, dakle da ga treba povući iz procedure, jeste već pominjani zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Prvenstveno se misli na sezonske radnike u poljoprivredu, dakle, na najtežim poslovima u poljoprivredi. Moram da kažem da je javnost bila u mogućnosti, evo tačno pre mesec dana, krajem maja, da bude i konačno javnim izjavama informisana o tome, a kakav je odnos ova vlast odnosno ovaj režim imala tokom poslednjeg vremena prema sezonskim radnicima, dobro je da je to postalo javno. To jeste zaista neobičan odnos, to jeste odnos kakav niko drugi nije imao prema sezonskim radnicima. Neki bi to voleli da kažu – prvi put u novijoj srpskoj istoriji. Ja ću stoga, evo, javni podaci, koji su izdati 29. maja, da pročitam i ovde, zbog ministra, resornog, i zbog mojih kolega i koleginica i naravno, zbog javnosti, a to je da smo mi saznali da je ovaj režim sezonskim radnicima za lokalne izbore u Vrbasu plaćao po 1.000 dinara dnevnicu da ne rade, ali da prodaju svoj glas za SNS.

Evo citata, citat iz javne informacije. Jedan grupovođa sezonskih radnika potvrdio je da je učestvovao u kupovini glasova za SNS na prošlogodišnjim izborima u Vrbasu. To je potvrdio i policiji. A kako je objavljeno 29. maja, policija je, kako je navedeno, počela da postupa po krivičnoj prijavi za kupovinu glasova na tim lokalnim izborima u Vrbasu. On je potvrdio, dakle taj grupovođa sezonskih radnika, da, citiram – u dogovoru sa poverenicima SNS radnike, umesto na njivu, razvozio je na biračka mesta, te da su za glasanje za naprednjake dobili dnevnicu od 1.000 dinara. Kaže čovek: „Rekao sam da su me kontaktirali ljudi iz SNS i rekli da za glas daju hiljadu dinara. Ja sam to preneo radnicima, ko bude glasao za SNS, dobiće dnevnicu bez rada. Nisu svi pristali, ali oni koji jesu, dobili su novac.“ Jedini je problem, ispada, pod navodnicima, ovom čoveku ispao što kaže – sada ću možda ja ispasti jedini krivac, a znam mnoge koji su to radili i za SNS i za SPS i rekao je da ga niko nije pripremio za mogućnost da će biti pozvan na razgovor u policiju. To je ono što postoji kao javna informacija.

Do sad, a nije isključeno da će tako biti i nadalje, ako smo svesni realnosti, da su radnici na najtežim poljoprivrednim poslovima bili u toliko teškoj situaciji da su bili spremni da za dnevnicu od jednog dana, za hiljadu dinara prodaju svoj glas da bi neko u njihovo ime odlučivao naredne četiri godine. Ovo je samo ilustracija da vidimo u kojoj se situaciji nalaze nadničari.

E, sad, ako se vratim na konkretna rešenja koja ste vi podneli u ovom zakonu, za koje sam se već izjasnila da je nepopravljiv i da smatram da ga treba povući iz procedure, jeste to što, gospodine ministre, vi ovde uspostavljate princip usmenog ugovaranja i ja mogu da razumem, sami ste rekli da niste pravnik, mogu da razumem da neke okolnosti za vas nisu prepoznatljive, ali sam sigurna da u vašem bliskom, profesionalnom radnom okruženju postoje vrlo stručni pravnici koji su morali da vam ukažu da je uspostavljanje usmenog ugovaranja nakon vekova razvoja pravne nauke nešto što je najnebezbedniji, najnesigurniji odnos između bilo koga ko treba da bude strana u tom ugovaranju, bez obzira da li su u pitanju u ovom slučaju sezonski radnici, njihovi poslodavci ili je neki drugi odnos odnosno drugi profil ugovornih strana u pitanju.

Morali su da vam kažu, takođe, da nije tačno da su pozitivna iskustva nekih zemalja koje su isto uspostavile u jednom trenutku princip usmenog ugovaranja pozitivna. Moraju da vam kažu da su iskustva pokazala da su ta rešenja prokažena u međuvremenu i da se radi na tome, neki su već to učinili a neki rade na tome da ih što pre izmene. Naravno, život je brži od zakona i vi ne možete i potpuno mi nije jasno po kom osnovu nama sada govorite da ćete možda uoči sledeće sezone letnjih radova, dakle do sledećeg leta, možda i izmeniti ugovor odnosno ovaj zakon ukoliko se ispostavi da je on problematičan, a to ne činite sada, kada vam se toliko puta i za već neka ponovljena rešenja ukazuje da ih treba prihvatiti, zato što ovaj zakon, na ovaj način napisan, je zakon koji zapravo štiti prava poslodavaca a ne sezonskih radnika.

