Ono što želim da zamolim ministarku.

Da iskoristim priliku, još jednu rečenicu.

Da se raspitate o ovome.

(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Član 103. stav 5.

Vi ste čak i dajući obrazloženje na prethodno reklamiranje Poslovnika prekršili Poslovnik dajući to obrazloženje.

Mi vam uporno ukazujemo danima da tim svojim ponašanjem pravite nered na sednici, ne starate se o primeni Poslovnika, svojim odgovorima izazivate niz dodatnih povreda Poslovnika.

Gospodine predsedniče, profesor iz Demokratske stranke ima pravo da obrazlaže svoje amandmane onako kako on smatra, kako politika njegove stranke to predviđa, ili svi mi iz opozicije.

Ne možete vi lično biti zadovoljni ili nezadovoljni njegovim obrazloženjem. Ne možete vi tražiti da njemu stavljate u usta ono što vi smatrate da vama odgovara.

Molim vas da me ne prekidate.

Evo, niste izdržali 50 sekundi… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ono što se dešava na očigled svih građana Srbije, i to već neko sati od jutros, jeste da smo mi narodni poslanici ovde sada taoci, krize vlade, krize vlasti, porodične svađe unutar koalicije SNS, SPS. Pljušte ostavke socijalista od jutros u Narodnoj skupštini.

Pola poslaničkog kluba SNS ne sedi ovde, što je manji problem, ali ne sedi ni ministarka pravde već gotovo sat vremena. Bez namere da uvredim ministarku Tanju Miščević. Ali, kada raspravljamo o zakonima, pravosudnim, koji su fundament pravne države i vladavine prava, da ministarka pravde se pokupi zbog ove krize Vlade i ode iz Narodne Skupštine, zaista je skandalozno. Ja vas molim da odredite pauzu i da sačekamo da se vrati ministarka Popović, i da nastavimo raspravu kuda ona treba da ide, i ne pravite od nas zaista taoce svađe između SNS i socijalista.

Ako postoji kriza Vlade i kriza većine, vidimo da postoji, dajte pauzu i nemojte se igrati sa državom. Hvala vam.

Zahvaljujem. Ako je ovo najbolje što umete, jadna je i ova država i ova reforma pravosuđa, iako se ne slažemo sa ovim pravosudnim zakonima, iako smo izneli niz kritika i objasnili zašto ćemo glasati protiv, jedino vreme kada je ova rasprava ličila na onu koju treba da liči, jeste dok je ministarka bila prisutna, a sve ovo ostalo je skandal i sramota za Narodnu Skupštinu.

Ja sam u tom smislu apelovala da se sačeka ministarka, ne zato što spočitavam da li je negde trebalo da ode, ili da ode na ručak, naopako, da je sramota otići i pojesti nešto, naopako da je sramota otići u toalet, naopako. Nemojte se time hvaliti.

Dakle, apelovala sam da odredite pauzu da bi se resorna ministarka vratila koja može temeljno da učestvuje u raspravi, odgovara na amandmane, jer mi nismo dokoni ovde i mi znate, nismo slučajno svratili na sednicu, jer ovo je naše radno mesto i ovo je naš posao, i vrlo smo se trudili da napišemo amandmane, da bismo imali kvalitetnu raspravu sa ministarkom, a ne da se sve pretvara u ovaj cirkus u koji je rasprava pretvorena od jutros. Ni reči o amandmanima, o temi.

Još jednom ću ponoviti, ne želeći da umanjim značaj ministarke Miščević, znam kakve su procedure, najdobronamernije sam rekla, sačekajte ministarku da se vratimo temi, inače ovim putem, bojim se da će biti kao i pre nekoliko dana. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ujedno ste prekršili član 107, član 104, član 108.

Evo, samo da pomenem ovo – o redu na sednici se starate vi. Nedavanjem replike meni pravite nered na sednici i sada ćete, verovatno, izazvati niz javljanja po Poslovniku.

