Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 113. Poslovnika. Odmah da kažem da se ja slažem sa kolegom Pavićevićem da je kazna iz člana 113. drakonska, da je antievropska, da je antidemokratska. Sa tom kaznom se ne slažem. Ali, treba znati da je odredba iz člana 113. i ceo Poslovnik pre više od pet godina donela bivša vlast, bivši režim, na čijoj listi je izabran na poslednjim izborima gospodin Pavićević. Ne mogu da verujem da je jedan docent, predavač na fakultetu političkih nauka, u čiju akademsku čestitost ne treba sumnjati, smogao snage da stane na jednu listu koja je donela ovako anticivilizacijsku, antidemokratsku, antievropsku meru.
Danima slušamo reklamaciju na Poslovnik koji nije doneo ovaj saziv Skupštine, već je doneo onaj saziv Skupštine, ona postava, ona politička stranka na čijoj listi je izabran i onaj ko ovaj Poslovnik redovno reklamira. Moram da podsetim gospodina Pavićevića, bez obzira što se ne slažem sa ovom nedemokratskom odredbom iz člana 113, da su najbolji zakoni, najbolji propisi, najbolji akti oni koji se poštuju.
Sada ne znam da li nas kolega Pavićević poziva da ne poštujemo Poslovnik koji su donele njegove partijske kolege ili koalicioni saveznici na poslednjim izborima, na kojima je on, onako akademski, čestit, stao na listu koja je donela, evo, ponovo da podvučem, antievropski, antidemokratski Poslovnik, sa kojim kvalifikacijama se slaže i moj prethodni kolega Pavićević. Dakle, voleo bih da se jednom izjasni da li on bira društvo ili društvo bira njega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko usvojimo ovaj amandman da se izbriše član 18. To znači da potraživanja deponenta po osnovu osiguranih depozita prenose se na agenciju. U takvoj situaciji deponenti bi bili uskraćeni za isplatu osiguranog depozita, a to je ono što je do 50.000 evra. Na takav način bi našim štedišama, našim građanima onemogućili da naplate svoju štednju u skladu sa ovim zakonom. Za mene je to neprihvatljivo.
Da li je to rekonstrukcija, opstrukcija, destrukcija itd. možete nazvati kako hoćete, ali je neprihvatljivo da neko teško zarađen novac stavi u banku, da to budu često iznosi ispod 50.000 evra, da penzioneri štede do 1.000 evra, najviše štednih uloga se kreće negde ispod 5.000 eura. To su teško stečene pare i mi kao parlament nikako ne smemo dopustiti da zbog verbalizma, kako sam ga ja nazvao, na neki način nasednemo i usvojimo ovaj amandman i na takav način dovedemo u nesigurnost većinu naših štediša koji teško zarađen novac stavljaju u banku računajući na to da će država osiguravajući te depozite u svakom trenutku njima namiriti štetu ukoliko banka propadne i ode u stečaj i likvidaciju.
To je sasvim neprihvatljivo, bez obzira kako se zove predlagač koji ima znanje, koji ima zvanje. Jednostavno mi kao poslanici ne smemo dopustiti takvu neozbiljnost sebi, da usvojimo amandman i ugrozimo ionako ugroženo stanovništva koje poneku paru čuva za najcrnje dane, ukoliko dođe do nepredviđenih situacija u porodicama koje često žive na ivici egzistencije.
Takođe u članu 18. stoji i da potraživanja koja se odnose na veću visinu depozita od 50.000 evra neće biti nadoknađivani sredstvima iz Agencije, neće biti preneta na osiguranje u Agenciji, nego će se ta sredstva naplaćivati kroz likvidacionu masu, odnosno kroz ono što ostane u stečajnim i likvidacionim postupcima.
Mislim da je ovaj član izuzetno fer, da nudi svima fer rešenje, da oni do 50.000 naplate svoju štetu, a oni preko 50.000 srazmerno sredstvima koja ostanu posle stečaja i likvidacije nadoknade sebi i ostatak štete i mislim da je ta sigurnost i za stanovništvo i za privredu neophodna i da je sasvim neozbiljno prihvatiti taj amandman. Ukoliko ga je neko podneo to je njegovo pravo, ali mi kao poslanici jednog ozbiljnog visokog doma ovog parlamenta nemamo pravo da ugrozimo naše građane i da ugrozimo štednju, pre svega onu ispod 50.000 evra, a mislim da one do 5.000 evra, najviše u našim bankama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, tekstom ovog amandmana, odnosno nedostatkom teksta ovog amandmana, da to tako nazovem, ruši se pravo deponenata da od banke budu informisani o osiguranju svojih depozita, o visini osiguranja itd.
