On je jedini koji je pobedio na pravim izborima. Sve ostalo su bili ucenjeni izbori pod pritiscima, ne demokratski, sa zarobljenim medijima. Prema tome, zbog građana Srbije je ovo važno da kažem.

Hvala što ste mi produžili vreme, jer su bile dve replike, a ja imam samo jednu.

Građani Srbije ne pate od kolektivne amnezije, a vi srpski radikali treba da se setite svega… (Isključen mikrofon.)

Predsedniče Narodne skupštine, ukazala bih da ste mi uskratili pravo na repliku u prethodnom krugu, ne ulazeći u vaše nagrađivanje poslanika SNS, što je apsurdno, da pravite navodno neki ustupak nekome time što ćete pustiti pet minuta da se replicira, a onda smanjujete vreme najvećoj poslaničkoj grupi, koja ga inače ima dva sata, iliti dvostruko više od svih drugih opozicionih grupa zajedno.

Ono što ste meni uskratili da kažem i da odgovorim našoj koleginici Nataši Jovanović je bila vaša dužnost. Smatram da u momentu kada me je optuživala i etiketirala da sam neko ko mrzi srpski narod…

Vaša greška. Pravo na repliku, uvredljivo izražavanje, pogrešno tumačenje.

Nemojte me prekidati, nećete me dekoncentrisati.

Znači, nemojte me prekidati, nećete me dekoncentrisati. Nemojte me ometati. Već su vas prekrstili kao ometač. Nemojte to da radite i da dokazujete da su bili u pravu.

Dakle, trebalo je da ukažete vašoj i našoj koleginici Nataši Jovanović da ovog momenta na ovoj sednici ili na prvoj narednoj sednici ja očekujem da i ona i svi poslanici SNS odmah podnesu zahtev da se stavi van snage Deklaracija o zločinu u Srebrenici, koja je u ovom parlamentu doneta 2010. godine. Mogli ste deset godina to da uradite.

Deset godina, molim vas da ih uputite u skupštinsku proceduru…

Nemojte to da radite. Evo, 10 sekundi mi ostavite.

Dakle, ja očekujem od poslanika SNS da ih uputite da odmah stave van snage Deklaraciju o zločinu u Srebrenici…

… iz 2010. godine, da iskažu svoj novi, drugačiji stav… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem potpredsednice.

Smatram da ste prekršili član 27. stav 2. Treba da se starate o primeni Poslovnika, a to niste učinili tokom izlaganja Nebojše Bakareca kada ste morali bar da ga zaustavite ako ne i da mu oduzmete reč kada je u kontinuitetu optuživao opoziciju da tobož sarađuje sa kriminalnim klanom, sa ubicama, sa ljudima koji melju ljude itd.

Znate zašto je to važno i vi morate da budete svesni, ipak niste standardno informisani građanin. Vi ste politički maksimalno informisani građanin i imate ozbiljnu ulogu ovde u Narodnoj skupštini. Taj isti Nebojša Bakarec je isto to ponavljao i u proteklom sazivu.

(Predsedavajuća: Prelazite u repliku.)

Ne, ja vama ukazujem zašto ste morali da reagujete.

Kada je mene lično, a tada nisam bila prisutna ovde da se branim, optužio za bliske odnose sa Veljkom Belivukom, a onda se dogodi da na sudu kada ga tužim, on pobegne kukavički i pozove se na imunitet. E zato vi morate imati višu svest …. (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, smatram da ste prekršili član 107. stav 1. zato što ste morali opomenuti prethodnog govornika da je prekršio dostojanstvo Narodne skupštine time što je ovde iznosio ne samo ne istine, već i lažne krivotvorene i krivične teške optužbe na račun opozicije, a vi takođe i lično, a i svi koji ovde sede u sali znaju da to nije tačno.

Trebalo je da prethodnog govornika upozorite i prekinete ga kada je pominjao Ritopek na način da imputira saradnju opoziciji, jer vi dobro znate i morali ste reagovati da je funkcioner SNS rekao i pitao se ko je omogućio iz vlasti da se asfaltira put do kuće u Ritopeku, Belivukovog klana. Ne mi iz opozicije, to je mogao samo neko iz vlasti i vi morate na to da reagujete.