Moram da priznam da sam razočarana s vaše strane, gospođo Kovač. Ne priliči vam to i nije vam to bio manir.

Vrlo dobro znate pretposlednji govornik da se odnosio direktno na nas, a ja želim da obrazložim, zbog građana Srbije, kao što i vi znate, jer smo bile zajedno u mandatu …

Ne, nisam podigla Poslovnik, ali vam ukazujem i na to, pošto ne želim da propustim i tu priliku.

Dakle, mi smo napustili plenumska zasedanja ovde u sali kada smo onemogućeni da govorimo, kada nam je isključivan mikrofon, kada smo kažnjavani zbog slobodnog mišljenja zbog kojeg su nas građani ovde birali i nastavili u paralelnom zasedanju u holu Narodne skupštine. To vaše kolege iz vladajuće većine znaju. Ne znam da li sve ovo služi tome i ceo ovaj trud i napor da se ponovo izazove izlazak iz opozicije?

Smatrala sam da je vladajuća većina shvatila te svoje greške, da je shvatila da je na njoj najveća šteta zbog toga što je imala jednopartijski parlament 2020. godine, kada je predsednik Republike najavio već prevremene izbore zbog toga pre nego što je tadašnja Vlada formirana. Isto je uradio i nakon ovih poslednjih, aprilskih izbora. Dobili smo Vladu sa isteklim rokom, kojoj je proglasio kraj pre nego što je bila i izabrana. Učite na vašim greškama. To nije ništa loše i ja to pozdravljam.

Ja to pozdravljam, ali ću i treći put da vas zamolim – odredite pauzu dok dođe resorna ministarka da bi se ova rasprava privela nameni, suštini i za dobrobit građana Srbije, a ne ovih porodičnih svađa između Srpske napredne stranke i SPS-a danas.

Hvala.

Poslovnik.

Gospodine predsedniče, treba da se starate o redu na sednici, član 108. stav 1. Toliko puta smo apelovali da ne pravite nered načinom kojim predsedavate ovom sednicom, jer vi ovde niste učiteljica, a mi nismo ovde u učeničkim klupama. Mi smo ovde u poslaničkim klupama, gde su nas birali građani. Svi smo jednaki, pa i vi ste prvi među jednakima, samo s toga što treba da koordinirate rad sednice. Vi ne treba da budete ovde neki izvršitelj, pa da preslišavate poslanika da li zna koji su zakoni na dnevnom redu ili nisu. Mi znamo to jako dobro.

Zaista niste učiteljica, izađite više iz toga didaktičkog manira da stalno nekome držite lekcije. Toliko puta smo vam pozivali, spustite se u klupe, hajte debatujte sa nama, tu pokažite vaše umeće, tu ste onda poslanik SNS. Hajde onda da se vidimo u toj političkoj areni.

Lako je ovde gde nam isključujete mikrofon, pa onda držite sebi reč koliko god želite.

U jedno vreme ste uspevali da pustite poslanike iz opozicije da probiju 30 sekundi, 30 sekundi svaki put ih prekinete. Ja ne znam čega se plašite da čujete obrazloženje do kraja.

Mi ne vređamo nikog. Pozivamo na debatu. Ovde smo da radimo. Što kaže, kako kaže ministarka pravosuđa – nemojte da od ovog pravite političku arenu. Pa mi i jesmo političko telo, nismo ovde na skijanju.

Ovo je naše radno mesto i naš posao je da govorimo, da govorimo, ne nešto drugo. Tako da, ja vas molim nadalje da prekinete tu praksu da držite lekcije i da izigravate neko posebno biće. Vi ste jednaki kao i mi, vodite sednicu kako treba. Hvala.

