Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107. i član 113. Poslovnika u vezi govora prethodnog uvaženog kolege zbog žamora u sali ja nisam ni čuo koji je član reklamirao.
Čini mi se da nije reklamirao ni jednu povredu Poslovnika, a pri tome je narušio dostojanstvo Narodne skupštine po mom mišljenju zato što odredbe člana 113. i po mom mišljenju su drakonske, ali treba reći da su one nasleđene.
Kolega je zaboravio da kaže da je stranka na čijoj listi je on izabran ovakvu drakonsku meru propisala Poslovnikom i time kako on kaže, ugrozila slobodu govora.
Ja ne mogu da verujem da jedan profesor, akademski čestit, zaboravi ovu činjenicu i da bude na listi stranke koja je ovu meru, ne samo donela već i sprovodila.
Moram da podsetim da u nekom od prošlih saziva kada je primenjivana ova odredba Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije da su ne samo ovaj propis doneli, već su ga poštovali, sprovodili, tako što su izbacivali celu jednu poslaničku grupu. Čini mi se da je ostao samo jedan narodni poslanik od sedamdeset i nešto koliko je ta poslanička grupa brojala.
Dakle, ne mogu da razumem da neko 17 puta reklamira odredbu Poslovnika koji je donela grupa, odnosno partija na čijoj listi je izabran. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ja se slažem sa prethodnim govornikom da je Skupština svetilište. Ali, u svetilište se ne dolazi u farmerkama i šarenim patikama. Dakle, ukoliko neko želi sa pravom da ovo predstavi kao svetilište, onda srazmerno svojim željama, stremljenjima, treba da ima i stil oblačenja da bi sa pravom mogao da konstatuje da je Skupština svetilište demokratije.
Ja danima slušam prethodnog govornika i očekujem da naučim nešto, nešto primenljivo, ali sem suve retorike i glasnog tona, gotovo da ništa drugo nisam naučio. Stara poslovica kaže da kada je neko preglasan, da su mu argumenti veoma tanki i po izlaganju prethodnog govornika, mogao sam da zaključim da su mu argumenti vrlo tanušni.
Probaću da govorim o zakonu. Svakako ću glasati za njega, međutim, smatram da naš problem nije u legalnom oružju, nego u ilegalnom. Ovo je treći zakon u kome učestvujem kao poslanik i uvek zatežemo propise oko legalnog oružja, odnosno oko onih osoba koje legalno poseduju oružje, pooštravamo propise i norme, ali mislim da je vreme da se pozabavimo ilegalnim oružjem, kojeg po procenama samog ministra ima između 200 i 900 hiljada.
Hoću da kažem da bi trebali nešto na učinimo po tom pitanju i moj predlog je da se takvo oružje otkupljuje, s obzirom da je uglavnom to u vlasništvu sirotinje koja je izbegla sa raznih ratišta. Mislim da bi neki zakon ili uredba koja bi se bavila otkupom nelegalnog oružja, njegovim repariranjem, izvozom ili delimičnim opremanjem nekih naših jedinica oružjem koje je upotrebljivo za takve jedinice, mislim da bi se taj problem nelegalnog oružja rešio.
Mislim da kriminalci svakim zakonom kojim se pooštravaju uslovi za legalne posednike oružja da se na određeni način favorizuju jer nije za očekivati da oni traže uopšte dozvolu za nabavku naoružanja i mislim da su oni naš glavni problem, posebno na selima gde se pljačka, otima, ubija, gde se ubijaju starci, starice na svojim imanjima i u svojim posedima.
Mislim da su oni bezbedni. Mislim da treba uskladiti ovaj zakon sa Krivičnim zakonikom da se ta nužna odbrana jednom normira na pravi način jer sadašnji zakon gotovo daje slobodu kriminalcu da bez straha uđe u posed, u nečiji stan, da ugrozi nečiji život, život njegove porodice, da ugrozi njegovu imovinu, s obzirom da on kao nelegalni vlasnik oružja može sa sigurnošću da računa da određene osobe prvo u okolini i na ulicama ne nose oružje jer nemaju dozvolu za nošenje, a drugo da prilikom upada u nečiji prostor, stan ili firmu sa razlogom mogu da, poznavajući Krivični zakonik bolje od žrtve, znaju da žrtva vrlo teško može da upotrebi oružje koje i u koliko ima dozvolu za držanje, on je gotovo siguran da ta žrtva neće olako potegnuti oružje s obzirom da ta nužna odbrana koja je definisana Krivičnim zakonikom, koji svakako treba uskladiti sa ovim zakonom, on je gotovo bezbedan da mu žrtva neće pružiti adekvatan otpor.
