Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti sa aspekta nekoga ko je recimo potencijalni pacijent ili običan građanin, nisam lekar. Ovde su se većinom obraćali lekari.
U ime poslaničkog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine želim samo da naglasim da smatramo da je ovaj zakon u mnogo više članova trebalo menjati, ali danas je tema ovaj član 184. koji uprošćeno vidim kao potrebu i nameru da se na ubrzani način stvori jedna armija novih specijalista, da se to skrati u proceduri i da mi dobijemo nešto što nam nedostaje, odnosno što nije održavano kao kontinuitet obrazovanja novih stručnjaka.
Želim da iskoristim ovo vreme da pokažem kakva je zdravstvena zaštita u Vojvodini, a to možda najbolje oslikava jedan naslov u novinama koji kaže – Čekanje u redovima za pregled na dotrajalim aparatima. To je grubo slika u jednoj rečenici.
Naime, negde u martu mesecu ove godine jedan pacijent je okačio na „Jutjubu“ snimak red od nekih 600 ljudi koji su jednog jutra u dvorištu Kliničkog centra Vojvodine čekali zakazivanje pregleda kod oftamologa.
Po nekim procenama u Vojvodini, a vidim da je to i mnogo šire, postoji oko 13 lista čekanja za različite zdravstvene usluge, od pregleda, dijagnostike, operacija itd. Najduže se čeka, to smo ovde čuli, ali ponoviću, na operaciju katarakte, kuka, kardiološke, za snimanje magnetnom rezonancom itd. U redovima se čeka i u domovima zdravlja za preglede kod specijalista. Do ovakvog stanja, a to smo i od više kolega ovde čuli, je došlo zbog toga što se nedovoljno ulagalo i neadekvatno planirao sistem zdravstvene zaštite. Ponavljam da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti potrebno mnogo šire menjati.
Jedan od razloga za ovakva čekanja, a to smo evo i danas videli kao potvrdu, je nedostatak medicinskog kadra. Videli smo i čuli smo, ali ponoviću, većina pedijatara u Srbiji, pa tako i u Vojvodini je pred penzijom, nema dovoljno anesteziologa, kardiologa itd. Prema izjavi direktorke Lekarske komore Srbije koju sam imala prilike da čujem negde proletos, ona je rekla da će se pojaviti i u drugim oblastima medicine ovi problemi, jer će 60 do 70% lekara svih specijalističkih grana, za jedno pet do osam godina, otići u penziju.
Celu ovu situaciju dodatno još komplikuje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru koja je stupila na snagu 1. januara ove godine. Nažalost, nije se vodilo računa o specifičnosti kada je zdravstvo u pitanju i o potrebama od vitalnog značaja za stanovništvo, upravo ova oblast, i da se ona ne može tretirati kao bilo koja druga administracija ili neki drugi javni sektor, gde se recimo nedostatak 10 zaposlenih ne bi ni osetio. Nažalost, u zdravstvu nije tako, i opet ko trpi – trpe pacijenti.
Imamo primere da zbog odlaska u penziju ili nedostatka lekara imamo otežan rad. Recimo, bio je zabranjen rad porodilištu u Rumi, imali smo otežan rad pedijatrije u Vršcu. Posebna specifičnost su male sredine, odnosno seoske sredine u Vojvodini, gde vi u mnogim selima u Vojvodini imate ugašene ambulante, gde su nekada postojali čak i lekarski stanovi, pa je lekar živeo sa porodicom i građani, odnosno stanovnici tih naselja su mogli i van radnog vremena da se obrate lekaru i da se osećaju sigurno da će u svakom momentu imati lekarsku zaštitu. Nažalost, to sada nije slučaj.
Recimo, u opštini Žitište u ovom momentu, koju čine 12 naselja, mesta Međa i Hetin traže lekara, za sada imaju samo jedanput nedeljno. Da se izrazim crnohumorno, sreća je za pacijenta ako se razboli onog dana kada je lekar u mestu, odnosno kada je u ambulanti, pa može odmah da dobije lekarsku uslugu, ali ako nije onda mora da putuje nekoliko desetina kilometara dalje. Ako se uzme u obzir da su to mahom ruralne sredine u kojima nažalost živi starije stanovništvo, jer su mladi skoro svi otišli ili je veoma mali broj ostao, to još više komplikuje, jer normalno u zrelim godinama ljudima je potrebnija lekarska usluga i onda treba da otputuju u drugo mesto, penzije su male ili ih čak uopšte nemaju, treba da plate autobusku kartu. To su specifičnosti o kojima se, kada je mreža lekarskih ustanova u pitanju, mora ili moralo voditi računa.
