Molim vas, nemojte da me prekidate. Molim vas da mi dozvolite da završim, uzimate mi minut svog vremena. Smatram da ste prekršili Poslovnik, ne reagujući na ono što vidite, isto tako vrlo svesni da je ovo najviši predstavnički dom građana. Mi se ovde obraćamo, vi znate predsedniče, svim građanima i koji su pravno neuki, a na njih se odnose ovi zakoni, a nije Pravosudna akademija, nego Narodna skupština. Mi ovde govorimo u ime naših stranaka i građana koji su nas birali da svako razume kako će izgledati potraga za pravdom u ovoj zemlji koje sada nema. Da li se to nekom ekspertu u pravu sviđa ili ne, kada uđe u ovaj dom, mora da uvaži svakog narodnog poslanika čak iako ne da nije pravno pismen ili je pravno neuk, nego da uopšte nema završenu školu, jer može i bez škole da bude narodni poslanik.

Molim vas, da skrenete pažnju ministarki. Ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani gosti, predsedniče Republike, koleginice i kolege narodni poslanici. Tri stvari su u ovoj raspravi o Kosovu i Metohiji ključne. Prva, da je predsednik države Aleksandar Vučić potpuno poražen. Potpuno je poražena njegova politika da o svemu odlučuje sam, kao što je potpuno poražena politika vlasti i Vlade da misli da Srbija može da napreduje bez Evrope, ali ako je poražena Aleksandar Vučić to ne znači da je poražena i Srbija.

Iako znam, gospodo iz SNS, da vi uvek volite da stavljate znake jednakosti između Srbije i Aleksandra Vučića, veća je Srbija od svih nas, pa i od vas, gospodine predsedniče.

Sve ste poslednjih deset godina radili sami i svaki put ignorisali ili odbijali svaki naš konstruktivni predlog kako da Srbija bude jača, a nijedan, ali zaista nijedan čovek na ovom svetu nije sposoban i nije dorastao tome da sam odlučuje o ovakvom problemu, pa tako niste ni vi, gospodine predsedniče i to se jasno vidi danas kada je vaša politika odlučivanja o svemu iz prvog lica jednine doživela potpuni krah.

Druga ključna stvar je da mi danas vodimo javnu raspravu o tajnom dokumentu, tzv. francusko-nemačkom dokumentu, papiru o kojem ne znamo ništa i koji se očigledno krije zbog toga što je loš po Srbiju, jer da je dobar po Srbiju verujem da bi se predsednik Republike već njime pohvalio, a i već bi procureli neki delovi tog dokumenta u režimskim tabloidima u Srbiji. Zato sa ovog mesta tražim najpre od predsednika Narodne skupštine da u ime Narodne skupštine uputi hitan zahtev međunarodnim činiocima koji su učestvovali u pisanju ovog dokumenta sa zahtevom da ga učine javnim i dostupnim građanima Srbije, jer svaka rasprava o predlogu o kojem ne znamo ništa je neodgovorna i bespredmetna, a mi kao odgovorni ljudi ne možemo sebi dozvoliti.

S druge strane, mi iz Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni, kao odgovorni ljudi, smatramo veoma štetnim ono u šta i predsednik i režimska većina, ali i neki poslanici opozicije, pokušavaju da nas uvuku čitav dan u to, a to je da pričamo o prošlosti i da pričamo o onome što je bilo pre 10, 15 ili 25 godina. Mi o tome da pričamo nećemo.

Mi želimo da pričamo o tome gde će Srbija biti za 10, 15 ili 25 godina. Priča o prošlosti, gospodo, ne vodi nikud, a naročito ne u budućnost i to je treća ključna stvar – budućnost. Prošlost promeniti ne možemo, ali bolju budućnost izgraditi možemo, ali da krenemo redom.

Politika koju ste sami vodili kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kao što sam rekla, doživela je krah. Taj krah je potpuno očekivan ukoliko se prisetimo svih pobeda, naročito televizijskih pobeda, vođstva od 5 – 0, ekonomskog tigra ili da ste uvaženi u svetu kao niko do sada. Evo, vidimo, gospodine predsedniče, da ste zaista uvaženi kao niko do sada tako što ste dobili papir koji nije dobio niko do sada, tako što je Srbija u situaciji u kojoj osim 1999. godine nije bila kao nikad do sada i tako što ste saterani uza zid kao niko do sada.

Ovaj slom i suočavanje sa činjenicom da je došlo vreme da se podvuče crta i da se suočimo sa realnošću tim je veći nakon deset godina propagiranja antizapadne politike, a sada sa istim tim zapadom treba da rešavamo pitanje našeg Kosova i Metohije, ali mi kada kažemo Kosovo i Metohija, mi mislimo na naše građane, na naše sunarodnike koji tamo žive, mislimo na majke koje ispraćaju svoju decu u školi, a ne znaju da li će se vratiti, a da se u njih pucalo ili da su prebijeni i, nažalost, ti ljudi, naši sugrađani koji gledaju danas prenos ove skupštine verujem da su očekivali jednu odgovornu i ozbiljnu raspravu i očekivali su da posle onoga što ovde čuju mogu da se osećaju bolje i bezbednije, kao i drugi građani širom Srbije. Nažalost, nisu videli ništa od toga. Videli su vređanja, videli su svađu i videli su da o njima gotovo niko ne razmišlja i zato, gospodo, sve ovde treba da bude sramota, i one koji političke protivnike nazivaju izdajnicima i štetočinama i doborovoljnim davaocima tuđe krvi i sram treba da bude sve one koji se koriste govorom mržnje, zveckanjem oružjem, kao i one koji pokušavaju da pobegnu od odgovornosti ne izjašnjavajući se o situaciji u kojoj se Srbiji našla.

Da li zaista bilo ko ovde misli da će građanima na Kosovu i Metohiji biti bolje večeras nakon onoga što im je priređeno u današnjoj raspravi, u najvećem domu predstavnika građana Republike Srbije? Nažalost, da prošla sednica nije prošla onako kako je prošla, mi bismo danas već imali formirano telo koje smo predlagali na istom ovom mestu pre šest meseci – mešovitu komisiju, odnosno telo koje bi okupilo parlamentarne stranke, najumnije ljude, predstavnike univerziteta, SANU, Sprske pravoslavne crkve, civilnog sektora, kako bismo zajedno, sigurna sam, sa postignutim bar minimumom konsenzusa uspeli da sačinimo platformu ili okvir za dalje pregovore sa Prištinom i kako bismo svi zajedno pomogli svakome ko bi nadalje u ime nas pregovarao.