Prethodni govornik, ne znam tačno kako se zove, mislim Todorović, koji je otvorio vrlo zanimljivo pitanje po ovom amandmanu, iako nije tema uopšte, jeste upravo finansiranje udruženja građana i sada interpretacije kojima se aludira opet da je neko ovde plaćen iz inostranstva, da čini nešto suprotno interesima sopstvene države, pošto vi nikako da shvatite da nije interes Republike Srbije i njenih građana samo ono što čini Srpska napredna stranka, nego i svi mi koji se upinjemo da Srpska napredna stranka ne vodi više ovu državu, pa bih ja, na primer, mogla da interpretiram upravo ovu fondaciju Udruženje građana za srpski narod i državu, fondaciju Srpske napredne stranke. Osim toga, da pitam, na primer, po kom osnovu se tačno finansira, u kom iznosu se tačno finansira. Mogla bih da aludiram da je direktorka te fondacije prvi čovek u gradu Beogradu za izdavanje građevinskih dozvola, odnosno za legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata. Nadam se da to svi znamo.

Sad bih mogla recimo da zaključim da li je moguće da iz vrlo sumnjivih poslova koji se u tom procesu sticanja dozvola za urbanistički haos koji je u Beogradu, za urbanistički haos, da li postoje, recimo, koruptivni elementi, pa se na taj način možda finansira ova fondacija, ali ja to neću uraditi, jer mi nismo kao vi, gospodo.

Nama je ovde u interesu da razgovaramo o pravosudnim zakonima kojima nažalost održavate haos u pravosuđu, dominaciju izvršne vlasti nad pravosudnom vlašću, što je katastrofa. Održavate, kao što sam rekla i u svom izlaganju, nelegalnost, nelegalnost kao stil života političkog vrha ovde u državi. Imaćemo najsiromašnije sudije i najsiromašnije tužioce, a istovremeno najbogatije ministre i politički vrh u Srbiji.

To je tema ovde. To je tema ovde, a vi koji upravljate ovom fondacijom… Niko ne zna po kom osnovu, niko ne zna po kom osnovu. Ja znam samo za sramotu kakav je koncert za Beograđane i za decu Beograda priredila fondacija, da postoje neke etičke komisije taj koncert bi bio zabranjen. Zabranjen, da ne pominjem estradne zvezde šunda koje su ovde đipale za decu. Sramota, koji treba samo u noćnim klubovima, eventualno, da rade. To je doprinos ove fondacije i poklon Beograđanima bio. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Jako vam slabo i teško polazi za rukom da budete zabavni, duhoviti, da se na silu ovde smejete, jedni gledate u druge, jel može ili ne može.

Dakle, ja citiram iz medija ono što je Srđan Milivojević, da, član naše koalicije, kandidat na našoj zajedničkoj poslaničkoj listi, danas uspeo. Mediji su rekli da je namagarčio Vladimira Orlića. I vi ne možete da se pomirite sa tim čitav dan. I sad sve vreme pokušavate da postanete zabavniji, pričate stvarno gluposti. Izvinite, ali gluposti.

Srđan vas je ogolio potpuno, ali potpuno vas je ogolio.

Kako namerno prozivate poslanike kada izađu na momenat iz sale, to namerno radite, testirao vas je, prikrio se i isto ste hteli njemu da uradite, da ponovim za one koji nisu pratili i, kako mediji kažu, namagarčio vas je. Prihvatite u ogledalo kakvi ste, prihvatite kako pogrešno vodite i ovaj parlament. Ljudi se smeju vama. To je ogledalo vaše.

Nećete vi nas, gospodine Jovanov, uvrediti time što sad pokušavate tom teatralnošću da neki vic smislite i da se grohotom smeju vaši poslanici. Znate, nažalost, da nije tužno bilo bi zaista smešno.

Mi smo se s jedne strane smejali dobrom načinu koga se Srđan dosetio, a s druge strane pretužno je šta vi radite sa ovim parlamentom i kako terate poslanike opozicije da se dovijaju da bi dobili reč.

Prema tome, vama se smeje cela Srbija, a ja ne znam da li ćete se ikada opametiti da to vama više šteti a ne nama. Nama ne. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, umesto da se starate o primeni Poslovnika, član 27. stav 2. vi ga uporno kršite. To ste uradili i malopre. Zašto prozivate već dva ili tri puta prethodnog govornika, gospodina Olenika i stalno insistirate na tome, evo i sada, da li će sedeti da obrazlaže amandmane svoje pošto su podneli više stotina itd?

