Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na početku želim da naglasim moj lični stav, odnosno stav poslaničke grupe Lige Socijaldemokrata Vojvodine da bi, recimo, ovaj današnji Predlog zakona o izmeni Zakona o šumama trebalo razmatrati kada smo razmatrali Zakon o nacionalnim parkovima ili buduća izmena zakona, ako sam dobro razumela prošli put kada smo pre dve nedelje razmatrali Zakon o nacionalnim parkovima da se predviđa, odnosno očekuje izmena Zakona o zaštiti prirode. Mislim da je ovo izuzetno važno, da bi bilo dobro da su se ova tri zakona prosto u nekoj vrsti paketa zajedničke rasprave razmatrali i da bismo onda dobili, čini mi se, bolji dokument.
Opšti utisak je, a i ovde u vašoj diskusiji u kojoj ste rekli ko je sve učestvovao u javnoj raspravi itd, vidi se da je zapravo ovaj zakon unutarsektorski, imao je unutarsektorski pristup, tj. unutar sektora šumarstva. Ono što je dato u zakonu tiče se pretežno unapređenja kontrole nad radnjama u šumama i šumarstvu. U tome će doneti značajni napredak, što se svi manje-više i slažemo. Naime, doprineće boljoj kontroli i sankcionisanju nelegalne seče i trgovine šumskim proizvodima.
Međutim, u javnoj raspravi koja je bila održana, koliko sam videla sa sajta, u julu mesecu, vidim da je 15. jula bila održana u Nacionalnom parku „Fruška gora“ i kada sam se malo raspitala, vidim da nisu učestvovali predstavnici Zavoda za zaštitu prirode. Nije mi poznato ni da li su neki drugi predstavnici iz sektora zaštite životne sredine, odnosno pre svega zaštite prirode učestvovali u ovoj javnoj raspravi, što mislim da je manjkavost u ovome svemu. Mislim da je to izuzetno važno, jer će se tek u toku primene uočiti eventualne neusaglašenosti sa zahtevima zaštite prirode, odnosno onim elementima koji su dati u propisima koji ovu oblast uređuju.
Iako je, normalno, na sajtu bilo objavljeno i dostupno je bilo svima koji su bili zainteresovani, ali ja prosto želim da znam da li su predstavnici iz oblasti zaštite životne sredine bili pozvani da učestvuju aktivno u ovoj raspravi?
Druga stvar, odnosno ona na šta ja želim da fokusiram svoju raspravu, je upravo ono što se odnosi na razloge za donošenje ovog zakona o izmenama Zakona o šumama koji se navode u obrazloženju, a to je, možete da pretpostavite, vezano za nadležnosti AP Vojvodine. Naime, jedno od obrazloženja je, ponoviću, to smo već i čuli ali mislim da ne smeta to ponavljati više puta, da se odredbe zakona usklađuju sa odlukom Ustavnog suda od 13. jula 2012. godine, a u vezi su sa nadležnostima AP Vojvodine u oblasti šumarstva, kojom se kao neustavna proglašava odredba člana 18. tačka 1. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine iz 2009. godine, da AP Vojvodina uređuje šumarstvo na teritoriji Pokrajine i obezbeđuje ostvarivanje javnog interesa u ovoj oblasti. Malo pre smo u obrazlaganju ministarke čuli da je ovo upravo oduzeto, da bi Republika Srbija ostvarivala javni interes, kao da AP do sada nije ostvarivala na svojoj teritoriji javni interes.