Apelovali smo sa ovog mesta da se to učini na ovaj način i u ovom formatu, smatrajući da je pitanje Kosova i Metohije nadstranačko pitanje. Ali, niste hteli, kao i kada smo još pre tri godine iz Stranke slobode i pravde predlagali našu deklaraciju o pomirenju dva naroda, srpskog i albanskog, sa konkretnim rešenjima kako da se doprinese da svi zajedno, i Srbi i Albanci, tamo bolje žive, u svim oblastima života, jer život je brži od svakog sporazuma i od svakog dokumenta, dakle, i u oblasti lečenja, obrazovanja, slobodnog kretanja, ekonomskog razvoja, sporta, nauke, itd, da vidimo da pomognemo da ti ljudi žive tamo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Ali, ni za to tada nije bilo sluha.

Nije bilo sluha ni kada smo pre dve godine, recimo, predlagali, takođe mi iz Stranke slobode i pravde, evo, na neutralnom mestu, gde sede najumniji, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, da se otvori dijalog o svim problemima u ovom društvu. I to se potpuno ignorisalo, kao što se mesecima ignoriše naš zahtev i inicijativa da Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU, da ne bismo sami sebe izolovali sa kontinenta gde živimo, jer mi ne možemo ići u pravcu Azije, nego pripadamo Evropi.

Na tome, naravno, jedini insistiramo ovako javno, jasno i glasno, uprkos svim rizicima koje ovaj stav nosi, naravno, u Srbiji, tabloidne politike i devalvacije svih vrednosti i same države.

Hvalisavi pokliči kako smo jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, odnosno nosiocima odluka, bar jedan paket sankcija, mi smatramo da je vrlo štetno po državu Srbiju i po njene građane.

Kao što možemo da vidimo, takva politika je i sada pogoršala status i poziciju Srbije, kada je došlo na sto rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Mi smatramo, i ponoviću još nekoliko puta, da nema više ni jednog razloga da se sa ovim čeka kada su sada, gospodine predsedniče, i sami ste to naveli, potpuno jasne pretnje koje su nam pred pragom.

Mi smo mesecima upozoravali na izolaciju Srbije, na ekonomske sankcije, na povlačenje investitora, na vraćanje viza i na potpunu blokadu procesa evrointegracija Srbije, zbog neusaglašavanja Srbije sa spoljnom politikom EU.

Vi ste to učinili, kada je reč o ovom još uvek za nas neviđenom i nepoznatom dokumentu, ali iskoristili ste potpuno iste argumente, i to je dobro. To je dobar pomak da konačno i vi priznajete sve ono na šta smo mi upozoravali mesecima. Ja znam da je lakše proglašavati pobede od 5:0, vikati u telefon – Aco, Srbine, mnogi su to citirali, puniti naslovne strane tabloida, praviti specijale na Pinku i Hepiju, huškati ljude jedne protiv drugih, znam da je to mnogo lakše.

Znam i da je zanimljivo što se danas ograđujete od onih čija retorika nagoveštava ratna dejstva, što je veoma opasno i rizično, ali, isto tako, recimo, čudno je da se ne ograđujete od kriminalaca koji su se proglasili braniteljima srpstva i Srbije na Kosovu i Metohiji. Ne mogu takvi ljudi da brane ni Srbe ni Srbiju. Ne mogu da brane Kosovo i Metohiju, dok su u isto vreme postali među najbogatijim ljudima u ovoj državi, a da se vi i mnogi oko vas pravite da ništa o tome ne znate i da ama baš nikakve veze sa tim nemate.

Ali, ako odgovornost za sve što se dešava sada na Kosovu i Metohiji nije u potpunosti vaša ili isključivo vaša, sigurno je vaša najveća, jer ste sami ispregovarali Briselski sporazum, kojim je naša država povučena sa severa Kosova i Metohije, a sada ste, posle 10 godina, ispregovarali drugi dokument za koji se čini da je još gori od Briselskog sporazuma, i to od državnika za koje ste nam govorili da su vam lični prijatelji.

Sve ste hteli sami, još dok ste bili potpredsednik Vlade, potom premijer, potom i predsednik, sve vreme ste prenosili sami na sebe ovu nadležnost, iako držimo da na to niste imali pravo i da to nije u vašoj ustavnoj nadležnosti. Vi ste i sada, gospodine predsedniče, kao predsednik, u pregovorima ili dijalogu sa Aljbinom Kurtijem koji je premijer. Zašto? Zašto to nije Ana Brnabić kao premijerka? Nemoguće je da nemate poverenja u nju ili da smatrate da nije sposobna za tako ozbiljan zadatak, kao što je nemoguće da mi ne znamo ni jedno ime u pregovaračkom timu Srbije, osim vašeg, a, recimo, znamo da pregovarački tim ima čak i Priština, i to doslovno znamo sva imena.

Zato, gospodine predsedniče, dalja rasprava može da posluži samo u tome da bar sada uvidite koliko je ta pogrešna politika bila i da počnemo konačno da se bavimo budućnošću.

Ja ću ponoviti, stoga, četiri ključna zahteva ovde, pred kraj svog izlaganja.

Pozivamo još jednom predsednika Narodne skupštine da uputi hitan zahtev međunarodnim činiocima da ovaj dokument učine javnim i dostupnim građanima Srbije.

Pozivamo vlast da što pre usaglasi našu spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, odnosno uvede sankcije Ruskoj Federaciji ili bar neki od paketa sankcija donosiocima odluka i tako izbegne opasnost uvođenja sankcija nama.

Pozivamo i EU i SAD, kao posrednike, da učine evrointegracije Srbije ubrzanim, efikasnim i izvesnim i članstvo Srbije u EU do kraja ove decenije, kao što pozivamo predsednika Skupštine da pokrene proceduru za formiranje tela mešovitog koje predlažemo i koje će se u svojoj platformi za preporuke daljim pregovorima držati se svakako dve crvene linije koje stalno ponavljamo, a to su da nema priznanja nezavisnosti Kosova i nema saglasnosti Srbije za članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Ono što moramo učiniti je definitivno da se konačno, nakon gotovo dvogodišnje blokade, krene put evrointegracija, jer one vrednosti koje želimo svi jesu vladavina prava, jesu nezavisno pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ljudska i manjinska prava, radnička prava, bolji standard, bezbednost, slobodni mediji, slobodni izbori i smenjiva vlast. To su, na koncu, te ključne vrednosti Evropske unije, koje ovde ne postoje, ali kojima ćemo mi uvek težiti i na tome insistirati.

