Hoćete li mi vratiti vreme i …

… da mi kažete koliko mi je vremena ostalo, pošto ste isključili minutažu.

Zahvaljujem.
Imam još jednu molbu za vas ministre Trivan da prenesete ministru Lončaru, a to je, da kad dođe sledeći put ovde, ja bih mu svakako to i rekla da je došao, da nema nikakve potrebe da viče na narodne poslanike, da nam govori šta on sve neće dati i na šta neće pristati, što je takođe činio pre nekoliko dana ovde, pre tri dana mislim, nema potrebe da imitira svog predsednika Aleksandra Vučića, koji možda na ministre, ja ne znam, ili na svoje saradnike viče.

Potpuno je neverovatno da niste u stanju da izdržite još deset minuta, evo sad potrošila sam već minut.

Svaka vam čast na ovim seksističkim komentarima kojima se smeju i žene, narodne poslanice, koje se smeju seksističkim komentarima predsedavajućeg jednoj narodnoj poslanici.

Mogu li ja da nastavim da govorim bez vašeg ometanja?

Jedino mene ometate sve vreme. Uopšte mi nije jasno zbog čega.
Kada je reč o aktima vašeg Ministarstva, to je jedan zakon, ja bih, svakako, mogla štošta da vam zamerim. Mi smo se malo komentarisali, dopisivali preko medija, to smo učinili i preko instituta Poslaničkog pitanja, mogla bih da vam zamerim da mi niste odgovorili, ili ne adekvatno, ni na jedno pitanje koje sam vam postavila. Uglavnom su se odgovori svodili na prebacivanje nadležnosti na Ministarstvo poljoprivrede, kolega Nedimović je prebacivao loptu na vas, jer sam ja istovetna pitanja slala na oba ministarstva, jer jedno se razdvojilo na dva dela.
Mogla bih da vam zamerim i što vas je šira javnost ili bar mlađa javnost upoznala tek u okviru beogradske kampanje ovog proleća, osim ovih starijih koji vas znaju kao ministra sporta, ali da kažem neka šira javnost u najdirektnijem delovanju vas je upoznala tek kada ste počeli da terenski posećujete lokacije na kojim je otkriven, odnosno krijumčarenjem zakupan kancerogeni otpad. I to je bilo samo u beogradskoj kampanji i to se završilo bez epiloga ili bar da javnost zna šta je bilo sa svim tim, jer nekako neće biti da su samo operateri krivi, neko je njima dao dozvole za rad. Neće biti da je jedina mera samo oduzimanje dozvola nesavesnim operaterima. Mene jako zanima ko je njima izdavao te dozvole? Šta sada u ovom trenutku rade lica koja su bila zadužena za izdavanje dozvola ovim, kako se smatra, očigledno nesavesnim operaterima.
Imala bih da vam zamerim dosta i kada je reč o tome da izbegavate neke lokacije u Pančevu. Ja dolazim iz Vojvodine, dolazim iz Pančeva i pozvala sam vas kada ste najavili posetu Pančevu i još jednu detektovanu krijumčarenu količinu kancerogenog otpada da svratite malo i u „Petrohemiju“ Pančevo. Mogla bih da vam zamerim što se tamo ne čini ništa da se ukloni ogromna deponija gotovo 100% žive u sred fabrike, ogromne količine izuzetno štetnog azbesta. Vi znate sigurno da se urušio i deo objekta gde je sve to bilo smešteno. Vi sigurno znate da se iz vazduha može videti preko Gugl mape fleka otpada u sred „Petrohemije“, koliko je velika. Ne vidite fabriku, vidite fleku, e to je taj otpad. Isto tako dobro znate da se sa živom u tako visokom procentu, ona je preko 80% čistoće, gotovo ne može ništa uraditi. Tamo rade neki ljudi, tamo žive neki ljudi. Sigurna sam da isto tako dobro znate o problemu porozne peći, od pre godinu i po dana i da je uprava „Petrohemije“ bila upoznata sa tim i da kancerogeni hrom ne samo što šteti građanima Pančeva, već i Beograda i da se ništa do danas po tom pitanju nije uradilo.
Mogla bih da vas kritikujem i po pitanju nepotizma u odnosu na „Petrohemiju“, ali neću ministre. Odlučila sam da vam verujem, slušala sam vas pažljivo i odlučila sam da vam verujem. Zato što imam utisak da ste ostavljeni na ledini.