Naime, član 19. stav 1. kaže – banka je dužna da deponentima i zainteresovanim licima pruži informaciju o osiguranju depozita utvrđenog ovim zakonom, a posebno informaciju o visini i načinu isplate osiguranog iznosa.
Za razliku od mog prethodnika ću govoriti o amandmanu, koji su podneli, a ne o rečniku, i ono što pojedine reči znače. Brisanjem ovog stava ili ovog člana doveli bi do toga da banka ne mora da pruži informaciju, da ne treba da pruži informaciju deponentima o visini osiguranih depozita. Za mene je to neprihvatljivo iz prostog razloga što bilo koji štediša kada uđe u banku treba da zna za čega mu jemči banka, za čega mu jemči država, za čega mu jemči agencija i ne davanje takvih informacija bi bio još jedan zločin prema našem stanovništvu i ja mislim da tako nešto ne treba dopustiti ukoliko narodni poslanici smatraju da je ovo ozbiljan predstavnički dom, zakonodavno telo koje treba da obezbedi sigurnost našim štedišama, a ne nesigurnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, koliko sam uspeo da pročitam tekst amandmana, izveštaj Agencije za osiguranje depozita, ukoliko bi usvojili ovaj amandman, bi glasio ovako (narodni poslanik pokazuje prazan papir). Gotovo je nemoguć za pročitati. Ja bih ga možda i prihvatio da mogu da ga pročitam, ali izveštaj Agencije za osiguranje depozita, ukoliko bi usvojili amandmane naših kolega poslanika, bi glasio ovako (narodni poslanik pokazuje prazan papir). Za mene je to jednostavno neprihvatljivo, a verujem i za većinu poslanika i mislim da ćemo odbiti ovaj amandman. Za njega nije bila potrebna neka velika veština, zvanje i znanje, a vika koja se sve više čuje mene ne sprečava da iznesem svoj stav. Čim neko počinje mnogo da viče, što je vika jača, to su mu argumenti tanji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21. po predlogu mojih cenjenih kolega glasi ovako (narodni poslanik pokazuje prazan papir). Ovo je veoma teško napisati. Ovaj tekst amandmana morala su da pišu dvojca, jedan nikako nije mogao da napiše. Iz tog razloga, ukoliko bi prihvatili ovakav amandman, član 21. bi glasio ovako (narodni poslanik pokazuje prazan papir), što znači da Narodna banka Republike Srbije ne bi preduzimala mere iz svoje nadležnosti da se ovaj zakon sprovodi, da na zahtev Agencije sprovede mere ukoliko banke počnu da brljaju sa štednjom, sa depozitima itd. Za mene je to neprihvatljivo. Za mene su štediše i građani svetinja, a pre svega oni sa veoma niskim depozitima, sa veoma malom štednjom. Mi moramo da ih zaštitimo po svaku cenu da ne bi doživeli nešto što su ranije štediše doživljavale.  
Prema tome, bez obzira ko koliko vikao, ko to bude tumačio kao patologiju, ja tu viku mogu da protumačim i na drugi način. To ne mora da bude patologija sluha kada neko iz amandmana u amandman koji glasi ovako, koji su potpuno prazni, kada neko nedostatkom teksta u amandmanu to kompenzira vikom, ja to mogu nazvati nekom drugom patologijom, a za to su nadležne moje kolege Rančić i gospođa Slavica Đukić Dejanović. Oni treba da procene nedostatak argumenata i količinu te buke i vike koja sledi zbog nedostatka argumentacije u amandmanima koji su podneti. Hvala.

Po amandmanu.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste svedoci da sam ja govorio gotovo 80% po amandmanu i sada govorim po amandmanu. Ako banke ne ispune svoje obaveze Narodna banka Srbije preduzima odgovarajuće mere na predlog Agencije koja obaveštava Narodnu banku o nepravilnostima koje zatekne. Otprilike sam tumačio da je neozbiljno izbrisati ovakvu odredbu u takvoj situaciji naše štediše bi došle u vrlo neprijatnu poziciju da se više njima ne garantuje za njihovu štednju.