Stoga pozivam da se ova četiri zahteva uzmu u obzir, da se uvaže i sigurna sam da samo Srbija u EU jeste prava budućnost za ovu državu i tada će svi građani podržati, gotovo konsenzusom, sigurna sam, tu politiku Republike Srbije. Zahvaljujem.

Mislim da je to u redu. Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine, pošto imam samo dva minuta, odnosiću se na tri stvari koje želim da odgovorim predsedniku države.

Dobro je što ste pomenuli Morović, ali mi je isto tako žao, gospodine predsedniče, što i sami možda niste informisani, ali manipulišete događajem koji se uporno zlonamerno i pogrešno interpretira. Vi ste uostalom bili ministar odbrane, znate da vojna ustanova Morović osim nekoliko objekata, gde da, gaje se i kokoške, o kojima ja nisam pričala, ima još stotine hektara zasada gde se gaje razne kulture, a kada tužilaštvo u Republici Srbiji bude oslobođeno i Zagorka Dolovac kao prvi tužilac u Srbiji ne bude više talac dnevne politike, onda će i ta istraga moći da se obavi kako treba.

Takođe, ja vas molim da mi ne stavljate u usta ono što sam rekla, a to je da sam kriminalizovala narod na Kosovu i Metohiji. Ja sam vrlo konkretno rekla da se radi o pojedincima, što takođe dobro znate, koji se nalaze na crnoj listi SAD. Možda za vas, dozvoljavam, to nije bitno, za nas smatramo da je loš signal i da nije dobro biti u društvu takvih ljudi, zato što je to takođe štetno za Republiku Srbiju i za naše sugrađane i sunarodnike na Kosovu i Metohiji.

Poslednja stvar, niko nije ovde rekao, pa ni ja, da ste vi ispregovarali ovaj francusko-nemački papir, ja sam rekla da su vam vaši prijatelji, toliko vas uvažavaju da su vam to isporučili. Vrlo dobro znam šta sam izgovorila, ali je dobro da ste sami rekli da niste bili deo toga, prema tome, očekujem kao što sam rekla, da predsednik Narodne skupštine odmah pokrene proceduru za formiranjem ovog mešovitog tela, kako bi parlamentarne stranke, reprezentativni članovi univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti, crkve, civilnog sektora, mogli da pomognu našoj državi u ovom trenutku i da se dijalog, naravno, obavezno nastavi. Da ne bude nikakve dileme. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Hvala i profesoru Jovančićeviću koji se vratio na temu, a moram da kažem da sam potpuno, ali potpuno bila šokirana raspravom pre toga, gde su se ovde grohotom smejali poslanici vladajuće većine, gde su se zabavljali vređajući, diskriminišući na ličnoj osnovi, naravno, poslanike opozicije, šegačili se, sprdali sa ovom Narodnom skupštinom, dok za to vreme imamo ovu nesreću koja traje na pruzi Niš – Dimitrovgrad od sinoć i koja je, nažalost, na RTS-u u centralnom dnevniku sinoć dobila jedva 32 sekunde. Jedva 32 sekunde!

Ministar Martinović je ovde iskoristio priliku da optuži opoziciju da se raduje nevolji, da vodi nekrofilsku politiku. Sramotno, ministre. Sramotno, ministre, i u odnosu na sve vas iz vladajuće većine. Umesto da se ovde povede ozbiljna rasprava zbog ove tragedije za koju još ne znamo kakve će posledice biti, vi se ovde šegačite, vređate poslanike opozicije. Pravite cirkus od ove Skupštine u situaciji kada ne znamo ko će još stradati dole između Pirota, Niša i Dimitrovgrada, a imamo već informaciju, televizija N1 je objavila da je njen novinar zatekao preminulo telo čoveka kod pruge, u neposrednoj blizini mesta događaja. Nije suština da se ovde međusobno optužujemo ko voli nesrećne slučajeve, nego da otvorimo diskusiju šta treba da se radi po tom pitanju, gospodo draga.

Ministre, podsetiću vas da rešenja imate u vašoj vladi. Godine 2017, stoji na sajtu vaše vlade, objavljena je studija procena rizika od katastrofa u Republici Srbiji. Znate šta još stoji u toj studiji? Ne čitate, ne bavite se time. Mi čitamo i bavimo se ozbiljno time. Strana 658. se bavi rizičnom situacijom, znate gde, tačno na ovoj lokaciji kod Dimitrovgrada. Sve vam je studija nacrtala, procenila rizike i po životnu sredinu, i po saobraćaj, i naročito po ljude. Sve vam piše u vašoj studiji koja od 2017. godine stoji na sajtu MUP-a. Ozbiljan tim je radio na tome. Ne samo što vam je napisao, znate li vi koliko ovde ima teksta, ali ne čitate, gospodo.

Pogledajte, ovo vam je vaša sopstvena studija koju ne poštujete, od rizika koji mogu da se dese tačno na ovom delu pruge i to od izlivanja amonijaka. Identična situacija ovoj koju slušamo od sinoć. Ovo postoji. Ništa se od toga nije uradilo. Ima još puno strana, 658. je broj stranice, da vas podsetim.

Ono što je tragedija u svemu ovome je da su ovo posledice vašeg upravljanja i saobraćajem i železnicom i državom, neodgovornim menadžmentom, naročito u javnim preduzećima. Ono što je još tragičnije je što je sav prevoz na ovom delu pruge zabranjen 2019. godine. Ja odavde sada hoću da pitam, ko je dao saglasnost da se ovaj rizičan teret prevozi, naročito na ovom delu pruge gde nam ljudi sada javljaju da leluja pruga, leluja godinama, gde je realno bilo očekivati da dođe do ovakvog incidenta, potpuno realno?

Znači, 10 godina neprofesionalnog menadžmenta i zanemarivanja. Samo u političke i predizborne svrhe se obećavalo da će se baš ovaj deo pruge modernizovati, da će biti izvršena rekonstrukcija, elektrifikacija, a vozi se brzinom manjom od 50 kilometara na sat, zato što je nebezbedno, zato što pruga leluja.