Imam utisak da jasna poruka koju ste dobili sa gotovo 300 amandmana kolega koji će, kako su najavili, glasati za ovaj zakon, 300 amandmana ne na zakon, na četiri člana jednog zakona, ne na ceo zakon, neki imaju stotinu članova. Na četiri člana izmene zakona ove vaše kolege koje kažu kako će vas podržati su uložile gotovo 300 amandmana. Šta su vam time pokazale? Da ne znate da pišete ni izmenu člana? Da ne znate da pripremite materijal za skupštinsku sednicu? Ne znam za koga je to veći poraz, za njih, koji uprkos tome kažu da će glasati, iako ni jedan od tih amandmana verovatno neće biti usvojen, ili za vas, koji ste prva adresa i za pohvalu, ali i za kritiku.
Slušala sam raspravu nekih kolega koji su vam na elegantan način izneli prekorne tonove u odnosu na vaše kritike i vaš pokušaj da pred građanima savesno odgovarate na probleme, naročito na isušivanje reka i na veliki problem sa mini hidroelektranama. To su bili jedini trenuci kada niste klimali glavom dok neko govori. Taj govor tela je mnogo govorio, takođe zbog kog sam odlučila da vam verujem.
Zašto dodatno želim da vam verujem? Zato što znam da ne možete da se izborite sa izmišljenim pravnim licima koje osnovano možemo da sumnjamo da iza njih stoji SNS, koji su direktni zagađivači životne sredine, kao što je slučaj u Vrbasu. I hvala vrednim novinarima Vojvođanskog istraživačkog centra „Vois“ koji to prati već godinu i po dana. Radi se o tzv. nekoj kafileriji, inače pravnog lica „Eko vet plus“, kojeg Vrbašani zovu Aušvic, ali koji je imao evidentno za cilj da takođe u predizbornoj kampanji za beogradske izbore, iz gotovo trećine vojvođanskih opština, njih 18, izvuče preko milion evra za potpuno nenormalne ugovore za uklanjanje animalnog otpada, za tzv kafileriju „Eko vet plus“, koja je zapravo oteta. Oteti objekat je inače donacija EU prethodno koji je volšebno nestao, niko nije znao šta je sa njim, pa se odjednom pojavila ta kafelerija, pa neki radovi na nadstrešnici i onda su u rekordnom roku od nekoliko nedelja isisani bukvalno budžeti.
Znači raskinuti su ugovori u svim opštinama i gradovima koje sam pomenula. Dakle, trećina vojvođanskih gradova. Raskinuti su ugovori sa dotadašnjim saradnicima, sa javnim preduzećima ili sa kafelerijama ili sa privatnicima koji su za dve ili tri stotine hiljada dinara radile redovan godišnji posao, a sačinjavani su ugovori sa „Eko vet plus“ pravnim licem, za više desetina miliona dinara u samo nekoliko meseci. Naravno, kada se beogradska kampanja završila, za šta smatramo da je finansirana pretežnim delom upravo iz ovih vojvođanskih budžeta na ovaj način, ugovori su počeli da se raskidaju.
Jako je važno da napomenem da je prvi direktor ili vlasnik Branislav Radišić, rukometaš iz Novog Sada, koji je sa 40.000 dinara podržao kampanju Aleksandra Vučića, zatim kada je „Vois“ počeo da piše o ovome, preneto vlasništvo na Todora Šimpragu, koji je bio član veća ispred SNS u opštini Srbobran, a kada su ga novinari zvali, pobegao je glavom bez obzira i podneo ostavku istog dana.
Dakle, biće da ima i vatre tu gde ima dima. Vrbašani kažu crnog dima, smrdljivog dima, počinju da se zaista guše, da im biva jako teško da žive u Vrbasu. Ima ovde kolega iz Vrbasa, takođe vas molim da obratite pažnju ne samo na ono zagađenje koje se vidi, već i na ono zagađenje koje isisava naše budžete u stranačke svrhe. I zbog toga što ste ostavljeni na ledini dok se vi borite za neke stvari ovde, a imamo SNS zagađivače u svakom smislu, potpuno razumem vašu poziciju i ne znam … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste prekršili član 27. koji vam nalaže da se starate o primeni Poslovnika, a to znači da vodite računa o tome da se u Narodnoj skupštini govori istina i samo istina. Sigurna sam da i vi, kao narodni poslanik, imate saznanja o prethodnom radu, naročito ove, Vlade čiji ste sastavni deo, odnosno vaši ministri, jer je prethodna govornika govorila apsolutno netačne podatke, interpretirajući nešto što bi trebalo da, po istini SNS, bude i zvanična istina.