Takođe, morali su da vam objasne da je to usmeno ugovoranje, kao što sam rekla, ostalo daleko van pravne nauke još u doba starih Rimljana. Znate, tada su se usmeni ugovori sprovodili tako što se pojave svedoci, pojavi se čovek sa vagom, strane u usmenom ugovaranju obećaju jedna drugoj neku obavezu. Ja kažem – ja sam Zoranu Đorđeviću, evo, pozajmila hiljadu dinara, on će mi vratiti za mesec dana. Posle mesec dana Zoran Đorđević dođe i kaže – otkud, nije meni ona uopšte pozajmica hiljadu dinara.

Zbog toga su i stari Rimljani počeli da zapisuju obaveze i ono što se izgovori prilikom usmenog ugovaranja. Dakle, pisani trag je bio jedina garancija šta je dogovoreno. E, tako su nastali zakoni. Dakle, zakoni su nastali zbog toga da ljudi ne bi lagali i varali jedni druge, zato što je usmeni ugovor najnebezbedniji. To je član 5, koji posledično izaziva niz drugih normi i koje dodatno, naravno, čine ovaj zakon neodrživim.

Usmenim ugovorom se smatra trenutak kada radnik pristupi na rad prihvatajući pre toga predstavljene uslove od strane poslodavca. Nigde se ne evidentira ni šta su oni dogovorili, ni koja je cena dnevnice, odnosno sata, ni da li će on imati pauzu na koju bi trebalo da ima pravo od 30 minuta, apsolutno ništa, osim elementarnih ličnih podataka.

Naredna stvar koju onda pretpostavljate jeste da poslodavac, na zahtev tog sezonskog radnika, može da izda potvrdu gde će biti navedeni podaci da on radi. Ali, u toj potvrdi, koju izdaje maksimalno dva meseca kasnije, dakle, sa kojom taj sezonski radnik, koji možda radi mesec dana ili deset dana, ne može da uradi ništa, uopšte ne mora da znači da tu neće biti lažirani podaci. Možda će oni usmeno da se dogovore da će radnik da radi za 200 dinara na sat, a onda će poslodavac dva meseca kasnije da navede da ga je angažovao da radi za 100 dinara na sat, a svedoka nema. Usmeni dogovor je samo između nadničara i poslodavca. I ko će da garantuje? Inspektor rada koji je navodno ovde zaštitnik prava sezonskih radnika. Na osnovu čega će taj čovek da zaključi šta je bio dogovor, šta je bio usmeni ugovor na – majke mi? Pa, to ne može da prođe nigde.

Dakle, ne postoji nijedno tumačenje najboljeg pravnika na svetu koji će reći da ovaj zakon obezbeđuje i garantuje poboljšavanje uslova rada i prava sezonskih radnika i to je potpuno jasno. Naravno, da ne govorim o ucenjivačkom potencijalu određenih odredbi gde poslodavac jednostrano može da otkaže ugovor sezonskom radniku, tako što će odmah da zaposli sledećeg i naravno da će ovaj prvi u strahu od posla da pristane na sve. Dakle, ne postoji u toj evidenciji niti iznos zarade, niti znamo da li će se plaćati na ruke ili možda postoje neki obračuni zarada, koji bi opet bili neki dokaz.

Moram takođe da kažem da uopšte ne razumem kako ste došli do zaključka da ovaj zakon ubrzava ili olakšava angažovanje rada sezonskih radnika, ako vam je s jedne strane bio cilj da kroz usmeni ugovor izbegnete formalnosti, a onda s druge strane uvodite niz formalnosti bukvalno u sat za poslodavce. Nije mi jasno kako niste predvideli rešenje da se jednostavnim formularnim ugovorom, jednakim ili tipskim za sve, ovaj odnos reguliše, ali vi ste sve to izbegli i zapravo zaštitili uglavnom prava poslodavaca, ukoliko uopšte i budu savesni da prijavljuju sezonske radnike.

Ostalo mi je još malo vremena samo da se osvrnem i na nekoliko vrlo zanimljivih teza koje su ovde iznete u delu obraćanja o populacionoj politici.

Koristim priliku da apelujem i na ministarku Đukić Dejanović i na ministra Đorđevića – dajte, učinite sve, sav mogući uticaj uložite na ministra prosvete i na ministra zdravlja da se to reproduktivno zdravlje uvede jednom u školski sadržaj. Vi ste nama, ministarka, govorili o obrazovnom nivou žena da treba da se podigne, slušali smo od ministra o statistici, o kiretažama, o neželjenim maloletničkim trudnoćama itd. Nisu u pitanju žene. Mi moramo da se bavimo adolescentima, dakle, i devojkama i mladićima, koji su, naravno, zajedno u tome.

Reproduktivno zdravlje nije samo pitanje reprodukcije. Mi se svi rađamo kao seksualna bića, dakle, sa reproduktivnim organima. Izbor je ljudi da li će se reprodukovati ili ne, ali mi moramo jednako da se staramo, i oni koji to žele i oni koji to ne žele i oni koji žele a ne mogu, a vi znate da je najbolja mera prevencije i od neželjenih trudnoća i od posledičnih steriliteta itd. uvođenje reproduktivnog zdravlja i tih sadržaja ne samo u srednje škole, nego u više razrede osnovnoškolskog obrazovanja. Tu nema druge. Nema prakse, nema države koja nije pokazala da je to najbolja mera prevencije.