Ponoviću, sve imate napisano, ništa niste preduzeli. Niste čak ni upozorili javnost. Radio-televizija Srbije je sinoć, ponoviću i to, 32 sekunde posvetila ovoj situaciji, bez ijedne reči upozorenja građanima Pirota, Niša, Dimitrovgrada. Znate da ta pruga prolazi kroz centar Niša. Da ne pričam tu o potencijalnim rizicima od opasnosti koji su mogli da se dese. O tome se radi.

Ko je dozvolio nakon zabrane 2019. godine da se opasan teret prevozi ovom prugom? To mene zanima i očekujem do kraja zasedanja da ću dobiti taj odgovor od ministra Martinovića. Pitajte vaše kolege u Vladi. Prevoznik je sada u ovom slučaju državni Srbija Kargo. Znači, državna firma prevozi amonijak iz Šapca, koliko znam, ali državna stvar u punom kapacitetu. Dajte nam te odgovore, ministre. Osim da pročitate studiju, nisam videla ministarku za zaštitu životne sredine dole sa ljudima, ali očekujemo odgovore ko je dao saglasnost da se ovaj opasan i rizičan teret prevozi prugom koja je nebezbedna i koja je zabranjena za upotrebu 2019. godine? Šta se sve preduzelo, a sigurno nije u skladu sa vašom sopstvenom procenom rizika od katastrofa u Republici Srbiji? Obratite pažnju od strane 658. na dalje, sve vam piše za slučaj baš Dimitrovgrad, izlivanje amonijaka baš tamo. Sve vam je nacrtano.

Ovom sramotnom atmosferom danas u Skupštini, gde zasmejavate jedni druge i mislite da je to zabavno, da ćete zamajati građane da ne čuju o ovom što sam sada iznela. Nećete. Nemojte to da radite. Ponoviću još jednom, lične uvrede, lične diskvalifikacije ostavite za drugo mesto, ne za parlament. Nećete time skrenuti pažnju na probleme sa kojima građani žive. Dajte da se povede ozbiljna rasprava o ovoj situaciji. Nemojte da bežite od nje tako što optužujete nas da smo mi za nešto krivi, a 10 godina nije uloženo u ovu u prugu i uopšte u Železnicu Srbije. Prosečna plata je ispod republičkog proseka u Železnici. Ljudi odlaze, neće niko da radi za platu ispod republičkog proseka. To je tema ovde. To je tema ovde, a ne ko je šta radio pre 10 ili 20 godina.

Molim vas, predsedniče Skupštine, da uozbiljite ovu raspravu koja, jeste, ima dodira i sa izveštavanjem RTS-a, potpuno skandalozno, ovo što sve nismo čuli sinoć u dnevniku i nadalje od jutros, i da molim vas građani Pirota i Niša, a i Beograda, na kraju krajeva, i svi iz cele Srbije dobiju prave informacije odavde. Jer, u sred Beograda takođe postoji tunel Vračar, kuda se takođe prevozi opasan otpad i opasan teret. Sve ovo može da zadesi i Beograd. Da li treba da se čeka da se ovde dogodi da bi se reagovalo pravovremeno za ono što već stoji u aktima ove Vlade? Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, pokušavali smo tokom prepodneva da se pobunimo zbog toga što naši javni servisi, naročito nacionalni, naročito RTS kao televizija sa najvećim obuhvatom po pitanju gledanosti u celoj Republici nije juče smogla snage da građanima Pirota i okoline, građanima Niša, Dimitrovgrada objasni kakav se hemijski akcident dogodio i u kakvoj su se opasnosti našli, već joj posvetili u drugom „Dnevniku“ samo 32 sekunde nakon izlivanja amonijaka iz vagona cisterni koji su protivzakonito i suprotno odlukama iz 2019. godine da se tim delom pruge ništa ne prevozi, to ipak učinili.

Dobili smo sa druge strane, naravno, uvrede, optužbe i satima traje pokušaj da se ova tema spusti ispod radara, da se zatrpa značaj ovog događaja, da se što manje o tome govori u Narodnoj skupštini. Dobili smo čak komentare od poslanika SNS da sačekamo na miru da ekipe na terenu obave svoj posao, da sigurno svako zna šta treba da radi i da se građani umire.

Nažalost, ja sam potpuno zgrožena zaista da ekipe na terenu i dalje ne rade ono što treba. Prvo, treba da obavestite ministra Vesića da nije njegova nadležnost da se bavi saobraćajem i železnicom u vanrednim okolnostima. To je njegova nadležnost u redovnim okolnostima, a u vanrednim okolnostima to je posao Uprave za upravljanje rizikom MUP-a i ministra Bratislava Gašića, za početak.

Ono što međutim strašno uznemirava i sada ću vam pokazati, to je ova fotografija sa lica mesta, isteklo je više od 24 sata nakon incidenta, 24 sata nakon ovog strašnog događaja i dalje vidite tri vagona cisterne prevrnuta sa kojima se ništa ne dešava, koja su i sekunda u sekund, u riziku da puknu i da se 130 tona amonijaka izlije i iz njih. Zašto? Zato što nadležni ne rade svoj posao, a do sada je već trebalo da organizuju pretakanje ovih 130 tona amonijaka u druge bezbedne cisterne.

Ja pitam, evo ministra Martinovića, kada će to do se dogodi? Kada će da se upute bezbedne cisterne da se amonijak iz ovih srušenih vagona cisterni pretoči u bezbedne cisterne i da niko više od 1.000 građana ne strepi, da će i ti vagoni da puknu i da krene da se razliva amonijak? To je ono što su fotografije sada sa lica mesta.

Ja vas molim, ako ne može ministar Gašić da dođe, potpuno razumem da treba tamo da se nađe, ali da obavestite kolege, da kada šalju radnike na lice mesta da moraju da budu opremljeni bezbednom opremom. Mi smo ovde videli, ja sam potpuno šokirana, radnike, evo, na pruzi koji saniraju te lelujave šine koji će zaraditi najmanje trovanje, znači, kao da su krenuli na pijacu, tako su ih poslali u ovo toksično okruženje. Evo, mediji su objavili, ministre, fotografiju, ja sam potpuno šokirana da ti ljudi nisu adekvatno opremljeni da zaštite prvo sebe same od trovanja i to je najmanje kažem, što će zaraditi. Da ne dodajem da je trebalo prvo na lice mesta da stigne ekotoksikološke ekipe, da naravno, građani budu upozoreni sirenama još sinoć što se takođe nije dogodilo.