Mislim da sam jedna od retkih koji je govorio o amandmanima, međutim, gospodine predsedavajući, vi morate malo da me zaštitite od vike ovih doktora. Oni sve više viču i viču, oni mene treba nešto da nauče, a ne da galamom nadamnom sprovodi neka vrsta obuke na koju ja nisam navikao. Oni mogu lepim nekim svojim znanjem mene nešto da nauče i ja nemam ništa protiv. Ukoliko se nastavi sa ovom galamom ja ću morati da zatražim zaštitu od Zaštitnika građana, s obzirom da se on bavi politikom, ja ću tražiti zaštitu od zaštitnika seljana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đukanović je gotovo rekao ono što sam ja hteo da kažem.
Ako neko ne želi da kazni banke, onda taj gura banku u prekršaj. Dakle, onda banka nesmetano može da opljačka štediše kao što je to do sada bio slučaj, posebno u Vojvodini, Razvojna banka Vojvodine, pa „Agrobanka“, pa „Nova agrobanka“. Znači, nesmetano može da opljačka, jer ona ne podleže kažnjavanju.
Ja mislim da je neprihvatljivo da Skupština stane u korist milionera, a na štetu miliona građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja ću vas zamoliti da pitate gospodina Martinovića ako bi usvojio ovaj amandman, koji otprilike glasi ovako – za ovo je potrebna posebna obuka, posebna akademska veština, nije ovo lako napisati – znači, tekst amandmana glasi ovako, ali, ukoliko ga usvojimo i izbrišemo član 24, gospođo predsedavajuća, da pitate gospodina Martinovića da li bi u tom slučaju na snazi bila dva zakona?
Ovde je argumentacija, a molim gospodina Martinovića da sluša, da bi usvajanjem ovoga člana ostao da važi stari zakon. Međutim, piše doslovce: „Danom početka primene ovog zakona, a to je 1. april, prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita“. Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, to znači da bi se ovo brisalo, pa bi 1. aprila na snazi bio i stari i novi zakon.
Ja nisam doktor, nisam baš toliko akademski čestit da to postanem, ali molim gospodina Martinovića da ovu pravnu dilemu otkloni. Ukoliko usvojimo ovaj amandman, po meni, 1. aprila bi na snazi bila dva zakona. Jer, ukoliko bi usvojili član 25. i ovaj zakon u celosti, a danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita, prethodni, u takvoj situaciji bi se primenjivala dva zakona i ja ne znam onda kakva bi pravna ujdurma nastala, s obzirom da nisam doktor, da nisam akademski čestit. Zato mislim da je u redu da nam kolega Martinović objasni ovu pravnu dilemu ukoliko bi ovako pametan i smislen amandman bio usvojen u ovom svetilištu, prema kome se treba i ponašati kao prema svetilištu. Hvala.

Kolega Arsiću, molim vas, koliko je ostalo vremena poslaničkoj grupi?

Mislim da će biti dovoljno da prekratimo ovu diskusiju. Mislim da se amandmani ne brane samo verbalno, nego se brane i glasanjem. S obzirom da kolega Pavićević nije tu, ja ću glasati za njegov amandman, a s obzirom da on gotovo nikad ne glasa za svoje amandmane, a predložio je više stotina tih amandmana, time ne umanjujem kvalitet predlagača. Ali, evo, ja ću možda glasati 11. put za njegov amandman, s obzirom da nije prisutan ovde, ali solidarisaću se i glasaću za njegov amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 113. i član 109, a u vezi reklamacije koju već dugo dana podnosi naš kolega Pavićević.
Slažem se da je mera iz člana 113. drakonska, da ona propisuje da poslanik koji je udaljen sa sednice ne može da prisustvuje, ali može da glasa, dvadeset radnih dana rada u Narodnoj skupštini. Ta odredba jeste drakonska, ali tu odredbu nije donela ova garnitura, ovaj saziv Narodne skupštine, čak ni prošli. Ovaj Poslovnik je usvojen, ako se dobro sećam, odnosno poslednji put je dopunjen pre pet godina.