Ja vas molim da založite svoje autoritete da se što pre to primeni u Republici Srbiji, bilo kroz neko pilotiranje, bilo kroz neki alternativni sadržaj. Ali, svest o tome ili objašnjenje da klinci ili mladi znaju sve nije tačno. Molim vas, pogledajte statistike instituta Zavoda za javno zdravlje od Vojvodine pa preko Beograda, videćete koliko ne znaju o elementarnom reproduktivnom zdravlju, nemaju pojma o elementarnim stvarima. Informisanje preko interneta je, znate i sami, često parcijalno, netačno, nedovoljno i s druge strane, ja ne spadam u te roditelje, ali razumem roditelje koji nemaju znanja, nemaju hrabrosti, na kraju krajeva, da sa svojom decom razgovaraju na ovu temu.

Mislim da je obrazovni sistem ključan, znači, ne zdravstvo, ali u mreži ovih ministarstava, kroz obrazovni sistem, da je to jedina mera ne samo prevencije loših situacija i opasnih u kojima se žene mogu naći, kao i mladići, naravno. Mi ovde potpuno zapostavljamo momke. Kada neko kaže reproduktivno zdravlje, svi prvo pomisle na neželjenu trudnoću neke mlade devojke ili srednjoškolke, zato što je njena trudnoća vidljiva, znate, a niko se ne bavi urološkim problemima momaka, raznim drugim problemima koje adolescenti zaista imaju bukvalno na svakodnevnom nivou, a u tom su nekom uzrasnom periodu kada ne dele sa autoritetima svoje probleme i kada je vršnjački odnos taj koji je ključan, naravno, ali mislim da je sistem obrazovanja najobuhvatniji, jer to je ključ. Dakle, nealternativno idite u neke zavode ili izmestite se, naročito u malim sredinama, znate da su mladi stigmatizovani čak i ako nemaju problem, a odu po informaciju u neko savetovalište. Dakle, da, doći im na noge, u obrazovni sistem koji je najobuhvatniji i to je prava mera, što ne znači da isključuje mere o kojima ste vi govorili, ali mislim da je ovo lekcija broj jedan, a sve ovo ostalo je nadogradnja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem ministru MUP Nebojši Stefanoviću, a povodom slučaja novinara Stefana Cvetkovića, koji je prijavljen da je nestao u noći između 13. i 14. juna, 15. juna pronađen.

Dakle, pitanje je prvo - zašto je u slučaju novinara Stefana Cvetkovića ministru Stefanoviću i njegovom objavljivaču podataka Aleksandru Vučiću, s obzirom da se radi o podacima kojima raspolaže MUP, a ne kabinet predsednika Republike, sumnjivo sve drugo i sumnjivi su svi drugi osim članova sopstvene političke partije, osim članova Vlade, koji su njihovi članovi ili su predloženi od SNS, imajući u vidu da je Stefan Cvetković imao javne kontakte, za to postoje dokazi, fotografije, i sa predsednicom Vlade Anom Brnabić i sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem? Pa je moje pitanje, takođe, i da li je policija ispitivala i njih, odnosno obavila razgovore sa njima ovim povodom? Imaju li, naravno, ikakva saznanja i kakva je uopšte priroda njihovog kontakta bila?

Takođe, s obzirom da je ministar Stefanović imao zajednički nastup na javnoj konferenciji za medije sa Aleksandrom Vučićem, kao predsednikom Republike, a prethodno su i sami rekli da su se konsultovali, pitam odakle im uopšte podaci i inspiracije za sve aluzije, interpretacije i projekcije za zaključke da bi se optuživali i strani faktori i destabilizatorski interesi na štetu Republike Srbije, a nisu se, kao što kažem, pozabavili kontaktima Stefana Cvetkovića sa visokim funkcionerima SNS?

U tom svetlu, pitam, takođe, da li je policija ispitivala i potpredsednika Izvršnog odbora SNS, ovde u parlamentu već poznatog Branka Malovića, takođe i funkcionera SNS iz Pančeva Dejana Simeunovića, zvanog Simke, jer su obojica tužila za uvredu novinara Stefana Cvetkovića? Dakle, Cvetković je sa njima imao ozbiljnih problema, osuđen na dve godine zatvora i na dva miliona dinara kazne u martu prošle 2017. godine, iz čega je potpuno jasno da je Cvetković sa njima imao problema.

Moram da napomenem da je u drugostepenom postupku on oslobođen, da ga je sudkinja u Pančevu Stanka Simeunović oslobodila, ali je nakon toga, zahvaljujući već pomenutim Malovićima i Simeunovićima i njihovoj informativnoj družini na TV Pančevo, ova žena harangovana, zbog čega su reagovala, iz medija se to da videti i dokazati, sva strukovna udruženja iz pravosudne oblasti.