Srpska napredna stranka je u vašem mandatu i mom mandatu, zajedno smo ovde sedeli, podnela na sopstveni budžet 300 amandmana da bi blokirala raspravu. Tada smo napustili parlament i plenumsko zasedanje. Izašli u paralelno zasedanje na sopstveni budžet na sednici na koju ste rebalans budžeta stavili kao prvu tačku i na istoj sednici budžet novi kao šestu tačku, da biste blokirali raspravu. Isto ste to radili.

Zašto vi prozivate kolegu koji ima nadležnost da utiče na zakon? Mi imamo i zakonodavnu nadležnost ovde kao narodni poslanici. Hajte molim vas, nemojte to da radite. Pa to je vaša praksa bila. Zato smo napustili između ostalog plenumska zasedanja. Na sopstvene zakone da biste blokirali raspravu. Nemojte to da radite. Hvala. Ne tražim da se izjasnite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi gosti, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, interes građana Srbije je da ovi predloženi zakoni ne budu usvojeni. Zato mi nećemo glasati za predložene zakone koji dalje podstiču nepoverenje u institucije i koji dalje omogućavaju održavanje nelegalnosti kao stila života najmoćnijih ljudi u Srbiji.

Predloženi zakoni održavaju društvo u kojem ćemo imati, gospođo ministarka, najsiromašnije sudije Evrope, a istovremeno najbogatije ministre Evrope, Srbiju u kojoj ćemo imati najsiromašnije tužioce Evrope, a istovremeno najbogatiji politički vrh Evrope. Zato ste u ovim predlozima zakona onemogućili samostalan sudijski i tužilački budžet, već ste uz platne razrede dali svu moć Ministarstvu finansija da uz saglasnost Vlade oni budu ti koji određuju kolika će to biti plata sudija i tužilaca. I ne samo da ovakvom vašom pravnom nekulturom degradirate sudije i tužioce, već ih sada i osiromašujete.

Poštovane kolege, prva strateška investicija ovog društva mora da ide u pravcu podizanja socijalnog statusa sudija i tužilaca, ne na investiranje u vaše bespravno napravljene objekte koje opremate od utaje državnih para, ne na investiranje u vaš bogati vozni park, u vaše stadione, u Vučićeve i Vulinove bezbednjake i specijalce, već na investiranje u dostojanstven život i rad pravosudnih funkcija. I to ne samo na investiranje kroz najveće plate u ovoj zemlji, već i kroz sudijske stipendije, finansirajući sudijske i tužilačke prakse u inostranstvu i sudijskim i tužilačkim edukacijama u respektabilnim sudovima u tužilaštvima širom sveta, kako bi se videla i međunarodna praksa, što je dragoceno i beskrajno važno, naročito mladim pravosudnim funkcijama.

Prvi uslov rekonstrukcije naših institucija je visoki socijalni i društveni status sudija i tužilaca. Ti ljudi moraju da imaju takav društveni status i takav lični i profesionalni integritet, da niko ni ne pomisli da na njih utiče na bilo koji način. Bez ugleda i bez visokog mesta tih profesija u svesti građana nema poverenja u institucije. Samo sa visokim društvenim statusom ljudi koje nose te časne profesije sudija i tužilaca pravosuđe neće biti instrument politike kao do sada, ili samo okvir ograničavanja politike, već će biti dnevni čuvar pravde i uslov zdravog društva i razvoja zemlje.

Ovde je danas na sceni, nažalost, jalovo simuliranje stvaranje nezavisnog pravosuđa. Vi se služite prilično agresivnom propagandom da ubedite građane da ovi zakoni stvaraju i jačaju nezavisnost sudstva i samostalnih tužilaca. To radite uz pomoć klimanja glavom grupa koje su kao verni partijski sledbenici zauzeli visoke položaje u našim institucijama, ali i onih koji su kapitulirali pred svojom pravničkom profesijom, a nažalost u ime viših interesa koji nisu interesi građana Srbije.