Dakle, ukoliko uvaženi kolega Pavićević želi da pokaže da je ovde zabranjena sloboda izražavanja, da je povređen Ustav, da je povređen Poslovnik Evropskog parlamenta, on treba onda da kaže da je ovde u ovaj parlament izabran na listi upravo onih koji su doneli ovaj, po njemu protivustavni, protivevropski, protivevropskoparlamentarni Poslovnik. Tako jedna proevropska partija svakako nije zaslužila da se na njenoj listi nađe poslanik te veličine kao što je gospodin Pavićević. Ukoliko želi da nama nešto spočita, treba prvo da pogleda oko sebe i da pogleda na čijoj je listi izabran, a stara poslovica kaže: „S kim si, s njim si, a s kim si, onakav si.“ Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću naravno podržati ove predloge zakona, s tim što nešto moram da kažem o banka i javnim nabavkama, s obzirom da je to tema dnevnog reda.
Kako su naše banke poslovale u vreme bivšeg režima mi smo dobro i prošli, posebno ove banke sa državnim kapitalom. Oni koji su svojevremeno privatizacijom ceo društveni kapital presuli u svoje džepove su prešli na banke sa državnim kapitalom. Tako da su dobitnici tranzicije praznili te banke, pa sam se ja opravdano zapitao - sa koje strane šaltera se u stvari pljačkaju banke? Koliko i sam video po „Agobanci“ i po Razvojnoj banci Vojvodine, uglavnom, i nekim drugim bankama, uglavnom se to pljačkalo sa unutrašnje strane šaltera.
Dakle, kapital je odlazio, onaj deo državnog kapitala je odlazio prema onim dobitnicima tranzicije koji su inače bili dobitnici tranzicije prilikom privatizacije kada sve što je bilo narodno, sve što je bilo društveno, postalo je njihovo. Nekoliko porodica je počelo da kontroliše velika bogatstva. Posle toga je naravno došlo do toga da neko taj račun mora da plati, a onda oni koji su u tranziciji bili opljačkani oduzimanjem društvenog kapitala, koji je bio njihov, da bi to postala imovina nekoliko onih koji čak ni, iako su dobitnici tranzicije, čak ni jahte koje su kupili zahvaljujući poslovanju sa državom, zahvaljujući privatizacijama, nisu registrovani u ovoj zemlji, u ovoj državi, već su to stavili pod neke zastave Maldiva, tamo, gde su se zajedno sa pripadnicima bivšeg režima brčkali, grickali jastoge itd. Oni su uglavnom bili oni dobitnici koji su ponovo iz banaka izvukli kapital.Taj dobitak milionera platili su osiromašeni milioni.
Dakle, oni za koje naš narod kaže da nema za šta pas da ih ujede, morali su kroz Agenciju za stečaj i sanaciju banaka da plate sve dugove i sva sredstva koja su ispumpana iz banaka sa državnim kapitalom, za vreme vladavine bivšeg režima. Uglavnom se radi o istim dobitnicima koji su dobili i društveni kapital, svojevremeno zahvaljujući grabizaciji, a ne privatizaciji. Dugovi milionera prešli su na dugove milionera čije siromaštvo gotovo neizdrživo za gledanje.
Što se tiče kredita u švajcarcima, s obzirom da je bivša vlast dovele banke do toga da više nemaju kome da daju kredit jer ekonomska politika koja se vodila toliko je osiromašila građane i privredu da više banke imaju toliko nenaplativih kredita, hipoteka i nekretnina koje nemaju kome da prodaju, stala je cela građevinska industrija zbog toga, oni otprilike posluju samo sa državom. Dakle, bivši režim kada je opljačkao narod, pomoću uglavnom banaka u kojima je bilo državnog kapitala, ostalo su držale strane banke, strani trgovinski lanci itd. koji se nisu tako lako dali, uzeli su hipoteke. Te hipoteke ne mogu da prodaju. Krediti su nenaplativi. Sada su se bili dosetili pa je bivši režim od tih banaka stranih, koje su registrovane kao domaće, su uzimali kredite po jako visokim kamatama pa ono što nisu uzeli više od klijenata, osiromašenih građana direktno, da bi ovi povukli kredite, onda su se setili da kroz državu povuku te kredite, a kada se država zadužuje, onda opet ovi siromašni garantuju za sve ono što država povuče.
Tako da je bivši režim povukao te kredite i ove godine samo za kamatu treba da platimo 134 milijarde kamata. Od toga više od polovine pada na domaće strane banke. Tako da ono što više ne može da digne stanovništvo podigne država, a stanovništvo koje je osiromašeno, opljačkano ne znam koliko puta, to mora ponovo da vrati.