Sa stanovišta građanina, mi trebamo prvo da očekujemo da kriminalac prvo puca na nas pa da tek onda možemo da upotrebimo svoje oružje, što nije slučaj u nekim demokratskim državama. Dakle, ta nužna odbrana, odnosno samoodbrana je definisana daleko labavije, odnosno daje pravo vlasniku, osobi i vlasniku neke imovine da na adekvatan način pruži otpor kriminalcu.
Voleo bih da se nekim novim zakonom ili uredbom definiše da se ilegalno oružje na neki način prikupi, jer oni koji ilegalno poseduju oružje su svakako u prednosti. Oslobođeni su obuke, oslobođeni su zdravstvenog pregleda. Nemaju opravdan razlog za posedovanje i to niko ne ceni, a kriminalci su čak oslobođeni od straha da će žrtva pružiti otpor.
Po pitanju granica, s obzirom da se graničimo sa više zemalja EU, Rumunijom, Mađarskom, Hrvatskom, Bugarskom i s obzirom na poslednji egzodus Albanaca i s obzirom da je ministar tu i na zahteve 60.000 kosmetskih Albanaca da im se izdaju pasoši Republike Srbije, ja bih predložio ministru da ni pod tačkom razno takve pasoše ne izdaju jer ćemo imati problem bez obzira na našu humanost. Imaćemo problem u budućnosti s obzirom na karakteristike, odnosno na način na koji u zapadnoj Evropi određena populacija sa Kosmeta nastupa, albanske nacionalnosti. Ja sam za to da im se ti pasoši ni pod tačkom razno ne izdaju. Imam razumevanja za njihov egzodus, ali ne vidim „milosrdnog anđela“ koji će kazniti to što se pojavljuju izbeglice kao što je svojevremeno kaznio 1999. godine Republiku Srbiju. Taj egzodus je krivica međunarodne zajednice i apelujem na ministarstvo da se ni na koji način ne meša u takve stvari, a posebno apelujem da se ne izdaju pasoši kosovskim Albancima s obzirom na to da ne samo da su digli oružje na ovu državu, već zato što mogu da budu problem i u međunarodnoj politici u nekom budućem vremenu kada Vlada RS bude opštila sa međunarodnom zajednicom, odnosno sa zemljama EU. U takvim situacijama, ako im je prebivalište u Srbiji i izdamo im pasoše, u nekoj narednoj readmisiji možemo da imamo nezahvalan položaj.
Moram da kažem da sam zadovoljan suzbijanjem stope kriminaliteta, s obzirom na zatečeno stanje, pre svega ekonomski devastirane države, socijalno gotovo neodrživoj. Ja kao poslanik sam zadovoljan bezbednosnom situacijom jer smo zatekli državu koja je bila kao Mars. U njoj je bilo uslova za život, ali života nije bilo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj me doktor opet ometa. Ovaj doktor me opet ometa, šeta u šarenim patikama, kako ja da govorim.
Da li ja mogu da govorim ili će doktor da me ometa i dalje?
Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja ću da glasam za amandman prethodnog govornika, ali pod uslovom da jednom održi obećanje. Više puta je govorio da će glasati za neke predloge zakona. On ne glasa ni za svoje predloge, ni za svoje amandmane. Ukoliko se pojavi na glasanju i bude glasao za ovaj predlog zakona, evo ja ću da glasam za ovaj njegov predlog amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po petnaesti put slušamo istu reklamaciju. Ja reklamiram čl. 103, 107. i 113. Poslovnika Narodne skupštine.