Apsolutno morate na to da reagujete i da prekinete više ovu tiradu koja traje od juče, da se Belivukov klan pripisuje nekome, bilo kome ili svakome iz opozicije, a znamo čije je „čedo“, znamo kako se razvijao, znamo kako se štitio i znamo kako je na kraju moralo da dođe do hapšenja. Moralo nevoljno, a ne voljno.

Ja vas molim da ne dozvolite više da se ovakve stvari dešavaju, to nema nikakvog smisla. Dajte da pričamo o argumentima. Ovo su činjenice koje su izrečene i vi ste sigurno informisan čovek i znate, ponoviću, da je vaš funkcioner SNS, predsednik opštine rekao da je neko iz vlasti omogućio Veljku Belivuku da asfaltira put do klanice kuće u Ritopeku, ne mi iz opozicije.

Nemojte onda da dozvolite da se ovakve stvari dalje šire. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, reklamiram član 27. stav 2. Smatram da ste ga prekršili, zato što se odnosi na to da treba da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Primena ovog Poslovnika podrazumeva da prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji većina od najmanje 126 poslanika koji glasaju za predlog dnevnog reda. Ne bih se javila usled prethodnih reklamiranja povreda Poslovnika sa vaše strane da niste počeli da branite neodbranjivo. To je ono što zaista vređa inteligenciju u ovom momentu.

Svi smo videli na monitoru rezultat prvog glasanja - 115. Svi smo videli na monitoru rezultat drugog glasanja - 125. Dakle, potpuno je bilo primereno da odredite pauzu, da kažete imamo problem sa elektronskim sistemom.

Mi svi znamo da SNS sa svojim koalicionim partnerima ima većinu. Ona nije upitna i mi želimo da učestvujemo u radu ove sednice i da kažemo u lice i građanima Srbije i svima vama sve što mislimo. Niko ne beži od ove sednice. Mi se ne radujemo tome da ne učestvujemo i da ne budemo ovde na svom radnom mestu.

Ako tvrdite da je problem u elektronskom sistemu, onda je trebalo odmah posle prvog pada zakona koji sami predlažete da odredite pauzu. Nije strašno da u tom momentu nema uslova za dalji rad, okupite svoje poslanike.

Toliko je bilo hitno sazivanje ove sednice, da ste paralelno sazivali i radna tela i odbore. Vama su poslanici sedeli u drugim salama i kancelarijama Narodne skupštine. Dakle, niste dobro organizovali ovu sednicu. Toliko ste žurili, „preko kolena“, da je zakažete da ste sve hteli odjednom i na kraju vam je pao zakon koji predlažete.

Kažem, nije strašno, znamo da imate većinu. Dajte pauzu, utvrdite šta se dogodilo. Znate šta je problem? Odgovornost ste svalili na ljude koji se bave ovim elektronskim sistemom i oni će plaćati cenu zato što vi želite sa sebe da skinete odgovornost. Nemojte to raditi.

Zahvaljujem, predsedniče.

Vi u kontinuitetu tokom čitavog dana, a ja sve u nadi da ćete ispraviti tu grešku ne reagujem, sada moram, kršite član 103. stav 5. koji kaže da ste dužni da date odgovor narodnim poslanicima koji reklamiraju Poslovnik.

Vi nemate strpljenja, i ja ne znam zbog čega, da pustite sve ove ljude da kažu šta imaju, kako misle da ste prekršili Poslovnik dva minuta. Jel moguće da dva minuta ne možete kritike da izdržite? Pustite ih da završe. Ne postoji poslanik kome niste ušli u termin. Ne postoji poslanik sa kim niste krenuli u direktnu raspravu. Ne postoji poslanik opozicije koga niste prekinuli. Pustite ljude dva minuta da kažu šta imaju. Onda ste vi dužni da date objašnjenje i, naravno, da pitate da li žele ili ne žele da se o tome izjasne. A vi, ukoliko ste prekršili Poslovnik, da to više ne činite.

Pa, sami pravite skandal u ovoj Skupštini od ovih reklamiranja Poslovnika. Tolika vlast, tolika moć, tolika podrška, tolika ljubav građana prema vama, a vi ne možete dva minuta kritike da izdržite. Pustite ljude da kažu šta misle. Nemojte im upadati u reč. Izdržite tih 60 sekundi, pa nije toliko strašno.