Takođe, moram i da dodam da po ovom pitanju, s obzirom da je Bela Crkva region meni blizak, ja pripadam južnom Banatu, da su Belocrkvani imali saznanja da je nakon ovog problema Cvetkovića sa Malovićem i Simenunovićem, Cvetković naglo prestao da izveštava kritički o SNS, ali da je posvedočio više puta da je imao lične i telefonske kontakte sa istim tim Brankom Malovćem. Moje je da li smatram ili ne da je taj razgovor bio potreban, ali svakako pitam ministra Stefanovića da li je policija ispitivala i ove visoke funkcionere SNS?

Takođe, je pitanje po kom osnovu je Policijska uprava Pančevo sinoć podnela, bar je sinoć objavljena vest, podnela krivičnu prijavu protiv istog tog Stefana Cvetkovića? Po kojoj nadležnosti, po kojoj mesnoj pripadnosti, s obzirom da on nema nikakve veze sa Pančevom?

Kada već pominjem Policijsku upravu Pančevo, iskoristiću priliku da ministra pitam i po kom osnovu i zbog čega je smenjen Jožef Mlekob, koji je bio načelnik kriminalistike u Pančevu, a Pančevci nemaju nikakvu informaciju o tome?

U prilog celoj ovoj situaciji i atmosferi koja se kreira, dužna sam da pitam i – kako je moguće da je još pre više od 10 dana prijavljen nestanak odbornika rumunske nacionalnosti Mohana u opštini Alibunar? Nestanak je prijavio predsednik opštine. Deset dana tog čoveka nema. Po mojim saznanjima on još uvek nije u svojoj kući, a nisam primetila da je ijedan helikopter angažovan, da je ijedna jedinica MUP angažovana u potrazi za njim ili su eventualno otimači Mohana poznati. Hvala.

Zahvaljujem.

Prvi set pitanja upućujem Agenciji za borbu protiv korupcije, zatim ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i svim nadležnima za privredni kriminal, kao i Ani Brnabić, koja je preuzela funkciju ministra finansija.

Naime, da li su upoznati sa koruptivnim radnjama u čijem lancu je učestvovala apoteka „Pančevo“, zatim narodni poslanik Željko Sušec i Smiljka Sušec, za koju postoje i dokazi i svedoci da je majka narodnog poslanika i našeg kolege Željka Sušeca, a koruptivne radnje se odnose na period od 2013. godine i nekoliko godina nakon toga, o čemu ja posedujem dokaze? Ukoliko svi organi kojima upućujem pitanje nemaju nikakva saznanja, evo, javno nudim dokaze i izvode iz platne evidencije kartica iz kojih se vidi da je apoteka „Pančevo“ nekoliko godina uplaćivala gotovo 40.000 evra na račun zanatske radnje „Gigi“, čija je vlasnica Smiljka Sušec, odnosno majka narodnog poslanika Željka Sušeca. Među tom robom koja je bila preko potrebna u iznosu od, kažem, gotovo 40.000 evra su razne platnene kese, vreće itd.

Inače, zanatska gradnja „Gigi“ je po evidencijama iz Agencije za privredne registre, registrovana 30. maja 2018. godine, a već od jula meseca kreću intenzivna mesečna plaćanja ovoj zanatskoj radnji, a po izjavama svedoka, a s obzirom da je ovo javni prostor, smatrajte to takođe javnom izjavom, narodni poslanik je imao i te kako saznanja i svesno učestvovao u ovom koruptivnom lancu, jer je sam lično donosio račune u apoteku „Pančevo“ za preduzetničku radnju svoje majke, Smiljke Sušec, što je takođe činila i njegova sestra.

Pa pitam, dakle, i Agenciju i MUP i nadležnom privrednom kriminalu, kao i premijerku, imaju li saznanja o ovom koruptivnom lancu? Ako nemaju, ja insistiram da me pozovu ili da prosto mogu da im pošaljem sve ove dokaze. Ako imaju saznanja, želim da znam šta se preduzelo po ovom pitanju, s obzirom da Željko Sušec nema prijavljenih oko četiri miliona dinara, odnosno gotovo 40 hiljada evra u svom izveštaju o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, nije čak ni porez platio na to sve i da je priznao na taj način da je učestvovao u ovom koruptivnom lancu.

Sledeće pitanje upućujem ministru za rad i socijalna pitanja, Zoranu Đorđeviću. Naime, da li ima saznanja ili šta je eventualno, ako ih ima, preuzeo po pitanju inicijative i namere da se Vladimiru Jovanoviću zvanom Maradona, predstavljenom kao MMA borcu, na kojeg je pucano u Pančevu ispred vrtića, po policijskim informacijama, dok je vodio dete u vrtić pripremaju papiri u Javnom komunalnom preduzeću „Zelenilo“ u Pančevu, u kome je zaposlen, da mu ovo bude tretirano kao povreda na radu?