Iz tog razloga se zapravo čudim poslanicima bivšeg režima što takav jedan koncept, koji je razvijen onako demokratsko zločinačkim poduhvatom da bi se očerupao osiromašeni narod, čudim se što imaju snage da kažu da je ova Vlada potpuno dezorjentisana. Verujem da je bila orjentisana. Uglavnom je bila orjentisana da dopusti enormnu pljačku celog našeg stanovništva u korist nekoliko desetina porodica u Srbiji.
Kada smo već kod javnih nabavki, moram da kažem da do našeg dolaska državne tajne su bile javne, kao što vidite, oni pokušavaju to i dalje, ali su javne nabavke bile tajne.
Prigovori oko javnih nabavki ne stoje. Ja ću samo navesti, s obzirom da stalno optužuju za neke farme, neke javne nabavke za tri štale. Ovo je bivši predsednik stranke bivšeg režima, Vrbovski, to je kod Beograda PKB, tri štale u javnim nabavkama.
Početna cena bila je tri miliona 448 hiljada. Krajnja cena tri štale koje su pravljene bez građevinske dozvole, koje ni dan danas nemaju upotrebnu dozvolu, je 11 miliona 700 hiljada evra, što je između sedam i osam miliona evra više od početne cene.
Kakva je to javna nabavka bila sa samo jednim ponuđačem koji je ispunjavao uslove? Pri tome je izvođač firma „Turbogas“ koja je registrovana na trgovinu veliku i malu. Nikada nije pravila nikakve štale, staje, farme itd.
Opravdano se pitam kakve su to javne nabavke bile, kakav je bio sastav onih koji su to dali, jer je uglavnom 2011. godine u PKB dovedena postava „Delta sitija“, „Delta holdinga“? Godine 2011. pre ovakvih javnih nabavki dug PKB je bio 2.724 miliona. Mnogo. To je dug još od osamdesetih godina. Onda je za dve godine, 2013. godine kada su padom bivšeg predsednika stranke bivšeg režima otišli oni koji su vodili PKB ostao dug od 9.997 milijardi, što je više za 7.273 milijarde, što je ukupno 70 miliona evra. Ta sredstva od 70 miliona evra su bila dovoljna da se isplati 727.300 seljačkih penzija.
Ako neko govori o javnim nabavkama, ako neko govori o sadašnjoj situaciji, red bi bio da navede i ovaj podatak, a tu ima još nešto, ti gubici su se
krili, pa je recimo gradonačelnik bivši predsednik bivše vladajuće stranke bivšeg režima negde 8.4.2013. godine, kako je napisao shodno impresivnim rezultatima u PKB, dozvolio da se podeli bonus od 5% na milijardu 400 i nešto miliona dinara. Tako da je menadžment trebao da podeli 72 miliona za te impresivne rezultate, a radilo se o gubitku od 70 miliona evra. Kakve su to javne nabavke bile u PKB kada su se zadale tri štale bez građevinske dozvole koje nikada nisu dobile upotrebnu dozvolu i koje su koštale, gle čuda, 11 miliona 700 hiljada evra? Da su pravili hotel „Hajat“ da li bi koštala toliko štala za obične krave?
Toliko o farmama, s obzirom da me mnogi optužuju zato što sam farmer. Ovu državu nisu upropastili seljaci i farmeri, ovu državu su upropastili ovi farmeri iz grada, takozvani šarmeri i zato se još više čudim prigovorima oko javnih nabavki.
Idemo dalje, ovde je jedan uvaženi kolega koji je zamenik šefa poslaničke grupe, jedne opozicione grupe, govorio o javnim nabavkama u zdravstvu. E, sada odmah da vam kažem. Kao član Fonda za zdravstvo republičko, imenovan kao zemljoradnik na mesto predviđeno za zemljoradnike, moram da vam kažem da sam dobio podatke oko javnih nabavki u Kliničkom bolničkom centru Vojvodine u Urgentnom centru. Upravnik Urgentnog centra je Vesna Pajtić, supruga novog predsednika DS. Barem mislim da je još uvek predsednik, oni se često menjaju. On je samo u 2011. godini, a budžetska inspekcija je to proverila, pokrenuo 108 javnih nabavki za devet meseci bez donošenja finansijskog plana i plana javnih nabavki, za šta je po zakonu bio obavezan. Vrednost javnih nabavki je bila dve milijarde dinara, a to je blizu 20 miliona evra.
Još nešto, kapija izgrađena u Urgentnom centru je ista onakva kao ispred kuće direktora Kliničkog bolničkog centra, gospodina Draškovića, koji je opet dobio krivičnu prijavu, ali je on tetkić jednog visoko pozicioniranog tužioca u Republičkom tužilaštvu, tako da te prijave za ovakve javne nabavke miruju.