Evo, od jutros, ja ne znam da li je jedan poslanik opozicije uspeo više od minut i po, a dva mu daje Poslovnik, da završi svoju misao. Nemojte to raditi. Nema nikakvog smisla. Sednica ide svojim tokom, ispoštujte ta dva minuta, pa nije strašno. Čega se plašite? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, da smo imali slobodne i demokratske izbore u aprilu, da smo imali slobodne medije, da smo imali slobodu izbora, a naročito u javnom sektoru gde su ljudi mahom glasali pod pritiskom, danas bismo ovde govorili o zaista pravom zakonu o ministarstvima, kojima bi sutra rukovodili stručni i sposobni ministri, koje bi predvodio stručan i sposoban premijer, dostojan ovako visoke državne funkcije, a ne Ana Brnabić.

I nije tačno da baš ne znamo koji je razlog. Prethodnici su se pitali, ne znamo formalan i zvaničan razlog zašto se ovoliko odugovlačilo sa formiranjem Vlade? Rekla nam je gospođa Brnabić. Pohvalila se pre neki dan, kaže – mnogo je putovala u prethodnom periodu.

Pa, sada kada se gospođa Brnabić naputovala, konačno i građani Srbije mogu da dođu na red i to u vreme najveće političke krize posle Drugog svetskog rata, najteže ekonomski energetske krize, kada imamo situaciju sa galopirajućom inflacijom, ali sve je to moralo da čeka, jer je gospođa mandatorka morala da putuje. I, zato je sve ovo farsa. I, ovaj zakon je farsa, i uspostavljanje čak 25 ministarstava je takođe farsa, i zakazivanje ove sednice preko kolena je takođe farsa i ova sednica zakazana od danas za sutra i tobož rasprava o nekim ozbiljnim tonom o nadležnostima najvišim u ovoj državi, o tome kome će u čije ruke i za koji budžet otići, jer to je novac građana Srbije.

Zašto kažem da je farsa? Zato što u tom papiru o kome tobože raspravljamo i treba da glasamo, da nešto i piše. Ima delova gde ne piše loše, čak negde i odlično, ali svi dobro znamo i u ovoj sali kao i u celoj državi da odluke neće donositi niko u tim ministarstvima, da odluke neće donositi nijedan ministar, da će se one donositi na Andrićevom vencu, a ne kako bi to trebalo u Nemanjinoj u samoj Vladi. Na kraju krajeva, predsednik Republike, Aleksandar Vučić ni sam to više ne krije.

Samo u takvoj situaciji nažalost u našoj državi razvlašćenih institucija, i razvaljenih ministarstava, može da se dogodi da imamo lica koja šuruju sa mafijom, da imamo lica koja štite ubice koje melju ljude, da imamo one koji vide rotkvice na najvećoj plantaži marihuane u Evropi, da uhode jedni druge, da prisluškuju jedni druge, a da niko od njih nije kriminalac, zamislite, već da su ministri i članovi Vlade.

Zato smo i imali ovakve izbore, da nije bilo tako, danas bismo ovde već donosili prave zakone. Danas bismo ovde imali ozbiljnu raspravu, a ne biste krili buduće ministre kao zmija noge. Čega se stidite? Čega se plašite? Pa, u svakoj civilizovanoj, demokratskoj državi nakon izbora gde je poznata vlast, gde se vlast ponosi svojim rezultatima, pa najbrže će krenuti da promoviše svoje najkvalitetnije ljude, da se podiči njima, da ih promoviše jer u njihovim rukama će biti životi naših građana i plate, i penzije, i lečenje, i obrazovanje, i investicije, i natalitet, i briga o selu, i sve o čemu se ovde zvanično ovde govori. Ali ne, gospodo, vi ih krijete, sve nešto u mraku, sve nešto u satima uoči same sednice kao i ova što je zakazana, bez ikakve potrebe. Zato je osnovno pitanje, čega se stidite, čega se plašite.

Očigledno da nakon šest meseci, nakon izbora i 75 dana od konstituisanja ove Narodne skupštine, otkrićemo sledeće nedelje šta je to u političkom kolaču koji ste podelili, a što ste držali sakriveno do poslednjeg momenta od građana Srbije. Ili, pokušavate da se sakrijete iza pomenutih, drugih ekonomskim, političkih, energetskih kriza da biste sakrili da je vaš ekonomski tigar kojim ste se hvalili onemoćao.