Dakle, imamo puno razumevanje da se ovakvi akcidenti dešavaju, ali nemamo razumevanje za to da se kaže sačekajte, nemojte da se bunite, sačekajte da se promisli kako da se anastezira javnosti i dalje da se objasni da svi u stvari rade svoj posao i da je to najredovnija stvar na svetu.

Ne, nije najredovnija stvar na svetu, jer vam pored 20 tona izlivenog amonijaka preti još 130 tona da se izlije zato što niste 24 sata nakon nesreće poslali cisterne da se ovaj amonijak pretoči u adekvatne cisterne.

Ponovila sam treći put u nadi da će neko da reaguje i da do sutra nemamo više ovu fotografiju gde leže ovi vagoni cisterne, a vatrogasci bespomoćni kruže oko njih. Naravno da nemamo nikakvu informaciju više, nadam se, ministre Martinoviću, da ćemo dobiti do kraja zasedanja. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri iz Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz Strane slobode i pravde i Poslaničke grupe Ujedinjeni nećemo glasati ni za jedan od ovih vaših predloženih zakona. Potpuno smo skandalizovani tačkom 1, 2. i 12. koje su jedine zapravo i usko povezane i odnose se na finansiranje javnih medijskih servisa, u šta spadaju RTS i RTV u ovom konkretnom slučaju, i saglasnost na Finansijski plan REM-a. Ali, ne zbog toga, kako je to pokušavao da spinuje ovlašćeni ministar Aleksandar Martinović pre jedno sat vremena, zbog toga što je neko iz opozicije ili ko god glasa protiv ovih rešenja i protiv javnih servisa i protiv Radio-televizije Vojvodine i protiv REM-a. To nije tačno.

Ali, mi jesmo snažno i duboko protiv načina na koji radi REM, načina na koji ne informiše nacionalni medijski servis i Srbije i Vojvodine, koji drže građane Srbije u slepilu, iako ih plaćaju i to dva puta ih plaćaju, kroz taksu preko računa za električnu energiju i iz budžeta, i to kroz račun za struju. Da pojednostavim, tako što ne mogu oni koji su nezadovoljni informisanjem i slepilom RTS-a da kažu – mi nećemo da platimo račun, mi se ne slažemo s tim, izabraćemo da platimo neku drugu televiziju na slobodnom tržištu. Ne, nego onda dođe čika, pa vam isključi struju, zato što je integrisana taksa, odnosno pretplata sa računom za električnu energiju i vi morate da plaćate taj RTS. To ne bi bilo ništa sporno, možda bi to i garantovalo neku samostalnost, međutim, evo imamo i finansiranje iz budžeta i to je direktni uticaj politike i političke većine na uređivačku politiku.

Ono što je mene, recimo, moram da priznam, čak i dirnulo, gospođo Raguš, u vašem izlaganju, mogla bih ja još osećajnijim i emotivnijim tonom da govorim o pretnjama, o metama, o targetiranju ljudi, jezivo je kada se na vratima bilo čijim nađe kukasti krst. Pitali ste nas zašto se niko nije usudio, zašto niko nije pokazao empatiju prema članovima Saveta REM-a koji su takav progon doživeli? Od nas će uvek imati osudu svaka vrsta ovakvog događaja. Znate li zašto? Zato što mi otkada je Srpska napredna stranka na vlasti to živimo 24 sata dnevno, i proganjanje i laži i uvrede. Vaša stranka je ovo patentirala, gospođo Raguš. Vaša stranka je uspostavila ovu atmosferu, agresiju, mržnju, podele, huškanje. Vi ste to patentirali. I ne samo patentirali, ovde među nama sede vaše kolege narodni poslanici koji direktno to rade, ne samo saučestvuju.

Kada nas Nebojša Bakarec, koji je takođe pitao osećamo li empatiju prema takvom progonu jer pate deca članova REM-a, pate porodice, pa imamo i mi porodice, znate, imamo i mi decu.

Kada ja tužim gospodina Bakareca, krivično, za najjezivije optužbe i laži koje je iznosio i pisao o meni, a to čitaju moja deca, znate šta uradi gospodin Bakarec? Pobegne sa suda, dođe i pozove se na imunitet. Hrabriša, heroj, eto, to uradi gospodin Bakarec.

Da ne pričam o progonu predsednika moje stranke, Dragana Đilasa, i kroz šta prolaze njegova deca. Hiljade stranica tabloida, hiljade specijala na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koju dodeljuje taj isti REM, ali onda nema veze. Kada su naša deca i porodice u pitanju, to nema veze.

Da se vratim dalje na temu. Zašto ćemo još glasati protiv ovakve podrške RTS-u i RTV, naročito RTV-u. Konkretno, Zrenjanin je u pitanju. Zato što ova vest sigurno neće biti, a nama je danas, i najmanje danas, najvažnija, ni na RTS-u, ni na RTV-u. Vest je iz Zrenjanina, sad ću da vam pokažem, i ministre i gospođo Raguš.

Ovo je Sonja Pernat, majka troje dece, koja je uhapšena 21. novembra 2021. godine zato što je iskoristila svoje zakonsko pravo da iskaže bunt protiv organizovanog i novcem građana plaćenog prevoza zaposlenih u javnom sektoru na partijski miting Srpske napredne stranke u Areni u Beogradu. Izašla je sa svojim sugrađanima u Zrenjaninu da iskaže bunt. To je njeno zakonsko pravo.

Vidite ovde, gospođo Raguš, policija ju je pred kamerama hapsila 15 minuta. Optužili su je lažno da je vređala službeno lice, da ih je nazivala ološem, iako se na snimku čuje kako kaže: „Gospodo, zašto me hapsite?“ Pazite, „gospodo, zašto me hapsite?“ Znate šta se dogodilo? Slomili su joj ruku zbog prekomerne upotrebe sile, Sonji Pernat, majci troje dece su slomili dva prsta tada, a danas je dobila presudu na 50 hiljada dinara da plati zbog toga što je izašla na ulicu da iskaže svoj bunt. Kao niko drugi je kažnjena. Nisu kažnjeni ovi batinaši, crnokapuljaši sa kojima je, koliko vidim, vaš visoki funkcioner, Vladimir Galić, pokrajinski sekretar u pokrajinskoj Vladi, koji je rekao tada: „Daj mi autobus da im zgazim creva“. Niko od njih nije priveden, niko. Evo ga ovde, Vladimir Galić, sa ovim vašim batinašima.