Pitam dodatno ministra Đorđevića, da li je to povreda na radu, jer to znači da ako jeste da je izvršen atentat na zaposlenog u državnom preduzeću? Slobodna sam da tvrdim da bi to onda trebalo da bude događaj od nacionalnog interesa, da neko u sred bela dana u 7.30 ujutru puca na zaposlene u javnom preduzeću, pa čak i ako nisu iz Beograda, što obično traži veću pažnju. Evo, desilo se na 17 kilometara u Pančevu.

Ministar Đorđević, sigurna sam da imam više informacija od mene po ovom pitanju, s obzirom da je i sam zajedno sa Andrejom Vučićem u više navrata posećivao borbe upravo Vladimira Jovanovića Maradone na raznim MMA turnirima.

Takođe, Maradona je i član SNS, bio je i odbornik SNS i sigurna sam da ministar Đorđević ako nema profesionalni, ono bar ima lični interes da ovo utvrdi, s obzirom sve informacije ukazuju na to da se radi o kriminalnom obračunu, a ne da je neko dobio pet metaka u želudac, tako što je bio na radnom zadatku ispred preduzeća „Zelenilo“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Postavljam nekoliko pitanja u ime zabrinutih građana Pančeva, i to u prvom redu ministrima unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i zdravlja Zlatiboru Lončaru.

Naime, pre tačno nedelju dana, 30. aprila, u ranim jutarnjim časovima, u sedam i trideset po službenoj evidenciji, ispred vrtića „Kefalica“ u Pančevu, izrešetan je Vladimir Jovanović Maradona, poslednjih dana čujemo da je preživeo, u medijima predstavljen kao MMA borac.

Moje pitanje je zašto ministri, naročito ministar Stefanović, izbegava da se oglasi ovim povodom, iako smo svedoci da od njega vrlo često cure informacije, čak i kada je to suprotno zakonu. Interesuje me da li je to s toga što je Vladimir Jovanović Maradona član SNS, zato što je po partijskoj liniji zaposlen u JKP „Zelenilo“ u Pančevu, čiji je osnivač jedinice lokalne samouprave, odnosno Grad Pančevo. Dakle, država ga je zaposlila po partijskoj liniji. Da li zato što je on bio odbornik SNS u mandatu 2012. godine, 2016. godine? Dakle, bio je na listi SNS i kako je moguće da ništa o ovome ne znamo uprkos tome što je bezbednost građana Pančeva ne samo ugrožena, nego ovakvim odnosnom ministri i Vlada pokazuju da su Pančevci i Pančevke građani drugog reda.

Takođe, zanima me da li je ministar Stefanović posetio Grad Pančevo ovim povodom, nakon ove jezive situacije, usred bela dana? Da li je posetio vrtić „Kefalicu“? Da li je možda razgovarao sa roditeljima, sa gradonačelnikom Grada Pančeva? Šta je učinio tim povodom?

Dodatno me zanima odgovor na pitanje koje upućujem, napomenula sam i ministru Lončaru, ali i ministru Stefanoviću, šta su preduzeli povodom informacija da su nasilno i neovlašćeno stranački funkcioneri SNS Branko Malović i Dejan Simeunović zvani Simke prisustvovali u lekarskim prostorijama u sali za intervenciju dok se ukazivala pomoć Vladimiru Jovanoviću Maradoni, i to na opšte zgražavanje lekara koji sa njima nisu mogli da izađu na kraj, pa su apelovali na javnost, na narodne poslanike da pitamo kako je moguće da fizička lica, stranački funkcioneri ulaze u lekarske prostorije gde se vrši bilo kakva intervencija suprotno svim pravilima, a samo zbog toga, očigledno, što je Vladimir Jovanović Maradona član SNS i, kako mi to kažemo, pretorijanske garde istog tog Simketa i Malovića, odnosno SNS?

Drugi set pitanja upućujem, takođe, ministru Stefanoviću, ali i ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu. U 11 sati Skupštini grada Pančeva počinje javno slušanje na jednu temu koja je izuzetno uznemirila sve Pančevce, a povodom podataka do kojih su došli vredni novinari Portala „013 Info“ i, naime, da se u bivšoj Staklari, koju je privatizovalo preduzeće „Promist“, nalazi uskladišteno 36 hiljada tona veštačkog đubriva protivzakonito, što je utvrdila policija na osnovu krivične prijave krajem aprila meseca. Stigla je zabrana za rad ovom preduzeću. Međutim ono je uprkos nastavilo da radi pod obrazloženjem da je podnelo zahtev za dozvolu Ministarstvu zaštite životne sredine, ali samo za 10 hiljada tona veštačkog đubriva i uprkos tome i dalje je u krugu fabrike uskladišteno gotovo četvorostruko veća količina čak izuzetno opasnih sadržaja, između ostalog, dozvola je koja se traži za amonijum nitrat, dakle, za potencijalnu tempiranu bombu, a imajući u vidu da se Staklara, odnosno preduzeće „Promist“ sada nalazi u bloku, gusto naseljenom, gde živi oko 22 hiljade ljudi, gde se u neposrednoj okolini nalaze i vrtići i pruga i bazen i hale i narodna bašta itd, kako je moguće da ovo preduzeće protivzakonito i dalje radi, a da se za tri četvrtine zahteva po ovom zahtevu za dozvolu to odnosi na izuzetno opasan amonijum nitrat? Hvala.