Cene su skočile za 50%. Plaćamo najskuplje gorivo u regionu, država nam je pred finansijskim kolapsom. O kakvom tigru pričamo kada se hvalite, minimalcem od 40.000 dinara, za koji sama mandatarka priznaje da ne bi uspela s tim novcem da preživi više od nekoliko dana. Kako si tigre dozvolio da dečiji dodatak bude jedva 3.326 dinara za decu u Srbiji. Dvesta četrdeset i pet dečaka i devojčica prima jedva 3.326 dinara mesečno, a gotovo 25% dece živi ispod granice siromaštva.

Za njih si tigre izdvojio manje nego za kineski Lin Long kome si obezbedio da na najplodnijoj vojvođanskoj oranici otvori fabriku guma, najotrovniju industriju, dok Srbija danas uvozi luk i krompir.

Imali ste proteklih dana i štrajk glađu radnika „Pošte“, ovde, prekoputa ulice, ispred nosa Narodne skupštine, zato što ne mogu sa svojom platom da prežive od početka do kraja meseca, a vaš direktor „Pošte“ Srbije, daje milione za tabloid „Objektiv“ ili za fudbalske klubove funkcionera BIA.

Sve se ovo dogodilo i sve ovo traje mnogo pre početka rata u Ukrajini, 24. februara ove godine. Nemojte da se krijete iza ove tragedije koja je zadesila i odražava na čitav svet.

Vašim nestručnim upravljanjem, vašim bahatim ponašanjem siromašne ste učinili još siromašnijim, bogate i privilegovane još bogatijim, dok nam je država pred kolapsom i udavljena u korupciji.

Da vas podsetim na još jednu tragediju pre nekoliko dana. Vi i vaši ministri ste odgovorni za to što su ljudi stradali u Ovčar banji, na mostu koji se srušio, zato što nadležni nisu održavali i renovirali taj most. To su ljudi koji su došli iz Republike Srpske da posete svetinje. Trebalo je da stradaju da bismo mi otkrili, čak i tu neodgovornost ove vlasti. Zašto? Zašto niste ulagali u ove mostove?

Kako je moguće da ima 2,5 miliona evra za renoviranje vile u kojoj treba da živi i živi mandatarka Brnabić sa svojom porodicom, a nema za obične ljude. Dakle, para ima, ali ne za obične ljude.

(Veroljub Arsić: Šta ste dali vi običnim ljudima?)

Znate šta obični ljudi treba da rade? Kada idu u bolnicu, obični ljudi za koje nema para, treba da nose svoje gaze i svoje flastere, zato što država duguje zdravstvu 40 milijardi dinara.

Znate šta još obični ljudi moraju da rade? Kada vode decu u vrtić, treba da nose ubruse i plastične čaše, zato što država i vaša neodgovorna ministarstva duguju prosveti dve milijarde dinara, 68 milijardi dugujete ukupno i infrastrukturi, odbrani i pravdi. Pa, gde su onda te pare kojima se hvalite da ih ima? Za prosvetu, zdravstvo, lečenje, nema.

(Veroljub Arsić: Što lažeš?)

Možete da pričate ovde šta hoćete i da dobacujete, nevaspitani ste. Saberite se.

Svaki čovek u Srbiji zna dobro kako živi i zna šta je mogao da kupi prošle godine, a zna šta može ove godine da kupi za isti novac.

(Veroljub Arsić: Zato ste izgubili izbore.)

Ja ću vam izneti samo nekoliko podataka od kojih svaki odgovoran čovek, svaki pravi patriota koji voli ovu zemlju, ne recitujući, nego živeći za to da ljudima pomogne i da im bude bolje treba da se strese kada ovo čuje.

Srbija od Drugog svetskog rata nikada nije imala manje rođenih ni više umrlih. U 2021. godini ta razlika je iznosila, čak 73.839 ljudi, što je više od jednog Užica, Požarevca ili Vranja.

(Veroljub Arsić: To što čitaš to je tekst iz 2012. godine.)

Ne treba da dobacujete, treba da poslušate, da se zabrinete i da vidite kako ćete da pomognete ovim ljudima.

Po životnom standardu smo među četiri najnerazvijenije evropske zemlje i godinama ćemo nastaviti, nažalost, da se vrtimo u tom krugu siromaštva.

Dakle, 83% radno sposobnih ljudi želi da napusti ovu zemlju, a desetine hiljada to već čini svake godine.