Nijedan od predloženih zakona ne rešava patološko stanje koje postoji u našim institucijama vlasti. Nijedan predloženi zakon ne rešava odgovornost za ignorisanje Ustava i zakona. To je to najdramatičnije patološko stanje, naročito od strane izvršne vlasti.

Pa, mi sada imamo takođe i Ustav i zakone, ali kojih se, naročito izvršna vlast, ne da se ne pridržava, nego ih krši na dnevnoj bazi. I šta nam nezavisno pravosuđe tu kaže? Šta kaže? Apsolutno ništa. Kao što sam rekla, na dnevnoj bazi se krši i Ustav i zakon, osim kada se izvršna vlast doseti da treba odgovornost prebaciti na nekog drugog. Šta će onda po novom zakonu samostalno tužilaštvo da učini? Takođe, ništa.

Gde se u ovim zakonima reguliše šta se dešava ako tužilac ćuti, kao i svih ovih godina, iako ima zakonsku obavezu da reaguje kada do njega dopre informacija o kriminalu ili nekom krivičnom delu? Koji je to pravni mehanizam, pitam vas ovde, po predloženim zakonima iza kojih kažete da stojite, koji će naterati tužilaštvo da progovori kada se pred očima svih nas ošteti energetski sistem ove države za milijarde evra? Šta se po predloženim novim zakonima dešava kada tužilaštvo, kao i do sada nažalost, iako ima zakonsku obavezu po krivičnom zakoniku, neće da reaguje kada čuje i pročita da na Dedinju, u Maglejskoj, u Lackovićevoj, Čakorskoj, na Topčiderskoj zvezdi, u Tolstojevoj, Neznanog junaka ili na Vračaru, na Zvezdari, na Novom Beogradu niču bespravne vile iz dana u dan, zgrade koje podižu moćnici pod zaštitom izvršne vlasti ili lokalnih organa vlasti, koji čekaju korupcijom naručeni neki novi zakon o legalizaciji?

Šta predlagači zakona predviđaju kada Tužilaštvo ćuti i neće da reaguje, kao i do sada, u slučajevima kada tužilaštvo čuje ili pročita da se uz koordinaciju vrha države ruši Savamala? Ili se zaključuje štetni ugovor u „Telekomu“? Ili se daje državna zemlja besplatno prijateljima vlasti? Ili šta predlagač predviđa kada tužilaštvo orkestrirano učestvuje u proganjanju onih koji su otkrili najveću fabriku marihuane u Evropi, Jovanjicu? Ili kada ćuti tužilaštvo, iako je čulo i pročitalo da je centralna aktivnost naših bezbednosnih službi praćenje političkih protivnika i poslovna saradnja sa kriminalom.

Poštovane kolege, nezakonitost nije samo ponašanje suprotno zakonu, već i ponašanje koje doprinosi povećanju opšteg zla i održavanju jednog lošeg legaliteta. Mnoga zla uspevaju kod nas, između ostalog, zahvaljujući brojnim nosiocima pravosudne nesamostalnosti koji su izabrali nenadležnost i ćutanje da bi omogućili privilegije moćnicima.

Ovi pravosudni zakoni ne rešavaju još jedan važan problem, a to je da li uopšte tužioci i sudije imaju odgovornost ako omogućavaju trenutno protivustavno stanje i narastuću nelegalnost i korupciju. I gde je po ovim zakonima obaveza i odgovornost da spreče selektivno i protivzakonito delovanje? Ovi zakoni ne predviđaju odgovornost našeg pravosuđa da spreči ili ukaže na odgovornost za javna lažna obećanja, dok se vrši otimačina i pljačka državne imovine, uzurpiranje, zloupotreba javnih funkcija za ogromna zaduženja, za bespravne objekte, za drsko omalovažavanje svake priče o ljudskim pravima.