Dakle, ako se analiziraju članovi zakona kojim se vide ove nadležnosti koje ukidaju, dobija se jedan sledeći niz, pa ću ja proći kroz taj niz članova. Naime, u članu 4, kojim je dopunjen član 10. stav 2. Zakona o šumama, propisano je da pored šuma, propisano je da se promena namene šumskog zemljišta iz člana 10. vrši uz saglasnosti Ministarstva i ukinuta je saglasnost pokrajinskog organa nadležnog za poslove šumarstva, opet u skladu ovom ustavnom odlukom. Zatim, članom 12. menja se i dopunjuje član 19. Zakona o šumama. To je taj član koji se odnosi na program razvoja šumarstva za celu teritoriju Republike Srbije, kao najviši planski dokument, program razvoja šumarstva na teritoriji AP se ukida opet zbog, kažem, Odluke Ustavnog suda o nadležnosti AP u oblasti šumarstva.
Međutim, ovde je još jedna druga interesantna novina u ovom članu, propisano je da navedeni program, kao krovni dokument, donosi Vlada umesto Narodne skupštine, a da ministarstvo podnosi Vlade svake pete godine izveštaj o sprovođenju programa razvoja šumarstva, što drugačije znači da mi sada kada donesemo ovaj zakon, to će biti naš praktično poslednji susret sa programom razvoja šumarstva, jer će ga ubuduće donositi Vlada i ministarstvo će podnositi izveštaj Vladi, a mi ćemo imati dodira sa ovom temom samo kada se budu donosili eventualno novi zakoni ili izmene postojećeg zakona, što mislim da nije dobro.
Član 14. - propisuje se nova sadržina plana razvoja šumskog područja i tu se ukidaju ovlašćenja AP, tj. ukida se pravo AP da donosi plan razvoja šuma na području AP, opet zbog navedenih razloga, da je to proglašeno protivustavnom odlukom.
Tek kod narednih članova pokrajina, tako mogu da kažem, dobija mogućnost da odlučuje, tj. moglo bi se reći da postoje punoletna, ali ne baš potpuno. Naime, u članu 17. propisuje se postupak donošenja osnova, šumskih osnova, da pokrajinski organ nadležan za poslove šumarstva može da donese program gazdovanja, ali uz saglasnost ministarstva, čime se obezbeđuje sprovođenje opet one odluke Ustavnog suda. Znači, od ovog momenta Ustavni sud nam je omogućio, ali uz nadzor ili tako da kažem uz tutora, da možemo da odlučujemo kada su šume u pitanju.
Članom 28. vrše se izmene u članu 42. koji propisuje obaveze zaštite šuma i ovde se kaže da sopstvenici i korisnici su šuma su dužni da postupaju po preporukama naučno-istraživačke institucije koja vrši izveštajno-dijagnozne prognoze, a to smo čuli da je prešlo u potpunu nadležnost Republike Srbije, ali sada mogu podnose izveštaje nadležnom pokrajinskom organu. Znači, nadležni pokrajinski organ može da dobije izveštaj, isitna, ne odlučuje o nekim drugim stvarima, ali može da dobije izveštaj, makar da imaju informaciju šta je to naučna institucija koju je angažovala Republika, našla, odnosno njen izveštaj.
Članom 30. dopunjuje se član 44. u vezi vršenja izveštajno-dijagnozno-prognoznih poslova u zaštiti šuma od biljnih bolesti i štetočina, na način da ove poslove obezbeđuje, čuli smo, to je već i ministarka rekla, ali ponoviću, obezbeđuje Republika Srbija na celoj teritoriji, a briše se ovlašćenje autonomne pokrajine. I u obrazloženju se kaže da su, to želim da naglasim, da su prihvaćene primedbe koje se odnose na finansiranje određenih poslova iz budžeta AP Vojvodine, s obzirom da je u postupku usaglašavanja Predloga zakona sa odlukom Ustavnog suda.
Mislim da deo nadležnosti, znači, ukinut je i prenet na Republiku Srbiju. Znači, davanje nadležnosti na parče, bojim se da će teško u praksi dati dobre rezultate i ja sama prosto nisam uspela da shvatim koliko je to sad novaca, šta se to sve oduzima, šta se to sve daje, na koji način će se to puniti, koristiti, gde su takse, gde su naknade, ja prosto se u tome, moram priznati, nisam snašla i jednostavno, očekujem da će to praksa pokazati kako će to zapravo u budućnosti funkcionisati.