Zahvaljujem.

Moja prva dva pitanja upućujem Republičkoj javnoj tužiteljki gospođi Zagorki Dolovac. Šta je učinila, da li je postupila, i ako jeste, kako je postupila i ukoliko nije, zbog čega nije, povodom moje inicijative upućene njoj 5. decembra 2017. godine kako bi pred Ustavnim sudom pokrenula postupak, odnosno inicirala zabranu delovanja organizacije Nacionalni srpski front? Ta inicijativa nije bila amaterska, nije bila u formi jedne rečenice ili običnog pitanja. Ona je bila vrlo detaljna, pravno pripremljena, upravo onako kako i treba i gospođa Dolovac je mogla praktično samo da je prosledi Ustavnom sudu Srbije. Međutim, ja već mesecima ne dobijam nikakav odgovor na ovo pitanje i stoga ga ponavljam ili iniciram ovde.

Drugo pitanje takođe upućujem gospođi Zagorki Dolovac. Naime, da li je u nameri da takođe pred Ustavnim sudom inicira zabranu SRS, a nakon presude međunarodnog mehanizma kojom je predsednik SRS gospodin Vojislav Šešelj osuđen kao ratni zločinac za podstrekivanje progona naših sugrađana 1992. godine u Hrtkovcima. On kao neko ko je predstavljao i tada, a i sada stranku, svoju SRS, koji se ne libi od toga da i javno izrazi, da negira tu presudu, da negira taj zločin i da je spreman da ga, nadam se ne na taj način, ponovi, ovo je apsolutno osnovan uslov i povod da Republička javna tužiteljka pred Ustavnim sudom odmah inicira zabranu ove političke partije koja u svom delovanju i dan danas podstiče na progon naše sugrađane nesrpske ili drugačije nacionalnosti.

Sa treće strane, s obzirom da pokušavam ovim parlamentarnim putem kroz institut poslaničkog pitanja da komuniciram, bar na ovaj način, sa gospođom Dolovac i dobijem neke odgovore, to se ne dešava punih pet meseci, u jednom trenutku sam pitala kada ima nameru da se probudi iz zimskog sna, međutim, zaista se pitam da li je gospođa Dolovac uopšte dobro. Stoga treće pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova i gospođi Neli Kuburović. Dakle, neću se zaustaviti uprkos svim uvredama i pretnjama koje u kontinuitetu traju od strane Vojislava Šešelja i koje se vi pravite da ne čujete, ali vama na čast. Dakle, tražim od ministra Stefanovića i Nele Kuburović da mi odgovore na pitanje da li je Zagorka Dolovac živa uopšte. Da li ta žena radi, postoji i čime se uopšte bavi u svim ovim mesecima, jer ja duboko verujem da se ona ili odselila ili nije više među nama, iako bih to volela da se dokaže da nije tačno?

Drugi set pitanja, odnosno četvrto pitanje upućujem ministru zaštite životne sredine, Goranu Trivanu, tražim da mi odgovori da li je nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine bila u „Petrohemiji“, da li je obavila inspekcijski nadzor nad postrojenjem odnosno fabrikom „FEB“ za proizvodnju plastike za koje imam saznanja, dokumentovana saznanja da se iz nje u vazduh već više od godinu dana, dakle od februara prošle godine emituje kancerogeni hrom. Zaposleni su na to odmah upozorili još februara prošle godine, menadžment „Petrohemije“ Pančevo je sa tim takođe bio odmah upoznat, međutim rukovodstvo „Petrohemije“ Pančevo nije želelo da zameni peć koja je porozna, pod opravdanjem da to puno košta, a da bi se time i prikrio problem uoči preuzimanja „Petrohemije“ od strane budućeg ruskog vlasnika ili suvlasnika. Dakle, tražim da mi se odgovori da li je inspekcija bila tamo i da li se uopšte zanima za trovanje Pančevaca i Beograđana kancerogenim hromom. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moja pitanja upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, ministrima Neli Kuburović, Zorani Mihajlović i Branku Ružiću svakom iz svoje nadležnosti, a radi se o jednom događaju koji je vrlo uznemirio vojvođansku javnost, naročito građane Gakova, te pošto od službenih državnih organa javnost nije dobila adekvatne valjane i pravovremene informacije ovo je, očito, jedini način da do njih dođemo, a zahvaljujući uporno inicijativi vrednih istraživača Vojvođanskog istraživačkog centra – VOIS koji su se pozabavili ovim problemom i doneli nam više početnih informacija da bismo došli do istine.