Ko je nadležan da građanima obezbedi da merilo postupanja pravosudnog vrha i vrha tužilaštva ne bude mišljenje njihovog gospodara, već da to budu Ustav i zakon? Gde je ovde obaveza tužilaštva ili suda da javno kaže predsedniku države ili premijerki Vlade da nemaju pravo da preuzimaju ulogu tužilaca i sudija? Ili da nemaju pravo da one koji su otkrili najveću fabriku droge u Jovanjici nazivaju nosiocima državnog udara? Ili da one koji se protive zagađenju zemlje nazivaju teroristima? Naprotiv, ovi zakoni održavaju ovakvo neustavno stanje. Nažalost, iako su mnogi lideri strukovnih udruženja na početku ove kampanje govorili vrlo kritički, na nivou struke, o ovim predlozima zakona, dogodilo se da su pojedinci iz pojedinih strukovnih udruženja pisali njemu, predsedniku države, iako sve vreme govorimo o tome i o problemu i patologiji da on za to nema nadležnost.

I ovde je takođe jedan od patoloških problema, da nosioci tužilačkih i sudijskih funkcija ne uviđaju da vladavina prava nije samo jednostavna podela vlasti, već da sudska vlast ima izuzetno odgovornu i tešku, naravno, nadležnost da kontroliše izvršnu vlast. Predloženi zakoni omogućavaju, nažalost, i dalje da izvršna vlast dominira nad sudskom vlašću, umesto da je obrnuto. Prema predloženim rešenjima, ne mogu bez resornog ministarstva, odnosno vašeg ministarstva, da donose odluke o sudskom poslovniku, stvarnim potrebama zaposlenih u sudovima, sistematizaciji radnih mesta, broju sudskog osoblja, ali i o broju postupajućih sudija.

I pored toga, deo strukovnih udruženja saopštio je da su zadovoljni radnim verzijama zakona, kao i premijerka i razni ministri propagandisti i brojne interesne grupe. To je tačno. Ali, ako političari vladajuće partije pričaju o lošoj prošlosti, da bi bežali iz sadašnjosti, ne treba sudije i tužioci da podržavanjem ovih zakona kupuju mir, nažalost za sebe, osećajući se nesigurnim u ovakvom sistemu i u ovakvoj državi i omogućavaju množenje brojnih devijantnih situacija i posledica usled dominacije izvršne vlasti nad pravosuđem. Jer zašto je uopšte moguće da u ovakvoj Srbiji izvršna vlast dominira nad sudskom vlašću, nad tužiocima i sudijama? Upravo zbog onog što sam pre nekoliko minuta rekla, a to je zbog toga što je pravosudnoj grani vlasti oduzeto ili ugroženo pravo da kontroliše izvršnu vlast. Zato je važna sudska vlast, da ona ima instrumente kontrole nad izvršnom vlašću, a ne da bude obrnuto i ovo moramo ponavljati u beskraj.

Građanima Srbije su potrebni zakoni u kojima će se omogućavati ne samo vrhu tužilačke sudske organizacije privilegije, kao na primer da samo sudije Vrhovnog suda mogu da rade do 67 godine. Zašto to ne mogu i sudije Apelacionog suda ili Višeg suda? Zašto predsednik Višeg suda u Beogradu, koji ne sudi i koji je istovremeno i sudija Kasacionog suda, može da ide u penziju sa 67 godina, a njegove kolege iz Višeg suda koje sude, za razliku od njega, to moraju sa 65 godina? Najveći broj sudija zna da je tužilačkom vrhu funkcija postala njihov stil življenja, kao što sam i rekla. Oni su, nažalost, realizatori i sukreatori te dominantne negativne selekcije koja bira goreg od sebe, a ne boljeg od sebe. Ovakvi zakoni, po želji male društvene grupe vlasti, ne čude, jer ih je predložila Radna grupa koja je po diskrecionom pravu sama imenovala ministarka, kao što smo i čuli.