Kao poslanik ja sam protiv drakonskih mera koje su propisane članom 113. Znači, zalažem se da ubuduće takve drakonske kazne ne postoje, da poslanik koji je udaljen sa sednice bude kažnjen sa 20 dana rada na sednicama Narodne skupštine RS, ali mogu i da podržim stav i o slobodi izražavanja, ali moram da kažem da ovaj Poslovnik, koji je donet pre pet godina, je donela partija na čijoj je listi gospodin Pavićević izabran i mislim da je narušio dostojanstvo time što spočitava nama da smo prekršili slobodu izražavanja, da smo drakonski delovali zbog psovki koje su upućene na sednici, a pri tom zaboravlja da je izabran na listi partije koja je donela ovaj Poslovnik.
Stoga mislim da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Tim pre što gospodin Pavićević vrlo dobro zna da partija koja je donosila ovaj Poslovnik je tada mislila valjda da će vladati doveka i udaljavala je cele poslaničke grupe sa sednica Narodne skupštine.
Ne mogu da verujem da gospodin Pavićević hoće da nam kaže da je on izabran na listi partije koja suzbija slobodu izražavanja u dužem roku i da je izabran na listi partije koja samo u svom nazivu nosi ime – demokratska. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana ministarko, ne mogu da delim iluziju koju pojedini poslanici imaju po diskusiji mog prethodnog redovnog govornika, da će on glasati za ove zakona, jer je on poznat po tome što ne glasa ni za svoje predloge. Ja sam ostavio svaku iluziju, čovek ne glasa ni za svoje amandmane, ni za svoje predloge, a kamoli da glasa za određeni predlog u Vladi. Ukoliko to učini, za mene bi to bilo pravo iznenađenje.
Ono što sam primetio jeste da postoje dva standarda kod mog prethodnog govornika, uvaženog docenta, predavača na jednom fakultetu, što je za pohvalu da je primetio sve gramatičke greške. Ali, malo veće gramatičke greške, kada sam našao u izveštaju Zaštitnika pojedinih građana, on je rako da to nije ništa. Dakle, našao sam na četiri, pet stranica 32 greške, koliko se sećam koje su tako bili kardinalne da kada sam ih čitao ovde to je izazvalo buru smeha, međutim, on je rekao da ko radi taj i greši. Tada sam se sa tim složio, ali sam rekao da je preterano da na četiri stranice imati 30 i nešto grešaka.
Danas, onaj ko je negirao da gramatičke greške utiču čak na izveštaj Zaštitnika pojedinih građana, danas i te kako ima zamerke na gramatičke greške, sa pravom, koje su se pojavile kao obrazloženje u pojedinim delovima zakona.
Takođe ne delim iluziju gospodina Babića, da ćemo dobiti nešto dobro iz Kotora, tamo su uglavnom ove jahte naših bogataša, naših tajkuna, dakle ne verujem da će oni isporučiti naše tajkunaše, pre verujem da su nam izručili protu Velibora Džomića, ali ove grešnike neće isporučiti, a jedan sveštenik je postao nacionalna pretnja za Crnu Goru. Oni sa belosvetskim zastavama, oni naši koji su se obogatili u vreme kada su svi siromašili, oni ne remete ničiju bezbednost, ni njihove države, a boga mi, bojim se da ni mi ne preduzimamo odgovarajuće mere da sankcionišemo ono što su oni uradili u prethodnom periodu kada su očerupali narod do gole kože, nekoliko puta da bi te jahte stekli.
Ono što želim da kažem jeste da će ovaj zakon ili neke uredbe morati dobro da razmotre pitanje registracije domaćih brodova. Oni se sve više registruju u Hrvatskoj, Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Ukrajini. Od pet zemalja tri su evropske zemlje, tamo sipaju gorivo, plaćaju porez i naša država tamo gubi takse, gubi poreze, gubi prihode, gubi poreze na dobit.
Verujem da je došlo vreme da izravnamo te uslove registracije. Tako da brodovi koji su bili naši, a odjednom su zbog određenih taksa postali strani, na određeni način remete i ambijent privredi zato što kada postanu strani brodovi oni mogu samo da pristižu u međunarodne luke, a u domaće pristanište i u domaće luke ne mogu da pristaju, a time privredi nanose dodatne troškove zato što moraju da transportuju robu u međunarodnu luku jer su naši brodovi postali strani i plove pod stranom zastavom.