Naime, 18. januara ove godine, 2018. godine, izvršena je zajednička akcija Žandarmerije i pripadnika PU Sombor, u nekadašnjem objektu gakovačkog Graničara, kada je otkrivena laboratorija marihuane, u vrednosti od preko 50 miliona dinara, odnosno gotovo pola miliona evra. Tada PU Sombor nije izdala nikakvo obaveštenje o ovom događaju i to na insistiranje službenika MUP-a, pod obrazloženjem da će oni da se oglase tim povodom. To se nije dogodilo čitavih šest dana i to je prvo moje pitanje ministru, u prvom redu, zbog čega se šest dana čekalo da se izda bilo koja informacija ili rečenica povodom otkrivanja ove laboratorije na ovom nekada značajnom poljoprivrednom dobru Graničara u Gakovu? Nakon šest dana, bez ikakvog preciziranja i detaljnijih informacija, saopšteno je da je u pitanju imovina nekadašnjeg poljoprivrednog giganta, koji je volšebno pre stečaja 2016. godine prešla u vlasništvo preduzeća Vladimira Vrbaškog, inače poznatog kao pod navodnicima kontroverznog biznismena bliskog Srpskoj naprednoj stranci, mada su ti detalji i tada prikrivani.

Ono što zapada u oči pored pitanja zašto je MUP, Žandarmerija i Policija, zašto su ćutali celih šest dana, ono što zapada u oči da odjednom krajem 2017. godine nestaju iz Centralnog katastra prepisi o promeni vlasničke strukture nad gakovačkim Graničarem, ali u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici pojavljuju lica koja su najdirektnije povezana sa SNS. Citiram – umesto Vladimira Vrbaškog u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara pojavljuju Ivan Bojović, citiram – partner poslanice SNS u Narodnoj skupštini Marije Obradović, koja je ujedno i potpredsednica SNS, zatim, Dragana Potpara, poslanica SNS u Skupštini AP Vojvodina, zatim Stefan Videkanić, bratanac predsednika Opštine Kula Perice Videkanića, takođe iz SNS, o čijim je poslovima javnost bila obaveštena, kao i preduzeća u vlasništvu advokata Tomislava Višnjića, koji se inače proslavio kao branilac optuženih za ratne zločine pred Tribunalnom u Hagu.

Dakle, proverom u katastarskoj evidenciji, ova lica su evidentirana kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara. Međutim, ono što predstavlja predmet mog drugog pitanja jeste zašto Katastar krije na koji način su oni postali vlasnici, da li kupovinom, da li poklonom, da li potraživanjem i upornim pitanjima istraživača VOIS-a, zarad javnosti, Katastar već nedeljama, mesecima, krije ove podatke. Mi ih tražimo ovim putem, naročito od nadležnih ministara, koji imaju nadležnosti da ove informacije donesu na svetlost dana.

Takođe, ministra unutrašnjih poslova želim da pitam kako je moguće da je Više javno tužilaštvo saopštilo da je jedino identifikovano i privedeno i osumnjičeno lice, izvesni Miloš Raičević iz Gakova, povodom ove otkrivene laboratorije marihuane, a da niko u Gakovu ne poznaje ovo lice, čak šta više, da tvrde da se radi o licu koje je zapravo iz Zemuna, a koje je, zarad opšteg dobra unutar SNS preuzelo na sebe odgovornost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja koje postavljam ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu u ciklusu, rekla bih, bavljenja opasnim otpadom, putujućim otpadom itd.

Prvo pitanje se odnosi na period od pre oko dve godine, na žalost, informacija do koje sam tek nedavno stigla i tražim od ministra da mi odgovori šta se desilo sa gotovo 1.600 ili neka bude i 1.500 tona opasnog otpada iz Petrohemijske fabrike u Elemiru ili o kome je trebalo da se postaraju firme „Delta“ Kladova, „Eko 21“ i „Eko Maber“ iz Pančeva, a za koji se osnovano sumnja da nije tretiran na adekvatan način, već da je završio u Dunavu. To će vrlo lako da se utvrdi tako što će ministar, a ako ministar ne može sam i njegovi nadležni inspekcijski organi, zatražiti pomoć policije ili BIA, koji će od ovih kompanija tražiti, a ja bih takođe volela i molim da mi se i to dostavi na uvid, jer smatram da to jeste informacija od značaja za građane Republike Srbije, tzv. tahograf list koji predstavlja mapu, odnosno tačke kretanja svih prevoznika opasnog otpada koji ili samo transportuju opasni otpad ili ga odvode na skladištenje, na tretiranje itd.