Naravno da je zadržano u predlozima zakona i poznat je fenomen istaknutih pravnika, o kojem su moje kolege prethodno dosta govorile, kao članova pravosudnih saveta. Od mnogih kriterijuma, osim onog što ne sme da ima 65 godina, naveli su da nije snažno uticao na političke odluke. Taj kriterijum šta je snažno, šta mislite ko će procenjivati? Pa opet SNS. Ili drugi kriterijum, da nije zastupao, dakle kandidat, stav kojim se ugrožava samostalnost tužilaštva.

Znači, ako je neko pravnik, bez obzira na svoje znanje, na svoje iskustvo, na stručnost, ukazao na istinu da tužilac nije samostalan, već je delovao pod uticajem političkog ili bezbednosnog vrha države, taj ne bi mogao da bude, gospođo ministarka, istaknuti pravnik. Vi takvu kritiku zapravo proglašavate nedostojnom aktivnošću ovim zakonima.

Zadržali ste kvorum od osam prisutnih članova Saveta, gde se daje mogućnost upravo tim istaknutim pravnicima, po ukusu vladajuće partije, da blokiraju rad Saveta. Naravno, jasno vam je potpuno da nikada neće biti dvotrećinske većine u Narodnoj skupštini za izbor istaknutih pravnika. Zato ste odmah i napravili srž vašeg projekta kontrole izbora sudija, tako da ste predvideli da će se u slučaju blokade ili nedostatka odluke dvotrećinske poslanika te istaknute pravnike birati predsednik Narodne skupštine, vrhovni javni tužilac, predsednik Vrhovnog suda i Zaštitnik građana. Isto kao i kod tužilaštva. Šta onda mislite, poštovani građani, koga će predložiti Zagorka Dolovac?

Kao što i ovi zakoni ne regulišu pitanje zašto nema odgovornosti za javno izrečenu laž od strane nosioca izvršne funkcije, tako nema ni suštinske javnosti rada pravosudnih funkcija. Hoće li posle ovih zakona beogradski tužilac, recimo, reći nama javno ko je oblačio fantomke i rušio u Savamali? Hoće li nam reći ko onemogućava da se nastavi istraga policije o Jovanjici, o tome ko je organizovao, ko je dao početni novac, ko je i gde prodao prve količine droge, gde je novac završio, ko je davao stratešku logistiku? Hoće li nam sada posle ovih zakona beogradski tužilac reći ko ga sprečava da to uradi?

Kako je moguće da Grčić ošteti državu u tako kratkom periodu za tako ogromnu sumu novca kao što su milijarde evra iz budžeta građana? Ili će kritika takvog nepostupanja ili nečinjenja od strane tužilaštva, u skladu sa ovim vašim zakonima, biti proglašena kao neprimeren uticaj? To ste takođe predvideli ovim zakonima. Veliki je cinizam ta odredba o tzv. neprimerenom uticaju na sudije.

Da li će posle ovih zakona biti neprimeren uticaj kada predsednik države javno kaže da je neko kriv ili nije kriv, ili će to kao i do sada biti neprimereno, iz ugla pravosudnog vrha?

Da li će posle ovih zakona biti neprimereno da javno, predsednik ili ministri, najavljuju koga treba hapsiti i osuđivati?

Da li će i posle ovih zakona biti neprimereno da predsednik države ima slike kamera sa naplatne rampe, a da branilac u tom postupku nema te snimke sa naplatne rampe?

Vi uvodite sankcionisanje javno izrečenog mišljenja sudija, pod izgovorom zabrane političkog delovanja sudija. U zemlji gde premijerka naziva građane teroristima, jer se protive kopanju litijuma, a one koji su otkrili vezu države i kriminala u proizvodnji droge naziva nosiocima državnog udara, vi javna mišljenja sudija o važnim društvenim pitanjima nazivate političko delovanje. Političko delovanje će verovatno biti i gostovanje na televiziji ili neka izjava za medije u kojoj sudija ukazuje ili pita šta će premijerki i njenoj partnerki državna vila od hiljade kvadrata i zašto država pre njenog useljenja treba da plati renoviranje od dva i po miliona evra, na primer.