Ali je zato Sonja Pernat dobila danas presudu i jedina je kažnjena sa 50 hiljada dinara. U međuvremenu je ostala bez posla, odnosno otpuštena zbog svog aktivizma i zato što žena iskazuje slobodno mišljenje i kritikuje ovu vlast, a pošto je otpuštena zbog političke nepodobnosti, ona ne može da plati ovih 50 hiljada dinara, što znači da ili mora da ide u zatvor ili da nosi nanogicu 32 dana. To su posledice vaše politike. I troje dece, koja će gledati kako joj majku odvode u zatvor, gospođo Raguš i gospodine Martinoviću.

Ono što je dodatno u svemu ovome problematično, neko je ovde takođe rekao iz vladajuće većine, da mi ovde vršimo i dalje politički pritisak na REM ovom raspravom, mi vršimo politizaciju ove teme. Pa, čekajte, gde se donosi ova odluka? Šta je na dnevnom redu? Pa, ne donosi se u pekari, nego u Narodnoj skupštini. Nije Narodna skupština sportsko društvo nego najviši politički organ, najviši predstavnički dom građana, gde se predstavnici biraju na političkim izborima. Kako mi treba da imamo zadatak da dajemo nekom saglasnost na finansijski izveštaj a da nas napadate zašto hoćemo da raspravljamo o radu tog dela, ili zašto imamo puno pravo da kritikujemo to telo?

Članovi Saveta REM-a, simptomatično, stupili su u štrajk 8. decembra. Trpe pritisak, progon. Mi sve to znamo. Ja ih potpuno razumem. Ali su stupili u štrajk nakon što su prethodno dodelili četiri nacionalne televizijske frekvencije, opet istim medijima, i to medijima koji su dokazano kršili zakon, medijima koji su fabrike mržnje i huškanja građana jedne protiv drugih. Mislim na televiziju Pink, mislim na televiziju Hepi, jer su to televizije sa nacionalnom frekvencijom i to građani, naravno, treba da znaju. I gle čuda, kada treba da dodele petu, poslednju nacionalnu frekvenciju, oni stupaju u štrajk!

Da, mi želimo da neka slobodna i profesionalna televizija dobije tu petu nacionalnu frekvenciju. Da, zašto da ne dobije televizija Nova S? U čemu je problem? Nisu vam dosta četiri televizije? Nisu vam dosta paralelni mediji koje je Telekom napravio, gomila kablovaca, jel to vi sad zovete balansirano novinarstvo? Nije vam dovoljno? Nije vam dovoljno što ste podavili sve lokalne medije? Prvo ste to zadavili, pa onda sve više i više. Znači, to nije dovoljno, nego ni ova jedna, peta, ne može da se da nekom nezavisnom mediju.

A onda, vrlo interesantno, u danu kada se zakazuje ova sednica, članovi Saveta REM-a, kada treba da dobiju saglasnost na pare, na svoje plate, na održavanje, na svoj rad, oni prestaju štrajk, prekidaju štrajk. I onda su u radu, zato što bi ih verovatno bilo sramota, čak i njih, što je zaista teško i naporno, ali čak i njih bi verovatno bilo sramota da se ovde raspravlja i glasa o saglasnosti za pare koje treba da dobiju a da su oni u štrajku. Pa, da vidimo koliko će trajati ovaj rad u odnosu na onaj nerad.

Zbog toga mi nećemo glasati, ne da nećemo, mi ćemo glasati protiv ovih zakona. Još jednom ću se obratiti gospođi Raguš. Ako neko, gospođo Raguš, sa ovih naših govornica apeluje da pričamo o temi, da ovde jeste manje bitno ili najmanje bitno da se međusobno vređamo, da gledamo ko kome šta pokazuje, gde zavlači ruku ili jezik, zato nas nisu građani ovde birali. Birali su nas da predlažemo svoje zakone, da ih upoznamo sa svojim rešenjima, da mi iz opozicije lobiramo za podršku i da vi iz vlasti lobirate za podršku i opozicije, iako može da vam deluje vrlo galantno da vam podrška opozicije nije potrebna, ali to nije parlamentarizam. Vi ste patentirali mržnju i huškanje, govor mržnje koji je odavde krenuo kao eksperiment još u mandatu Maje Gojković. Ponadala sam se da ovaj mandat neće zaličiti na taj.

Prema tome, glasaćemo protiv svih tačaka dnevnog reda mi iz Ujedinjenih. Glasaćemo protiv svega što se tiče ovakvog REM-a, REM-a koji je takođe najodgovorniji za slepilo i povez preko očiju RTS-a, REM-a koji imenuje članove Upravnog odbora RTS-a, a onda taj Upravni odbor izabran od članova REM-a postavlja direktora. Onda taj isti Upravni odbor na predlog direktora postavlja glavnog urednika RTS-a. Dakle, cela grupa, cela ekipa koja služi tome da bude batina za kritičare vlasti i čuvar režima i njegovog rejtinga. Pa, je onda naravno moglo tako da se dogodi samo sa ovakvim REM-om i samo sa ovakvim Upravnim odborom koji ovakav REM bira, da Dragan Bujošević mora da bude izabran tek iz trećeg puta. Šta su sve uradili? Šta su sve uradili da bi penzionera Dragana Bujoševića ponovo postavili na čelo RTS-a i penzionera Nenada Lj. Stefanovića, takođe ponovo za glavnog urednika RTS-a. Nema boljih? Nema profesionalnijih? Ne, nego nema poslušnijih i servilnijih, o tome se radi, iz trećeg puta su tek postavili Bujoševića.

Prvi put nije znao ni dokumentaciju da podnese kako treba. Falio mu je papir. Dugogodišnji vd direktor RTS-a. Drugi put nije imao većinu glasova. I, treći put, evo, uspelo. Konačno su napabirčili podršku za Bujoševića da ponovo bude direktor RTS-a.

Toliko sam za sad imala da vam kažem u nadi, gospodine Orliću, da ukoliko se nastavi toksični niz replika bez konkretnih odgovora i rešenja, za šta sam uvek spremna da odgovorim i na kritiku, a da mikrofon ne bude isključen, da mi to omogućite, s obzirom da je rasprava, takođe, otišla u potpuno pogrešnom pravcu i volela bih da se vratimo na temu.

Hvala.

Zahvaljujem na replici.

Sva ova mizerija koju ste sasuli u ne znam kom vremenskom periodu govori o vama - bedno, tužno, nesrećno. Ako je to ono čime se SNS ponosi, pa ja aplaudiram ovako. Punim srcem ću da aplaudiram.