Odgovor vaš na to je 25 ministarstava, 25 ministarstava u vreme štednje, krize ekonomske, političke, energetske. Šta je ideja?

Evo da postavim kroz jedno, za nas, iz poslaničke grupe Ujedinjenih i Stranke slobode i pravde, važno pitanje.

(Milimir Vujadinović: Kako se zove nova stranka?)

Da li će tih 25 ministara, plus premijerka imati hrabrosti da donesu važnu odluku koja od Srbije neće napraviti i ostaviti pusto ostrvo usred Evrope? Hajde da čujemo i to.

Umesto da smo u ovih šest meseci doneli neke nove zakone. Evo, zakoni se donose i bez Vlade, ona je tehnička. U redu, mi možemo da donosimo zakone i bez nove Vlade. Poslanici imaju pravo da ih predlažu. Svaki poslanik ima pravo da predloži zakon.

Zašto nismo mogli već da pomognemo građanima? Mogli smo da usvojimo zakon o alimentacionom fondu, mogli smo da usvojimo zakon roditelj-negovatelj, mogli smo da usvojimo izmene Krivičnog zakonika, da uvrstimo femicid kao zvaničnu kategoriju, mogli smo set antikorupcijskih mera ovde da donesemo.

Vi ništa od toga niste hteli da čujete. Niste hteli, čak da čujete ni predlog moje Stranke slobode i pravde, gde smo želeli vama da pomognemo da sagledate pametne predloge, sposobnih ljudi sa iskustvom kako da ova kriza bude što manje štetna za građane.

Predložili smo da se ograniče trgovačke marže da bi se zaustavilo divljanje cena, da se zabrani izvoz sirovine iz Srbije jer će samo Zijin izvesti rude bakra u vrednosti većoj od milijardu evra. Predložili smo da se uvede porez na milijarde ekstra profita koji će napraviti kompanije zbog svetske krize, a preko leđa naših građana. Tražili smo da se uvede vanredno stanje u EPS-u, da se uvede stručni menadžment i da se spasi što se još spasti može. Predložili smo kako da se povećaju plate za 12%, tako što bi se promenio način finansiranja zdravstva. Ništa od toga niste hteli da čujete.

Znate šta je još gore? Ne samo što ove predloge, dobronamerne, niste hteli da čujete, nego što okrećete glavu na plač dece u Pećincima koja ni dan danas ne mogu da se vrate u vrtić samo zato što su njihovi roditelji članovi opozicione Demokratske stranke. To je istina. Nema ni jednog drugog opravdanja za to.

Zato, gospodo draga, ovo stanje ne može da promeni ni jedna izmena Zakona o ministarstvima. Ovakvu Srbiju može da promeni samo promena vlasti.

Zato ćemo mi iz Ujedinjenih i Stranke slobode i pravde, naših partnera iz Pokreta za preokret, iz Pokreta slobodni građani, Sindikata „Sloga“, nezavisnih ličnosti, nestranačkih, koji su u našem poslaničkom klubu glasati protiv ove vlasti i raditi na tome da se ona što pre promeni. Zahvaljujem.

Hvala.

Potpuno razumem gospodina Jovanova i taj njegov politički žar kojim je ovde replicirao, doduše, sa mnogo više vremena nego što ću ja imati prilike i možete vi da se ljutite koliko hoćete i da se upinjete, sve ono o čemu sam ja govorila do sada, pokazalo se tačno, od afere Telekom, od afere Krušik, Aseko, o trgovini oružjem, sve su one ušle čak i u poslednji izveštaj Evropske komisije. Nije rekla samo Marinika Tepić, rekla je i Evropska komisija.

Inače, što se tiče ovih komentara o promeni mišljenja prema ratu u Ukrajini, ruske agresije na Ukrajinu, ja vas za to zaista neću napadati. Ja vas neću napadati zato što sam uvidela,, kao i svi građani Srbije da ste vi ti koji ste promenili stav i ja to poštujem i aplaudiram i pozdravljam, jer Srbija je jedina zemlja na svetu gde su vaši režimski tabloidi objavili, znate šta, da je Ukrajina napala Rusiju, pa sada vidimo kako se to polako okreće i dobro je. Pozdravljam da ste spremni da sagledate situaciju i da se prihvatite odgovorne odluke.