Navešću kao primer Mitrovicu, livnica koje lije mora da nosi, pošto Srem nema međunarodnu luku, mora da ga nosi u Beograd, zato što se svi brodovi koji su bili domaći postali strani i više ne pristaju u domaću luku i domaće pristanište. Verujem da se to podzakonskim aktima da doraditi i da se na određen način brodovi koji su registrovani pod stranom zastavom, a domaći su, da se na olakšice, iste onakve kakve emituju susedne zemlje, da se iste takve olakšice emituju i našim zakonima ili podzakonskim aktima. Tako da ti brodovi koji su bili domaći ponovo postanu domaći, da ne plove pod stranom zastavom jer to nanosi štetu i privredi i budžetu Republike Srbije.
Takođe, moja zamerka je na limit od 500 hiljada tona za luku, jer se bojim da u sadašnjim uslovima naša privreda to ne može da ispoštuje, da će doći do pregrupisavanja. Tako da će privreda takođe unutrašnjim transportom, povećanim troškovima morati da doprema to u, po meni, najviše dve luke koje će moći da zadovolje taj limit od 500 hiljada tona godišnje. U ovom stanju, ja se bojim da naša privreda ne može da isporuči toliko robe i da uveze toliko sirovina. Kada proradi Železara u Smederevu možda se ta situacija promeni na bolje.
Mislim da treba da pomažemo privredi što god možemo više. Takođe, želim da se podzakonskim aktima malo bolje uredi pristanak brodova van graničnog prelaza. Dakle, da privrednik može robu koja dolazi iz inostranstva, tu pre svega mislim na mineralna đubriva, u trenutku Srem nema nijednu međunarodnu luku, svi brodovi koji su bili nekad domaći, koji su u domaće pristanište i domaće luke dovlačili mineralno đubrivo, da su određena skladišta, oprema itd. Sada to isto treba da čine u Beogradu i Novom Sadu i time prave, s obzirom na količine mineralnog đubriva koje se uvoze, time prave određenu gužvu. Tako da taj istovar van graničnih prelaza treba maksimalno olakšati. Nekada su to radile lučke kapetanije. Ovoga puta će to raditi agencija. Mislim da treba napraviti takvu vrstu podzakonskih akata da to bude vrlo lako ostvarivo, isto u interesu naše privrede.
Što se tiče registracije plovila, ja bih voleo da Vlada, ne samo Ministarstvo, to jeste možda teško, ali da se ovim - morem plovi jedna jahta mala, država ih tajkunima dala, da se plovila koje su ti tajkuni stekli novcem koji su zaradili u grabizaciji, kada su radnici i seljaci gubili sve što su imali. Dok su jedni gubili sve oni su zaradili sve. Preko noći su zarađivali milione, postali multimilioneri, a uglavnom su poslovali sa državom i na osnovu poslova sa određenim političarima u to vreme, dakle, sa državom su zaradili enorman novac u privatizaciji, bolje reči grabizaciji, stekli ogromna materijalna bogatstva dok su svi drugi siromašili oni se naglo bogatili i treba ih naterati da makar svoje jahte koje su stekli na grbači sirotinje da registruju pod našom zastavom i ovde plate porez jer su ih registrovali na razna Devičanska, Sejšelska i belosvetska ostrva. Iznela su uglavnom i kapital i jahte napolje. Naravno, ona su tamo usidrena negde u Crnoj Gori, u nekom drugom možda još ekskluzivnijem letovalištu u toku leta, zimi malo zimuju u Crnoj Gori, a ostalo su obično na Maldivima i na nekim takvim egzotičnim ostrvima i destinacijama.
Voleo bih da se oni nateraju i da na određen način poštuju državu Srbiju jer su od države Srbije dobili sve, a njoj gotovo nisu vratili ništa sem što su je gurnuli u krizu. Ne verujem da oni mogu da izvuku Srbiju iz krize, zato što su se oni obogatili na srpskoj krizi i oni su Srbiju uvukli u bedu i siromaštvo koju sada ova Vlada treba da leči. Treba naći načina da ih nateramo da samim tim registracijom tih svojih jahti koje su zaradili na način na koji su zaradili, makar delimično vrate državi ono što, sa punim pravom mogu da kažem, što su oteli. Postali su multimilioneri.