Pa, vi ste sramota za sve što predstavlja normalnu, pristojnu Srbiju, parlament, ljude. Ako ste vi najbolje što Srpska napredna stranka ima, ja navijam za to da nastavite u tom tonu, jer to o vama govori.

Ja sam ovde govorila o činjenicama. Pokazala sam vam Sonju Pernat, pokazaću ponovo. Nje treba da se stidite i njeno troje dece, čiju ćete majku gurnuti u zatvor ili je naterati da nosi nanogicu zato što je vaš Vladimir Galić doveo batinaše, zato što su ženi polomili ruku, dva prsta, dok su je 15 minuta hapsili.

I, da vam kažem još nešto, sledeći put će na Sonju i verovatno na sve druge Sonje ova vaša, nažalost, u tragovima uništena policija, jer ste i profesionalce u policiju osramotili. Verovatno će da privodi Sonju elektro-šokerima, zvučnim talasima da je onesposobljava i da baca mrežu na nju i na sve druge slobodne ljude koji budu pokušali da kritikuju ovaj režim.

To je ono što pripremate za građane Srbije, ne partijski zakon i partijsku policiju, nego policijsku državu. Tro je ono što pripremate što ste ispod radara tokom novogodišnjih praznika pokušali da poturite kroz javnu raspravu.

Sram vas bilo!

Zahvaljujem.

Kada je krenula pošalica sa časti Orliću u Skupštini, pa da iskoristim ovu dobro vreme da repliciramo.

Gospođo Miljuš, Raguš, Ciobanus ili kako pokušava vaš kolega da izvređa ovde čak i pogrešnim prezimenima nas koji sedimo, to vređa neke građane Srbije, ali ni toga niste svesni, jer toliko dobacujete. Toliko, nažalost, dobacujete.

Ima ovde koji nisu bili radikali, ali ne mogu da dobace dalje od radikalske politike. Evo, to je, takođe, još jedan primer.

Nažalost, moram da kažem da toliko niste mogli da vodite računa da će se raditi za Božić, u nedelju, u ponedeljak, kada građani Srbije, u mnogo velikom broju, slave Božić po novom kalendaru, i pravoslavci i katolici. Toliko o građanskim, ljudskim pravima u koje se zaklinjete.

Zašto ste vi hapšeni u vreme „Sablje“, ja to ne znam.

Ono što pokušavate da inputirate kroz izveštaj Verice Barać isto moram da pitam zašto je onda moj predsednik Dragan Đilas na slobodi? To je jedini čovek koji je za razliku od svih vas koji se krijete iza imuniteta, iza Aleksandra Vučića, iza vlasti, iza moći, otišao lično u policijsku stanicu 29. novembar da pita - kriv sam li, postoji li istraga protiv mene, postoji li tužba, prijava, bilo šta? I policajci su mu tamo lepo javno rekli da ne postoji.

Prema tome, vaša propaganda za uništavanje političkih neistomišljenika traje, nažalost, i dalje, iako sam pokušavala da skrenem pažnju da se vratimo na temu, na ono što je dnevni red, ali vi hoćete lično da se obračunavate. Molim vas, još jednom, nemojte to da radite, to je vaša slabost. Vaša je slabost da niste u stanju da ukrstite argumente, nego da idete na lična vređanja. To je vaše lice, a ne naše.

Zahvaljujem.

Član 27. stav 2. primena Poslovnika. Jednom sam već reklamirala ranije, po potpuno istom osnovu i sada ću vas podsetiti. Smatram da je trebalo da opomenete prethodnu govornicu i očekujem od vas u što hitnijem periodu, evo već na nekoj narednoj hitnoj sednici, da stavite na dnevni red na predlog gospođe Raguš i vladajuće većine povlačenje rezolucije o Srebrenici koju je ovaj parlament usvojio 2010. godine. Deset godina ste imali da povučete taj dokument iz Narodne skupštine, deklaraciju. Deset godina niste prstom mrdnuli da to uradite. Tekst koji se poziva na presudu, presudu koja prepoznaje da je u Srebrenici izvršen genocid, ali vi to ne želite da kažete, nego napadate sve ostale koji o tome imaju mišljenje i poštuju odluke suda.

Dakle, gospodo…

Trebalo je da prekinete poslanicu i da joj objasnite da je ovaj parlament, vi ste predsednik ovog parlamenta, da joj objasnite da takav akt već postoji.

Mogu li da završim? Prekinuli ste me.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.

Nažalost, nemam pitanje za vas nego za predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića. Dali ste dobro opravdanje, nažalost loše za nas narodne poslanike. Mi ipak mislimo da smo mnogo bitni, naročito nakon skandala koji je čovek napravio, iako ga mesecima upozoravamo da to više ne radi.

Podsetiću na skandalozno sazivanje Narodne skupštine ovog saziva, ove sednice u nedelju, u 11.10 časova juče sam rekla – Skupština je ličila na Divlji Zapad. Znate šta je najgore u svemu? Što nije Vladimir Orlić preuzeo to na sebe nego je ovog jadnog čoveka koji je šef pisarnice, Gorana Stojanovića, pravio budalom tog čoveka, da pretrčava bulevare, da ide na neku drugu pisarnicu i da spušta pogled i glavu kada sretne nas narodne poslanike opozicije u holu i u Skupštini, jer zna o kakvom se manevru, zloupotrebom pravila i Poslovnika radi.

S toga, moja pitanja predsedniku Narodne skupštine, vi ćete mu preneti, žao mi je što nije tu da odmah mora da odgovori – koje su tačno adrese svih pisarnica Narodne skupštine zaključno sa današnjim danom? Da li su u najavi neke nove pisarnice Narodne skupštine, stalne, privremene, pokretne, dislocirane? Da li će možda neka pisarnica Narodne skupštine da bude i na Andrićevom vencu? Evo, ona je najbliža, može i vazdušnim putem da se uputi.

Hoćemo konkretno odgovore na ta pitanja i da nam ne vređate više inteligenciju ovde. Koliko god vi koristite vaše manevre, izvrtanja, izvlačenje iz konteksta, vređate građane Srbije. Nisu ljudi glupi. Vide ljudi sve. Inače se ne biste potrudili da zadavite sve slobodne medije.