Što se tiče Dragana Đilasa, predsednika moje Stranke slobode i pravde, on je jedino lice, za razliku od svih vas i vaših funkcionera, koji je otišao direktno u policiju da pita - kriv sam li, postoji li neki optužni predlog protiv mene, postoji li ikakva istraga protiv mene? Znate li šta su mu rekli? Ne postoji ništa, a vi ne možete, i naročito vaša vlast u Beogradu, ni da okreči za ovih devet godina ono što je Dragan Đilas izgradio za pet godina. Kad pričate sa njim, treba da izvadite ruke iz džepova.

Čim napravite ovakav presedan, ni mikrofon neće da se uključi.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, o svakom od nas govore dela, a papir može da istrpi sve. Tako je i sa biografijom Vladimira Orlića.
Da smo za njega saznali juče i da smo biografiju takođe pročitali juče ili danas, saznavši da je završio državni Elektro-tehnički fakultet sa visokim zvanjima, sa doktoratom, sigurno bismo bili iznenađeni. Navikli smo nekako da kadrovi SNS završavaju nepoznate fakultete, obično za godinu, dve, a neretko i u petoj deceniji života. I u tom smislu, Vladimir Orlić jeste netipičan SNS-ovac i to je deo njegove profesionalne biografije.
Međutim, deo njegove političke biografije nas vodi u veliku zabrinutost kao i sigurna sam građane Srbije koji godinama prate njegov rad, a mi danas ovde, treba da biramo prvog među nama jednakima. Taj prvi treba da bude ogledalo pluralizma, treba da bude sposoban da sasluša drugačije mišljenje, treba da se nosi sa kritikama kao pravi gospodin, da od slobodoumnih ljudi ponešto i nauči, a korisno primeni. Ali, Vladimir Orlić u svojoj dosadašnjoj političkoj karijeri nije bio ništa od toga, naprotiv pokazao je sve suprotno. Kritičare je vređao, opoziciji pretio, slobodoumne ljude je ponižavao i što je najgore od svega, to je uglavnom činio kada niko od njih nije mogao da se brani.
Vladimir Orlić je na moju veliku žalost moram priznati, simbol erozije parlamentarizma u Srbiji, perjanica huškačke politike, govorom mržnje prema svima koji nisu sluge njegove partije i kao takav ne može da dobije podršku našeg poslaničkog kluba „Ujedinjeni“.
Iako moram priznati da su konsultacije proteklih dana protekle u konstruktivnom tonu, međutim, poučeni iskustvom, naročito mi koji smo bili poslaničke kolege u ranijim sazivima, gospodina Orlića, teško možemo poverovati da neko ko je bio nosilac, perjanica, promoter zaista brutalne mržnje prema svima koji misle svojom glavom, može preko noći da se promeni, a želim da verujem da će me gospodin Orlić što pre demantovati.
Naposletku 2019. godine opozicija je i napustila plenumska zasedanja i Narodnu skupštinu zato što nam je bilo onemogućeno da radimo, da govorimo i da odgovorimo. Šta je bio rezultat toga? Šta je bio rezultat nepostojanja opozicije u parlamentu? Sramota za celu državu Srbiju. Rezultat je upravo onaj koji se desio u vidu poslednjih izbora. Podsetiću vas da je 2020. godine još pre formiranja ove još uvek tehničke Vlade bilo najavljeno da će se održati vanredni parlamentarni izbori upravo zbog toga što smo imali jedini u Evropi gotovo jednopartijski parlament bez opozicije i to su bili ovi izbori održani trećeg aprila.
Zato se nadam da je režim izvukao pouke iz svega ovog, ne samo zbog toga što je dobio pola miliona glasova manje, ne samo što je, iskoristiću u ovom momentu grublju reč, čak je i veliki broj građana je pokazalo da im se smučilo da slušaju mržnje, uvrede dok oni nemaju uslove za elementarni život za sebe i za svoju decu. Nikome u Srbiji neće biti bolje od naših rasprava neprimerenih. Ne argumentovanih debata, za to smo uvek na raspolaganju. Parlament smo napustili ne zato što nismo želeli da argumentovano debatujemo, već zato što nam je isključivan mikrofon i te stranice, naročito mandata od 2016. godine do 2020. godine kojim je predsedavala gospođa Maja Gojković biće upisane na crnim stranicama parlamentarizma u Srbiji, a pogubno bi bilo da gospodin Orlić nastavi tim putem i ponoviću, verujem da će me uskoro i demantovati.