Izneli su gotovo sav novac, određenu količinu novca unose tek toliko da se šepure da mogu da kupe neku estradnu pevaljku, i mi postajemo taoci i tih novokomponovanih bogataša, koji ništa ne čine da pomognu ovoj zemlji, da pomognu ovom narodu. Oni se doslovce iživljavaju dok milioni ljudi jedva preživljavaju i mislim da na određen način i po pitanju ovih plovila koja se registruju, na to treba staviti tačku i na svaki način ih primorati makar da ta plovila registruju na državu da bi ih na određeni način opomenuli da je država ipak jača bez obzira na to koliko oni imaju prava i na koji način su ih stekli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 113. Poslovnika. Odmah da kažem da se ja slažem sa kolegom Pavićevićem da je kazna iz člana 113. drakonska, da je antievropska, da je antidemokratska. Sa tom kaznom se ne slažem. Ali, treba znati da je odredba iz člana 113. i ceo Poslovnik pre više od pet godina donela bivša vlast, bivši režim, na čijoj listi je izabran na poslednjim izborima gospodin Pavićević. Ne mogu da verujem da je jedan docent, predavač na fakultetu političkih nauka, u čiju akademsku čestitost ne treba sumnjati, smogao snage da stane na jednu listu koja je donela ovako anticivilizacijsku, antidemokratsku, antievropsku meru.
Danima slušamo reklamaciju na Poslovnik koji nije doneo ovaj saziv Skupštine, već je doneo onaj saziv Skupštine, ona postava, ona politička stranka na čijoj listi je izabran i onaj ko ovaj Poslovnik redovno reklamira. Moram da podsetim gospodina Pavićevića, bez obzira što se ne slažem sa ovom nedemokratskom odredbom iz člana 113, da su najbolji zakoni, najbolji propisi, najbolji akti oni koji se poštuju.
Sada ne znam da li nas kolega Pavićević poziva da ne poštujemo Poslovnik koji su donele njegove partijske kolege ili koalicioni saveznici na poslednjim izborima, na kojima je on, onako akademski, čestit, stao na listu koja je donela, evo, ponovo da podvučem, antievropski, antidemokratski Poslovnik, sa kojim kvalifikacijama se slaže i moj prethodni kolega Pavićević. Dakle, voleo bih da se jednom izjasni da li on bira društvo ili društvo bira njega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko usvojimo ovaj amandman da se izbriše član 18. To znači da potraživanja deponenta po osnovu osiguranih depozita prenose se na agenciju. U takvoj situaciji deponenti bi bili uskraćeni za isplatu osiguranog depozita, a to je ono što je do 50.000 evra. Na takav način bi našim štedišama, našim građanima onemogućili da naplate svoju štednju u skladu sa ovim zakonom. Za mene je to neprihvatljivo.
Da li je to rekonstrukcija, opstrukcija, destrukcija itd. možete nazvati kako hoćete, ali je neprihvatljivo da neko teško zarađen novac stavi u banku, da to budu često iznosi ispod 50.000 evra, da penzioneri štede do 1.000 evra, najviše štednih uloga se kreće negde ispod 5.000 eura. To su teško stečene pare i mi kao parlament nikako ne smemo dopustiti da zbog verbalizma, kako sam ga ja nazvao, na neki način nasednemo i usvojimo ovaj amandman i na takav način dovedemo u nesigurnost većinu naših štediša koji teško zarađen novac stavljaju u banku računajući na to da će država osiguravajući te depozite u svakom trenutku njima namiriti štetu ukoliko banka propadne i ode u stečaj i likvidaciju.
To je sasvim neprihvatljivo, bez obzira kako se zove predlagač koji ima znanje, koji ima zvanje. Jednostavno mi kao poslanici ne smemo dopustiti takvu neozbiljnost sebi, da usvojimo amandman i ugrozimo ionako ugroženo stanovništva koje poneku paru čuva za najcrnje dane, ukoliko dođe do nepredviđenih situacija u porodicama koje često žive na ivici egzistencije.
Takođe u članu 18. stoji i da potraživanja koja se odnose na veću visinu depozita od 50.000 evra neće biti nadoknađivani sredstvima iz Agencije, neće biti preneta na osiguranje u Agenciji, nego će se ta sredstva naplaćivati kroz likvidacionu masu, odnosno kroz ono što ostane u stečajnim i likvidacionim postupcima.