Nije tačno da se deca nisu lečila u inostranstvu pre 2013. ili 2014. godine zato što je Zakon o igrama na sreću usvojen 2008. godine. Dakle, to je stari zakon i počeo je da se primenjuje 2009. godine…

Dozvolite da završim obrazloženje i u čemu je neistina.

Dakle, neistina je da se deca nisu lečila ili pacijenti u inostranstvu pre 2013. ili 2014. godine. Godine 2013. ili 2014. je samo dato ime posebnom namenskom budžetskom fondu za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji. Nemojte dozvoliti da se anulira sve što se radilo 2008. ili 2009. godine kada je i prepoznato da se prihodi od taksi od igara na sreću, dakle, kockarnica, kladionica, poker aparata, narodne lutrije, namensku usmeravaju za lečenje pacijenata u inostranstvu koji se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji.

Dakle, nije tačno, ponavljam treći put, i sigurna sam da vi to dobro znate da se prethodno nisu lečili pacijenti u inostranstvu, samo je dato ime namenskom budžetskom fondu i nije ga osnovao Aleksandar Vučić, kao što se ovde nameće, to nije privatni fond, nego fond koji pune građani Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Ujedno molim da ne gledate samo u dva ili tri sektora u ovoj sali, posmatrajte sve narodne poslanike, zato i sedite dva nivoa iznad nas, da biste mogli da imate uvid u sve narodne poslanike.

Smatram da ste povredili član 8. koji predviđa da se starate o redu na sednici Narodne skupštine. Vašim ponašanjem unazad nekoliko minuta izazvali ste nered ovde. Malopre ste se obratili koleginici Jerkov da je upotrebila za vas, odnosno način na koji upravljate ovim poslednjim minutima sednicom, manipulaciju da je teška reč. Uverena sam i za to imam dokaze, i svi koji prate ovu sednicu, da vi vršite diskriminaciju. Ne manipulaciju, nego diskriminaciju.

(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsednice.

Pune su dve godine od kada pokušavam da dobijem podršku vladajuće većine da stavimo na dnevni red izmenu Zakona o igrama na sreću, kako bi se dodatni prihodi od kockarnica, kladionica Narodne lutrije, poker aparata, preusmerili za lečenje najtežih pacijenata koji se ne mogu lečiti u Republici Srbiji.

Na više desetina sednica koje smo imali u ovom sazivu, tačnije od 12. oktobra 2016. godine, kada sam prvi put počela da obrazlažem ovaj zakon i tako na svakoj sednici kada se utvrđuje dnevni red, vladajuća većina, odnosno njeni poslanici sedeli su skrštenih ruku, apsolutno nemi na ovaj apel, dok istovremeno, prorežimski tabloidi bukvalno stigmatizuju, vređaju, ponižavaju, a evo, od jutros su ponovo prokažene javne ličnosti, koje su se uključile da svojom voljom, humanitarnim i dobrovoljnim radom prikupljaju sredstva za lečenje, naročito najmlađih odnosno dece.

Jutros su osvanule naslovnice nekih tabloida gde Sergej Trifunović, ponovo prokažen, gde ga čine kriminalcem samo zato što je prepoznao svo naličje ovog sistema i samo zato što pokušava da pomogne naročito preneraženim roditeljima koji ne znaju kome da se obrate.