Još nešto, dotični je dozvolio milion i 828 hiljada da primi Etički odbor od stranih farmaceutskih kuća. Zamislite taj Etički odbor Kliničkog bolničkog centra Vojvodine koji od stranih farmaceutskih kuća prima za godinu dana, za devet meseci milion i 828 hiljada dinara. Stvarno etički. Ne znam šta bih ovde mogao da dodam.
Idemo na Urgentni centar, čuveni dijagonala – potrošeno dva puta više sredstava. Institut u Sremskoj Kamenici je trebao da košta opremljen 10 miliona, a sa izgradnjom je već koštao 20 miliona evra, ali se zato na Institutu za onkologiju čeka tri meseca, lista čekanja je od 1.000 bolesnika, jer nema dovoljno aparata za zračenje, takozvanih linaka, zato što je umesto na aparate novac potrošen na zgradu, na 5.000 kvadrata. Enormna suma je potrošena, ali pacijenti se ne leče.
Dakle, nemaju aparate, poslednji je iz 2007. godine i njemu je po broju sati rok istekao. Lista čekanja od 1.000 ljudi na tri meseca. Evo, neka mi kaže gospodin, da ga direktno ne prozivam, gospodin Blažić, ako je negde u okolini, koliko će pacijenata umreti zato što neće biti zračeno na vreme, a potrošeno je 10 miliona evra više na zgradu. Gle čuda, direktor je bivši pokrajinski ministar zdravlja, kum potpredsednika Gorana Ješića iz DS, a njegov zamenik je bila njegova majka, inače medicinska sestra. Oni su naručili takav institut, a sada kada su javne nabavke za opremu, onda je taj gospodin Vučić prešao i postao direktor Instituta za onkologiju i poslednji tender je pao ovako. Firma „Barien“ je za dva aparata za zračenje tražila 10 miliona evra i nešto, a švedska kompanija je bolje aparate ponudila za šest. Naravno, oni su izabrali onu skuplju varijantu. Zbog toga je tender pao i životi onih 1.000 pacijenata su još više ugroženi.
Ja pitam sve doktore – ko će da odgovara za smrt najmanje 500 pacijenata koji će zbog neadekvatnog lečenja umreti? Odmah da kažem da zdravstvo u Vojvodini i sve te rukovodioce ne bira Skupština Srbije, ne bira Republički fonda za zdravstvo, mi samo dajemo novac, a oni biraju rukovodstva koja će se starati o bolnicama, urgentnim centrima, institutima itd, na teritoriji Vojvodine. Mi čak nemamo pravo bez njihovog pristanka ni da ih pitamo gde su toliki novci – a di su njihovi novci završili, u koje dijagonale i koje sve firme za trgovinu na veliko i malo, koja se zovu „Turbo gas“, koje su imale povećanje prometa kada su pravili ove štale za 1.000 miliona? Od jednom su sa 200 miliona skočili na 1.200 i nešto miliona. To su slavne javne nabavke, ako su uopšte bile javne, a ja misli da su bile tajne, koje su oni izvršili.
Stoga, želim još nešto da pitam. Oprema u Vrbasu, gospodine Bečiću, umesto dva miliona, koštala je šest, ali oni vama neće dati podatke, jer je rukovodstvo bolnice izabrala pokrajinska Skupština, odnosno pokrajinska Vlada. Jedan sto za porodilje, umesto 7.000 evra, fakturisanje 28.000 evra, četiri puta skuplje. Ja vas pitam - šta tužilaštvo radi? Naravno, pokazao sam ovde umreženo. Šta tužilaštvo radi? Šta organi gonjenja rade da ovo suzbiju? Šta mi radimo ovde? Što ne menjamo te tužioce? Bez obzira kako su oni doneli te zakone itd, zakoni se donose u ovoj Skupštini, iznad ove Skupštine je samo Bog i mi moramo da završimo sa takvim nezavisnim pravosuđem, barem po meni, da jednom stavimo to na zdrave noge. Ne zato što mi hoćemo zavisno sudstvo, oni su nezavisni od nas, ali sam već pokazao da su zavisni od stranaka bivšeg režima koji su ih tu postavili da štite pljačku, da štite pljačkaše od države, a ne državu od pljačkaša.