Mislim da je ovaj član izuzetno fer, da nudi svima fer rešenje, da oni do 50.000 naplate svoju štetu, a oni preko 50.000 srazmerno sredstvima koja ostanu posle stečaja i likvidacije nadoknade sebi i ostatak štete i mislim da je ta sigurnost i za stanovništvo i za privredu neophodna i da je sasvim neozbiljno prihvatiti taj amandman. Ukoliko ga je neko podneo to je njegovo pravo, ali mi kao poslanici jednog ozbiljnog visokog doma ovog parlamenta nemamo pravo da ugrozimo naše građane i da ugrozimo štednju, pre svega onu ispod 50.000 evra, a mislim da one do 5.000 evra, najviše u našim bankama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, tekstom ovog amandmana, odnosno nedostatkom teksta ovog amandmana, da to tako nazovem, ruši se pravo deponenata da od banke budu informisani o osiguranju svojih depozita, o visini osiguranja itd.
Naime, član 19. stav 1. kaže – banka je dužna da deponentima i zainteresovanim licima pruži informaciju o osiguranju depozita utvrđenog ovim zakonom, a posebno informaciju o visini i načinu isplate osiguranog iznosa.
Za razliku od mog prethodnika ću govoriti o amandmanu, koji su podneli, a ne o rečniku, i ono što pojedine reči znače. Brisanjem ovog stava ili ovog člana doveli bi do toga da banka ne mora da pruži informaciju, da ne treba da pruži informaciju deponentima o visini osiguranih depozita. Za mene je to neprihvatljivo iz prostog razloga što bilo koji štediša kada uđe u banku treba da zna za čega mu jemči banka, za čega mu jemči država, za čega mu jemči agencija i ne davanje takvih informacija bi bio još jedan zločin prema našem stanovništvu i ja mislim da tako nešto ne treba dopustiti ukoliko narodni poslanici smatraju da je ovo ozbiljan predstavnički dom, zakonodavno telo koje treba da obezbedi sigurnost našim štedišama, a ne nesigurnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, koliko sam uspeo da pročitam tekst amandmana, izveštaj Agencije za osiguranje depozita, ukoliko bi usvojili ovaj amandman, bi glasio ovako (narodni poslanik pokazuje prazan papir). Gotovo je nemoguć za pročitati. Ja bih ga možda i prihvatio da mogu da ga pročitam, ali izveštaj Agencije za osiguranje depozita, ukoliko bi usvojili amandmane naših kolega poslanika, bi glasio ovako (narodni poslanik pokazuje prazan papir). Za mene je to jednostavno neprihvatljivo, a verujem i za većinu poslanika i mislim da ćemo odbiti ovaj amandman. Za njega nije bila potrebna neka velika veština, zvanje i znanje, a vika koja se sve više čuje mene ne sprečava da iznesem svoj stav. Čim neko počinje mnogo da viče, što je vika jača, to su mu argumenti tanji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21. po predlogu mojih cenjenih kolega glasi ovako (narodni poslanik pokazuje prazan papir). Ovo je veoma teško napisati. Ovaj tekst amandmana morala su da pišu dvojca, jedan nikako nije mogao da napiše. Iz tog razloga, ukoliko bi prihvatili ovakav amandman, član 21. bi glasio ovako (narodni poslanik pokazuje prazan papir), što znači da Narodna banka Republike Srbije ne bi preduzimala mere iz svoje nadležnosti da se ovaj zakon sprovodi, da na zahtev Agencije sprovede mere ukoliko banke počnu da brljaju sa štednjom, sa depozitima itd. Za mene je to neprihvatljivo. Za mene su štediše i građani svetinja, a pre svega oni sa veoma niskim depozitima, sa veoma malom štednjom. Mi moramo da ih zaštitimo po svaku cenu da ne bi doživeli nešto što su ranije štediše doživljavale.  
Prema tome, bez obzira ko koliko vikao, ko to bude tumačio kao patologiju, ja tu viku mogu da protumačim i na drugi način. To ne mora da bude patologija sluha kada neko iz amandmana u amandman koji glasi ovako, koji su potpuno prazni, kada neko nedostatkom teksta u amandmanu to kompenzira vikom, ja to mogu nazvati nekom drugom patologijom, a za to su nadležne moje kolege Rančić i gospođa Slavica Đukić Dejanović. Oni treba da procene nedostatak argumenata i količinu te buke i vike koja sledi zbog nedostatka argumentacije u amandmanima koji su podneti. Hvala.