Mi smo slušali i čuli više obrazloženja resornog ministra Lončara, koji je maltene, okrivio i roditelje, odgovorivši da nisu na vreme reagovali u administrativnoj proceduri.

Logično je zaključiti, po ovome što on kaže da su se onda ta deca lečila kod nekih vračeva, ili nekom alternativnom medicinom a ne kod lekara, u sistemu zdravlja gde je on isključivo odgovorno lice i ovo prebacivanje ponovo odgovornosti na nekog ne bi smelo da prođe.

I stoga, ja ovog puta apelujem na vas, u prvom redu, predsednice Gojković, s obzirom da ste vi istovremeno i predsednica Odbora za prava deteta u ovoj Narodnoj skupštini, a deca imaju pravo ne samo na život, već u prvom redu na lečenje. Od vas prvo očekujem da pritisnete taster „za“ i podržite da se na dnevni red stavi ovaj zakon. Takođe, da vam kolega pomogne da stisne taster „za“ da i vaše druge kolege i koleginice to učine, a posebno molim sve koleginice u Narodnoj skupštini, ovde ima i majki i baka i sestara i tetaka i komšinica, koje su se sigurno bar jednom suočile sa ovakvim problemom. Ako je i partijski nalog iznad lečenja i života, bar ustanite napustite ovu salu, u znak solidarnosti, bunta, zato što partiju stavljate ispred lečenja dece.

Naravno, zahvaljujem predsednice.
Uvek imam dilemu kada treba da obrazlažem ovaj predlog za izmenu zakona i zahtev da se stavi na dnevni red, zato što ne znam šta je gore, da li da kao zagovornik decentralizacije gledam kako se čerupaju lokalni budžeti, kako se, narodski rečeno, džepare od strane političkih komesara SNS, a da paralelno zahtevam da se tim lokalnim budžetima vrati ono što im je 2016. godine oteto, da bi se opet u centralni budžet slilo više novca.
Dakle, ne znate šta je gore, vratiti novac lokalima ili ostaviti Republici, jer svakako oni koji zavlače ruke u džepove javnih budžeta, dakle u novac koji obezbeđuju građani, više nemaju nikakvu meru, nemaju je odavno a sada su prekardašili.
Ilustrovaću to sa dva primera iz situacije u gradu koji najviše poznajem, a to je moje Pančevo, s obzirom da Beograd nije bio u režimu ovog zakona, ali jesu svi drugi gradovi i opštine. Pančevo je na samo 17 kilometara od Beograda. Može se sve lako utvrditi. Između ostalog, jedan od aktera ovih primera sedi među nama, kolega je poslanik, nagrađen verovatno za ovo svoje nedelo, a imamo i koleginicu koja može da posvedoči, takođe narodnu poslanicu iz Pančeva o ovome što ću izneti.
Ono što je jeziv primer zloupotrebe lokalnih budžeta, iako bih ja i dalje kao neko ko je zagovornik decentralizacije, ponavljam, tražila da se omogući da autonomno odlučuju gradonačelnici, predsednici opština o sredstvima poreskih obveznika u svojim mestima, jesu primeri kolege Dušana Borkovića koji je uspeo da u 2017. godini, dakle, samo u jednoj godini, od Pančevaca ili iz budžeta grada Pančeva izvuče za svoj klub više od milion evra.
Po zvaničnim podacima koji su objavljeni, više od 117 miliona dinara je opredeljeno za njegova dva privatna, porodična kluba, što se lakim uvidom u APR može videti, s obzirom da mu se i brat Strahinja i supruga Adrijana provlače kroz akta o ova dva kluba AMK gettim tim i ASK NIS Petrol tim, naravno, prijavljenih na porodične privatne adrese i to samo u 2017. godini. Da ne govorim o prethodnim stanjima, kada je čitav budžet za sport grada Pančeva u jednoj godini bio 100 miliona, a klubovi Dušana Borkovića su dobili još 100 miliona, samo njegovi klubovi.
Dodatni, katastrofalni primer je čuveni primer „Brifing Banata“, medija, tzv. portala koji je isisao sve budžete u južnom Banatu, da bi se ispostavilo da vesti ne postoje i da je njegov glavni urednik lični vozač Branka …

