Dame i gospodo, obzirom da smo dobili da treba da se reši pitanje sedam zakona i dve odluke za svega par sati, naša poslanička grupa bi bila uzdržana. Međutim, da je u pitanju jedan aspekt koji niko do sada nije spomenuo moram da vam skrenem pažnju da sve ovo što nam je predočeno otvara velike političke probleme. Moram da vas upozorim na to i to na sledeći način.
Pred sobom imam nekoliko amandmana na Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1998. godini. Smederevska Palanka traži procenat od 37,7 da se poveća na 39,7, Trstenik da se 34,3% zameni sa 40,1%, Kragujevac da se 44% zameni sa 52,5%, a Novi Sad sa 6,5% na 15,6%. Ta cifra govori dovoljno o sebi. Međutim, da pogledamo malo sam budžet.
U prvom članu kaže da se utvrđuje iznos od petnaest milijardi devetsto devedeset pet miliona dinara, da se Autonomnoj pokrajini Vojvodini od tog iznosa prenosi sedamdeset pet miliona. To je 0,4% budžeta Srbije. Vojvodina je 1994. godine dala 42% budžetu Srbije, a ostvaruje 32% bruto nacionalnog dohotka u Srbiji. Znači, kada bi bilo samo ono što Vojvodina proizvodi na njenoj teritoriji to bi činilo oko šest milijardi dinara, a ne sedamdeset pet miliona.
Što se tiče samih budžetskih stavki, moram skrenuti pažnju da je za boračku i invalidsku zaštitu predviđeno 269 miliona 110 hiljada dinara. U Vojvodini se nalazi 72% svih boraca koji su učestvovali u ratu od 1990. do 1995. godine, među koje spadam i ja. Dakle, ako bi to bilo podeljeno kako treba onda bi verovatno 24 hiljade invalida, koliko ima u Vojvodini ovoga trenutka, bilo opskrbljeno, a ne živeli kao ovoga trenutka. Izražavam duboku sumnju da će to tako biti.
Sa druge strane, u Vojvodini se nalazi oko 350 hiljada izbeglica. To je 75% svih izbeglica koje se nalaze na istočnoj strani Fronta. Pošto je za njih pripremljeno 280 miliona dinara, to bi značilo da u Vojvodinu treba da uđe 170 miliona dinara, u šta izražavam najdublju sumnju.
Na kraju, vrhunac paradoksa, Ministarstvo kulture smatra da je za konzervaciju Miroslavljevog Jevanđelja, nespornog dragulja srpske kulture, potrebno odvojiti četiri miliona 725 hiljada dinara. To je milion maraka da bi se jedna knjiga konzervirala. Od tih para se ta knjiga može konzervirati i svako dete u ovoj zemlji može džabe dobiti bukvar. Ko hoće tu da izazove sumnju manipulišući novcima od Miroslavljevog Jevanđelja, gde je tih četiri miliona 725 hiljada dinara više nego što je predviđeno za revitalizaciju Petrovaradinske tvrđave i rekonstrukciju zgrade Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu zajedno. Znači, dva kapitalna objekta vrede manje od konzerviranja jedne jedine knjige, ma koliko ona dragocena bila. Na kraju, želim da kažem samo ovo. Videli smo ovde da gospoda poslanici znaju ko je Musa Kesedžija, ali ne bi bilo loše da se raspitaju ko je bio Gejc.