Po amandmanu.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste svedoci da sam ja govorio gotovo 80% po amandmanu i sada govorim po amandmanu. Ako banke ne ispune svoje obaveze Narodna banka Srbije preduzima odgovarajuće mere na predlog Agencije koja obaveštava Narodnu banku o nepravilnostima koje zatekne. Otprilike sam tumačio da je neozbiljno izbrisati ovakvu odredbu u takvoj situaciji naše štediše bi došle u vrlo neprijatnu poziciju da se više njima ne garantuje za njihovu štednju.
Mislim da sam jedna od retkih koji je govorio o amandmanima, međutim, gospodine predsedavajući, vi morate malo da me zaštitite od vike ovih doktora. Oni sve više viču i viču, oni mene treba nešto da nauče, a ne da galamom nadamnom sprovodi neka vrsta obuke na koju ja nisam navikao. Oni mogu lepim nekim svojim znanjem mene nešto da nauče i ja nemam ništa protiv. Ukoliko se nastavi sa ovom galamom ja ću morati da zatražim zaštitu od Zaštitnika građana, s obzirom da se on bavi politikom, ja ću tražiti zaštitu od zaštitnika seljana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đukanović je gotovo rekao ono što sam ja hteo da kažem.
Ako neko ne želi da kazni banke, onda taj gura banku u prekršaj. Dakle, onda banka nesmetano može da opljačka štediše kao što je to do sada bio slučaj, posebno u Vojvodini, Razvojna banka Vojvodine, pa „Agrobanka“, pa „Nova agrobanka“. Znači, nesmetano može da opljačka, jer ona ne podleže kažnjavanju.
Ja mislim da je neprihvatljivo da Skupština stane u korist milionera, a na štetu miliona građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja ću vas zamoliti da pitate gospodina Martinovića ako bi usvojio ovaj amandman, koji otprilike glasi ovako – za ovo je potrebna posebna obuka, posebna akademska veština, nije ovo lako napisati – znači, tekst amandmana glasi ovako, ali, ukoliko ga usvojimo i izbrišemo član 24, gospođo predsedavajuća, da pitate gospodina Martinovića da li bi u tom slučaju na snazi bila dva zakona?
Ovde je argumentacija, a molim gospodina Martinovića da sluša, da bi usvajanjem ovoga člana ostao da važi stari zakon. Međutim, piše doslovce: „Danom početka primene ovog zakona, a to je 1. april, prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita“. Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, to znači da bi se ovo brisalo, pa bi 1. aprila na snazi bio i stari i novi zakon.
Ja nisam doktor, nisam baš toliko akademski čestit da to postanem, ali molim gospodina Martinovića da ovu pravnu dilemu otkloni. Ukoliko usvojimo ovaj amandman, po meni, 1. aprila bi na snazi bila dva zakona. Jer, ukoliko bi usvojili član 25. i ovaj zakon u celosti, a danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita, prethodni, u takvoj situaciji bi se primenjivala dva zakona i ja ne znam onda kakva bi pravna ujdurma nastala, s obzirom da nisam doktor, da nisam akademski čestit. Zato mislim da je u redu da nam kolega Martinović objasni ovu pravnu dilemu ukoliko bi ovako pametan i smislen amandman bio usvojen u ovom svetilištu, prema kome se treba i ponašati kao prema svetilištu. Hvala.

Kolega Arsiću, molim vas, koliko je ostalo vremena poslaničkoj grupi?

Mislim da će biti dovoljno da prekratimo ovu diskusiju. Mislim da se amandmani ne brane samo verbalno, nego se brane i glasanjem. S obzirom da kolega Pavićević nije tu, ja ću glasati za njegov amandman, a s obzirom da on gotovo nikad ne glasa za svoje amandmane, a predložio je više stotina tih amandmana, time ne umanjujem kvalitet predlagača. Ali, evo, ja ću možda glasati 11. put za njegov amandman, s obzirom da nije prisutan ovde, ali solidarisaću se i glasaću za njegov amandman.