Kaže predsednik Narodne skupštine pre nego što je izašao odgovarajući, mislim kolegi Lazoviću ili Jovanoviću, na pitanje – vi hoćete medije. Da, zašto ne bismo hteli medije. Da li su mediji, izveštavanja javna neki protivzakonit posao? Da li je to neka tajna stvar kako je doživljava Srpska napredna stranka?

Srpska napredna stranka je prva koja je podavila slobodne medije. U ovoj sali narodni poslanici Srpske napredne stranke puna usta uvreda za slobodne i kritičke i profesionalne medije. Da li je to odnos prema medijima koji se očekuje?

Mi ćemo naravno odgovoriti na to, ono što je dodatno pitanje, pošto problem je kada mediji treba da izveštavaju aktivnostima opozicije, problem je i kada na RTS 2, pazite dobili smo jedva RTS 2 U prenosu ove sednice i ovih sednica i to vam smeta. Pa, nam ne dajete da predamo naše dopuno dnevnog reda da možemo da obrazlažemo u plenumu kada imamo priliku i pravo po poslovniku to da radimo. I to vam smeta, i to vam je puno, i ta tri munuta vam je puno, i još kažete hoćete medije. Pa, ovo je skandal. Ljudi, ništa ne razumete.

Ono što mi razumemo iz ovakvog vašeg delovanja je osnovno pitanje i dalje koje se postavlja. Da li ćete i petu frekvenciju da date vašem privatniku Žeželju i Televiziji „Kurir“, pošto ste već dve nacionalne frekvencije dali biznismenu Srpske napredne stranke i nije vam bilo dovoljno, pošto se „Pink“ reklamira, televizija beščašća, ponoviću, direktno iz Narodne skupštine.

Otkrili smo sve afere „Telekoma“. Pokušavate za dinar „Telekom“ da ugurate i sve domove. Slepilo kompletno da bude, medijski mrak. To sada zovete balansirano novinarstvo, ove nove kablovske televizije, to je balansirano novinarstvo. Neće ljudi to da gledaju. Neće ni Beograd to da gleda, na svu sreću. Imaju više mogućnosti nego po manjim sredinama u Srbiji.

Šta je poenta sada? Šta je vaša poenta? Nakon što smo otkrili manevar „Telekoma“ sa privatnikom Žeželjom i tabloidom „Kurir“ da je novac građana dat Igoru Žeželju da otvori televiziju „Kurir“, gde Zagorka Dolovac spava zimskim snom i dalje, sada čekamo petu frekvenciju za televiziju „Kurir“ i onda je to u redu. Samo mi nemamo pravo da govorimo i da se o tome informiše. Hvala vam.

Jeste, dužim ovu repliku još od pre pauze, nikako da dođem na red, ali vratio se i Siniša Mali.

Niste ministre Mali ništa odgovorili zapravo na ono što vam je moj kolega Željko Veselinović malo pre rekao, da čak i sa povećanjem minimalne zarade na 40.000 vi ćete i dalje imati minimalnu potrošačku korpu od 50.000 i pola miliona radnika u Srbiji koji će živeti ispod granice siromaštva.

Zato mi iz stranke „Sloboda i pravda“ ne razumemo kao i iz naše poslaničke grupe „Ujedinjeni“, zašto uporno odbijate da uvedete porez na ekstra zaradu kompanijama kao što su NIS i „Ziđin“, dve kompanije, dva eklatantna primera kako se neko enormno ne samo bogatio, ekstra profitirao, ekstra zaradio u nevolji, preko leđa i džepa naših građana. Ne zato što su dobrim poslovnim menadžmentom sami postigli te uspehe, nego zato što su ovde naplaćivali kod nas najskuplje gorivo u regionu i to uz vašu saglasnost, ministre Mali.

Svaki put kada bi naši građani sipali gorivo na pumpi i platili ga najskuplje u regionu, ogroman deo toga bi išao kompaniji NIS. Vi ovde kažete ako uvedete takvu politiku iako primenite ove naše predloge, to ste odbili, juče premijerka i danas vi, otići će te kompanije. Ko će da ode? „Ziđin“, sa profitom od pola milijarde evra ovde u Srbiji?

Pričate o privatizaciji NIS-a, to nije tema. Tema je to što vi anestezirate i odbijate da obavežete ove dve kompanije i NIS i „Ziđin“ da ono što su zaradili i ekstra profitirali u krizi i preko grbače i leđa i džepa i teškog života naših građana…

Dozvolite da završim rečenicu, polovinu od toga da vrate u budžet i da to ostane građanima Srbije, a ne da odnesu u Rusiju.

Naravno, moje ključno pitanje, u čijem interesu vi radite onda? Za ruske kompanije ili za srpske građane?

Zahvaljujem, predsedniče.

Smatram da ste prekršili član 27. koji vas obavezuje da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Branivši se na prethodno reklamiranje da ste prekršili Poslanik, jednako kao i poslanici naše poslaničke grupe Ujedinjeni, Stranke slobode i pravde sa partnerima, naše kolege su od pre devet sati juče, u nedelju čekale redovno da predaju dopune dnevnog reda, da predlože naše zakone da bi građani Srbije koji su nas ovde birali i koji vas, takođe plaćaju da se starate o primeni ovog Poslovnika mogli da čuju šta opozicija predlaže.

Vi ste izvršili pravno nasilje, uskratili ste nama kao poslanicima našu zakonodavnu nadležnost, nažalost, paralelno dozvoljavajući nekim takozvanim novinarima da u ovoj sali snimaju špice i spotove za svoje programe, a nama narodnim poslanicima ne dozvoljavate da ovde u ovoj sali na našem radnom mestu obrazlažemo naše predloge i dopune zakona.

Šta ste uradili, građani Srbije to treba da čuju. Juče je ova Skupština ličila na divlji Zapad. Trčali su zakazivači, da ne kažem vi, dva bulevara dalje preskačući od Narodne skupštine da u staru pisarnicu stare Narodne skupštine predate saziv za ovu sednicu, a ne ovde u suterenu tačno ispod nas gde se nalazimo i gde su predstavnici opozicije čekali sasvim uredno da predaju svoje predloge za naše zakone koji treba da se čuju u plenumu kada ih obrazlažemo.

Bukvalno divlji Zapad. Vlast beži od opozicije, opozicija čeka ispred pisarnice. Šta je sledeće? Da li ćemo imati pokretnu pisarnicu kao onaj kombi Gorana Vesića, pa da sjurimo po parkingu kada treba da predajemo ono što nam po pravu pripada? Molim vas da to više ne radite.

Hvala.