Zahvaljujem predsednice.
Ovo je još jedna prilika da upravo ova vladajuća većina podrži da se na dnevni red stavi izmena ovog zakona u članu 5, koji podrazumeva da je zabranjeno da fašisti i neonacisti iskazuju mržnju kroz svoje simbole, svoje delovanje, svoje akcije, ne samo prema pripadnicima nacionalnih manjina, crkvama i verskim zajednicama, već i prema pripadnicima LGBT populacije.
Strašno je važno da to uradi upravo ovaj saziv i da se podigne baš ovde u Narodnoj skupštini svest o tome, posebno među poslanicima SNS, da antidiskriminatorne odredbe moraju da budu prepoznate u svim pozitivnim propisima Republike Srbije i da nije dovoljno samo šetati se jednom godišnje na „Prajdu“ ili objavljivati flajere, liflet itd. dajući podršku autovanim, naročito jadnim funkcionerima, koji su pripadnici LGBT populacije, već je važno da zakonima omogućite jednaka prava i onima koji nisu isti.
Dakle, morate pokazati konačno svest o tome da iako građani Srbije nisu isti, moraju biti jednaki pred zakonom. To bi vam ujedno bila i prilika da se na neki način izvinite predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, koja je u vreme kada je ovde vređena od šefa poslaničkog kluba SNS, Aleksandra Martinovića, bila ministarka, jedina koja je u tom danu sedela ovde u klupama, ali tada smo čuli na očigled sveukupne javnosti Republike Srbije da šef SNS, poslaničkog kluba ovde u Narodnoj skupštini deli ljudi na zdrave i obolele u odnosu na njihovo seksualno opredeljenje. I nikada se nije izvinio. Dve godine su prošle. To je bila kasna jesen 2016. godine i nikom ništa.
Dakle, zbog vas je u prvom redu važno da pokažete da ste svesni kakav odnos imate prema građanima Republike Srbije koji takođe pune budžet Republike Srbije, bez obzira da li su glasali za vas ili nisu glasali za vas ili uopšte nisu glasali, bez obzira da li su pripadnici LGBT zajednice ili nisu. Zbog toga im morate obezbediti jednaka prava i ovo je pravi način, naročito da se i gospodin Martinović i njegove kolege iz poslaničkog kluba konačno izvinu sada premijerki Ani Brnabić. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

U prvom bloku imam dva, odnosno više pitanja za dva ministra i molila bih da samo oni odgovaraju na pitanja, pošto je praksa, pratili smo dosadašnje zasedanje, da i ne pitani ministri odgovaraju na pitanja, da odgovaraju na ne postavljena pitanja, da ne odgovaraju na postavljena. Moja su vrlo konkretna.

Prva upućujem ministru Nebojši Stefanović. Juče je objavljeno da je ministra Aleksandra Vulina sud novčano kaznio zbog toga što je odbio, odnosno nije u zakonskom roku odgovorio na pitanja vezana za incident na uglu ulice Birčaninova i Svetozara Markovića tokom održavanja parade ponose u Beogradu 2014. godine, a u kojem je, tom incidentu poznatom kao slučaj braća Vučić i Mali protiv žandarma, odnosno tužilaštvo sada u zvaničnoj formi protiv žandarma, osim Andreja Vučića i Predraga Malog bila uključena i Vojna policija.

Informacije je zatražio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i zahtevao je pristup kopijama dokumenata koje se odnose na ovaj incident, s obzirom da tada resorni ministar Vulin to nije ispoštovao, dakle nije ispoštovao zakon u Vladi Republike Srbije, čiji je član, Prekršajni sud ga je juče kaznio, jer je to objavljeno. Razlozi za odbijanje postupanja po zahtevima odnose se na poverljivost traženih informacija, ali je Prekršajni sud ocenio da tražene informacije nisu uopšte označene stepenom tajnosti – poverljivo, kako je VBA navela, dodaje se u javnoj objavi.