Sledeće u mom izlaganju želim da se osvrnem na to kakvo je stanje, neke stvari, odnosno neke procente i podatke smo čuli, ali ja pre svega želim da prvo o nekim globalnim stvarima želim nešto da kažem, jer dolazim iz sveta zaštite životne sredine.
Nažalost, mi se važnosti šuma obično setimo kada se obeležavaju značajni datumi, kao što je Svetski dan šuma 21. mart ili kao što je Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun, onda se priređuju razne priredbe, izvode se deca iz škole itd, to se pojavi u medijima i tada se mogu čuti fraze kako je cilj obeležavanja Dana šuma podizanje svesti građana o značaju šuma i unapređenje održivog gazdovanja šumama. Jedna floskula koja se u obrazloženju ovog predloga izmena Zakona o šumama upravo kao najveći argument navodi se bolje gazdovanje šumama.
Neke opšte činjenice su da se površine pod šumama u svetu ubrzano smanjuju. Tome doprinosi i proces globalnog zagrevanja planete. Kažu prema podacima UN da su se poslednjih 15 godina šumske površine u svetu smanjile za više od trostruke površine Nemačke. Po obimu i ulozi u životnoj sredini, šume imaju veliki značaj, to smo i sada mogli čuti, jer one su stabilizator klime, glavni su regulator kiseonika i ugljendioksida u vazduhu, učestvuju u prečišćavanju zagađenog vazduha. Zbog toga su i stekle epitet pluća biosfere.
Šume u najvećoj meri utiču na prečišćavanje vazduha od prašine i drugih čestica koje dospevaju u atmosferu, imaju hidrološku i vodozaštitnu funkciju, značajnu ulogu u sprečavanju poplava. Šume sprečavaju eroziju. Imali smo prilike, nažalost, da se uverimo na licu mesta šta to znači kad ignorišemo ulogu šuma u zaštiti od erozija i kada se gradi potpuno bez kontrole. I kod velikih kiša dogodi se ono što se, nažalost, u Srbiji dogodilo. Znači, sprečava pojavu klizišta i zabarivanje zemljišta, a naročito sprečava eolsku eroziju, nešto što je posebno važno kada je u pitanju Vojvodina.
To su činjenice koje vi možete da pročitate ili na internetu ili u bilo kom udžbeniku. Ali, ono što je karakteristika našeg područja, a tu ću se pre svega osvrnuti na stanje u Vojvodini, naime, prema podacima Svetske banke za period od 2012. do 2015. godine, najmanje šume u regiji imaju Srbija i Albanija. Taj podatak sam iznela i kada je bila rasprava o nacionalnim parkovima. U Srbiji, čuli smo, šume prekrivaju prosečno oko 30%. Prosek je čudo. Vojvodina ima negde oko 6,8 do 7%, barata se tim podatkom, a uža Srbija preko 30%, BiH, kao poređenje, ima oko 43%, iako se kaže da je tamo veoma prisutna nekontrolisana seča, ali da i dalje imaju pristojnu pošumljenost. Zatim, Crna Gora, u kojoj je oko 40% pošumljenosti, Makedonija nešto ispod 40%, Hrvatska blizu 35% i od zemalja šire regije Balkana ili od bivših republika Jugoslavije, najbogatija u zelenom blagu je Slovenija, koja ima preko 60% pošumljenost. Da ponovim ono što sam i pre dve nedelje rekla, da zato sigurno u Sloveniji nemaju alergije respiratornih organa i nemaju prašinu u vazduhu.
Da se vratim samo na uže područje Vojvodine, rekla sam već, negde oko 6,8, to je neki podatak koji se pojavljuje u zvaničnim dokumentima. Evo, sad čujemo da će se praviti inventura. Mislim da je puno toga do sada već i napravljeno, ali ako je dobijen neki projekat koji će da snimi stanje, da jedanput konačno imamo presek i da ne baratamo sa proizvoljnim podacima. Samo se onda pitam kakve smo podatke Svetskoj banci dali ako nemamo inventuru, ali dobro, neću sada o tome.