Brojke govore, mi smo ovde čuli koliko lekara ima na broj pacijenata. Ja bih obrnula cifru. Podaci sa kojima ja raspolažem kažu da 345 pacijenata dolazi na jednog lekara prosečno u Srbiji. U Vojvodini je ta slika gora. To je oko 400 pacijenata na jednog lekara. Videli smo, čak i u ovom obrazloženju stoje da je različito kada je u pitanju teritorijalna raspoređenost lekara, pa tako recimo najgora situacija u Vojvodini je u Sremu, gde je negde oko 550 pacijenata na jednog lekara, a ima lokalnih samouprava kod kojih je to još gore, govorim isključivo o stanju u Vojvodini, negde oko 900 pacijenata, kao što je recimo slučaj u Temerinu.
To su sve alarmantni podaci. Ako uzmemo u obzir da je prosečna starost u Srbiji, odnosno u Vojvodini, oko 40 godina, ako stalno govorimo da je prisutna bela kuga, ako nam mladi odlaze, ako se za 10 godina između dva popisa stanovništva broj stanovništva Vojvodine, recimo, smanjio za blizu 5%, onda ovakvi podaci moraju da nas brinu i stiče se utisak da će se moći lečiti, ne samo utisak, nažalost to je i činjenica, samo oni koji imaju novca. Ako se najavi i smanjenje plata i penzija, onda je stvarno stanje zabrinjavajuće i nije čudo što se stanje pogoršava kada su u pitanju kardio-vaskularne bolesti ili šećerna bolest. Ako vam se na televiziji reklamira aparat koji će vam šećer sa 20 samo tako skinuti na mnogo nižu vrednost, nisam lekar, ponavljam, ali to gleda kao neko ko je pacijent, ne daj bože pacijent, i koristi lekarske usluge.
Poseban problem kada je Vojvodina u pitanju, mislim da je to i širi slučaj, je stanje aparata koji postoje u bolnicama i drugim ustanovama, a koji se kvare zbog stoje starosti, gde se ne vrši zanavljanje tih aparata onako kako bi trebalo. Kao najdrastičniji primer, navela bih aparate za zračenje kojih nema dovoljno ili su stari pa se često kvare, a pacijenti sa tako teškim bolestima ne mogu da čekaju, pa pacijenti iz Vojvodine se šalju na zračenje u Kladovo ili u Kragujevac.
U svetu se aparati menjaju na nekih sedam godina korišćenja, bez obzira u kojoj su meri korišćeni, a kod nas se radi sa aparatima koji su stari i po 13 godina, pa je normalno da se često kvare. To je jedan od razloga za stvaranje ovakvih redova.
Ako se uzme u obzir da Vojvodina pokriva 27% stanovništva Srbije, po nekakvim svetskim normama, trebala bi da ima osam ovakvih aparata za zračenje. Sada ih ima samo dva i u postupku je nabavka tri aparata koje finansira Vlada Vojvodine. Međutim, tu nastaju problemi oko sprovođenja tenderskih procedura. Koliko čujem, tu su obarani tenderi. U to ne želim da ulazim, zašto, kada, koliko puta se ponavljaju tenderi, a u međuvremenu trpe pacijenti zbog ne sprovedene procedure nabavke aparate ili potrošnog materijala ili bilo čega drugog što podleže nabavci preko tendera. Moralo bi se na drugačiji način pristupiti kod nabavke u oblasti medicine, kako bi se obezbedio kontinuitet kada je u pitanju terapija ili nekakva druga medicinska usluga.
Važno je naglasiti da je zdravstveni sistem u Srbiji centralizovan, što je jedan od glavnih uzroka većine problema koji su zadesili ovu oblast. U RZZO je sve skoncentrisano, i novac, i poslovi koji se obavljaju u zdravstvenoj zaštiti. Smatramo, bez obzira koliko pozdravljamo donošenje ovakve dopune Zakona, odnosno mogućnosti, da se obezbedi ubrzano obrazovanje kadra, da ovaj predlog treba popraviti. S tim u vezi, podneli smo amandmane. To su amandmani koji se tiču nadležnosti AP Vojvodine u ovoj oblasti, tj. da se obezbedi učešće AP Vojvodine u postupku davanja saglasnosti na specijalizacije i uže specijalizacije, budući da u ovoj oblasti sada nema ni minimuma informacija o tome koje se specijalizacije odobravaju i u kojim ustanovama na teritoriji AP Vojvodine. Ceo postupak se sprovodi između zdravstvenih ustanova osnovanih u Vojvodini i Ministarstva. Organ AP Vojvodine ne može na to da utiče. U obrazloženju amandmana upravo napominjemo, na osnovu Zakona o nadležnosti AP Vojvodine, da bi ovi amandmani mogli biti usvojeni.
Na kraju, u Danu za glasanje, u zavisnosti od toga da li će naš amandman biti usvojen, mi ćemo se opredeljivati da li ćemo glasati za ovu izmenu Zakona.