Mi iz Poslaničkog kluba „Ujedinjeni“, najvećeg poslaničkog kluba u Narodnoj skupštini Republike Srbije opozicionog, sa našim kolegama iz Pokreta slobodnih građana, iz Sindikata „Sloga“, iz Pokreta „Preokret“, nestranačkim ličnostima, pomenutom Marijom Lukić, heroinom koja se izborila za pravdu i istinu, želimo u ovom parlamentu nešto potpuno drugo i to očekujemo i od budućeg predsedavajućeg.
Želimo da se opoziciji omogući da slobodno govori. Želimo da se omogući da na pravi način, adekvatan način predstavljamo građane koji su nas ovde birali. Želimo da ovde bude mesto za raspravu i donošenje odluka za najveća i najvažnija životna i državna pitanja, a ne da to budu konferencije za medije ili specijali na nekim omiljenim navodno televizijama, jer ovde je život.
U parlamentu se odlučuje o platama, o penzijama, o obrazovanju, o lečenju. Ovde treba da stojimo iza svakog građanina Republike Srbije, bez obzira da li je član moje stranke „Slobode i pravde“ ili neke stranke vladajuće većine, ili uopšte nije član ni jedne stranke.
Ovde treba da stojimo iza mladih, njima da damo krila, da stojimo iza svake ugrožene žene, da stojimo iza svakog obespravljenog radnika i za svakog namučenog poljoprivrednika. To treba da bude naš cilj. I ovde mora da se otvori rasprava i debata o haosu u pravosuđu, naročito obezglavljenom tužilaštvu. Ovde mora da se otvori rasprava o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Pred Srbijom su veliki izazovi. Građani su zabrinuti kako će da se greju, hoće li imati grejanje ove zime, da li će imati struje. Slušamo da će hrane biti, ali ne čujemo ključni nastavak u ovoj rečenici - da li će građani moći da plate tu hranu koje će biti? Da li će imati dovoljno novca da plate tu hranu ili će je samo gledati u prodavnicama, jer inflacija je galopirajuća i nije tačno da je uvezena. Inflacija je ovde staro stanje, kao posledica loše državne politike, kao posledica lošeg upravljanja finansijama, kao posledica netransparentnim upravljanjem budžetskog javnog novca svih građana Srbije, kao posledica, naravno, samo delimično, međutim, i planetarne krize izazvane ratom u Ukrajini. To je, takođe, tema na kojoj ćemo insistirati da bude otvorena što pre u plenumskom zasedanju Narodne skupštine.
Želeći da doprinesemo da se problemi reše, da svi građani što bolje žive, mi ćemo, takođe, insistirati na više naših zakona. Naravno, tu su u prvom redu antikorupcijski zakoni. Među njima zakon o specijalnom antikorupcijskom tužiocu za borbu protiv visoke korupcije, odnosno korupcije javnih funkcionera. Pa, da vidimo da taj tužilac i njegova posebna tužilačka policija, ne Vulinova policija, nego tužilačka policija sačinjena od pravnih eksperata, finansijskih forenzičara, ispita ono što nas, koliko čujem, sve ovde jako zanima.
Na primer, zloupotrebu službenog položaja i koruptivne osnove još uvek aktuelne premijerke Brnabić, a u vezi sa poslovima njenog rođenog brata dok je bio direktor firme „Aseko“. Desetine miliona evra građana Srbije su data ovoj firmi nakon što je Ana Brnabić postala premijerka. U manjoj meri i pre toga, ali tada naročito. Radi se o javnom novcu, o novcu svih građana, o novcu iz javnih državnih preduzeća, ali i ministarstava državnih organa.
Ne treba onda Ana Brnabić, kao što smo ranije ovde čuli, a predsedavajući su joj davali bogami reč, da objašnjava da je potpuno normalno da njen brat mora od nečega da živi jer je to posao kojim se bavi. Ja se slažem s tim, ali onda gospođa Brnabić ne može da bude premijerka. Ili, ako hoće da bude premijerka, njen brat ne može više da dobija novac iz javnog budžeta, jer taj budžet nosi njen potpis. Dogovorite se ko hoće da koristi javna sredstva ili javnu funkciju. To tužilac treba da ispita, a ne da se slučaj zaključi odgovorom direktno involviranih lica u koruptivne radnje koje su, ponoviću, desetine miliona evra ispumpale iz džepova građana Srbije, a prelila u džepove bratije Brnabić.