U Vojvodini je poseban problem raspored šuma, jer je ona skoncentrisana na šest površina, oko 90% i tog malog procenta ukupne pošumljenosti je skoncentrisano na 90% površine Vojvodine. To su Fruška Gora, Posavina, Deliblatska peščara, Vršački Breg, Subotička peščara i uski pojas uz Dunav i Tisu.
Uvažavajući sve funkcije koje imaju šume, stanje pošumljenosti u Vojvodini je, moglo bi se reći, zabrinjavajuće. Planirano povećanje pošumljenosti na osnovu nekih dokumenata koje sam imala prilike da vidim je negde oko 12% i za to je potrebno osnivanje oko 100.000 hektara novih različitih oblika šume i zaštitnog zelenila. Kada kažem zaštitno zelenilo, tu bih se zaustavila i mislim da je veoma važno podizanje upravo zaštitnih zelenih pojaseva, pre svega vetrozaštitnih pojaseva uz puteve, koji su zaštitnici od smetova, zaštita od bočnog udara vetra, a Vojvodina inače ima problem sa periodima sa jakim vetrovima, leti sprečavaju pregrevanje asfalta. To je sve svrha tih zaštitnih pojaseva.
Nažalost, uz autoput Beograd-Subotica još uvek nisu zasađene sadnice vetrozaštitnih pojaseva, iako je, ako se sećate, u februaru mesecu 2014. godine, tačnije 5. februara, premijer učestvovao u spašavanju dece i smetova kod Feketića i tada je bilo rečeno da će se pod hitno krenuti u podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Sem nekih 15-ak zakržljalih tuja u jednom delu koje smo videli, verovatno je sam vlasnik samoinicijativno zasadio, ništa drugo od nekog organizovanog, planskog zasađivanja nema, bar se ne vidi na terenu.
Po Zakonu o javnim putevima, želela bih da se zaustavim na tome koja će tu biti nadležnost. Po Zakonu o javnim putevima, to je obaveza „Puteva Srbije“. Pokrajina nema nadležnost nad putevima, odmah da razjasnimo, imaju opštine i imaju „Putevi Srbije“, zavisno od kategorije. Znači, „Putevi Srbije“, kada je u pitanju autoput, svoju zakonsku obavezu da održavaju zeleni pojas, koja njima piše u njihovom Zakonu o javnim putevima, realizuje samo košenjem trave. Jutros kada sam dolazila vidim samo da kose travu, niko nigde nikakva stabla ne sadi.
Masovna je pojava da se uz puteve uklanja čak i žbunje i nisko rastinje i da se parcele, to je bar ono prisutno u Vojvodini, obrađuje do samog asfalta, ako se zna da Vojvodina ima negde oko 80% obradivih površina i velike su table uz puteve, onda se to jasno može videti. To, nažalost, rade i opštine i mesne zajednice i rade i sami vlasnici parcela, bez ikakvih sankcija. Treba samo preći u neku od susednih zemalja, da li u Mađarsku ili Hrvatsku, i videti kako je to u drugim zemljama, sada članicama EU, uređeno, kako imaju čitave pojaseve zaštitnih stabala. Nažalost, to kod nas još uvek nije prisutno.
Zatim, vetrozaštitni pojasevi su važni i uz obradive površine zbog erozije vetrom. Prema nekim podacima koje sam imala prilike da vidim iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, u Vojvodini se godišnje vetrom odnese oko jedna tona zemlje po hektaru sa oranica. Nažalost, novi vlasnici su ukrupnjavanjem svojih parcela uništili i one pojaseve koji su ranije tu bili zasađeni, a uloga im je bila upravo da spreči eolsku eroziju.