Još nešto na kraju, dragi moji građani. Ako vi mislite da će vas u bolje sutra odvesti oni koji su vas opljačkali juče, onda ste vi zreli za ovog novog poslanika koji je došao ovde, koji je neuropsihijatar. Ne verujte, verujte sebi. Ne verujte onima koji vas pozivaju na ulice da menjate vlast da bi vas sutra još jednom dopljačkali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, poštovani gosti, reklamiram član 103, član 107, član 113. Mi već danima slušamo kolegu Pavićevića kako traži od nas da mi umesto Ustavnog suda donesemo odluku po pitanju dejstva člana 113. Poslovnika, koga su doneli poslanici na čijoj listi je on sam izabran.
Pri tome, on nama spočitava da narušavamo slobodu izražavanja, a kazna koju je dobio gospodin Živković jeste drakonska, ja sam protiv nje, ali su je propisali poslanici i saziv one liste na kojoj je izabran i sam gospodin Pavićević. Dakle, oni se žale na Poslovnik koji su izabrale njihove kolege, one kolege sa kojima su izašli na izbore. On od nas ovde očekuje da uzmemo ulogu Ustavnog suda i da umesto Ustavnog suda donesemo odluku i prekršimo akt koji su oni doneli. Bez obzira što ga ovaj saziv nije doneo, smatram da mi taj Poslovnik moramo poštovati.
S tim u vezi, član 103. govori takođe da kad određeni poslanik iz određene poslaničke grupe zloupotrebi pravo reklamiranja povrede Poslovnika, da se u takvim situacijama oduzima vreme poslaničke grupe, odnosno poslanika iz poslaničke grupe koja je reklamirala takvu povredu Poslovnika. S tim u vezi, poštujem da predsedavajući to ne žele da izreknu, ali čisto da se zna da se ovde favorizuje opozicija i ja ću uvek predsedavajuće koji predsedavaju ovim parlamentom podržavati u tome da se izvrše određeni popusti opoziciji, kao što je i u ovom slučaju reč.
Ne tražim da se o ovome glasa, ali čisto radi javnosti da znaju da ne kršimo mi Poslovnik, nego oni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam bio voljan da glasam za ovaj amandman i naprosto sam iznenađen, ni doktori više nisu kao što su nekada bili.
Polazeći od toga da je doktor prava predložio ovaj amandman, gotovo ne mogu da verujem da je ovaj amandman u sukobu sa Ustavom. Dakle, ako neko predaje pravo, a ja sam laik što se tiče pravnih nauka, ali mi se još nije desilo da podnesem amandman koji nije u skladu sa Ustavom.
Ovde u ovom amandmanu nije dodato samo da je Vojska Srbije organizovana, itd, već je dodata i opšte priznatim principima. Piše - izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i uopšte priznatim principima i pravilima međunarodnog prava i pravila međunarodnog prava prihvata. Šta znači – opšte priznatim principima? O kojim principima se radi? Kako to vojska deluje u skladu sa opšte priznatim principima, meni nije jasno? Uglavnom je jasno da je jedan doktor pravnih nauka, jedan profesor i jedan predavač podneo amandman koji nije u skladu sa Ustavom i sa pravnim poretkom ove zemlje, zato ne znam šta mogu da nauče studenti ukoliko profesori i doktori prava podnose ovakve amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto jedna ispravka. Član 139. govori o Vojsci Jugoslavije, a član 16. govori o spoljnoj politici, odnosno međunarodnim odnosima.
Kad jedan doktor prava pomeša član 139. vojsku, pa napravi kombinovani amandman sa međunarodnim odnosima i spoljnom politikom, onda dovodi u pitanje da se Vojska upotrebljava isključivo za odbranu od vojnog i ugrožavanja spolja.
Kakve veze ima vojska sa spoljnom politikom zemlje i međunarodnim odnosima, meni nije jasno, nisam doktor prava, ali čisto da se zna da kad neko podnese protivustavan amandman protivustavno, radi se o članu 139. i onda pokuša da se vadi na član 16. na međunarodne odnose i na spoljnu politiku, a pri tome je doktor prava i predavač profesor na fakultetu, ja sam onda sa pravom, kao zemljoradnik, kao laik, zabrinut za studente koji pohađaju taj fakultet i ne znam šta još treba da se desi da konačno ova država donese neka nova pravila da profesori makar dokažu svoje znanje polažući makar prijemni ispit na fakultetu na kome vrše predavanje. Hvala.