Isto tako, Zakon o poreklu imovine biće nam prioritet. Ne ovaj kakav je izmenom jednog amandmana preko noći SNS usvojila, pa sada platite ekstra porez i legalizujete nelegalno stečenu imovinu i nikom ništa. Mi ćemo insistirati na tome da se nelegalno stečena imovina oduzme.
Takođe, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, odnosno ono što građani prepoznaju kao problem sa izvršiteljima. Pa, prateći praksu najmanje u regionu, da ne kažem u svetu, ne sme nikada više da se dozvoli da neko ostane bez jedinog krova nad glavom zato što je žrtva pravosudnog haosa ili zato što nije imao novca da plati neke komunalne usluge, a to mu je jedini krov nad glavom. Nikada više u zemlji Srbiji to ne sme da se dogodi.
Da ne kažem da se događa da kao treće lice izigrano u pravosudnom haosu samo treba da plati svoje izbacivanje iz stana ili kuće. To ne postoji nigde na svetu i to je sramota ove države.
Uprkos tome što je taj Zakon o izvršenju imao dobru nameru kada je usvojen, da bi se rasteretili sudovi, ali u međuvremenu je stvorena hobotnica za zloupotrebu i za kriminalno delovanje izvršilaca koji postupaju na ovaj način i na ogromnu štetu uglavnom najranjivijih ljudi koji ne mogu da zatraže pravdu.
Tu je i set socijalnih zakona, izuzetno važan Zakon o alimentacionom fondu. Iskoristiću priliku da već sada pozovem sve koleginice narodne poslanice, zašto ne po ugledu na poslanice iz parlamenta Crne Gore koje su pre dve nedelje zajednički sve jednako, sve zajedno, sa potpisom ispred svake grupe po jedne od njih, bile predlagačice Zakona o alimentacionom fondu. Mislim da toliko brige, empatije, normalnosti, zdravog razuma, bar među nama poslanicama treba da postoji.
Bezuspešno se godinama pokušavalo da se Ženska mreža u okviru Narodne skupštine stabilizuje, aktivira, nečemu doprinese, a to nije bila nikada prilika. Mogle bismo sada to da uradimo zajedno i da sve uglavnom samohrane majke, jer žene ostaju pretežno sa decom nakon razvoda braka, zbog neodgovornosti partnera koji samo smatraju da imaju pravo na potomstvo, a ne i odgovornost za decu i za obaveze, da stanemo zajedno iza ovakvog jednog zakona.
Takođe, Zakon roditelj negovatelj, koji nam je prioritet, koji takođe uglavnom majkama koje ostaju sa decom sa teškoćama u razvoju treba da pomogne da mogu da žive sa svojom decom. Onima koje ne žele da svoju decu upute u ustanove, da ih se odreknu, da ih ostave nekome drugom, već da ostanu sa njima u porodicama, treba da omogućimo da imaju adekvatnu zaradu u drugačijim uslovima, jer takav život podrazumeva i drugačiju dinamiku rada.
Takođe, Zakon o povraćaju oduzetih penzija, jedan od najvažnijih zakona, novi Zakon o radu koji su naše kolege iz Sindikata „Sloga“ pripremile sa zaista uvaženim profesorima Pravnog fakulteta iz Beograda i koji pored niza boljih rešenja za zaštitu radnika podrazumeva i jedan dobar institut, a to je uvođenje radnih sudova, čiji bi rad u radnim procesima bio oročen na šest meseci. Jer, naši obespravljeni radnici ne smeju ni da se usude da traže pravdu kada su obespravljeni, jer ne veruju, jer nemaju sredstava, a posle 24 sata ih uglavnom čeka i otkaz. Dakle, šest meseci, pa sigurno će mnogima biti bolje.
Naravno, i ovim završavam, sigurna sam da svi ovde veruju da su ljudi u Srbiji željni boljeg života i željni pravde, da ne žele da žive u državi u kojoj vlada strah. Mi ćemo odavde, usvojili naše predloge ili ne, podržali naše inicijative ili ne, insistirati na tome dokle god nas glas nosi, u nadi da predsedavajući, ponoviću, neće nastaviti dosadašnju praksu svojih prethodnika iz SNS i pokazati drugačije lice ovog parlamenta. Zahvaljujem.