Pošumljenost oko naselja i u samim naseljima je zabrinjavajuće mala. Ima opština u Vojvodini koje imaju pošumljenost ispod 1%. Veoma se lako seku stari drvoredi kao bolesni, svedoci smo toga i u gradovima, recimo u Novom Sadu, ili da se nestručno ošišaju krošnje, pa trebaju godine da prođu da se to stablo oporavi, a osnovna mu je svrha da stvori hlad, da spreči vetar da pravi štetu.
Ovim zakonom status šuma ima samo šuma veća od pet ari za koju je nadležan šumarski inspektor. Za sve druge manje zasade ili pojedinačna stabla nadležne su druge inspekcije, odnosno navodi se komunalna inspekcija. Bojim se, svedoci smo, da se vrlo lako građani odlučuju za seču, pogotovo sada u nestašici ogreva. Bojim se da će i toga biti. Nažalost, to smo imali 90-ih godina kada su i uz kanale i uz naselja posečena mnoga stabla.
Znači, dok se ne pozove pravi inspektor da spreči štetu, šteta može već da bude napravljena. Ako znamo da jednoj topoli treba otprilike 10 godina da dostigne punu krošnju, a da hrastu treba i 40 godina, onda se bojim da tu moramo mnogo preciznije definisati koji će inspektor u kojim situacijama biti nadležan, da bi građani znali kome da se obrate. Oni se najčešće obrate policiji, normalno, koja za to nije nadležna. Događa se da je bukvalno trka sa vremenom da se spreči nekakva bespravna seča.
Moj domen interesovanja je značaj šuma za postizanje čistijeg vazduha. Naime, ispitivanjem kvaliteta vazduha u pojedinim gradovima u Vojvodini pokazala su prekoračenja suspendovanih čestica, a to su, laički da objasnim, lebdeće čestice koje sadrže prašinu imaju sastojke izduvnih gasova, industrije i iz energetskih objekata. Upravo veća pošumljenost lišćarima pomogla bi da se ovo zagađenje smanji, a u letnjim mesecima da se smanji korišćenje klima uređaja, jer jedna krošnja može da zameni nekoliko klima uređaja.
Prema nekim procenama, odnosno podacima, za pošumljavanje neobraslog šumskog zemljišta i za unapređenje stanja postojećih šuma i očekivanog povećanja proizvodnje drveta, koja se i normalno očekuje od šuma, u Vojvodini je potrebno uložiti oko 110 miliona evra, ali mi sada ne vidimo iz kojih izvora bi Vojvodina uopšte u ovakvom odnosu snaga mogla da obezbedi ova sredstva.
Još nešto, na kraju, da napomenem da smo kao Republika potpisnici Razvojne agende UN, koja sadrži ciljeve održivog razvoja za naredni period, odnosno 2016-2030. godina, koju su usvojile 193 članice UN.
Tu ima 17 osnovnih ciljeva održivog razvoja i 169 podciljeva. U cilju pod rednim brojem 15. se kaže da će naša obaveza kao potpisnice, kao i svih drugih potpisnica, biti da se zaštiti, obnovi, promoviše održivi zemaljski eko-sistem, održivo upravljanje šumama, suprotstaviti se dezertifikaciji i zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i zaustaviti gubitak biodiverziteta. To je tačna definicija koja u ovom dokumentu stoji.
Mi smo od septembra meseca u obavezi da uskladimo svoju razvojnu politiku sa ovim usvojen činjenicama i da definišemo model finansiranja. To je ono što je uvek kamen spoticanja kod nas – kako će se i iz kojih sredstava finansirati?
Koristim priliku da pitam – kada će se usvoji Zeleni fond, jer vi ste ga najavili još za septembar mesec, ali se sada on više ne spominje? Dakle, ako svi ne krenemo i ne okrenemo se ka zaštiti šuma i njihovoj pravoj ulozi, teško da ćemo nešto postići, sem ovakvih periodičnih izveštaja da se slabo šta postiglo. Hvala.