Vama nije problem ako sudija ima neprimeren odnos sa političarima ili policajcima ili tajkunom, po ovom vašem zakonu, još jedan detalj, ali je to sa advokatima, na primer, nedozvoljeno. Ne znam zašto imate problem sa advokatima?

Još jedno pitanje. Da li bar jedan vaš predsednik suda sudi, nekada su predsednici sudova sudili najteža dela iz privrednog i klasičnog kriminala, ili je njihova uloga danas samo da budu vaša produžena ruka? Na primer, predsednik Višeg suda u Beogradu, koji je čak jedno vreme simulirao da ima kritički pogled na tužilački, ali time i na politički vrh, sa vama je došao na to mesto i zapaženu ulogu je imao u smeni neposlušnih sudija poput sudije Vučinića.

Imam još dosta toga da kažem i privodim kraju, nažalost, imamo samo 20 minuta za osnovno izlaganje, ali ključna poruka koju želim da pošaljem građanima Srbije je da neće biti nezavisnog pravosuđa u Republici Srbiji dok ne bude slobodnih izbora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, najpre, gospodinu Jovanovu.

Ako je taj Morović sve što imate da odgovorite na moje izlaganje i napadima na mene, to je stvarno potpuno bezbolno i smešno već zaista smešno.

Znate da nije bilo profesionalnih i čestitih policajaca koji su sasvim slučajno otkrili najveću fabriku, farmu droge u Evropi, Jovanicu, građani Srbije, građani Srbije bi i dalje verovali Vašim Vulinu i vašim ministrima da se tamo gaje rotkvice i paradajz, toliko o tome.

Što se tiče drugih afera ako mislite, recimo, na uništavanje ili doprinos uništavanju namenske industrije onda trebate da govorite o vašem Slobodanu Tešiću, koji se nakon mojih informacija našao na poternici Interpola i crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država.

Ministarki, s jedne strane hvala na informaciji o platama, možemo samo da vas držimo za reč mada je to rizično, ok, hvala za informaciju, a što se tiče preslišavanja toga, da li smo mi podneli krivične prijave? I, da je to naš posao, pa kada tako postavite stvari ne znam čemu služi tužilaštvo? Ako je uvek odgovor, a što niste podneli krivične prijave?

Postoje znate dela za koje tužilac treba da reaguje, i kom sam mnogo vremena posvetila u svom izlaganju. Čim dođe do saznanja o izvršenju ili potencijalnom izvršenju krivičnog dela čim dobije informaciju o tome.

Ja sam kritikovala ćutanje tužilaštva, i nemojte gospođo ministarka, bez ikakve namere da imamo personalni klinč apsolutno mi to nije namera, ali nemojte vi da branite sudije i tužioce od nas, njih sve vreme u našoj ovoj borbi branimo od vas, od pritiska izvršne vlasti, od pritiska političke vlasti o tome što su u glibu ne svi, ne svi, ali većina da, i meni je žao zbog toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.

Smatram da ste prekršili član 27. stav 2. o kome treba da se starate o primeni ovog Poslovnika, a to znači da ministarku morate da upozorite i da joj skrenete pažnju da dok narodni poslanici ovde govore ne može da prevrće očima, ne može da se ponaša tako da se osećamo da omalovažava narodne poslanike. Znači, vi ministarka, ali obraćam se predsedniku Narodne skupštine i predsednik može da vidi na monitoru iako sedi iza leđa ministarki kako se ponaša dok narodni poslanici govore.

Ja vas molim, da skrenete pažnju ministarki da i ona mora da se pridržava Poslovnika, a ne zaista, ja gledam sve vreme žena prevrće očima, cokće, okreće se prema vladajućoj većini. Zaista neprimereno ponašanje. Molim vas.