Takođe, kada smo već kod tahograf lista, tražim od nadležnih organa, dakle od ministra Trivana, od BIA ako se time bavi, od nadležnih republičkih inspektora za zaštitu životne sredine da nam se dostavi i tahograf list kompanija „Junirisk“ i „Modekola“ u poslednje dve godine kada je reč o saradnji sa „Petrohemijom“ i opasnom ili o bilo kom otpadu koje su ove dve kompanije preuzimale iz pančevačke „Petrohemije“ i nosile dalje, bilo samo transportovale do neke druge tačke, bilo ga tretirale itd. Dakle, tražim tahograf list od „Juniriska“ i „Modekola“, naravno, uz posredovanje nadležnih organa.

Takođe, tražim od ministra Trivana da mi odgovori na pitanje šta „La Farž“ spaljuje od otpada koje mu ove kompanije, „Juniriks“ i „Modekolo“, donose iz pančevačke „Petrohemije“, ali i iz drugih firmi, industrija ili bilo koga ko je generator opasnog otpada?

Na kraju, u poslednjem delu bih se osvrnula na događaj koji je obeležio jučerašnji dan, posle podne i veče, a to je hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici i vraćanje njegovo za Beograd. Ono što mene zanima je pitanje za predsednicu Vlade Anu Brnabić – kada je Vlada odlučila da Marko Đurić, kao njen službenik ode u Kosovsku Mitrovicu? Šta je uradila kada je došlo do incidenta juče, s obzirom da je Marko Đurić, da podsetim sve građane Republike Srbije, službenik Vlade Republike Srbije, dakle vladine Kancelarije za KiM i nema nikakve veze sa kabinetom predsednika Republike?

Takođe me zanima da mi predsednica Vlade odgovori šta je ona preduzela juče nakon hapšenja svog službenika, šta su članovi Vlade odlučili, da li su se uopšte sastali, raspravljali na ovu temu i koji će dalji potezi šefice po zakonu Marka Đurića biti nakon jučerašnjeg dana?

Dakle, želim konkretan odgovor od predsednice Vlade Ane Brnabić, o svemu što se juče dogodilo i o koracima koji treba da uslede nakon ovog incidenta i želim da čujem predsednicu Vlade o tome, a ne isključivo predsednika države, kažem, pogotovo, naglašavajući još jednom da je Marko Đurić službenik Vlade Republike Srbije, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji je sastavni deo Vlade Republike Srbije, koja ima svoj budžet u okviru Vlade Republike Srbije, a ne Kabineta predsednika Republike Srbije sa kojim u izvršnom smislu nema ama baš nikakve veze.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući i nadam se da će ovi zakoni bar malo da uozbilje diskusiju u ovoj Skupštini.

Ovo je predlog za izmenu Krivičnog zakonika koji već godinu i po dana pokušavam da stavim na dnevni red uz podršku, nadam se, ovog puta i većine poslanika koji su ostali u sali zato što on zapravo održava svo naličje ove vlast i svo licemerje. Ovo je jedan od najlicemernijih članova Krivičnog zakonika. Nov je bio pre godinu i po dana i samo naizgled deluje kao opravdan. On zapravo zabranjuje negiranje ratnih zločina i genocida, ali samo onih koji se ne tiču Republike Srbije i onih koji nisu počinjeni u naše ime.

Kada je ministarka obrazlagala, ministarka Kuburović, ovog člana Krivičnog zakonika, ona je rekla da nisu uvršteni drugi sudovi u ovu odredbu zato što su to ad hok sudovi, odnosno sudovi sa ograničenim vremenskim trajanjem. Mogla bih da razumem da su to tada rekli frizeri ili pekari koje ona nažalost više uvažava od sopstvene struke. Međutim, to igranje sa pravom čini Republiku Srbiju jedinom državom u Evropi u kojoj je danas da osuđeni ratni zločinci za ratne zločine tokom rata budu predavači na Vojnoj akademiji i to danas čine Republiku Srbiju jedinom državom u Evropi gde osuđeni ratni zločinci mogu da budu promoteri politike vladajuće stranke.

Upravo ovo čini Republiku Srbiju jedinom državom u Evropi gde ministar vojni može da bude Aleksandar Vulin, najprepoznatljiviji huškač i u ratu i za rat, a evo kako vidimo, huškač i u miru.

Još jednom vas pozivam i uvek ću to činiti, dokle god se ovaj predlog ne nađe na dnevnom redu, da što pre pogledate istini u oči i da smognete konačno snage i zapravo, a ne samo falš pred evropskim zvaničnicima, da se suočimo sa prošlošću, da se suočimo sa ratnim zločinima i genocidom koji je počinjen u naše ime i da otvorimo raspravu na ovu temu. Hvala vam.

Naravno da želim reč predsedavajući, a ova opomena se ne može smatrati primenjivom ukoliko ne date obrazloženje zbog čega ste mi izrekli opomenu malopre. Hvala.

Tako je.

Izvinite, ali uopšte mi niste obrazložili zbog čega ste mi izrekli opomenu.

Jeste. Naravno da želim da obrazložim i želim obrazloženje za opomenu, jer vi nemate nikakvo pravo da meni izričete…