S obzirom da ministar Vulin ne poštuje zakone Republike Srbije i nije odgovorio po zakonu na postavljena pitanja i zahteve, tako da stoga ni ovom prilikom ne pitam njega, već ministra Stefanovića. Od vas me zanima, ministre, da li ovako razumete Poglavlje 24, da li ovako razumete transparentnost rada Vlade Republike Srbije i njenih organa? Zašto je ta pravda selektivna? Zašto je stranački prioritetna ili ne, i to mi je naročito važno, s obzirom da se ovo suđenje ponavlja? Dakle, u slučaju braće Vučić i Mali.

Važno je, takođe, zato što je tzv. ključni svedok u ovom suđenju prepoznat kao izvesni Đorđe Gačanović koji se predstavlja za portparola jednog od policijskih sindikata. Na to mesto ga je potpisom rešenja postavio vaš stranački kolega sa Srpske liste Aleksandar Đorđević, zaposlen takođe u MUP, ali s druge strane se tvrdi da taj ključni svedok Gačanović nije zaposlen u ministarstvu. Zanima me kako neko ko nije zaposlen u ministarstvu može da bude portparol policijskog sindikata i da tako brani prava zaposlenih u MUP? Hvala.

Hvala predsednice.

Ako sam dobro razumela ministra Stefanovića, koji je potpredsednik Vlade, vi ste nama objasnili da je vladavina prava to kada ministar krši zakon, i to ministar Vulin tako što staju svoje vojnike. Ministar Vulin da staju svoje vojnike, ne znam da li je to čast i pohvala za te vojnike ili je nešto drugo, ali ono što je takođe važno je, da je odluka u učestvovanju tih vojnika u ovom incidentu dozvoljena od strane njega ne od nekog drugog. Dakle, on je time štitio sebe, a ne te vojnike. To je prva stvar.

Druga stvar, pominjali ste curenje informacija zapravo, zašto bi nekome značili ovi podaci, zašto on sad to treba da ima, a čak i vi lično, a vrlo često vaše kolege iz Vlade su, gospodine ministre, ogledalo nekoga ko protivzakonito pušta osetljive informacije u javnost i pre nego što istraga neka počne, a i kada je ona u toku i vrlo dobro znate da je to bila jedna od ozbiljnih zamerki u izveštajima Evropske komisije što u okviru Poglavlja 24 nije dugo vremena, a verujem da nije ni sada usvojen kodeks protiv curenja informacija o ovakvim osetljivim predistražnim, odnosno istražnim radnjama.

I, drugo pitanje, da se vratim na ono što sam rekla na početku, upućujem ministru Šarčeviću. Tražim da mi objasni zašto ne reaguje, da li svojom voljom ili pod nekim pritiskom, jer ja zaista ne mogu da verujem da svojevoljno ne reaguje na to što osuđenik za krivično dela, ekstremni desničar koji se predstavlja i kao predsednik udruženja građana „Srpska desnica“, zove se Miša Vasić, deluje u ovom trenutku beogradskim mištanim školama.

Prvi put se to dogodilo zimus u osnovnoj školi „Elena Ćetković“, pre nekoliko dana u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a ako niste znali, prvi put, a znate da je javnost o tome bila obaveštena, da li ste išta preduzeli, da li ste se obratili direktorima škola da to ne rade. Mi dobro znamo da je na osnivanju srpske desnice rame uz rame uz Mišu Vacića bio i potpredsednik SNS Milenko Jovanov. Zanima me da li je bilo političkih pritisaka na vas da se ne reaguje na ovakav ulazak ekstremnih desničara i krivičnih osuđenika i da u obrazovne i vaspitne ustanove utiču svojim vrednostima na decu? Mislim da je to nedopustivo. Moram da vam kažem da i u ime zabrinutih roditelja ne samo u Beogradu, već i u Vojvodini, reagujem zato što se oni plaše da će i gospodin Jovanov da im i u Kikindi i širom Vojvodine dovodi Vacića i razne njegove saradnike.